Jump to content

Moto Zajednica

Romaniacs 2011

Recommended Posts

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Дан први, петак 15. 07. 2011.

 

Пријављивање такмичара, добијање налепница за мотор и дрес, смештање у хотел, нека силна папирологија. Сви стрљиво чекају у реду. Про возачи и остали без разлике. Искористио сам прилику да се фотографишем са мојим фаворитом - Џарвисом. Ове године био је најбољи где год се појавио! У децембру 2010. први је био на XL Lagares у Португалу, затим је најбољи и у Британији на Tough One Little Brother, ни у Италији на Hell Gate нико није успео да га надмаши, као ни на Tough One, и на Ерцберг родеу је био најбољи...

 

08.jpg

 

Гуме су нас чекале тамо. Трка мора да се вози на гумама са ФИМ декларацијом. Наша екипа се одлучила за Metzeler Six Days. Унутрашњост је мус. Јебено тешко за намештање само са пајсерима и оном ручном машином, али брзо улазимо у ритам! ;)

 

Завршене су припреме за пролог. Једна од централних градски улица је затворена и претворена у полигон. Тренинг је почео око 17 часова. Одмах се видела разлика између такмичара из Про класе и осталих. Коначно сам уживо видео како возе Џарвис (Graham Jarvis), Крис Бирч (Chris Birch), Лети (Andreas Lettenbichler), Пол Болтон (Paul Bolton), Форстер (Gerhard Forster)...

 

Божа у другом кругу пада на једној од препрека и повређује ногу. Бутина отиче и поред ледених облога. На вечеру одлази озбиљно шепајући. Да одустане нема шансе, али успевамо да га наговоримо га да пређе у хоби класу! Од пролога одустаје и првог дана ће стартовати као последњи.

 

Остали наши такмичари су спремни за сутрашњи пролог. Остаје да се сместимо у хотел, прошетамо градом и попијемо нешто што није Ред Бул! :)

Придружили су нам се и Срки из ПроМото центра, Џони из српског Ред Була, новинарка Ауто Билда Тина и екстремни фотограф Предраг Вучковић.

 

Сибиу је прелеп, чист и очуван. Прозори у крововима будно мотре на град...

 

36.jpg

 

37.jpg

 

38.jpg

 

16.jpg

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Čekaj dok sroči, za ovolko mu je trebalo 3 dana.

 

Е сад баш нећу да пишем! :D

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 58 postova
  • Lokacija: Beograd, LB

Дан први, петак 20. 07. 2011.

 

Пријављивање такмичара, добијање налепница за мотор и дрес, смештање у хотел, нека силна папирологија. Сви стрљиво чекају у реду. Про возачи и остали без разлике.

Aj' razmisli ponovo za ovo "svi"!!! Ima ko je sve zavrsio preko reda.... :zvizduk:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Па добро, сад... Она је такмичарка, а Патак, Божа, Њачме и Кома џентлмени па је пустили преко реда! ;)

 

06.jpg

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Од тог тренутка па надаље Патак се није одвајао од ње! После сваке етапе је причао како је возио за њом па је обишао! Тачно је чичиште штеловао време по њој! Стари лисац!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 560 postova

Ljudi,blago vama kad mozete sebi da priustite avanturu,kakva je Romaniacs takmicenje.

Zaista,fantasticno zivotno iskustvo.

I naravno,svaka cast na uspesno zavrsenoj trci. :takoje:

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Дан други, субота 16.07.2011.

 

18.jpg

 

Дан у којем се возио пролог. Претходно вече разговарали смо са Марком Проданом, најбољим хрватским ендуро возачем који је на Романијаксима 2010. био трећи у експерту. Његов савет је био да прологу не треба придавати превише значаја, јер се време које се добије бољим пласманом мери у минутама које се готово безначајне за 4 дана трке. Са друге стране, ризик од повреде је велики.

 

У нашем табору је пала одлука да сви сем Боже одвезу пролог, пажљиво и сигурно. Божа ће се само појавити на старту. Горан је ћутао и "мислио своје мисли"...

 

Наши су обукли дресове и кренули ка стартној линији пролога. Очигледно је било да су им мотори били припремљенијији када би одлазили на Тару! Испод Коминог КТМ-а се створила бара уља! Притрчава и Срђан. Извлачимо се из оне гомиле и трк у бокс да то среди.

 

05.jpg

 

Није добро затегао шрафове. Брзо је назад међу такмичарима који чекају свој ред. Од наших, он ће први кренути због најмањег стартног броја.

 

10.jpg

 

Кома је одвезао пролог само једанпут и био задовољан, Патак је одвезао двапут, а Горан прошао у 16 најбољих. Још два пута је возио упоредо са седам такмичара.

 

Патак

11.jpg

 

Горан

12.jpg

 

На крају, Горан је био на 14. месту, Кома на 31, Патак на 51, а Божа на последњем 63. месту. Сатница стартне листе излази тек ујутру.

 

Смирај дана проводимо у нашем боксу. Сређујемо ситнице на моторима и селимо се на терасу хотела Ибис. Поред нас седе момци из Џарвисовог тима, гледају сутрашњу руту, размишљају. Ми се освежавамо пивом, разговарамо гласно и смејемо се до суза. Дружина смо која личи на све сем на тим који ће сутра возити прву и, по најави организатора, најтежу етапу овогодишње трке.

 

Сутра у 6 ујутру морам да се нађем са Пеђом фотографом, Сркијем, Џонијем и Тином. Пре него кренем имам задатак да пробудим Кому и Патка. Стартују мало после 7 испред самог хотела. Тај дан им нећу бити подршка на сервис поинту...

 

Пеђа фотограф нас води на место на које су озбиљно упозоравали возаче - "Johnny, What the Fuck is this!?"

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Дан трећи, недеља 17.07.2011.

Први дан трке

 

Брифинг за возаче који је одржан синоћ завршен је јасном поруком: Уживајте у последњем дану у цивилизацији!

 

Пробудио сам се у пет и у тишини обавио све јутарње потребе. Потпуно спреман за излазак кренуо сам да будим Кому и Патка. На моје изненђење, понашали су се као да их будим да иду на посао!

"Људи, 5 минута је до 6, ајде да устанете! Данас вам је први дан најлуђе ендуро трке на свету..."

Кома: "Ево, ево, устајемо...". Окрене се на другу страну и видим да од устајања нема ништа. Патак не проговара, нити се помера.

"Е, ја крећем, да ме не чекају ови, хоћете да устајете?!"

Кома: "Хоћемо, хоћемо..."

Ма какви! Нема назнака да ће се разбудити. Морам да кренем, а не знам да ли су навили мобилне да их буде!

"Е, ја стварно морам да кренем, јесте навили мобилне?!"

Ето га Патак, љут: "Јесмо, бре! Изађи више!"

 

Излазим и мислим се ко је ове луд и како сам ја који треба да гледам трку више узбуђен од њих двојице!

Возимо се кроз нека Румуска села, јутро се буди у магли, први пецароши заузимају своја места на обали реке. Долазимо до места и водич нам каже да имамо још петнаестак минута пешке. Идемо коритом потока којег тренутмо нема, али по кратерима које прескачемо схватамо да је после првих снегова итекако силан. То што их ми прескачемо није ништа у односу на оно како су поред нас прозујали момци на цвајама који иду испред такмичара и воде рачуна о томе да је стаза обележена како треба. Дешавало се да је неко имао занимацију да мења трасу. Да сте на правом путу показују беле траке са Хусаберг натписом, чим угледате наранџасту траку на којој пише КТМ изгубили сте руту. Успон није нимало наиван.

 

 

Уствари, успон је смешан јер је сада пред нама део голети у шуми која израња из магле и који испред нас стоји као зид! Пеђа мора да се попне да осмотри терен, а са њим и девојка која му помаше да постави Ред Бул таблу како би се нашла у кадру. Пењање је могуће само четвороношке и хватањем за ниско растиње. Пење се и Џони, налази дрво уз које може да се усправи и налази натпис: "Johnny, What the Fuck is this!?" Значи то је то! Покушавам да замислим осећај људи који ће на моторима да наиђу на низбрдицу којом не можете да се спустите пешке.

 

21.jpg

 

Звук двотактног мотора. Сви смо мирни са супротној страни тог дела стазе и ишчекујемо. Моториста избија из магле и очигледно је да зна куда иде, али га инерција у јеном тренутку повлачи и пада на страну. Устаје, са обе руке се хвата за волан, оставља угашен мотор у првој и до краја низбрдице силази поред мотора, пета заривених у земљу. Поздрављамо аплаузом још једног од момака из организације, задуженог за стазу.

 

04.jpg

 

Наступа тишина. Пеђа се нада да се магла неће повући док не стигну такмичари, јер је сцена много добра за фотографију!

 

Први из магле излази мој фаворит у Про класи - Џарвис! Блокира задњу кочницу и предњом контролише мотор који има лудачку тенденцију да се преврне под силом гравитације која га вуче за предњи крај! Поптуна контрола мотора, задњих десет метара задња је спуштена и мотор као ракета силази низ стазу... Четири гаса и двотактни Хусаберг нестаје низ поток којим смо се ми попели. У подножју је чек поинт, на који се Џарвис појављује са више од пола сата предности у односу на конкуренте!

 

Дочекујемо и Горана у повеликој групи возача! Креће фестивал падова и грчевите борбе да се стигне до места где је могуће стајати и сести на мотор.

 

03.jpg

 

22.jpg

 

 

 

Горан се одлично сналази и брзо је на мотору и наставља даље, једини испраћен овацијама!

 

Нећемо дочекати остале срске такмичаре јер морамо пре Џарвиса на циљ за који нам Пеђа каже да је спектакуларан и да ћемо да се усеремо кад га видимо!

  • Podržavam 5

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1085 postova
  • Lokacija: Јужни Београд
  • Motocikl: Beta Xtrainer

Дан трећи, недеља 17.07.2011.

Први дан трке - 2. део

 

Сада потоком којим смо се пентрали узбрдо журно силазимо низбрдо пазећи да нас неко од такмичара не удари јер сада у великом броји силазе, журећи ка чек поинту...

 

Пратимо Пеђу и његовог водича и стижемо на циљну деоницу, која је тракама уобличена у нешто налик на мотокрос стазу. Такмичаре чека лудило јер треба да се попну и сиђу низ усеке у ливади под нагибом од сигурно 80 степени, 3-4 метра висине. А за крај... Не знам са чиме бих упоредио ту узбрдицу! Скијашке стазе Бела Река и Гвоздац на Копаонику, које су наши такмичари "освојили" моторима, нису под тим нагибом.

 

Ево пар фотки украдених са официјалног сајта Романијакса:

овако изгледају ти стрми селови стазе...

 

d_5113_800_600_90.JPG

 

... а овако циљна узбрдица забележена кроз објектив Пеђе Вучковића...

 

d_5160_800_600_90.jpg

 

На овом месту се скупило доста света и очекујемо прве возаче. Иза леђа нам је ливада којом треба да пристигну. Први је прелеће Џарвис у улази у ту стазу. Без грешке одвози све, дах стаје пред мајсторчином и његовој способности управљања мотором. Чини вам са да је у стању да пређе и извезе мотор где год да му покажете прстом!

 

Излазак до циља сам забележио камером на фотоапарату. Окрећите мониторе или главе! :)

 

 

После Џарвиса долазе многи, али готово нико не успева да изађе! Ми стрпљиво чекамо наше! Тоша је припремио српску заставу, а ја камерицу!

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja