Debelo Brdo 2011 - enduro u svim varijantama

[drvodelja 851 Napisano Jul 18, 2011]

Prvo bih želeo da se zahvalim momcima iz Ivanjice koji su domaćinski, otvorenog srca ugostili bačvansko-šumadijsko-sremsku ekspediciju na Uvac - gradonačelniku iz senke Ruski i šerpasu Muljazu. Iskrena zahvalnost, zaista.

Samo nepredviđena okolnost može da nas spreči da se ubrzo vidimo na Goliji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Veliko hvala Crven Banu i Paši koji su napravili napor da upriliče zadovoljstvo gomili zgubidana i sa mnogo strpljenja i volje podele sa nama lepotu kraja u kojem žive. Sudeći po premijeri, dobili smo još jedan razlog da svake godine u isto vreme pobegnemo iz svakodnevnog života.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I hvala svima vama koji ste se sa mnom ovih nekoliko dana vozili i družili. Živi i zdravi bili.

[TA96 298 Napisano Jul 18, 2011]

Bobija, uspon ka Drazinom Vidikovcu.

 

 

Nemontiran materijal. preporuceno gledanje u HD rezoluciji pun ekran

[Dariooo 120 Napisano Jul 18, 2011]

Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, sunce Vam jebem što znate uživati...

Idem se sad ranit što nisam mogao doći

 

A, valjda će biti toga još

[TA96 298 Napisano Jul 18, 2011]

PAŽNJA NEMONTIRAN MATERIJAL!!!

MALOLETNE ŽENSKE OSOBE GLEDAJU NA SOPSTVENU ODGOVORNOST.

[vlajko 2669 Napisano Jul 18, 2011]

More nesto se mnogo zacrveneo bradonja?

[TA96 298 Napisano Jul 18, 2011]

More nesto se mnogo zacrveneo bradonja?

 

Pa bilo je ono

i ne samo njemu

[TA96 298 Napisano Jul 18, 2011]

I tako Misa, Aca i ja krenuli u sumu da izvlacimo drva ....

[TA96 298 Napisano Jul 18, 2011]

Rade uhvacen na delu kako merka Yamahu ispod oka

[drvodelja 851 Napisano Jul 18, 2011]

I tako Misa, Aca i ja krenuli u sumu da izvlacimo drva ....

 

Nači brate ludilo mozga.

[johann 848 Napisano Jul 18, 2011]

I tako Misa, Aca i ja krenuli u sumu da izvlacimo drva ....

 

 

 

JBT !

[markodjurovic 812 Napisano Jul 18, 2011]

Dekiju i Pasu svaka cast, bravo momci na organizaciji. Pozdrav ostaloj ekipi

[aca-pn 6111 Napisano Jul 18, 2011]

CETVRTAK uvece, Busman i ja se nalazimo u Vardi i odatle krecemo na debelo brdo offroadom koji je ispao neplanirano malo poduzi, pa smo stigli po debelom mraku. Jedan vikend koji tako pocinje ne moze da se zavrsi lose, sto se na kraju i pokazalo

 

PETAK, domacini Crven ban i Pasa nas vode u voznju po okolnim brdima. Crven ban na kineskom sokocalu koje ne pokazuje znake umora, nimalo inferiorna masina u odnosu na druge koje su bile na voznji

 

 

 

 

 

posle zestokog kuvanja pod punom ratnom opremom, osvezenje nalazimo u Tari, a okrepljenje u etno restoranu odmah na obali

 

 

 

 

 

 

 

uvece pristize jos ljudi, razmenjuju se utisci i bori protiv dehidracije

 

 

 

 

 

 

SUBOTA, glavni dan sa najvise ucesnika. Igrom slucaja se jedna poveca grupa razdvaja u dve manje, sto na kraju ispada odlicno, jer nas nije bilo puno da se gusimo u prasini Crven ban nas vodi fantasticnim putevima, pogledi fenomenalni, a putevi dosta zahtevni, puno velikih spustanja i penjanja zacinjeno krupnim i sitnim kamenjem koji vise vode motor od vozaca. I pored toga, oci su mi se nauzivale

 

 

 

 

 

 

ovo je pogled sa Drazinog vidikovca, fantasticno mesto

 

 

 

 

 

 

 

 

jos nekih vidikovaca:

 

 

 

 

 

 

NEDELJA, Misa pei i TA96 me ubedili da krenem sa njima offroadom ka kuci delom puta. Plan je bio da idemo zajedno do Kosjerica, pa kud koji, ipak, u Kosjericu uz kaficu se dogovaramo da opalimo preko brda do Ravne Gore i Rajca Put ne znamo, ali imamo navigaciju, pa cemo valjda nabosti.

 

Pocetak bese lep i opusten, idemo preko Maljena, pogledi pucaju na sve strane

 

 

 

 

 

 

 

medjutim, na jednoj raskrsnici pogresno skrecemo, put nas vodi kroz sumu, kolotrazi (vagasi za vojvodjane ) i nizbrdice sve vece, vec sam poceo da naslucujem nevolju. Negde na pola spusta stajemo da osmotrimo put i da odlucimo sta dalje, ja nemam gde da spusim copavu, pa sam spustio ceo motor. Slike ne mogu da docaraju kolika je to nizbrdica

 

 

 

 

 

 

 

spustamo se do kraja i vidimo da je suludo nastavljati dalje, jer se pojavljuje i blato, a nizbrdica jos veca. Odlucujemo da se vratimo nazad, medjutim nije bas lako popeti se nazad sa podignutim nogama, jer za njih na fudasterima nema mesta, uski su kolotrazi, a jako duboki.

 

 

 

 

 

ja prvi izlazim maltene bez problema, parkiram kod kolibe iznad i u jednom trenutku cujem Misu kako me zove. Silazim do njega, a on na ivici da se onesvesti od umora. Isterujem i njegov motor, a on polako pesaka. Srecom se tu naslo nesto malina, sljiva i pored kolibe je bio izvor, pa smo se oporavili. Dok smo se mi umili, eto i Saleta TA96, njegov izraz lica sve govori

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

krecemo dalje, tereni i dalje teski, ali ne nemoguci za prolazak, na jednoj od pauza Misi ispada kaciga sa retrovizora i krene da se kotrlja nizbrdo kroz sumu. Nije daleko otisla, samo jedno 500 metara. Naravno, posto sam najmladji, ja isao po kacigu, dusa mi je bila u nosu Ubrzo nakon toga, nalecemo na vikendicu punu ljudi, slave nesto, a mi zastali da ih pitamo da li smo na dobrom putu. Kad su videli "motorase", kako nas oni zovu, nisu nam dali da idemo dalje dok se nismo okrepili jagnjetinom i ledenom kiselom vodom

 

 

 

stizemo konacno na Ravnu Goru, a odmah posle i do Rajca u koem se odrzava vasar povodom zavrsetka kosidbe. I tu smo sebi malo dali oduska u zvuke muzicara sumnjivog kvaliteta, ali bitno je da tresti Tu nam se i putevi razdvajaju, krecemo svako na svoju stranu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Ne secam se boljeg povratka kuci sa neke enduro voznje, skoro da je premasila glavni dogadjaj, fantastican zavrsetak vikenda sa fantasticnom ekipom

[Crven Ban 604 Napisano Jul 18, 2011]

Prvo da se zahvalim svima koji su bili, i da im odam priznanje za trud što smo izvozali sve(ajmo ljudi pašće mrak) po zapadnim Valjevskim planinama, Jablaniku, Medvedniku, Tisoviku, Ranjenici, Orovačkim planinama, Bobiji, kanjonu Trešnjice, Drini, Gvozdačkim planinama. Nadam se da smo uspeli da Vam priredimo jedan lep vikend. Ako i nešto nije bilo kako valja, oprostićete nam jer ovo prvi put organizujemo, i nekih propusta mora da bude i pored našeg truda da sve savršeno funkcioniše.

Na prvoj slici, Juneći pikant gulaš koji je Paša spremio, za sve one koji su došli još u četvrtak na ovo druženje.

 

Petak vožnja. Vrh Jablanika.

 

 

 

 

Jager i Aca-PN u akciji, negde na Medvedniku.

 

 

 

 

 

Busman, pravi put pored oborenog Bora na Ranjenici.

 

[Crven Ban 604 Napisano Jul 18, 2011]

Odmor na Ranjenici.

 

 

 

Silazak, prema Drini i odmor sa kupanjem u etno selu Vrhpolje.

 

 

 

 

 

Sumiranje utisaka o vožnji ispod lipe do dugo u noć.

 

[Crven Ban 604 Napisano Jul 18, 2011]

A sada ono što je najveći utisak ostavilo na mene. Subota ustajem i vidim kako se Afrikanci dive Mamovoj Super Teneri. E da mi je ovo neko pričao ne bih verovao, ali sam za svaki slučaj slikao da bih imao korpus delikti.

 

 

Miloš u akciji, i 35 ljutih mašina čeka polazak .

 

 

 

Vrh Jablanika 1274mnv u subotu ujutru.

 

 

 

Pa opet red akcije.

 

 

[Crven Ban 604 Napisano Jul 18, 2011]

Pa malo panorame sa zapadne strane Bobije

 

 

 

 

 

Jager, Saša i Perun.

 

 

 

Dražin vidikovac

 

 

 

[Crven Ban 604 Napisano Jul 18, 2011]

Tornička Bobija. Ovakvu panoramu nisam još doživeo, a inače i meni je ovo bilo prvi put da se penjem na ovaj vidikovac. Tu smo se bili zaleteli motorima, ali smo ipak nekako uspeli nas trojica da stanemo i kažemo ostalima da se ne penju gore, inače bi leteli pravo niz liticu.

 

 

 

Momci su žurili i proleteli su pored Srpskog crvenog zlata koje je bilo jako ukusno, a kako i ne bi bilo kad je odgajano u divljini kanjona Trešnjice.

 

 

Ja sa mojim jadnim Kinezčićem nisam mogao da se nadmećem sa ostalim enduro aždajama koje su nestale u oblaku prašine, pa sam uslikao još malo prirode Valjevskih planina i reke Drine.

 

 

 

 

 

 

I na kraju da se zahvalim Valjevskim planinama Jablaniku i Medvedniku a i samom Debelom Brdu, što su nas primili na svoja pleća i pustili da uživamo u čarima njihovih puteva. A i vreme nas je poslužilo.

Mojoj enduro familiji, vidimo se, nadam se uskoro na nekoj sledećoj enduro konvenciji.

 

 

[misa-pei 4511 Napisano Jul 18, 2011]

I tako, pronađosmo meandre. Uprkos sumnjama da je to samo mit, legenda jednog dalekog podneblja, čak tamo negde oko Sjenice, u ime Boga krenusmo Jager, Drvodelja i ja u sredu u neizvesnu misiju traženja dotičnih.

 

Krenuli smo sa logičnim zakašnjenjem od jedno četiri sata, jer, to je tako prirodno za nas, prvi odmor smo pravili u dalekom Aranđelovcu posle pređenih svih 30km.

 

Dobro je što smo stali, pošto smo pomogli da neki dečko ne ostane bez skutera, pošto mu se zapalila instalacija oko cajgera, pa je počeo i plamen da liže.

 

Združenom akcijom gašenja uz pomoć kisele vode i sapunjave vode od pranja patosa kafića, spasosmo dečku skut.

 

Do Ivanjice, preko lepih i sporednijih puteva, stigosmo uz jednu podužu pauzu u Guči.

 

Ruska i Muljaz nas dočekaše, otišli smo u kafanu "Kod bankrota" na večeru. Ta kafana je u spomen serije "Više od igre", koja je i snimana u Ivanjici. Oko dva noću, pridružio nam se i Vlajko, koji je nešto malo kasnio u polasku .

 

Sutradan krenusmo nas četvorica i Muljaz (koji zapravo zna da meandri postoje, pošto ih je video ) da i mi upoznamo to čudo.

 

Asfalt, k'o asfalt, ništa posebno, lepo je, ne kažem, imali smo još samo pet, šest kilometara offa od asfalta do "skoro meandera". To skoro je oko 300m do jednog vidikovca i oko kilometar do drugog. Važi, nije daleko, ali po onom kamenju i strmopizdini, kao da sam pešice krenuo na more. Pocrkali smo Jager, Vlajko i ja. Drvodelja i Muljaz skakuću kao jarići po onom kamenju.

 

Meandri su zaista savršeni, što možete i da vidite na sledećim slikama. Nije nam žao ni kapi goriva, ni kapi znoja što smo otišli to da vidimo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A onda, posebna priča meandara su beloglavi supovi. Prilazili su nam vrlo blizu, sve je snimano telefonom, tako da vam je jasno koliko su nam blizu bili. Posebno mi je draga slika gde se vidi sup odozgo.

 

 

 

 

Sada iz ličnog iskustva, znam da meandri ne spadaju u mitove. Tu su i božanstveni su. Iskoristili smo priliku da se okupamo u Uvcu i onda smo krenuli dalje, preko Sjenice, Nove Varoš, Kokinog Broda, Zlatibora, Kremne, Bajine Bašte do Debelog Brda.

 

Tamo je zaista bilo sve savršeno, sačekao nas je odličan gulaš, čista posteljina i šok-soba za hrkače (prve noći sam spavao sam, ali... )

 

Petak smo proveli vozikajući se kojekude, to neka Dejan objasni, ja znam samo da smo osvojili Medvednik i našli se na Drini u odličnoj kafanici. Odatle se razdvojila ekipa, pa su se neki vratili asfaltom ( ) a neki smo se vratili kraćim i fantastičnim makadamskim putem na kome sam izgubio novu tablicu (oko 7 000din štete). Jeftinije bi bilo da sam se slupao (pu, pu, daleko bilo). Bem ti državu usranu koja će i za to da me dere.

 

Te noći sam dobio društvo u šok-sobi . Vlajko je bio toliko dosadan da Jagera istera iz spavaonice da bi na miru spavao, da je Jager na kraju i prešao kod mene. Naravno, obojica smo spavali kao bebice. Čak je i veseli Vlajko tu noć proveo relativno mirno. E, onda su mu došli Johan i Mamo. Johan je visok metar i žilet (kao ja ), a Mama ima skoro dva metra, što u visinu, što u širinu. Vlajko legao da spava, čuje hrkanje, krene da drma krevet hrkačima. Drmne Johanu, ovaj ućuti, dođe Vlajko do Mame i odustane od drmusanja kreveta ). Ujutru je Vlajkić imao lepe, crvene okice, a ne plave, kao što je moglo da mu se zadesi .

 

 

 

 

Subotnju vožnju sam propustio, jer sam tražio prokletu tablicu. Naravno, nisam je našao. Spustili smo se Busmen, Nensi, Lazić i Miško-Kolo (ovi troje su došli samo na jedan dan), negde do Drine. Tamo je naišla vesela regata sa sve trubačima na čamcu. E, to je parada pijanstva, ludila, dobrog provoda i haosa. Svaka im čast, mislim da bih odustao posle pola kilometra ).

 

 

 

 

Nedelja, povratak, posebna priča. Sale TA96, Aca i ja krenusmo sa Debelog Brda ka Beogradu, blago zaobilaznim putem preko Povlena, Ravne Gore, Rajca, Ljiga, Belanovice i Kosmaja ka Beogradu. Aca će na Rajcu ka Paraćinu. To je dogovor, ali...

 

Negde kod Albukerkija smo skrenuli desno, pa smo se ničim izazazvano, našli u Kosjeriću. Kepo je, naravno, bio na nekoj petoj strani sveta. Odatle kao nabodemo asfalt do Skakavaca, pa ćemo odatle da idemo makadamom, livadama, po šumama i gorama, bar do ljiga.

 

I krenusmo mi na makadam, odmah iza Milogošća. Malo krupnije kamenje, ali sve ide lepo. Izbijamo negde, pre Ravne Gore, vozimo po prelepim livadama.

 

 

Jare natovareno taman da ne smeta prtljag, a da možemo da se veremo i spuštamo.

 

 

 

 

 

Na ovoj slici sam još svež, čio i odmoran

 

 

 

 

 

A onda, Garmin nam pokaza kuda da idemo i zabasasmo u onu šumicu gde mal' kosti da ostavim. Prvi put u životu sam imao gušenje, jezivu mučninu i nedostatak vazduha, na putiću kojim se ređe (normalan svet NIKADA), ide. Ali, ko je ikada rekao da smo mi normalni . Na kraju putića, Aca je našao traktor bez gume, ostavljen na sigurnom, sa sve ključevima, pošto ga tu niko neće naći, a i ako ga nađe, neće moći da ga izvuče, pošto se odatle ne izlazi

 

Kolibu nisam imao snage da slikam, to su Sale i Aca obavili, jedino sam slikao predivnu tablu postavljenu na zid.

 

 

 

 

 

Ostatak smo prevezli relativno normalno, sreli zanimljive likove, rastali smo se na Rajcu, pod šatrom.

 

U povratku mi je između Belanovice i Aranđelovca pukla guma, naduvali smo je, izdržala je do Aranđelovca, ponovo smo je naduvali, izdržala je preko Kosmaja do kuće. Jutros je iz nje izveđen TRN koji je ubo i vulkanizera.

 

 

 

 

Ovo moje pisanije je samo dopuna putopisa mojih prijatelja sa kojima sam proveo nezaboravno vreme, prošao predivne (i one malo manje divne ) puteve.

 

Aci hvala što je najmlađi , Saletu što je Sale

[misa-pei 4511 Napisano Jul 18, 2011]

Ovo govno od engina foruma me je izjebalo za smajliće. Jedva poslah, pošto stalno viče da na ovoliki tekst imam previše smajlija.. Čitajte ovako, žao mi je.

[pasha 99 Napisano Jul 18, 2011]

Ljudi dobre volje, sposobne masine i lepo vreme, kud' ces vise. Bilo je zadovoljstvo organizovati ovo za Vas.

 

Pozdrav sa Orovicke planine

[vlajko 2669 Napisano Jul 18, 2011]

 

... E, onda su mu došli Johan i Mamo. Johan je visok metar i žilet (kao ja ), a Mama ima skoro dva metra, što u visinu, što u širinu.

 

Johan Straus Mamo kvartet

 

sad mi je zao sto ne snimih te umilne zvuke..

 

Jager izvini.. nisi najgori..

 

Imali ste vodnicki apartman.. naspram spavaone..

 

ZipaCope takodje ubiva azdaju dok vozi cvaju..

 

ostali hrkuckaju pomalo i ponekad.. ovi ubivaju..

 

Mozda Joska moze da im parira, ne bih voleo da ocenjujem naj hrk..

[johann 848 Napisano Jul 19, 2011]

 

... E, onda su mu došli Johan i Mamo. Johan je visok metar i žilet (kao ja ), a Mama ima skoro dva metra, što u visinu, što u širinu.

 

Johan Straus Mamo kvartet

 

sad mi je zao sto ne snimih te umilne zvuke..

 

Jager izvini.. nisi najgori..

 

Imali ste vodnicki apartman.. naspram spavaone..

 

ZipaCope takodje ubiva azdaju dok vozi cvaju..

 

ostali hrkuckaju pomalo i ponekad.. ovi ubivaju..

 

Mozda Joska moze da im parira, ne bih voleo da ocenjujem naj hrk..

 

 

Ti si lud pa Mamo me drmao vibracijama njegovog hrkanja od kod malter s zidova otpada..

 

 

A tebi Vlajko moram da kupim čepove za uši ima da spavaš ko beba.

I jedno pitanje šta misliš kako sam ja spavo kraj BIG MAMOa ? Isključio sam slušni aparat i boleo me čošak

[kepo 4525 Napisano Jul 19, 2011]

sale, jesam vam rekao da idete samo pravo i pun gas, a vi slusate garmin. pa taj garmin u ziviotu nije bio na maljenu, i on ce bolje da zna.

ujebo vas garmin za medalju

[TA96 298 Napisano Jul 19, 2011]

sale, jesam vam rekao da idete samo pravo i pun gas, a vi slusate garmin. pa taj garmin u ziviotu nije bio na maljenu, i on ce bolje da zna.

ujebo vas garimn za medalju

 

Kaze Aca ima put pravo i odmah posle pocinje asvalt, vodi do sela Ba a ima i jedan levo u sumu...znas vec kakav je odgovor mogao da bude

U jednom momentu smo razmislali o tebi i onon jeepu sa vitlom

[TA96 298 Napisano Jul 19, 2011]

Silazak sa vidikovca na Bobiji