Naši padovi

[kicavac 0 Napisano Maj 5, 2021]

U subotu na zrenjaniskom putu, prav put, idem 80km. Na 5 m ispred mene pretrčava pas visok oko pola metra. Udaram ga u punoj brzini. Klizao sam oko 10-15 metra. Prošao samo sa poderotinom na ruci. Pas se odbio i otišao u drugu traku pod kola, uginuo za 15 min. Ne znam dal ću opet za motor.

[Zuba87 6718 Napisano Maj 5, 2021]

Црни, чупави, власништво механичара? 

[kicavac 0 Napisano Maj 5, 2021]

Nije, beli.

[Zuba87 6718 Napisano Maj 5, 2021]

Ок, сваки пут се штрецам од црног, иако није исказивао интересовање за мотор. 

 

А сешћеш ти поново на мотор, само мало да страх попусти. 

[salem 755 Napisano Maj 6, 2021]

Pre 35 godina, na bmw- u r25/3, u uskom sokacetu na 30m od kuce, idem polako i sklanjam se desno da komsija prodje kolima.

 Posto je sokak betoniran visi je od zemljista desetak cm.

 Sa desne strane pletena zica kao ograda. 

 Malo sam vise prisao ogradi, nagnem motor malo desno da ne zakacim komsijin retrovizor i upadne mi noga izmedju betona i pletene zice. Navalim se na zicu i ostanem tako zaglavljen, korman se upetljao, zica nije bila bas zategnuta, leva noga visi u vazduhu, desna zaglavljena izmedju betona i zice...

 Komsija nastavio kolima, nije ni pomislio da pomogne.

  Vrpoljio sam se dobrih 15 min, potpuno nemocan da se uspravim, sve dok nije naisao drugi komsija pa me povukao nazad u levo.

 Svi su me zajebavali u ulici. 

 Nije bilo ni stete ni povrede ali situacija je bila komicna.

  

[salem 755 Napisano Maj 7, 2021]

Drugi pad je bio pravi.

 Pre 15god. preko Brankovog, na skuteru od 50ccm, srecan sto moze da ide 90, pravac ka N. Bgd-u, skretanje ka Zemunu... uffff... predugo srecan... vreme za usporavanje je proslo, obavezno kocenje...prednji tocak gubi kontakt, siroki radosni kez se zaledio...

 Zagrljaj sa kolovozom, skok i trk po skuter i motaj desno pa desno ispod mosta.

 Nista ozbiljno po mene a ni po skuter ali ... sramota.

 Niko mi nije smetao, niko gurnuo ili ometao... tacnije nikog osim mene na mostu i padnem iz cista mira.

  

[KoleD 383 Napisano Novembar 10, 2021]

Nije strašno, bezveze je..

Oko dvadesetog avgusta vratio sam ga u garažu, pokrio i otišao na odmor. Pomislim tad.. nešto ga suviše ušuškavam u sred sezone, jesen će biti duga. Hmm.. Nešto mi sumnjivo..

Na moru tri dana a onda na jednu dugo spremanu svadbu od 500 duša.. U sred svadbe prilazi mi pijani gost i kaže da samo hoće da me pozdravi.. Grli me i ljubi sve po propisu. Ni danas ne znam ko je ali ga se setim svakog dana.

***
Pet dana posle svadbe, nisam još stigao do garaže, kreću prvi simtomi. Znao sam da kad već nisam mogao da izbegnem svadbu, bilo bi previše da očekujem da ću izbeći koronu. U redu, mislim, ležaću pet šest dana, odslužiću svoje pa ćemo dalje.. Planovi, planovi..

Od tada do izlaska iz bolnice brzo prodje 22 dana.

I još toliko do dana kad sam počeo da razmišljam da li se zaprašnjavio ispod one cerade. Razmišljam, gotovo je za ovu godinu. Ili možda nije?

***
Dobar prijatelj krenuo u školu za A kategoriju. Žali se da se sa nekim stvarima ne snalazi baš najbolje. Dobro, kažem, ajde da odemo do poligona, taman ću da ga upalim okrenem par krugova i pozdravim ga za ovu godinu, do servisa.

***
Teško je verodostojno opisati psihička stanja kroz koja čovek prodje dok danima leži bez izvesnosti u pogledu ishoda, dok čita poruke porodice i prijatelja, dok hvata zabrinute poglede lekara koji rade šta mogu ali im posao baš i ne ide kako su zamislili. I na kraju, dok gleda lica bližnjih mokra od radosnica kada se ipak vrati kući.

Ali, u nekom trenutku tokom te muke promene se prioriteti. Sve osim zdravlja, porodice i prijatelja nije više tako bitno. Dok oči gore i teraš demone, sve jasnija postaje samo želja da opet gledaš draga lica. A planovi, posao, ciljevi.. Ako bude odlično, ako ne bude u redu je...

Tako i ta draga sprava sa kojom sam razgovarao, dao joj ljudske osobine i bezmalo volju, ipak ide na svoje mesto. To je moj motor, kupio sam ga, ima cenu, služi mi.. Ali nije moj alter ego, nije mi prijatelj, nije mi član porodice. Svidja mi se, ali mogu da ga prodam, mogu da ga poklonim, mogu da ga se odreknem.

I tako, posle gotovo dva i po meseca, polako ga otkrivam, gledam kako izgleda, pratim te linije i još jednom sebi potvrdjujem da je baš to motor koji sam želeo, da je i trebao da bude moj. Malo ga teže budim iz sna, prvo malo brunda a onda - tu je.. Spreman za let.

Ali sada ne razgovaram sa njim. Gledam u mašinu, a ne u drugara, u predmet ne u natpriroodno biće, mislim o mehanici - ne pitam ga kako je.

Puštam ga da se zagreje, podmazujem lanac, onda jašem i istovremeno podsećam sebe da je asfalt hladan da su gume nezagrejane, da nisam vozio večnost celu, da verovatno više i ne znam da vozim.. Ne vredi, posle dva semafora, sa istim mislima na pameti, desna ruka ne sluša ništa, samo hoću da osetim kako vuče i kako se propinje dok kočim na sledećem crvenom. Onda opet dodajem do kraja pa opet kočnice do granice. Nikada pre takvo ponašanje. U prvom kružnom toku osećam da ne vladam dobro kormanom i kontraskretanjem, osećam da nisam u potpunosti svestan saobraćajne situacije... Ne vredi.

Tako stižem na poligon, prijatelj me već čeka.. Klimnem mu i nastavljam dalje, okrećem nekoliko krugova da dobro zagrejem gume pre nego što on proba to kretanje i zaustavljanje koje ga muči. Posle pet šest uskih krugova okrećem prema njemu, sa oko dvadeset na sat.. Pomislim - ovo je suviše, neće biti dobro..

Prednji izmiče na desno, letim na levo, čujem kako se nakratko podižu obrtaji.. Padam i već znam da neće biti ništa strašno. Osećam udarac u rame, koleno, čujem kako kaciga udara o asfalt, u trenu se setim svega što sam ovde pročitao o opremi i bezbednosti. Razvlačim čudan unutrašnji osmeh, sa pomešanim osećanjem olakšanja, prkosa i zrnca samozadovoljstva. Slušam kako motor struže o asfalt i čekam da se sve završi. Mala pauza, slušam kako motor i dalje radi. Ne želim da ustajem smešim se dok ležim, okrećem se na ledja. Drugar trči ka meni, podižem ruku i vičem da je sve u redu, da samo ugasi motor.

Ležim još neko vreme, kažem šta si tražio to si i dobio i ustajem. Nisam se iznervirao, mirno podižem motor. Vidim izgreban tegić na kormanu, malo zagreban sat, a i konačno shvatam zašto su baš na tom mestu na rezervoaru stavili taj plastični štitnik. Dekla potpuno izgrebana na ravnom delu ali ništa nije polomljeno. Vraćam na mesto retrovizor koji se okrenuo ka unutra i kažem drugaru da vozi.

Onda osećam da me malo boli koleno i vidim da su mi pantalone, koje sam prvi put nosio bez protektora za kolena, pocepane na tom mestu. Ispod kolena malo oteklo.

Ništa me dalje nije zanimalo oko motora, bez trunke nerviranja. Razmišljam da sam dobro, da su to samo pare, a ljude sa foruma ću da pitam gde i kako da popravim sve. Razmišljam i da je prilika da se malo upoznam sa mašinom jer do sada nisam odvrnuo ni jedan šraf. Sve je u redu..

I neka blesava misao da sam dokazao da je to samo motor, da sam ostao pri onome što sam shvatio u bolnici.. Nije živo biće, prestajem da ga sanjam i neprestano mislim o njemu. Ja imam njega on nema mene, ja pripadam nekom drugom.

Nekoliko dana kasnije osetio sam malo žuljanje u želucu.

Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka

[pedja atlantic 200 77 Napisano Novembar 10, 2021]

Pozdrav svima.Moj prvi pad je bio sa skutera  Sprint sport 2009.godine kad mi je uletela osa ispod kacige i ja sta cu klinac isprepadao se i pustim volan i zveknem .Ocesan motor izderan ja .Drugi pad mi se desio sa istim skuterom malko kasnije (2010 il 11 slagacu vas )kad sam proklizao na kamencice na putu i to ispred komsijine kuce.Kao sto kazu svi sve se sredi a ja sam hvala Bogu dobro prosao.

[the_doctor 6396 Napisano Mart 6, 2022 (promenjeno)]

Da podelim moju jeftinu "školu" sa drugima. Učiti na tudjim greškama, ne na svojima:

 

Lep dan, vikend, Avala, dvojica drugara na motorima i ja na mom Hornetu. Krećemo od skretanja za toranj.

Dogovorena pauza i mesto nalaženja kod skretanja za Sopot i Babe, ako se razidjemo. Do tog trenutka taj potez sam prošao nebrojano puta kolima. Hornetom 30ak, znam svaku krivinu, rupu. Peglam ga jako. Sve više ga obaram, provaljujem koliko znači prebacivanje težine tela sa jedne i druge strane tanka. Ima efekta i ako se malo bulja skine na stranu sa sedišta.... Gde je granica? Iz onog što sledi zaključićemo da nije pametno ispitivati je, jer se jako lako prekorači i donese probleme.

Mašina zuji medju nogama, četiri grla karburatora vrište dok je kazaljka u crvenom, opa 180+ na pravcu. Adrenalin u crvenom, kazaljka za obrtaje isto. 

Skretanje za Sopot, stajem... kaciga istačkana od bubica, ostavljam motor da radi. Stižu i drugari, pauza. Tučemo po Guaranu, merimo čiji je duži, bespotrebno loženje u zrelim godinama. Chiken strips kaže još 7,8mm do Z falca na gumi. Nije loše. 

 

Idemo dalje, manje poznat deo puta. Adrenalin ostao i dalje visoko. Krećem, manje oštro nego ranije, ali daleko od laganog.

Prva krivina, druga, treća...sužavamo vremensku liniju, duga desna krivina, mali pravac, kreće leva, ulazim unutrašnjom, kočenje, šaltanje u nižu, krećem u obaranje, sec, zaigra zadnji kraj motora, debalans, ispravlja mi se motor, kasno je za kočenje, ispravljam krivinu.....

Sekunda kao godina.

Prednji točak zakucava u betoski kanal duž puta, prelećem kao katapult preko volana, crno, belo, crno, belo, crno, belo....duge godine bavljenja borilačkim veštinama su me naučile kako padati, ne zezam se, nema kočenja, i odupiranja, prepuštam se kotrljanju, zarivam kacigu i rame u zemlju, zaustavljam se. Gotovo.

 

Ustajem, presabiram se, skidam kacigu, noge, ruke na broju, sve mrda, sve radi, laaaaagan bol u kolenu, savijam ga, radi.

 

Motor 10ak metara dalje od mene, ugasio se, ulje po kanalu. 

 

Dotrčava ekipa, drago im je da sam ok. Drugar s kojim se vozim, znamo se 10+ godina, žene nam se druže izgovara kako bih joj rekao da te nema, čovek vozio iza mene, bled, gledao kako letim ko kifla, i noge koje lete za mnom.

Motor brzopotezno sklanjamo iz kanala, saobraćaj funkcioniše nesmetano.

Voda, umivanje, sve ok. 

Najava adrenalinskog šoka, nema ga. Sve ok.

 

Bacimo pogled na motor. 

Stop svetlo.

 

 

 

 

....jedino preživelo.

Motor se bočno rotirao po betonskom V kanalu, i u krug ga udaralo. Tank zgužvan, korman, tabla, far, vizir, prednja felna, nosač čeljusti, blok pukao, remenica sa radilice sljuštena, svukao lanac sa agregata, predpostavka da je iskrivio ventile, zadnja felna, guma, sedište pocepano, migavci vise, rep slomljen.

 

Da, stop svetlo, čitavo.

Motor kao da je bačen sa Beogradjanke.

 

Put je na mojoj liniji kretanja bio krpljen, sa laganom uvalom koja me je izbacila iz balansa, i "stepenikom" ka suprotnoj traci koja mi nije omogućila da oborim motor. Splet okolnosti, uz manjak iskustva, brzinom kretanja, gopro kamerom (da, otežavajuća okolnost)  itd.

 

Ubrzavamo vremensku liniju, auto prikolica, garaža, isto popodne rasturanje, sabiranje utisaka...

Dečački dugo očekivani san odlazi u kobasice...na otpad.

 

Uz ugruvano koleno, malo podliva i modrica, preogromna duševna bol.

Izigrano poverenje ljudi oko mene.

Koga su još podržali da vozi motor?

 

Šta bi bilo da sam pao ranije gde sam vozio još agresivnije!?

 

Škola!!!

Zaključio bih jeftina...materijalna šteta naspram mog fizičkog stanja je u tom trenutku zanemarljiva.

 

Tu i tamo, kraj je sezone. Dižem ruke od svega, s motorom je gotovo....

Poklanjam sve što mi je preostalo.

 

Ali......

 

Želja, genetika, duša traži...ove sezone, pametniji nego "juče" kupujem Fazera. Sa drugačijim pristupom...idemo sve izpočetka. Da za 50god kažem sebi sedeći na motoru da zahvaljujući onoj školi i dalje vozim, tučem kilometre i radim samo male servise.

 

 

Ukratko.

 

 

Edit:

Promenio Mart 6, 2022 član the_doctor

[Alexandra995 4188 Napisano Maj 28, 2022]

Eto i ja posle 2000km da omastim asfalt... Toliko glupih situacija kroz saobraćaj za ovih 7 meseci, vožnja po zimi, klizave gume, nikad ništa. Sinoć stižem sa vožnje, motam pun desno da spremim motor da uđem na kapiju (da ne motam iz dva puta), tad vidim deverovog klinca u dvorištu nešto mi priča, gledam da ne izađe na ulicu, ne znam zašto pipam prednju i prevagne mi motor na desnu stranu, ne uspem da ga zadržim i padnem u mestu. 

Nema neka šteta, desna bočna oplata je malo progrebana, retrovizor, teg na ručici gasa, auspuh i poluga kočnice (slajder odradio posao). I moj lakat koji je u svemu tome nebitan, duša me boli što za glupost padoh isped kuće. Dolazi moja jača polovina da ga podigne, jesi dobro, šta je bilo, nejasno im šta se desilo, motor na zemlji i ja se vrtim oko njega, ne znam kako da podignem 200 kila.

Sreća u nesreći je da je pao na stranu na kojoj je oplata već prethodno lomljena i loše odrađena, tako da sad tražim zamensku u istoj boji, ako ne nađem srediću ovu kad stignem. 

I da, nije mi prvi put da tako ulazim u dvorište, odavno mi je rutina, s' tim što mi je malac odvukao pažnju, umesto da gledam svoja posla ja slušam njega i gledam gde ide, i ćao.

[Zuba87 6718 Napisano Maj 28, 2022]

Не бери бригу, сви имамо такве глупе падове, немој да ти то пољуља самопоуздање или да крене неки страх сада... 

[the_doctor 6396 Napisano Maj 28, 2022 (promenjeno)]

Glupost. Bezazlen pretur. Bez uzrujavanja. 

 

A valja i protiv malera.... 

Promenio Maj 28, 2022 član the_doctor

[petarjebivetar 1055 Napisano Maj 28, 2022]

Samo da ti kažem da može i gluplje da bude... Zaustavim motor ispred dvorišta na ćopavu,savijem se da otvorim kapiju i dupetom oborim motor na drugu stranu...

Dešava se svima, opušteno

[Alexandra995 4188 Napisano Maj 30, 2022]

Da se javim...

Kako vraćam film mislim da mi je sve jasnije šta se u stvari desilo. Izlazila sam u četvrtak da se vozim, da se okrenem na parkingu železničke, kasno vidim i ugazim u neko staklo (slomljeno na kockice, verovatno automobilsko). Trk na benzinsku pumpu da proverim pritisak, gde inače kontrolišem svaki vikend (da napomenem, nisam do sad primetila da nove gume puštaju). Stižem, pritisak u gumama između 1.5 i 2 bara i nov manometar. 

Dopumpam na 2.4 prednju, 2.8 zadnju... Odem kući, proverim tamo pritisak (skoro uzeli kompresor i manometar), prepumpane (oko 3 bara i više), ispustim da bude dobro po našem, više mi ništa nije jasno.

Sutradan, petak, izađem ja da se vozim, rekoh i ovaj naš manometar nov, ne znam kome da verujem, idem ja opet na istu pumpu da proverim pritisak pa ću posle vožnje da odem opet. Po njihovom ispade da su mi gume meke, napumpam ih kao inače i odem da se vozim (već tripujem da mi gume puštaju negde)...

Vraćam se sa vožnje, pritisak isti, možda za mrvicu veći. Okej, idem kući i dešava se šta se dešava. 
Uzmem naš manometar kući, opet pokazuje prepumpane gume, vratim ih na propisan pritisak kao i do sad, više ništa ne diram.

Rešim u subotu da razbijem maler i malo povratim samopouzdanje, odem opet na pumpu i obratim se radnicima, objasnim situaciju, oni mi pokazuju žig i objašnjavaju kako je manometar baždaren (sa starim nikad problema). Na ovom novom kad se u prazno pritisne pušta vazduh i na crevo i negde ispod samog manometra, ne znam da li tako treba, svi sa kojima sam radila do sad nigde nisu duvali sem na crevo. Njihovo objašnjenje je da tu pušta neki "višak", ok, nisam stručna i ne ulazim dalje u raspravu, valjda su u pravu. Ubeđuju me da sam loše uradila (a od oktobra kod njih kontrolišem gume i nikad problema), nude se da mi izmere pritisak i prednja guma po njihovom pokazuje 1.7 bara, rekla sam im da ne diraju ništa, idem na još par mesta da proverim i uporedim.

Odem kod burazera, ima 2 manometra. Stari pokazuje 2, nov 2.4 (prednja).

 

Moja pretpostavka je da su mi u trenutku pada gume bile prepumpane i da mi je zbog toga prednji točak verovatno blokirao i za sekundu me motor bacio na zemlju. Nije mi prvi put da preteram malo sa prednjom prilikom zaustavljanja, ali ga stignem nogom ako se previše navali.

 

Kad sve saberem i oduzmem, biće da mi gume od onog stakla uopšte nisu ni ispustile, nego je nov manometar na pumpi pokazao loše, pa je onda krenula cela igranka sa pritiskom.

 

Iz ove gluposti sam naučila 2 lekcije:
1. Ne veruj novom manometru na pumpi, najbolje je na par mesta da se ode dok se ne utvrdi da li je tačan.

2. Šta te briga šta dete radi u dvorištu, gledaj svoja posla.

 

U nastavku su fotkice urađene u subotu, vozila sam i juče, i danas ću. Malo je reći da sam se skroz smorila... Odran je nov retrovizor, za bočnu oplatu i nije neka šteta jer je već lomljena i loše urađena kod nekog od bivših vlasnika.

 

 

 

 

P.S. Kapicu ventila zadnjeg točka sam zaboravila kod burazera, posle je vraćena. 

 

I da, hvala vam ljudi na podršci, baš mi je puno značilo. 

[Mr_Wolf 1325 Napisano Maj 30, 2022]

Najbolje je da imaš manometar samo za merenje pritiska, ako je moguće neki kvalitetniji. Po pravilu su najprecizniji i manje su skloni gubljenju funkcije od pištolja za duvanje a nisu ni skupi.

[Alexandra995 4188 Napisano Maj 30, 2022]

Upravo sada, Mr_Wolf je napisao:

Najbolje je da imaš manometar samo za merenje pritiska, ako je moguće neki kvalitetniji. Po pravilu su najprecizniji i manje su skloni gubljenju funkcije od pištolja za duvanje a nisu ni skupi.

To planiram da kupim i da uvek nosim sa sobom, ovako sam nesvesno samo napravila glupost, iz najbolje namere...

[ZEMZEM 2260 Napisano Maj 30, 2022]

Ja imam manometar na pumpi, kvalitetna, on pokazuje malo više - recimo  5% max.

Kupio sam i jedan digitalni i jedan analogni manometar i oni pokazuju podjednako, pokazuju malo manje nego manometar na pumpi.

Kad menjam gume kod vulkanizera pitam ga na koliko je napumpao gume i odmah kući proverim moje manometre.

E sad koliko je i vulkanizeru precizan manometar. On kaže da je baždaren.

Ove vrednosti iznosim poređenjem sa vulkanizerom tako da je to približno tačno.

Kad idem na dužu vožnju kod kuće dopumpam gume pred polazak, lakše mi nego na pumpi.

[mickeyZ 864 Napisano Maj 30, 2022]

On 28.5.2022. at 9:22, Alexandra995 je napisao:

Eto i ja posle 2000km da omastim asfalt... 

Pri manevrisanju sa malim brzinama koristi samo zadnju kocnicu. 

[Alexandra995 4188 Napisano Maj 30, 2022]

pre 7 minuta, mickeyZ je napisao:

Pri manevrisanju sa malim brzinama koristi samo zadnju kocnicu. 

Hvala na savetu. Više puta sam hvatala sebe da "bockam" prednju dok skrećem u dvorište pa nisam umalo poljubila zemlju, a onog dana sam gledala u klinca i nisam skontala da ću da padnem dok se nisam prosula... Jbg, škola je plaćena.

[Četka 89 Napisano Maj 30, 2022]

I kad hoćeš da uporediš manometre, bez obzira na tip, obezbedi im iste uslove. Ni na istom manometru neće biti jednako očitavanje pre vožnje, sa hladnim gumama i posle nekoliko km vožnje, a već su visoke temperature, pa još ako je sunčano, naravno će pritisak da poraste sa temperaturom. Moto gume su daleko manje zapremine od automobilskih, pa je i porast pritiska znatno veći, nego što je to slučaj ko automobilskih. 

Najbolje je da gume napumpaš pred vožnju, dok je motor u hladovini. Inače, ako se promeni vreme, pa naglo otopli/zahladni, opet nećeš imati željeni rezultat. 

A što se ogrebotine retrovizora tiče, to samo ti primećuješ. Neka je zbog malera 

[Alexandra995 4188 Napisano Maj 31, 2022]

Pre 9 sati, Četka je napisao:

I kad hoćeš da uporediš manometre, bez obzira na tip, obezbedi im iste uslove. Ni na istom manometru neće biti jednako očitavanje pre vožnje, sa hladnim gumama i posle nekoliko km vožnje, a već su visoke temperature, pa još ako je sunčano, naravno će pritisak da poraste sa temperaturom. Moto gume su daleko manje zapremine od automobilskih, pa je i porast pritiska znatno veći, nego što je to slučaj ko automobilskih. 

Najbolje je da gume napumpaš pred vožnju, dok je motor u hladovini. Inače, ako se promeni vreme, pa naglo otopli/zahladni, opet nećeš imati željeni rezultat. 

A što se ogrebotine retrovizora tiče, to samo ti primećuješ. Neka je zbog malera 

Hvala ti! Sada će biti mnogo lakše jer imam kući kompresor, ovako sam ranije od kuće išla prvo na pumpu, a što kažeš, najispravnije je pre vožnje da se iskontroliše.

[Alexandra995 4188 Napisano Jun 2, 2022]

On 30.5.2022. at 13:33, mickeyZ je napisao:

Pri manevrisanju sa malim brzinama koristi samo zadnju kocnicu. 

Probam juče isti manevar kao kad sam pala prošlog petka, s' tim što mi je ruka opet krenula na prednju, ali sam je na vreme zaustavila i ukočila sam zadnjom, koja je dosta blaža, razlika je ogromna. Moram da se zahvalim još jednom! 

[mickeyZ 864 Napisano Jun 2, 2022]

Pre 3 sati, Alexandra995 je napisao:

Probam juče isti manevar kao kad sam pala prošlog petka, s' tim što mi je ruka opet krenula na prednju, ali sam je na vreme zaustavila i ukočila sam zadnjom, koja je dosta blaža, razlika je ogromna. Moram da se zahvalim još jednom! 

Ne moras, ovde smo da ucimo zajedno. Samo polako i sa postovanjem motora. 

[bakica 122 Napisano Avgust 17, 2022]

Moje skorašnje iskustvo.

Daleko od toga da sam vozač visokih sposobnosti na dva točka, i maksimalno se u saobraćaju ponašam u skladu sa tim. Već sam u tridesetim, i sada kada sam se vratio na dva točka posle višegodišnje pauze, nemam kome šta da dokazujem i vozim tako da nivo rizika bude minimalan u svakom trenutku. Koristim dugogodišnje iskustvo u saobraćaju, i time gledam da nadoknadim tamo gde mi tehnika vožnje na dva točka škripi. Zaista, da kucnem u drvo, za skoro dve sezone u ovom našem ludačkom Beogradu i okolini nisam imao ni najmanji incident ili bilo šta što je moglo da dovede do istog. 

Rekoh u Beogradu i okolini... 

 

Ove godine pođem sa ženom i kumovima na more u Grčku, ostrvo Lefkada. Jako dugo nisam bio na pravom odmoru, i pomislih da ne bi bilo loše da te dane iskoristim da dišem punim plućima, da malo restartujem sistem, pa tako iznajmiti skuter na ostrvu zvuči kao odlična ideja. Dosta uskih i vijugavih ulica, puteva, često problematičnog parkinga, deluje savršeno da prevozno sredstvo bude skuter. Uostalom, obići obalu na dva točka je poseban doživljaj, tako da nije bilo nikakve dileme. 

 

Naravno, kao svaki Srbin, u cilju da prođem što jeftinije tražim neko motorče od 125cc, biće sasvim dovoljno za mene i suprugu, jer putevi su takvi da veće brzine retko gde mogu da se postignu. Tako mi čovek iz agencije nudi neku Hondu Vision(navodno 125cc), a ja onako gledajući je iz daleka potvrđujem da je ok i da konačno krećemo u vožnju. Kad sam prišao motrčiću, shvatam da je dosta mali i lagan...gumice neke kao od bicikla, u trenutku pomislih da li možemo da se smestimo nas dvoje na ovo? Na moje iznenađenje sedamo bez ikakvih problema, iako sam poprilično krakat, a žena je radila na masi poslednjih meseci . Već u prvim metrima vožnje shvatam koliko je lagan, i da suvozač na repu ima velikog uticaja na balans. Čak se i najmanji pokret oseti i lako se pomeri sa putanje, izbaci iz ravnoteže itd... Imam osećaj da je moj ex. Liberty 50 bio dosta teži, a samim tim inertniji od ovoga, jer sam suvozača dosta lako i sigurno vozio. 

 

Ma koga briga, idemo da uživamo po ostrvu. Tako je i bilo, dva dana i nekih 150km po asflatiranim putevima, bez ikakvih problema. Naročito uživanje u jutarnjim vožnjama sa prelepim pejzažima, pogledom na divlju zapadnu obalu, ostavilo je snažan utisak na mene. Pomislih, konačno pravi odmor... Od opreme smo jedino imali kacige i eventualno peškir pod dupetom . Znam da đavo nikad ne spava, ali računamo da je ostrvo, vozi se sporo, a koliko bih čudno izgledao na onoj bicikli od motora na putu ka plaži u full opremi? Da li treba da napomenem da smo i takvi bili opremljeniji od svih Grka koji tamo voze...za njih kao da kaciga ne postoji, a kamoli nešto dalje od toga. Vrlo brzo će se pokazati koliko nedostatak opreme naplati svoju cenu...

 

Jedno jutro odlučismo da pođemo na možda najsuroviju plažu na ostrvu zvanu Egremni. Ispostaviće se da će nama biti zaista surova, dosta surovija nego što po samoj prirodi jeste. 

Vožnja je bila gotovo savršena to jutro, i onda samo 1.5km do tačke gde se ostavljaju vozila iznad plaže dešava se za nas sudbonosni trenutak.  Kao najveći majmun slušajući google mape skrećemo sa glavnog puta i ulazimo u kao neki privatni posed sa nekim objektom, gde meni odmah postaje jasno da to nije videlo puta, i da ne može da vodi nigde. Polako pravim zaokret da se vratim na glavni put, i uočavam vozilo za koje sam mislio da je parkirano, da kreće u nazad. Zaustavljaju se i pitaju nas da li je to put za plažu? Odgovorih da i nas mape vode tuda, i ponovo kao da mi je Bog oteo pamet, pomislih, pa možda samo treba da se prođe iza tog objekta i to je to. Krenusmo mi prvi, a oni će iza nas. Ubrzo uočavam nizbrdicu bez asflata, kamenje, šoder, pravi off road. I kada sam uvideo situaciju ponovo ne shvatam zašto sam nastavio dalje, ili bar rekao ženi da siđe dok se ja ne spustim u podnožje, jer na onoj Hondici vožnja po tome je pravi rulet... Valjda letnja euforija, sve može, nema prepreke ni za šta... Silazimo u podnožje gde na nekih 15m ispred sebe uočavam glavni put i asfalt. Tu se dešava drugi sudbonosni trenutak. Žena koja gleda u mape sve vreme mi kaže da ne idemo tamo, već oštro levo na neki puteljak, i ponovo onaj majmun u mojoj glavi bez razmišljanja posluša. Skrećem na taj puteljak onako oko noge, gotovo kao da se parkiram, i shvatam da je tu put još gori. Sada je tu onaj rastresiti šut, uz kamenčine koje vire na svakom metru. Već posle 10m shvatam da sam se gadno za*ebao, a pritom počinjem da osećam da mi motor vuče u desno ka žbunju i ivici puta iza koje je provalija. Momentalno shvatam da se moja gospođa nakrivila želeći da usnimi more itd ida je ona ta koja mi gadno remeti balans koji po takvom terenu ne smem brzopotezno da menjam. Počinjem već da vičem da se smiri, ali već je bilo kasno, morao sam blago da skrenem ulevo da bih se vratio na putanju, gde se izmiče prvo zadnji točak, pa prednji...game over.

 

Padamo na desnu stranu.  Hvala Bogu, brzina kretanja je bila smešna. Gledam u ženu, vidim da ima ogrebotine, ali samo površinske i da ništa nije strašno. Sebe ni ne gledam, ali ubrzo shvatam da sam prošao gore. Gde baš taj kamen da udari na moje koleno ...? Poderotina takva da sam mogao malo da zavirim u unutrašnjost kolena. Odrana podlaktica, šaka, opekotina od auspuha na levoj nozi(ne znam kako), i leva nadlaktica u modricama... Pitam se u tom trenutku, kako je moguće da sam pao pri tako maloj brzini, a da sam se ovako izubijao? Pa, debilu, naravno da ćeš se izubijati kada si bez ikakve opreme pao na oštar kamenjar. Da se čovek oklizne pri hodu na takvom putu, nešto bi odrao, a kamoli kad pljusne sa motora. 

Vešto krijem ranu od žene, a kum koji je bio u blizini donosi prvu pomoć i zavija nas. Da dalje skratim priču...takvi smo se i spustili na Egremni i vratili... 

Ja sam kategorički ceo dan odbijao da odem kod lekara, jer nije meni ništa . Sutradan ujutru kada sam konačno posustao pod ženinim pritiskom, odlazimo u ambulantu i tu momentalno popijam brdo kritika od doktorke da sam trebao odmah da dođem, da je trebalo da me šiju na dva mesta, ali sad ne može jer je prošlo ne znam koliko sati itd... 

Epilog, ostatak letovanja sam proveo bez kupanja, bez bilo kakvih aktivnosti, uz svakodnevna previjanja rana i pijući antibiotike. Skoro mesec dana posle incidenta, još uvek lečim te dve rane. 

 

Koliko god puta vraćao film unazad, i dalje ne mogu da shvatim kakvo je pomračenje uma nastupilo kod mene kada sam uopšte pokušao da spustim motor tamo gde ni ono motorče, a ni ja nismo mogli da se odupremo padu. Jasno mi je da uz opremu ne bismo imali možda ni modricu, ali....nazad ne možemo. Sve u svemu važno je da je sve prošlo kako treba na kraju. 

 

 

 

 

 

 

 

[shlem 7604 Napisano Avgust 17, 2022]

Sličan pad, skoro isti scenario na malo drugačiji podlozi. Elem prošle godine žena i ja odemo na Kopaonik do prijatelja, krećemo nazad, sedamo na motor i spuštamo se betonskom stazom prema putu sa kojim se ukršta pod 90° , i pod velikim nagibom. Ono što sam morao da predvidim jeste velika količina što rizle, što kamenčića koje je kiša nanela. Isto žena na motoru, spuštamo se brzinom 2 km/h, spušm noge jer moram da stanem pošto je nepregledno uključenje na glavni put, i onda greška, kočim prednjom da se zaustavim. Kao da je neko izvukao put ispod točka, padamo na levu stranu,  oprema odradila posao, bez ikakvih povreda, jedino na motoru migavac napukao i maska na jednom mestu, najveće opterećenje pretrpeo moj ego, kako je to moglo meni da se desi. Iznervirao se na skali 9,98/10.....

E sad moram da vam ispričam dalje. Ustajem i, konstatujemo da smo dobro prošli i krećemo dalje. Osećanje ljutnje, besa i iznerviransti ne da mi da se usredsredim na vožnju, i počinjem da pravim greške, i to jednu za drugom, da sam u trenutku zamalo izleteo sa puta u provaliju a da nije ni bila krivina. Stajem da izduvam desetak minuta, žao mi bilo žene, ćuti vidi koliko je sati, krenemo lagano i do kuće oko 300 km, ne znam da li sam prešao stotku uključujući i auto put.

Jbg padovi se dešavaju i deo su ovog hobija, rizike moramo prihvatiti i najvažnije hladnu glavu sačuvati. 

Aj sad živi bili, neka nas gume dobro drže i uvek kući sa osmehom došli.