hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Obzirom na interesovanje ljudi za ovaj putopis koji zvanicno nikada nije objavljen na BJB forumu, kao i u nedostatku lepog vremena, resio sam da konacno sednem i spakujem ovu pricu na gomilu. Putopis je pisan za vreme trajanja priprema i u toku samog puta, zbog toga je mozda malo haotican, ali nisam zeleo da ga na bilo koji nacin prepravljam i da menjam formu, jer je kao takav, autentican .. Azerbejdzan - Zemlja Vatre 09.Sep. 2007 - 1.47am Septembar. Tenzija raste, pochinju kishe, sa pokretom kasnimo mesec dana.. Svaki dan se nadamo informaciji koja ce definisati tachan datum polaska. Za ovo se spremamo vec 6 meseci. Ulozili smo sve shto smo imali. Akcija je sledeca, palimo bajkovima na Kaspijsko more.. Dosadila nam Srbija, obishli smo je uzduz i popreko. Vreme je da se proshire vidici. Istok, uvek prepun mistike i naslucivanja, 9 zemalja je ispred nas i 2 meseca puta. I dalje nema treme, valjda zato shto smo josh tu, ischekujuci polazak. Bajkovi su pripremljeni, sponzori iscimani, papiri nabavljeni. Fali nam jos jedna kamera koju chekamo vec mesec dana, Srpska posla... 11.Sep. 2007 - 3.02am Utorak, 5 dana do polaska. Problem sa kamerom je navodno reshen. Trebali bi da je dobijemo u Sredu, ako je verovati obecanju nekoga ko zivi i radi u zemlji Srbiji. Potreban nam je odmor, bekstvo odavde. Ovaj put ce nam leci kao kec na jedanaest. Previshe oscilacija psihe, previshe problema, previshe uloga u sve ovo. Josh jednom bez prognoze za ishod. Samopouzdanje definitivno manjka, s`obzirom da je 6 meseci iza nas sad vec. Ne vidimo kraj svemu ovome. Put kao nagrada? Bojim se da ta iluzija polako zalazi pod senkom razuma koji kapira da ce tek sam put itekako biti posao. Ulog u bolje sutra? Jedino nada koja postoji, za koju smo se uhvatili oberuchke. Pripreme su danas definitivno zavrshene i sa nestrpljenjem chekamo pokret. Sada nastupa strah polako. Jedno je planirati, ali realizacija koja je nas sledeci korak, sve je bliza i bliza i nesto potpuno drugo. 2007-09-23 Beograd - Polazak Poslednje pripreme... 2007-09-27 Prvi dan Ukratko. Prvi dan posle agonije oko Baneta i vremena polaska, predivnog doceka i pomoci Sstruje, Mladen i ja smo postavili kamp pored granice u kampu Karataš na Djerdapu. To je bila predivna noc. Kad smo se probudili shvatili smo da danas ne idemo kuci, vec idemo dalje. Bane se pojavio oko 16h u Kladovu i dok smo ponovo sve prepakovali, na granici smo bili oko 18h. Tamo smo se smarali oko dva sata zato što imamo brdo papirologije za kamere i znamo da nas nocna mora tek ceka. Još 12 granica. Posle “grane” stajemo na prvi OMV. Zalivamo nas prvi izlazak bajkom iz Srbije i odlucujemo da vozimo do Bukurešta. Tamo nas ceka Andrej Preda, covek koga smo kontaktirali preko www.horizonsunlimited.com sajta i koji nam je obezbedio smeštaj. Do Bukurešta smo imali oko 400 kilometara, tako da smo stigli oko 5 ujutru. Putevi do sada su raznoliki, perfektna magistrala, moguce je voziti i 140 km/h, 4 trake. Tako vozimo, sve je obeleženo, sija, pa odjednom neobeleženi radovi na putu, pa sledecih 50 kilometara totalni mrak. Morali smo da budemo pažljivi, jer ne mozeš da pretpostaviš šta je sledece. Ako ste mislili da je Beograd džungla od saobracaja, u ogromnoj ste zabludi Nikada nismo videli haoticniji grad, nervoznije vozace i vece guzve. Smestili smo se u stanu koji nam je Andrej obezbedio i koji se nalazi u centru grada. Rešili smo da ovde provedemo par dana, da se odmorimo prvi put za poslednja dva meseca priprema završimo potrebnu papirologiju za dalje i snimimo grad natenane. Juce smo uzeli moldavsku vizu bez vecih problema, a danas smo rešili da produzimo i rusku, pošto nam istice za 7 dana, za to vreme nema šanse da stignemo do Rusije, jer smo kasnili u startu. Sutra u 6 ujutru krecemo dalje, prema Brašovu. Obici cemo par zamkova u tom kraju, precicemo Karpate i za dva dana ulazimo u Moldaviju. U Kišnjevu cemo verovatno provesti dan, tako da smo za 4 do 5 dana u Odesi, odakle cemo se opet javiti i konacno postaviti detaljniju pricu na naš blog pracenu fotkama. Pozdrav pa se cujemo. Cheesy Gradište .. Sstruja nam je organizovao docek Pogled sa silosa na Gradište. Hvala Sstruji na fenomenalnoj podršci Spavanje pred granicom - Karataš Dorucak Naš smeštaj u Bukureštu Pogled sa terase .. Ispred Caušeskove rezidencije sa našim domacinima I ovde imaju trijumfalnu kapiju! 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-09-29 Karpati Iz Bukureshta smo krenuli rano, shpic je bio nesnosan, izlazili smo iz grada sat ipo. Vreme je bilo sivo i oblachno, ali ubrzo se razvedrilo i pocheli smo da prilazimo Karpatima, tako da kez nismo mogli da skupimo neko vreme .. Shta da kazem osim da su Karpati potpuno ludilo, odlichan asfalt konachno, lepe krivine i josh lepshi pejzazi oko nas .. Obishli smo zamak (Peles) i reshili da prespavamo pored Drakulinog zamka pa sutra za Moldaviju .. notj je bila hladna i mokra .. mada smo posle celog dana jahanja i snimanja spavali kao bebice .. Drakulin zamak u Branu i nije neshto spektakularan, mada bio je pun mesec, a shuma mrachna Danas smo na putu za Kishnjev, vreme nas za sada dobro sluzi, sunce i samo sunce Jesen je fenomenalno godishnje doba za voznju, temperature preko dana za voznju su idealne, a predeli fenomenalno shareni .. sve oko nas je zeleno, crveno, zuto .. .. jedino su noci hladne, ali sve je to deo ovoga .. 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-10-03 11.dan - Odessa - 1550 km-a Odakle da pochnem Spavanje ispod Drakulinog zamka i nije bio neki spektakl s`obzirom da je sam Bran toliko urbanizovan i pretvoren u totalnu turistichku atrakciju. Kamp smo postavili na jednoj poljani ispred zamka na kojoj je neka ekipa Rumuna postavljala neku binu. Spremali su nekakav dogadjaj tu valjda. Ujutru kad smo se probudili imali smo shta da vidimo. Oko nas je bilo jedno 15 tezgi i gomila nekog naroda. Ekipa na tezgi do nas cherechila je jagnje, a iz obliznjeg mercedesa tresli su narodnjaci. Dogadjaj koji se planirao bio je neshto slichno nashem vasharu. Ustali smo zbunjeni i glavom bez obzira pobegli odatle. Dogovor je bio da posetimo mesto Brasov koje se nalazilo 30-ak kilometara dalje. U Brasov smo stigli posle nepunih pola sata voznje, posadili motore u centar i krenuli u obilazak. Lep gradic, lepa arhitektura nema shta .. Sve je kao u srednjevekovnom selu. Zadrzali smo se poprilichno, popili kaficu, snimili gradic, doruchkovali i nastavili putem Karpata ka granici sa Moldavijom. Karpati su nas definitivno fascinirali fenomenalnim pejzazima i dobrim krivinama. Posebno je dobro shto je jesen, i sve shume oko nas su u milion boja .. Tu smo opet napravili pauzu, snimali malo prolaze, uzivali u vrelom septembarskom danu. Vreme nas je sluzilo odlichno josh od Beograda. Na silasku sa Karpata, vreme se menja i pochinje kisha. Nerviramo se zato shto moramo da stanemo i da se komplet obucemo i zashtitimo opremu. Tu negde i razmishljamo da smo naje .... zato shto krece oktobar i jako lako bezazlena kishica moze da se pretvori u 10 dana potpune agonije na primer. Na svu srecu, naravno po Marfiju, taman posle sat vremena pakovanja i oblachenja, krenuli smo i posle 30-ak kilometara oblak u koji smo ushli nestaje iza nas, a ispred zalazak sunca i nebo kao da je Jun. Nema nerviranja, stajemo, skidaj sve. Do Moldavske granice smo imali oko 350 km-a od Brasova tako da nas je sa sve stajanjima i snimanjima, notj brzo uhvatila .. Shto smo vishe vozili na istok Rumunije, to su gradovi postajali sve socijalniji. Na Istoku za razliku od zapadnog dela zemlje, jasno se prepoznaju ostatci komunizma koji je debelo ostavio svoje tragove. Putevi su takodje postajali sve loshiji. Na granicu sa Moldavijom smo doshli negde oko 22h. Poslednji Rumunski grad Hushi, izlgledao je ochajno, nije bio shanse da nadjemo smeshtaj, a nije bilo ni bezbedno da kampujemo u okolini, jer nam se cinilo da ljudi tamo toliko teshko zive, da je pametnije da produzimo van grada. Stali smo na benzisku pumpu na izlazu iz grada da se raspitamo za pravac i za 5 minuta smo bili potpuno okruzeni raznoraznim ljudima, koji su bili veoma razlichitih raspolozenja. Bilo je i pozitivnih, bilo je onih koji su cutali i gledali, bilo je i cini nam se negativnog dobacivanja iz kola u prolazu .. Reshili smo da se ne zezamo sa svom opremom koju vuchemo, nego da nastavimo josh 20 km-a do granichnog prelaza Albica i tamo potrazimo parche zemlje pogodno za kamp .. Na granichnom prelazu jedna pumpa i to je to. Prishli smo tipu koji radi na pumpi i na nashe pitanje: "Da li bi bilo moguce da postavimo shatore pored pumpe?", tip je krenuo da se smeje, tako da je konstatacija bila .. ok, znachi nismo prvi, a ni poslednji Tip je odlichan, pokazao nam je gde da stavimo motore i shatore da bi bili ispred kamera, rekao nam je da slobodno mozemo da koristimo wc da se obrijemo i umijemo .. Da se osecamo kao kod kuce Shatori su bili brzo podignuti, klopali smo i poprilichno umorni zaspali jako brzo .. Jel treba da napomenem da su shatori bili postavljeni na rezervoarima od 500 tona goriva 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Sutra ujutru nas je isterala vrucina iz shatora .. Bio je fenomenalan vreo dan bez oblachka .. U Rumuniji su nas naplashili za Moldaviju poprilichno, da se ne zezamo da kampujemo bilo gde, da su panduri dijabole itd. Uterali su nam strah u kosti tako da nam je malo bila frka, ali s`obzirom da smo kupili "kartu u jednom pravcu" nije bilo nazad .. Na granici smo se zadrzali oko 2 sata. Strashan problem imamo na granicama zbog ata karneta koje imamo za kamere. Pasoshi i vize, to se zavrshi odmah, a kad im uvalimo ata karnet da ga pechatiraju, nastane totalni haos. Niko od njih ne zna ni shta je to, ni chenu sluzi, ni kako se popunjava. Posle smaranja na granici, pustili su nas konachno i krenuli smo paranoichno 60 na sat prema Kishnjevu. Do Kishnjeva je bilo oko 100 km-a, put fenomenalan, pejzazi josh lepshi. Prvi utisak Moldavije nam je bio jako dobar, zato shto je slika koju smo gledali oko nas, kao da se vozimo po najsredjenijem nacionalnom parku, ili shto je Bane izjavio: "cela zemlja im je kao teren za golf". Brezuljci i shumice na sve strane. Krda konja i jata gusaka, ma kao sa razglednice. Notj je pala na ulazu u Kishnjev. Ideja je bila zbog raznoraznih pricha da predjemo Moldaviju za jedan dan, s`obzirom da zemlja od granice do granice ima svega 300 km-a, ali poshto nam je ulazna granica oduzela puno vremena, kao i idiotska ogranichenja, dogovaramo se da prespavamo u Kishnjevu pa sutra da nastavimo za Odessu .. Posle malo lutanja pronashli smo jeftin, ali solidan hotel National, blizu centra. Jako je komplikovano kad morash da meshash na putu kampovanje i spavanje u hotelu, zato shto svaki hotel iziskuje da sve stvari skinesh sa motora i prenesesh u sobu. Hvala bogu stvari nam nisu manjkale E sad Moldavke Ako ste mislili da Srbija ima "dobre ribe" aaaaaaa nenenenenenene .. Zivite u zabludi, nisu lose, ali Moldavke ... ) Posle sat vremena shetnje reshili smo da sednemo da jedemo i odmorimo vratove koji su bili ukocheni .. Upoznali smo nekog tipa sluchajno koji se ponudio da nas odvede u neki klabing, shto je nama odgovaralo zbog snimanja nocnog zivota .. Klub se zvao Star Track. Pili smo Rusko pivo, a u klubu je bilo 10 tipova i 80 cica ) Potpuno neverovatno, ovde kao da na jednog tipa po statistici idu 4 cice. U klubu smo se poprilichno opustili, napili i u jednom trenutku shvatili da je vreme da spavamo, ne bi li sutra ustali u dogledno vreme i nastavili za Odessu. Sve te priche o Moldaviji, da su lopovi na sve strane, su naravno preterane .. Ukoliko ti silni lopovi ne nose shtikle i kriju nozeve i pishtolje u ono malo suknja shto imaju na sebi. Foto aparat nismo nosili, ali smo zato sve zabelezili kamerom Normalno, krenuli iz kluba, i doshli u hotel 150 $ lakshi .. Shta je bilo .. posle prvog semafora patrola, duvanje, alkohol i po dzepu .. Znali smo kakva im je policija iz price i da nema apsolutno nikakvog smisla pregovarati .. pitali smo samo kolko ? Svi su nam rekli da za Moldawiju spremimo dolare .. Ceo dan smo vozili pazljivo i po ogranichenju .. pitajuci se na koju foru ce nas da rebnu .. Svako plati na ovaj ili onaj nachin. Mi smo platili na onaj Ujutru, malo mamurluka, pakovanje i pravac Ukrajna .. Kishnjev je simpatichan gradic, socijalne infrastrukture, sa jako dobrim i prijatnim ljudima. U Kisnjevu smo ostavili ochi i 150 $. Dobro smo prosli s`obzirom da je cenjkanje krenulo od 400 evra 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Put ka granici i dalje isti, vozimo kroz golf terene. I posle 100 km-a krece da se oseca Rusija u blizini. Prestaju krivine i put nastavlja samo pravo jedno 100 km-a, nigde nikoga, samo poneki Kamaz. Noc je pocela polako da pada... Stigli smo na granicu i agonija oko papira za kameru je opet pochela i trajala i trajala i trajala... Nishta Ukrajinac ne kapira. Oce da nam uzme neke pare za neke formulare. Napolju se skupili ostali gledaju motore pipkaju, kuckaju, pitaju... Prvi utisak Ukrajne posle granice bio je zastrashujuc. Rampa se dize i odosmo u potpuni mrak. put i dalje ide samo pravo, u nishta, u isto vreme i jeziv i zanimljiv prizor. Posle 10-ak km-a stizemo do neke pumpe da sipamo konachno to jeftino Ukrajnsko gorivo po 0.5 evra za litar, a na pumpi nigde nikoga, samo pas koji trckara oko motora i tip u kucici iza blindiranog stakla i reshetke, u sred mraka, u sred nicega i dernja se neshto na ruskom preko nekog razglasa !! Nishta mi nismo skapirali, ali sva sreca posto Mladen zna nesto Ruskog, ispostavilo se da moramo prvo da platimo na salteru tacan iznos za koliko sipamo, pa tek onda da tocimo. Blindirano staklo i resetka je zastita od cestih pljacki za koje smo kasnije saznali da se redovno desavaju po zabitima ovih megalomanskih prostranstava. sipali smo gorivo, stali sa strane da jedemo i da vidimo kakav je plan za dalje poshto ne sizemo u Odessu popodne kao shto smo planirali. Reshili smo da dignemo kamp pored Odesse, pa kad ustanemo natenane da nadjemo taj neki hostel koji smo dobili kao predlog od Daneta i Kome. Naravno jedno su zelje drugo mogucnosti Kad maler potera, nikad se jedna stvar ne desi sama, nego se zaredja, normalno. Izgleda da nam je pandur u Kisnjevu sa onih 150 $ otvorio sezonu malera. Prvo je na gore pomenutoj pumpi meni u mestu motor ispao na stranu, bila je nizbrdica, ispala mi rukavica, ja se sageo da dohvatim, klasika bajk krenuo, 450 kg-a nije bilo shanse da zadrzim, pao je na kofer, malkice iskrivio nosach, nishta strashno. Digli smo ga, pogledali, sve u redu teraj dalje. Do Odesse smo imali oko 70 km-a koje smo uz ravnu magistralu savladali za 25 min-a i greshkom ushli u Odessu. Au kakva greshka. Ok posle jedno 3 sata gubljenja i lutanja po gradu koji je mnooooogo veci nego shto smo mislili i uz pomoc GPS-a koji doduse nije imao mape, ali je ostavljao liniju iza sebe kuda smo prosli (hvala Mikko) nekako smo uspeli i da izadjemo iz grada. (Kad smo greskom usli u grad, hteli smo da pronadjemo eventualno neki park ili neku plazu da dignemo kamp, ali bezuspesno, Odessa je previse urbana za tako nesto). Ne vredi ne ide, ajmo malo dalje da nadjemo pumpu. Nadjosmo je nekako, ima sjajna njiva pored Super, konacno preumorni krenemo da se raspakujemo, ja vidim fali mi shator. Smor. Mladen ostao sa stvarima a ja i Bane na motor da ga trazimo. Opet udjosmo u grad ... 2 sata kasnije vracamo se, naravno shatora nigde. Ispao je ko zna gde. Nema veze, ..besh shator daj samo da legnemo, krece da svice. Ukapiramo da ako legnemo u 6 ujutru koliko je i bilo, prespavacemo ceo dan i izgubiti ga. Ne ajmo ipak da nadjemo hostel jer se polako razdanilo. Dok ga nadjemo taman ce se otvoriti ukoliko je recepcija zatvorena nocu i sve u redu. Opet u grad, ali ovaj put pravo u shpic. Vozimo, provlacimo se, guramo, milimo i u jednom trenutku cujemo prasak iza nas. Mladen prvi, ja drugi, stajemo, okrecemo se. Bane u troli. Ne mozemo da verujemo. Shta bi? Krenuo da je obidje, sa desne strane, bile 3 trake, trola se ukopala, naravno Marfi, u tom trenutku je bacio pogled preko ramena i ostao u njoj. Krecemo da se smejemo od muke. Zena vozach izlazi iz trole urla neshto na Ruskom. Mi kao da smo na bensedinima, smireni, toliko izmrcvareni od prethodna 24 sata, ravnodushno skupismo delove bmw-a i aj lagano dalje. Pukao far, leva strana oklopa smrvljena, iskrivljena prednja felna, pukao nosach levog kofera i kofer otpao... Nema veze, u tom trenutku stize sms podrshke od Kome iz Moskve sa kojim sam bio u kontaktu, sine nemoj da se sekirate, tako smo i mi, krpi, budzi, vezi kofer gurtnama i teraj dalje. Krecemo dalje, Mladen stane sa strane da pita nekog dechka za adresu hostela, nastavljamo, 30 metara dalje zaustavljaju nas panduri, traze pare, napravili smo prekrshaj, kad smo stali da pitamo decka malo pre za adresu stali gde ne sme, mi se gledamo, gledamo okolo, gledamo gore, mozda nas neko snima, mozda je skrivena kamera. Ubedjuje ih Mladen na njegovom Svahili Ruskom da nas nekako puste. Mi, braca Srbi ... hahahha Pushtaju nas, posle sat/dva nalazimo plazu. Tu je bio kraj. Jedan pogled na Crno more koje smo tad prvi put ugledali, stali, parkirali, ne idemo dalje nigde. Nismo spavali 24h ... Malo smo izblejali na plazi, konsolidovali se, ukapirali da nema nerwiranja, sve je ovo deo avanture, da sve ide po planu bilo bi dosadno. Ubrzo Bane i Mladen pronalaze neki drugi hostel na plazi, josh jeftiniji i bolji od onog prepopuchenog. konachno se raspakovasmo i isplanirasmo kako da skrpimo bmw-a za dalje. Bane je poceo da ga rastura i sve shto nam treba je neko da nam ispravi prednju felnu. Tip koji radi na recepciji je bajker tako da je i taj problem brzo reshen. Felna je gotova sutradan, a mi smo reshili da ostanemo ovde josh 2 dana da se malo opustimo i prekinemo na plazi uz pivo maler koji je poterao. Shta ce biti dalje ne znam. Odessa je jedan prelep luchki grad, koji je velichine Beograda skoro. Jako lepa stara arhitektura, jako prijatni i dobri ljudi oko nas. Ulice i asfalt su jedino uzasno loshi. Vecheras idemo U Arkadiju. Deo grada na plazi sa kaficima i klubovima da se malo opustimo .. Toliko za sad ... Pozdrav iz Odesse ... 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-10-09 18.dan - Sevastopolj - 2500 km "Kuda god da krenete, ceo vash put, znajte da ce Sevastopoljski bajkeri uvek biti uz vas, i vi cete stalno biti deo nas, i nashih misli" To su sinoc bile oproshtajne rechi ekipe koju smo upoznali u Sevastopolju i kojoj dugujemo mnogo... Iz Odesse smo krenuli posle nekoliko dana. Morali smo da ostavimo sebi prostora da sredimo Banetov bajk i da se malo opustimo i sastavimo sami sa sobom. Plastike smo izlepili trakom (duck-tape-om), a felnu ispravili u nekoj vulkanizerskoj radionici. Sledeci cilj nam je bio Krim. Do tamo smo imali oko 600 km-a i reshili smo da ih predjemo za 2 dana. Krenuli smo ujutru i vozili oko 250 km-a taj dan. Konachno smo uspeli da uhvatimo ritam koji smo zeleli, a to je da putujemo danju i da nadjemo mesto za kamp pre mraka. Takav ritam je na ovakvom putu gde stalno neshto snimamo i stalno imamo neke nepredvidjene okolnosti jako teshko postici. Sa vremenom i dalje imamo srece. Sunce nas prati josh iz Beograda. Ukrajna je cela ravna kao Vojvodina, nestvarno je velika i smeshno je to shto ako nekoga pitate uz put za neki grad ili lokaciju, zbog enormno velike zemlje, imaju obicaj da kazu: "to ti je tu josh malo" zapravo to znachi josh 200 - 300 km-a. Posle 5 sati voznje nalazimo benzisku pumpu i kapiramo da je idealna za kamp. Ono shto smo nauchili za ovo vreme provedeno na putu je to da ako morate da kampujete, a ne znate gde, benziske pumpe su idealne, zato shto imate sve sto vam treba. I radnju koja radi non stop i wc i obezbedjenje. Klopali smo i vec oko 22h smo zaspali. Ujutru smo ustali rano, popili kaficu i nastavili dalje put Sewastopolja gde nas je chekao nash domacin Dima, inache prijatelj Katje, Mladerove zene. Neverowatno koliko je kroz Ukrajnu sve pravo. Imali smo deonicu od oko 200 km-a samo pravo! Pejzazi oko nas nepregledni i prazni .. Ova zemlja je zaista ogromna. Posle celog dana voznje stizemo u Simferopolj. Glavni grad Krima. Na nashe veliko razocharenje, taj grad je izgledao kao da smo doshli u neko selo, asfalt je bio katastrofalan, neke pijace i buvljaci na sve strane, gradski prevoz kao iz filma ko to tamo peva. Napravili smo pauzu, popili kaficu i reshili da shto pre pobegnemo odatle. Nismo tako zamishljali Krim. Prichali su nam da je to najelitniji deo Ukrajne Ok. Nema veze. Idemo na istok. Shta je tu je. Do Sevastopolja smo imali josh oko 100 km-a i chim smo izashli iz Simferopolja stvari su pochele da se menjaju, na bolje. Ushli smo u neke predele neverovatnih pejzaza, vegetacija je pochela da se menja, more je bilo sve blize, put je postao odlichan i konachno krivudav! Sumrak nas hvata na ulazu u Sevastopolj. E sad Sevastopolj - grad koji ne spava .. nikad .. U svaki veliki grad u koji udjemo, imamo jako veliki problem da se organizujemo i pohvatamo gde treba ici i u kom pravcu. Gradovi su ogromni i sve je novo. Lutali smo tako pola sata i doshli na neki trg da probamo da pitamo nekoga da nam objasni gde je adresa koju smo imali. Samo Mlader zna malo Ruskog, a pored Ruskog, u Ukrajni niko ne zna ni rech Engleskog. Notj je vec pala. Stvari su lagano krenule da se izmichu kontroli. Prvo smo primetili da se sve vishe ljudi sheta sa flashama raznoraznog alkohola na sve strane po celom gradu. Svuda treshti muzika, svi su kompletno pijani. Ceo grad kao da se polako pretvara u jedan veliki karneval. Prilaze grle nas, pipaju, pitaju, slikaju se sa motorima. U jednom trenutku je bilo oko 10 pijanih ljudi oko nas. Upali smo u paranoju. Kola jurcaju, gume shkripe, vatrometi na sve strane. Kao scena iz filma Od sumraka do svitanja .. Dobili smo nacrtanu mapu od nekog taxi vozacha kako da stignemo do adrese koju smo imali. Naravno posle trece ulice mapa se nije slagala i izgubili smo se. Nishta novo. U jednom trenutku, ulazimo u neku slepu strmu ulicu, na vrhu ulice pokusavamo da se okrenemo, guzva na sve strane, haotichno stanje. Okrecemo se nekako i pored nas prolaze dva automobila, prvi auto staje ispred Baneta koji stoji poprecno i pokusava da okrene motor. U trenutku kapiram da vozac kroz prozor drzi uperen pishtolj u njega. Nema panike, samo smireno, Bane ne gubi kontrolu, vec viche, OK, mi Serbia. Kad je chuo Serbia, tip kaze: "aaaa Serbia, OK, OK, Izvinite. Osmeh na lice, spushta pishtolj u krilo i uz shkripu guma nastavlja dalje. Kasnije premotavajuci film kapiramo da je to verovatno bilo obezbedjenje nekog lokalnog krimosa. Mi se gledamo, jebi ga, toga ima valjda svuda. Idemo dalje. Posle sat ipo lutanja pronalazimo adresu, raspakujemo se, tushiramo i krecemo do grada da klopamo. Na glavnom trgu Mc Donalds. Ok, daj shta god, nemamo snage da lutamo, gladni smo kao psi sad vec. Grad se pretvorio u festival. Sad vec i kompletne porodice shetaju sa flashama. Vatrometi i dalje pucaju sa raznih strana. Nista nam nije jasno, ali je lepo. Jel treba da spominjem Ukrajnke Ovo je potpuno fascinantno. Neverovatno koliko dobar prosek lepih devojaka imaju. I kao da ovde na jednog tipa idu 10 cica. Shetaju u "choporima" po 8, svi su pijani, svi pevaju, kao da smo u filmu. Sedamo u McDonalds i pored nas se parkiraju najnoviji Mercedes i neki napucan BMW, gruva muzika, svi automobili su ovde tuningovani. Izlazi ekipa od njih 8, sedaju pored nas na neke zardinjere, otvaraju wiski, vrishte, pevaju.. Mnogo im je dobro ocigledno Posle par minuta jedan prilazi nama videvsi motore i ulazi u konverzaciju. Pita ko smo, odakle smo, kaze i oni su bajkeri, donosi nam wiski, pijemo sa njima, upoznaje nas sa ostatkom ekipe. Nude se da nam pokazu grad Inache na pitanje shta se ovde jebeno deshava, kaze nishta posebno Ovde je svaki vikend takav. Sve nam je jasno i veoma pochinje da nam se dopada to shto vidimo i sto se desava. 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Treba spomenuti da je Sevastopolj za razliku od Simferopolja prelep grad. Na obali mora, ima fenomenalnu arhitekturu, stare kuce, jako lepo koncipirane ulice, neverovatnu istoriju .. Krecemo sa ekipom, kazu da hoce da nam pokazu neke garaze. Pratimo ih, lutamo kroz grad. Svi su kompletno pripiti i veseli Dolazimo u deo grada gde su nekakvi kompleksi garaza. Mrak je svuda okolo. Nije nam bash svejedno, ali kapiramo da su ok ekipa i nema mesta strahu. Doalzimo ispred jedne garaze, otvaraju vrata, a unutra stoji 6 motora najrazlichitijih. Josh ljudi se skuplja iz mraka sa raznih strana i scena je sada sledeca. U Nekom mraku, ispred nekih garaza, 10 ljudi, iz kola gruva hip hop, pijemo, prichamo. Odlazimo kasnije u neki restoran gde nas vode da vecheramo. Ispostawlja se da je ekipa koju smo sreli, najbolja tuning ekipa u gradu, a bave se kupovinom i prodajom ukradenih motora Imaju kesha i prilichno su respektabilni u Sevastopolju, onako, da kazem, polu krimi Ovde smo vec 6 dana, sa njima izlazimo, druzimo se, kao da smo kod kuce. Vode rachuna o nama kao da smo njihovi. Danas smo bili ceo dan u garazama, varili Mladerov retrovizor koji je usput negde, nekako pukao iz nepoznatih razloga, menjali prednje gume, snimali, vozili se sa njima po gradu i okolini. Ne mogu da pishem sad detaljno svaki dan shta nam se deshavalo, zato shto bi to previshe vremena oduzimalo i trajalo. Previshe raznoraznih detalja. Izlazili smo u Klubove, obilazili muzeje .. Podmornicki muzej Balaklava .. Sve shto mogu da kazem je, da ce nam Sevastopolj ostati u najlepshem i najpozitivnijem secanju. 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Plan je sutra da idemo dalje, do Jalte, tamo spavamo na nekoj plazi za koju su nam rekli da je najbolja za kamp, prekosutra bi trebali da signemo do Kercha. U Kerchu hvatamo trajekt za Rusiju i oprashtamo se od Ukrajne. Ne verujem da cu biti u mogucnosti pre Tbilisija, glavnog grada Gruzije da postavim nove fotke i tekst. Jako je malo vremena, a jako puno stvari nam se deshava konstantno. Spomenik za Sevastopoljsku bitku: Jako nam je teshko sad vec, posle provedenih 6 nenormalnih dana ovde da sutra napustimo ovaj grad i ove ljude ovde, pre svega Dimu i Sashu, koji su nam bili fenomenalni domacini i celu ekipu raznoraznih ljudi koje smo imali priliku da upoznamo ovde, ali jedino shto mogu reci je jedan veliki, veliki respekt za Sevastopolj !!! 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-10-18 Sochi - 25. dan - 4340 km Nas i Rusa trista miliona! Sedimo u sobi u nekom hostelu u Sochiju, poslednjem gradu Rusije pred granicom sa Gruzijom. Izgleda da je doshla na red i ta kisha koju smo dugo vec izbegavali, ili smo jednostavno imali srece, tako da 2 dana lije kao u nekom filmu. Rusija nas je nemilosrdno "ugostila" od same granice pa svih ovih 500 km-a do Sochija. Juche smo imali deonicu od oko 350 km-a koju smo vozili uglavnom po kishi. Kad smo stigli u Sochi uveche, gace su nam bile mokre blago recheno Dilema je sad vech ochigledna. Da li ici kroz Aphaziju u Gruziju, ili brodom do Batumija, Ili u Trabzon u Tursku, pa odozdo. Kako joj prici? Shto smo blizi Gruziji priche su sad vec sve razlichitije i realnije, tako da trazimo najbolju kombinaciju za nas. Rusi su subjektivni i iz njihovog ugla ako iz Aphazije (deo Gruzije blizi granici sa Rusijom koji trazi nezavisnost) udjemo u Gruziju, imacemo problema na granici. Opet neki drugi kazu da nemamo shta da trazimo u Gruziji i da cemo se vratiti bez istih onih mokrih gaca, dok treci kazu da su sve to gluposti i da su u Gruziji najbolji ljudi na svetu i da necemo imati nikakvih problema. Da ne pominjem i onu vecinu koja tvrdi da je tamo potpuno bezzakonje i da ljudi sa kalashnjikovima shetaju po ulicama i presrecu vozila po putevima. Nama je za sada najobjektivnija informacija Levana, pretsednika Gruzinskog moto kluba Kamelot, koji nas ochekuje i poruchuje da je Ruska propaganda takva i da ne mozemo kriviti jadan narod kome svasha serviraju na 3 programa koliko ih ima u Rusiji. Svakako, mozak nam sad radi 300 na sat i moracemo ubrzo naci najbolje reshenje .. E sad .. shta se deshavalo prethodnih dana .. Iz Sevastopolja smo otishli definitiwno nasmejani i veseli, svim mogucim stvarima koje su nam se tamo desile i plan je bio da do Kercha (Ukrajnsko - Ruske granice) stignemo za 2 do 3 dana, usput snimajuci sve shto valja. Pronashli smo put koji vodi kroz jedan planinski venac i preko vrha Aj Pjetra 1300 mnv. i reshili da se popnemo malo sa mora u planinu. Neverowatno je koliko na Krimu ima raznolikog reljefa i vegetacije Put je krenuo iz lagane ravnice, kroz nekakve kanjone oivichene stenama slichim Meteorima u Grchkoj, pa preko serpentina se penjao sve vishe i vishe .. 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Na vrh smo se popeli predveche i visoravan na koju smo naishli ostavila nas je bez daha, pa spavanje medju borovima nismo smeli da propustimo. Temperatura se spustila bogami na nekih 4 stepena, ali uz pivo, kobaje i vatricu, prevazishli smo sve strahove i nedoumice oko medveda za koje nismo bili sigurni da li obitavaju na ovim prostorima, a kasnije, sva sreca tek sutra, smo saznali da ih ipak ima Jutrom rano krecemo dalje. Doruchkujemo u nekom Tatarskom selu (Tatari su muslimanska plemena koja su davno naselila Ukrajnu koliko smo mi shwatili) koje ima neverowatan pogled na Yaltu. Jako dobar osecaj kad sa 1300 metara fenomenalnim serpentinama se spushtate opet na obalu mora, odakle smo magistralom nastavili uz obalu ka Feodosiji. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Na zalost sama Feodosija kao i josh par mesta u kojima smo planirali da provedemo neko vreme snimajuci, nisu bila tako dobra kao shto su nam ljudi predstavili, tako da je dogovor bio da stignemo taj dan u Kerch, pa da spavamo pred granicom, kako bi ujutru ushli u Rusiju. Iskreno malo nam je i bilo dosta Ukrajne, zeleli smo da idemo dalje, u Ukrajni smo wec skoro 2 nedelje. Sad vec polako nastupa nestrpljivost da se ide dalje. U Kerch stizemo oko 12 nocu. Grad prazan, mrachan, samo psi lutalice, jeziv prizor. Pronalazimo luku i granicni prelaz - Kavkaz. Kada neko pomisli kako na kraju sveta sigurno postoji neka vukojebina, znajte da je to vrlo verovatno - ovo! Trajekt smo imali za sat ipo tako da od spavanja u Kerchu nije bilo nishta, kupili smo karte kod neke brkate babe za shalterom iza opet gvozdene reshetke i blindiranog stakla u nekom hodniku zgrade u kojoj su na nekim klupama spavali neki razni ljudi i vec oko 1 proshli u carinsku zonu, uz Ukrajinsku poruku na tabli Lucky Way! (zabelezeno na kvarno kamerom) Valjda su se potrudili da prevedu na engleski srecan put. Na Ukrajnskoj granici problem, Ukrajnska viza nam je istekla pre 12 dana. Gleda prvo jedan, pa zove drugog kolegu, mrmljaju neshto, zovu onda glavnog komandira da vide shta da rade. Dolazi neki Brka, taj je valjda glavni, gleda vizu, gleda motore, gleda nas. Valjda razmislja koliko ce biti dobar veceras. Pita odakle? Mi kazemo Serbia, on se nasmeja i promrmlja klimajuci glavom: "Serbi Serbi" Kazna za to je bila oko 400$, ali naravno u jednoj sobici narandzastih zidova u koju su odveli Mladena, ubrzo su ga i pustili olakshanog za 150$, (zivela mito i korupcija) i poslali nas na trajekt na koji smo u medjuvremenu kasnili i jedva ga uhvatili. Sve je to ok, pomislili smo da sad mozemo da se opustimo, jer to je jedini ozbiljan papiroloshki problem koji smo do sada imali .. Posle 30 minuta plovidbe stizemo na Rusko tlo. Prvi prizor veliki znak STOP i bodljikava zica na sve strane. Naci logor je normalno bilo prvo poredjenje koje nam je svima proshli kroz misli, sve je onako shturo i socijalno. Tu su neki bageri koji neshto kopaju, gomila vozova poshto je tu prelaz i za teretne vozove, stigli smo na red i tu pochinje agonija sa papirologijom. "Malo" smo vezbali pisanje i popunjavanje formulara (jedno sat ipo) da bi na kraju svega toga i dobijenih pechata u pasosh na red doshle i kamere Gledaju, pitaju, chude se. Ok, imamo taj neki ata-karnet za te kamere koji mora da se pechatira na svakom ulasku i izlasku iz svake zemlje kao dokaz da su kamere nase. Nije problem, ali to moze samo nachelnik da pecatira koji pochinje da radi oko 9 ujutru. Bilo je 4. Sad je sve bilo jasno, spavamo na granici. Motore smo parkirali u trougao, bacili vrece na zemlju i zaspali ubrzo iscrpljeni danashnjim danom koji je trajao opet skoro 24 sata. Ujutru nas budi neka muzika sa razglasa koja podseca na lili Marlen, oko nas se shetkaju carinici koji su obucheni kao vojnici iz Ruskih socijalnih komunistickih filmova iz drugog svetskog. Ceo prostor je ogradjen bodljikavom zicom. Posle jedno 17 kafa, samo 9 sati kasnije, i josh 78 popunjena formulara, 65 evra za neshto, pushtaju nas, konachno, posle 15 sati, da idemo dalje Nismo mogli da sakrijemo kiseli osmeh, znajuci da ovde vishe verovatno nikada necemo proci .. Poshto su nas pustili u 18 h. mrak je pocheo da pada i morali smo da trazimo mesto za kamp, maltene odmah. Na svu srecu, par kilometara dalje nailazimo na pescanu placu na obali mora Azov, i tu postavljamo kamp. 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Jutro u shatoru na plazi je zaista neshto posebno. Jedina stvar koja je bila zabrinjavajuca je to shto su masni, sivi oblaci pokrili kompletno nebo .. Krenuli smo ubrzo posle dorucka, vec oko 8. Ja sam krenuo prvi, sat vremena ranije i rekao ovoj dvojici da idem samo da nadjem neku kafanicu uz put, da popijem kaficu i da ih tamo chekam jer su oni krenuli nesto kasnije sa pakovanjem. haha kakva zabluda. U Rusiji je prva kafanica bila posle 90 km-a Tu sam sedeo sa nekim tipom iz Azerbejdzana, koji zivi u Rusiji vec 15 godina, drzi tu kafanicu, i na moju prichu (na Ruskom koji sam polako propricao i poceo ozbiljno dobro da razumem u medjuvremenu) odakle smo i gde idemo, sve vreme je govorio "Harasho brat". Kad su Mladen i Bane dohli, pochela je kisha. Vozili smo tako malo po kishi, malo bez kishe, dobrih 200 km-a do Novorusiska, grada koji je posle sive i hladne Rusije, pravo osvezenje. Novorusisk izgleda kao neki ozbiljan evropski grad, ima neverovatno veliku i lepo uredjenu luku i odlichno modernu i organizovanu infrastrukturu. Malo smo se odmorili na nekom shetalishtu pored mora na kojem je sa zvucnika po banderama svirala klasichna muzika, snimali, i krenuli u potragu za mestom za kamp, poshto smo dobili info. da nikako ne spavamo u nekim hotelima, jer su cene bezobrazno visoke. Izashli smo iz grada i na predlog nekih lokalaca, na nekim livadama, na obali mora, nedaleko od grada, nashli smo dobro mesto za shatore. Bar smo tako mislili. Sve je bilo ok, dok se nismo probudili i uvideli da kisha lije kao iz kofe, a gotivna livadica na kojoj smo bili, pretvorila se u mochvaru, sa glinom. Mladenov bajk je bio na boku, jer mu je copava potonula u glinu, a prvi pokushaj izlaska iz shatora, zavrshio se klizanjem kao na ledu. Vetar je duvao neverovatno jako i pakovanje svega je bilo maltene nemoguce. U blatu smo bili do grla, imali smo pravi kamel - trophy, mogli smo da napravimo emisiju "opstanak". Kompletnu oluju, kisu i vetar nismo ni primetili sve do jutra, zahvaljujuci fenomenalnim Lafuma satorima koji su bili na visini zadatka. Sve smo to nekako reshili i skockali, nashli kafic u gradu, umazali ga celog onim blatom, doruckovali, popili kaficu i krenuli put Sochija. Prelazili smo preko nekih planina. Nismo uspeli mnogo toga da vidimo, jer je magla bila gusta, a kisha je reshila da nam nadoknadi svih ovih 22 dana do sad. Negde posle 100 km-a se konachno razvedrilo, izashli smo iz tih shuma i brda, i opet uz more nastavili da vozimo malo brze, resheni da do vecheri stignemo i nadjemo neki hostel. Put do Sochija je bio sjajan, ceo u serpentinama i krivinama i dobrom asfaltu. U Sochi ulazimo oko 21h. i sada opet pochinje da pada toliko jako, kao da je neko reshio da nam se osveti. Agonija po pljusku, kroz totalno konfuzan grad, koji izgleda kao iz nekih manga crtanih filmova, po totalnom mraku, trazimo neku adresu nekog hostela koju smo dobili od nekih ljudi usput. Grad kroz koji ide nekakav auto put na stubovima, kroz neke tunele, sa gomilom iskljuchenja, na kojima kad se iskljuchite, naidjete na lanac kasina i kockarnica. Potpuno ludilo i cyber punk. Pronalazimo na kraju i taj hostel, unosimo 20 litara vode i mokrih stvari u sobu i sabiramo utiske od danas. Ostacemo ovde par dana da se osushimo, saznamo za taj trajekt i snimimo ovaj grad koji je jako zanimljiv sto vise. Sreli smo i nekog Srbina ispred nekog dragstora u koji smo uleteli da kupimo "veceru" koji ovde zivi i radi vec 2 godine i koji nije mogao da veruje kad je video BG table u centru Sochija. Kisha ne prestaje, pochelo je hladnije vreme, moracemo ubrzo da bezimo na jug. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-10-26 Tbilisi - 33.dan - 5200km "Gamar Dzoba" (Dobar dan) Tako su nas dochekali na Gruzinskoj granici... Sochi je stavio tachku na nash ukupan utisak o Rusiji. Proveli smo 5 dana resheni posle gomilu predloga lokalnog stanovnishtwa da ipak u Gruziju udjemo "odozdo" iz Turske. Trebalo je vremena da se kompletna slika o peripetiji oko Aphazije i Gruzije stvori da bi se donela shto adekvatnije reshenje o nashem daljem napredovanju. Definitivno resheni da ostvarimo nash cilj - Baku, kupili smo karte za "sitnih" 500 evra za brod koji 2 puta nedeljno ide iz Sochija (Rusija) za Trabzon (Turska). Rusija je poprilichno konzervatiwna po pitanju stava oko Gruzije i jedine informacije koje smo dobijali su te da su Gruzini jako opasan i ektremisticki nastrojen narod, da ne idemo tamo, da cemo ostati bez motora i kamera. Malo nam je sve to bilo sumnjivo poshto je Gruzija drzava koja se odavno vec odcepila od Sovjetskog saveza i vec dugo pokushava da pronadje svoje mesto pod suncem. Generalni nash utisak u vezi Rusije je na zalost na kraju bio jako losh obzirom da su nam Rusi uzeli 500$ za 500km i 7 dana koliko smo u njoj proveli.Zemlja u kojoj je prosechna plata oko 200$ i u njoj su ljudi potpuno inertni i hladni i na svaki nachin, kad vide strance, pokushavaju da izmuzu pare. Cela problematika je bila oko toga da postoji registracija za strance koji dodju u Rusiju.Na granici posle 80 popunjenih kojekakvih formulara, naravno nisu nashli za shodno da nam kazu ili na nekoj tabli da okace info. da je ta registracija neophodna i da cemo platiti kaznu ukoliko ne prijavimo boravak. U Sochi smo stigli posle 3 dana provedena kampujuci okolo naokolo, tako da sve i da smo hteli, nismo imali gde i kod koga da se prijavimo. Normalno, prvo veche u Sochiju, policija nas je privela u stanicu i ukazala nam na problematiku. Sreca pa je flasha votke resila problem da ne spavamo u stanici. Odmah sledece jutro smo se uredno prijavili u nekom vecem hotelu gde inace nismo spavali, ali smo dobili potvrdu na "crno" i ta usluga je koshtala - 100$. Papirologija na granici nam je oduzela josh oko 150$ i kad smo hteli konachno da napustimo zemlju, saopshteno nam je da moramo opet da platimo kaznu, od josh 200$, za ona prva 3 dana. Sasvim smo sigurni da cemo u buducim projektma Rusiju gledati da zaobidjemo koliko god je to moguce. Braca Rusi, ili smo bar tako mislili... ( mali Kavkaz ) S`jedne strane ogorcheni zbog kesha koji smo morali da bacimo u vetar, opet s`druge strane uzbudjeni zbog neizvesnosti koja nas cheka na drugoj strani Crnog mora i posle sat vremena kasnjenja polaska broda zbog chuvenih ATA karneta za nashe kamere , nekako su nas ukrcali na brod Apolonia 2, jedva, poshto je brod bio toliko prepunjen shleperima, da su motore maltene ubacili vertikalno odmah uz vrata. Bilo je to oko 23h kada je brod isplovio iz luke i samo svetla u daljini na horizontu, posle nepunih pola sata, izmamila su osmeh, znajuci da smo konachno napustili Rusiju i krenuli dalje ka novoj drzawi i novim iskushenjima... Na brodu je oko 80% ljudi bilo Turske nacionalnosti, tako da se utisak orijenta, islama ili jednostavno nechega potpuno dugachijeg polako pocheo osecati.. Mnogo topliji i srdachiji ljudi, uveliko su djuskali u prepunoj diskoteci do 4 ujutru, uz zvuke Tursko - Ruske muzike. Bili smo premoreni, jer smo prethodnu notj spavali par sati na doku pored granice u Sochiju. Nije nam mnogo trebalo da zaspimo. Na palubi smo vecherali, malo se opustili prebirajuci dosadashnje ustiske, temperatura je naglo porasla sa nekih 10 na predivnih 20-ak stepeni tako da smo ostatak vremena pre spavanja proveli u majicama na palubi, u sred otvorenog mora! Turska. Brod je posle nepunih 12 sati plovidbe konachno stigao u luku Trabzon. Poshto smo iz finansijskih razloga uzeli samo kartu za nas i motore, bez kabine, spavali smo u salonu sa josh gomilu raznoraznih likova. Probudio nas je oko 7 neki Turchin konobar, koji oko 7 kad restoran/klub treba da pocne da radi, ide okolo i grubim metodama budi ljude da ustanu. Opet paranoja oko iskrcavanja. Nashi motori su sad stajali prvi na izlazu i nervozne kamiondzije su htele bukvalno rukama da ih iznesu, ne bili dobili na vremenu za svoje shlepere kojih je bilo otprilike 20. Koliko smo uspeli da stvorimo sliku, ova linija je transportna transferzala za kamiondzije izmedju Rusije i Turske. Izashli smo konachno na Tursko tlo, na prijatnih 28 stepeni. Milina .. U startu smo osetili promenu. Prvi put posle Rumunije, papire za kamere smo zawrshili u rekordnom roku, za neverowatnih 15 minuta. Normalno, svi se trude da ucare po neshto, pa su tako i Turci probali da nas ubede da im platimo po 20$ svako, da bi nam lupili pechat za ulaz, poshto chovek koji se bavi turistima ne radi nedeljom! U suprotnom, probali su da nam objasne da bi morali da prespavamo na granici do sutra, ukoliko zelimo da udjemo dzabe. Razmishljanje je trajalo posle iskustva sa Rusijom chitavih 5 sekundi, tako da su na nash odgowor: "ok spavamo ovde, pokazite nam samo gde mozemo da pruzimo vrece" probali da nam spuste cifru na 20$ za svu trojicu. Mislim da nisu mogli da veruju kad smo i na taj predlog, resheni da ne platimo vishe nikom nishta, kao iz topa odgovorili: "da, da , nikakav problem, prespavacemo ovde do sutra" Dva Turchina su se samo pogledala, nasmejala i rekla nam neshto tipa: ajde, ajde, dajte te pashoshe da pecatiramo i pichite. Na izlazu kroz rampu malo su isturirali motore i sve je bilo ok Tursku na zalost nismo uspeli da zabelezimo iz nekoliko razloga. Prvi je bio taj da smo odluchili da taj dan kako znamo i umemo, stignemo do Gruzije i predjemo granicu, (zbog finansijskih razloga - gorivo koshta 1.80e i psiholoshkih - hteli smo da presechemo tu neizvesnost u vezi Gruzije shto pre), drugi je bio taj da cemo u povratku imati oko 2500 km kroz Tursku,i da do granice sa Gruzijom imamo samo 200km. Jedini kontakt koji smo imali sa Turkosm je u gradu Rize, na dalekom severo-istoku Turske, u koji smo stali da klopamo tradicionalni kebab. Neverowatno iskustvo. Grad koji izgleda kao neka kasaba, sedimo u nekoj bashtici u prashnjavoj ulici, duva vreo vetar, polako pada mrak, i sa dzamija se chuje pevanje Hodze. Kao u nekom filmu. Najezili smo se. Neverowatno je bilo i to, da su Turci toliko gostoljubivi, toliko da je kelner koji je bio zaduzen za nas sto na svaku ugashenu cigaretu trchao da nam zameni pixlu. Na kraju smo popili i po 3 chaja svako na rachun kuce. Jako blizu Evrope, ova drzava je ostavila uzasno jak i pozitivan utisak i osecaj u nama za samo 200 kilometara koliko smo u njoj proveli i jedva chekamo da se malo bolje upoznamo sa njom. Na granicu sa Gruzijom smo stigli relativno kasno, oko 23h, ispreplitanih osecanja i ne znajuci vishe shta da ochekujemo od zemlje o kojoj smo chuli toliko razlichitih pricha. Ostali smo zapanjeni kada nam je carinik na pitanje odakle smo, rekao sledece: "Vi ste ubili Pashu! Milosh Obilic." Koliko smo se obradovali, zato shto je srushio u trenutku u nama sve sumnje, da su jako zeznuti prema strancima. Opet sa duge strane, kapirali smo da cemo imati dobar prolaz zato shto smo Srbi i bili smo u pravu. Uz jako prijatan i opushten prelazak granice, konachno, oko 2 ujutru, ushli smo i u Gruziju! Batumi je najpoznatije letovalishte starog Sovjetskog saveza, poslednji grad za nas na obali Crnog mora i nalazio se samo na 20 km od granice, bilo je najbolje reshenje da prespavamo i rano jutrom nastavimo ka Tbilisiju. Malo je reci da u samom pochetku nama nishta nije bilo jasno, poshto po ulasku u Batumi, jedino shto smo mogli da vidimo je mnoshtvo policijskih kola sa upaljenim rotacijama koji su ishli tamo - vamo. Kao najbolje reshenje uchinilo nam se da za mesto za shatore pitamo te iste pandure. Na opshte iznanedjenje, ovi su nam rekli da tachno znaju shta ocemo i da krenemo za njima. Odveli su nas do nekog parka koji je fenomenalno rasvetljen i skockan kao u najskupljim evropskim gradovima. Rekli su nam da svi turisti koji prolaze motorima tu kampuju, da park ima svoje lichno obezbedjenje i da cemo tu biti 100% sigurni. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Postavili smo shatore i motore preko puta kucice u kojoj sedi chovek koji tu dezura celu notj, okruzeni palmama, posle nekoliko piva, ubrzo smo legli da spavamo. Cilj za taj dan je ostvaren, proshli smo kroz 3 drzave i konachno ushli u Gruziju, zemlju koja je samo na korak od Azerbejdzana. Sutradan smo kasno ustali jer smo sad vec bili iscrpljeni od prethodnih pra dana i uz okruzenje tu nekih raznih ljudi koji su radoznalo gledali motore, spakovali smo se i krenuli u centar da doruchujemo. Vec pri prvom kontaktu sa lokalnim stanovnishtvom osetili smo da neshto nije u redu.. Svi su bili preterano gostoljubivi i srdachi. Jeli smo neko njihovo ncionalno jelo, za smeshnu kintu i krenuli put Tbilisija. Na izlazu iz grada stali smo da kupimo predivne Gruzinske zastave i kao znak prijateljstva ih okachimo na motore. Pretrazili smo ceo grad i nismo uspeli da nadjemo te zastave, gomila ljudi nam je prilazila svaki put kad god bi smo stali negde. Beda se na zalost definitivno videla kroz infrastrukturu. Iznenadjujuce je bilo to da tip koga sam pitao gde da nadjem i kupim zastavu, popeo se na stolicu i sa shipke ispred svog lokala je skinuo i dao mi je. Trijunfalno, pobedjujuci sopstveni strah usadjen raznoraznim prichama, okachio sam je na motor i nastavili smo dalje put Tbilisija. Treba reci da nas je Gruzija u samom startu definitivno "kupila" neverovatno toplim ljudima, fascinantnom prirodom i pejzazima kroz koje smo vozili. Imali smo razne vrste puteva do sada. ovakvi su nam najomiljeniji 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Posle gomilu sati voznje, zbog mnogobrojnih stajanja radi snimanja, sada je vec bilo jasno da do Tbilisija necemo uspeti da stignemo do mraka, pa smo reshenje potrazili u prvom sledecem gradu Kutaisiju. Naravno, po dobrom starom receptu, chim smo ushli u grad zaustavili smo prvi policijski auto i pricha je bila relativno slichna. "Mi smo iz Srbije, hocemo da kampujemo, rekli su nam da nije bezbedno da to radimo na otvorenom putu i da se obratimo vama" Ovog puta, prevideli smo da Kutaisi i nije bash najpoznatije turistichko letovalishte i da panduri zapravo i nemaju ideju shta da rade sa nama. Prvo su nas odveli do obliznje policijske stanice, gde se u roku od 5 minuta cela stanica preselila oko nashih motora. Okretali su tu neke razne telefone, postavljali ista pitanja milion puta na koja smo dodushe vec navikli. Odakle ste? Kuda idete? Koliko ste na putu? Koliko kilometara? Koliko brzo idu motori? itd Posle pola sata "druzenja", reshenje su pronashli u tome da nas odvedu u glavnu policijsku stanicu, u kojoj su nam dali nekakvu garazu u dvorishtu koja definitiwno nije u opticaju vec ko zna koliko. Nama je bilo sve jedno. Daj shta god samo da spavamo. Toliko su nas ostavili bez texta, jer su se izuzetno polomili oko nas da je to potpuno za neverovati. 20 pandura koji nas sprovode kroz grad sa nekoliko automobila pod rotacijama do glavne stanice i na kraju direktor, kako ga oni zovu, vodi nas da nam pokaze gde imamo vodu, gde imamo wc i gde je tush! Ako zelimo da se opustimo. Potpuno neocekivano, ali zapravo, sve se to deshava u Gruziji, zemlji za koju tvrde da je stecishte kriminala, korumpiranosti i terorizma! Nama je bilo neprijatno, preterano su bili gostoljubivi. Nema nazad, reshili smo da iskoristimo sve pogodnosti koje su nam obezbedili, ionako smo na kampu proveli vec 5 dana unazad, tako da posle tushiranja, pored razlupanog automobila sa rupama od metkova koji je stajao u toj garazi spreman za neko veshtachenje, u neverici shta nam se dogadja i gde smo, zaspali smo ubrzo. Josh jedan zanimljiv detalj je bio to shto nam je danas bilo okruglo mesec dana kako smo na putu i okruglo 4500 km. Rano ujutro, fotkanje sa pandurima je bilo neizostavno i posle promenjenih par rechenica i silnog zahvaljivanja sa nashe strane krenuli smo dalje. Usput smo stali par puta, prvo kod table, prve table na kojoj je zapravo pisalo Baku! Palo je fotkanje i ubrzo smo opet bili okruzeni lokalcima, koji nas nisu pustili dalje dok nismo probali chuveno gruzijsko vino ) .. 100 km dalje opet smo stali u nekom naselju da vidimo neki motor koji smo primetili usput i opet, ovoga puta je to bila chuvena Gruzijska rakija od grozdja i puna kesa istog da se nadje za put 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Ono shto smo primetili je to da kad god dodje do pitanja odakle ste? posle nasheg odgovora "Srbija" ,stvari pochnu poprilichno da se menjaju - pozitivno. Oni svi jako dobro znaju gde je Srbija i nenormalno nas poshtuju kao narod! Prichaju da smo jako dobar narod i da imamo respektabilnu istoriju. Sad smo se vec skroz opustili jer Gruzini nas mnogo vole i mi smo njihowa braca! Usput su u daljini pocheli da se nadziru i obronci Kavkaza. Ejj ljudi Kavkaza! Sama pomisao na to nam je ubacivala dodatno uzbudjenje, jer Kavkaz uopshte nije mala planina i definitivno nije blizu Srbije Posetili smo na kratko usput josh jedan grad Gori, imali smo i prvi mehanichku problem odnosno kvar i to sa mojim motorom koji je iznenada zatrokirao i ugasio se u sred planinske magistrale, ali struchnom asistencijom kolege Baneta, pumpa za gorivo koja je prouzrokovala problem sredjena je, pa smo posle nepunih 2 sata nastavili dalje i u zalazak sunca konachno ushli u Tbilisi! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Tbilisi, potpuni kontrast svemu vidjenom po Gruziji. Jedan sasvim moderan i urban grad, neverovatne arhitekture. Tu smo se ubrzo nashli i sa Levanom, chovekom koga smo kontaktirali opet preko www.horizonsunlimited.com sajta i sa nashim drugom Matijom koji je doshao ovde pre mesec ipo da radi. Levan je inache i pretsednik najveceg Gruzijskog motokluba MC Kamelot i potpuna je suprotnost od onoga kako smo ga zamishljali. Umesto masnog zaraslog bajkera sa bradom, doshao je jedan gospodin u odelcetu sa kravatom za koga se kasnije ispostavilo da radi u ministarstvu i shef je na nekom engleskom projektu. Levan nam je odmah obezbedio ekipu koja ce se brinuti o nama dok smo ovde kao i 2 garaze koje slobodno mozemo da koristimo dok smo ovde, dok nam je Matija obezbedio dzabe stan u centru Tbilisija u kom se trenutno nalazimo. Upoznali smo gomilu ljudi i uzasno nam je neprijatno koliko je ovaj narod gostoljubiv. Ne pushtaju nas da dishemo, bilo shta platimo, dobili smo i telefon i njihovu karticu, choveka koji se zove Gia, koji hoce kolima da nas vozi gde god pozelimo, 2 garaze. potpuno za neverovati. Na kraju shvatamo da je sve to bila samo zlobna Ruska propaganda i neinformisanost ljudi kako kod nas, tako i usput. Jedino im je saobracaj katastrofalan, ali nishta manje od mnogo "razvijenijih" drzava kroz koje smo proshli. Svakako sada su vec sve dileme u vezi "mistichne" i "opasne" Gruzije razreshene i nerviramo se koliko ljudi imaju predrasude i zbog njih donose shture zakljuchke i formiraju svoja mishljenja na osnovu svojih lichnih i subjektivnih pretpostavki. Sutra podnosimo zahtev za Azerbejdzansku vizu, koju cemo dobiti tek za 7 dana, shto nam odgovara, zato shto ovu drzavu, grad i ovaj narod zelimo da upoznamo shto bolje i da sa njima provedemo shto je vishe vremena moguce. Danas smo se snimali za Gruzinsku nacionalnu televiziju ... Malo su oni nas snimali, ali najsmeshnije je bilo kad smo mi pocheli njih da snimamo. Totalno zbunjeni, ne znajuci kako da se ponashaju, ostali su u chudu. Sledece nedelje napadamo i poslednju etapu u pravcu istoka, samo smo 480 km udaljeni od nasheg cilja. Kaspijskog mora... 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-11-13 Azerbejdzan - Zemlja vatre Baku - 50.dan - 6200 km Salam Aleikum! 47 dana, 6200 km. 7 granica, 3 vremenske zone i razni vremenski uslovi nisu nas sprechili da ostvarimo zacrtan cilj i motore konachno posle toliko mukotrpnih priprema, naporne ali zanimljive realizacije, parkiramo na obali Kaspijskog mora, koja je za nas pre samo 6 meseci izgledala nedostizno. Na samom cilju puta pravi je trenutak da se neizmerno zahvalimo nasim sponzorima bez kojih ostvarenje ovog projekta ne bi nikako bilo moguce, zatim nasim dragim prijateljima i pojedincima cija je pomoc i podrska bila od neprocenjivog znacaja, kao i nasim roditeljima koji su verovali u nas i podrzavali nas od samog pocetka. Hvala vam svima! Posmatrajuci na ovom putu kulture koje se smenjuju i polako poprimaju sve jachi uticaj orijenta, brzo smo shvatili da je Baku definitivno poslednja granica izmedju Evrope i Azije i sad svakako nema vishe dileme u kom pravcu cemo gledati u buducnosti Azerbejdzan nam je definitivno pruzio mnogo vishe nego shto smo ochekivali... Posle nezaboravnih 7 dana provedenih u Tbilisiju i posle druzenja sa ljudima koji svojom toplinom, ljubaznoscu i gostoljubivoscu definitivno strce od bilo kakvog stereotipnog poredjenja sa nekim drugim narodima, reshili smo da sutradan, poshto smo dobili Azersku vizu, krenemo put Baku-a. 500 km-a koje smo imali pred sobom chinilo nam se sad vec kao "nebitna" distanca koja nas deli do najdalje tachke ovog projekta. Kakva greshka Najstarija pravoslavna crkva u Gruziji 2000 god. stara Planinski vrhovi Kavkaza na oko 5500 mnv. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Iz Tbilisija smo krenuli poprilichno rano, resheni da tu etapu prevezemo u jednom danu. Chim smo izashli iz grada priroda je naglo pochela da se menja, na nashe opshte odushevljenje pochele su da se pruzaju stepe zute boje svuda naokolo. Pocheli smo da mashtamo polako, jer nismo mogli ni da pretpostavimo kako izgleda Azer "iznutra". Samouvereni, posle 6 predjenih granica iza sebe, stigli smo na izlaz iz Gruzije na kome smo uz srdachan pozdrav granichara na konstataciju da smo Srbi, obecali da se vidimo uskoro. Moram priznati da smo toliko bili uzbudjeni od same pomisli da smo na granici sa poslednjom zemljom u nizu, da smo tako blizu cilja, potpuno smo zanemarili samu granicu i mogucnost da neshto ne bude u redu. Azerbejdzanski granichni prelaz posle svih do sada,izgledao je kao da smo krenuli sa sve motorima u neki konc. logor, s`obzirom da asfalta nije bilo, svuda naokolo su bili vojnici u maskirnim uniformama i kalasnjikovima sa bajonetima, nekoliko montaznih kucica izmedju dve kapije i 4-5 chika u uniformama u kojima su podsecali na nekakve kapetane brodova O zemlji o kojoj nishta ne znate i ne mozete ni da pretpostavite, kad dodjete pri tom na takvu granicu, mashta moze da ode u raznoraznim pravcima ... Ok, posle mizernog pokushaja prvog vojnika na kog smo naishli da nam uzme po 5$ za "neshto" i prve kapije koja je samo pasoshka kontrola, ushli smo u taj "kavez" i parkirali motore. Skupilo se tu gomila ljudi gledajuci i zapitkujuci vec dobro utvrdjeno gradivo. Odakle? Koliko km.? Koliko konja? Nikakav problem, znali smo za problem da za Azerbejdzan mozete dobiti 3 dana tranzitnu vizu, ukoliko nemate da ostavite depozit za motor koji je otprilike 70% kataloshke vrednosti motora. Vizu za nas smo dobili na 30 dana. Posle 20-ak minuta, prilazi "brka" ili da kazem jedan od "kapetana" i kaze sve ok, vize ok, ali morate da ostavite depozit za motore. Na to smo i rachunali i krenuli da mu objasnjavamo kako idemo na par dana i treba nam tranzit. Trebali ste da vidite koliko smo se smorili kad smo ukapirali da je novi zakon doneshen i da ne mozemo da dobijemo ni 3 dana tranzit. Sve opcije smo prevrnuli, pa i izrachunali depozit koji je iznosio 5000$ !!! za 3 motora Jedina opcija je bila, kako nam je on objasnio, da kontaktiramo njihovo ministarstvo u Bakuu i trazimo odobrenje za ulazak motorima. Prilichno porazavajuc prizor. Prvi granichni prelaz na kom okrecemo motore i idemo nazad. I sve to ne bi bilo toliko strashno da to nije bash poslednji prelaz, poslednje zemlje u nizu. Mnogo toga nam je bilo nejasno osim jedne stvari, a to je chinjenica da nece nas jedan "brka" da poshalje kuci posle 45 dana puta i skoro 6000 km. Pronashli smo kafanche u neutralnoj zoni, seli da se saberemo i krenuli da vrtimo telefone. Jedino pametno reshenje nam je bilo da kontaktiramo Draganu Vapu, konzula ambasade Republike Srbije u Bukurestu, zenu kojoj mnogo dugujemo i koja nam je uradila veliki posao u Bukureshtu, produzivshi nam Ruske vize. Ujedno smo kontaktirali i konzula ambasade Republike Srbije u Ankari, Slobodana Radeku, koji je na nerezidencijalnoj osnovi bio "zaduzen" za ovaj deo sveta. Posle nekoliko razgovora i neverovatno pozrtvovanom intervencijom ljudi iz ambasada, doneta je odluka da mora da se napravi zvanichna molba od strane nashe ambasade ministarstvu u Bakuu, koja bi trazila odobrenje akreditacija za snimanje Azerbejdzana i glavnog grada, kako depozit ne bi morali da ostavimo, jer tu kolichinu novca nismo ni imali. U medjuvremenu, postali smo svesni da cemo morati da prespavamo na granici poshto je mrak vec polako ali sigurno krenuo da pada. Meshtani koji su drzali lokalnu kafanu u kojoj smo bili celo popodne, bili su jako prijatni i gostoljubivi ljudi, tako da uz njihov pristanak i odobrenje lokalnog policajca koji se tuda muvao, digli smo shator na terasi ispred. Sada kad je reshenje postojalo za ulazak u Azer, nije vishe bilo losheg raspolozenja. Sutradan smo dobili info da je procedura pokrenuta i sve shto je trebalo uraditi je bilo to da sachekamo da se procedura zavrshi i da taj papir stigne na granicu. Niko nije mogao da pretpostavi da ce koji dan da se pretvori u celu nedelju Iz dana u dan smo ishli do granice da pitamo jer "bumaga (papir) prishla" ? Bilo je tih dana svega. Prvo, kompletno smo se saziveli sa lokalnim stanovnishtvom i okolinom, pili smo chaj po ceo dan za dzabe, dobro se upoznali sa vojnicima iz sve 3 smene i granicharima, organizovali kamp odmah pored kafane. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 28, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Dani su bili dugachki i dosadni, puni neizvesnosti, poshto ipak chekamo molbu koja moze da bude i odbijena. Imali smo i situaciju da je jedan "Kapetan" rekao da sutra u 10 ujutru budemo na granici sa motorima, posle nasheg dolaska i osmeha svih prisutnih jer su sad vec svi na nashoj strani i raduju se nashem prelasku isto koliko i mi, shvatamo da je drugi "brka" u smeni i on ne zna nishta ni o kakvom papiru i da nishta nije stiglo i da moramo da se vratimo i chekamo dalje. Chak smo hteli i da im ponudimo da odigramo jednu prijateljsku utakmicu Srbija - Azerbejdzan, tu izmedju te dve kapije, pa ako mi pobedimo puste nas na levu kapiju, a ako oni nas pobede mi izadjemo na desnu ali obzirom da je Srbija stvarno nedavno odrala Azer sa 6:0 slozili smo se da neko moze i da se naljuti pa nismo hteli mnogo da chackamo. Jedno vece, sedeci izmedju motora i satora, pricajuci, a posto smo bili u mraku, bili smo svedoci nekog zestokog sverca ko zna cega, gde su na ogromnom parkingu ispred nas par ljudi i par vojnika, prepakivala sat vremena neke pakete iz jednog autobusa u neki kombi .. Mladen je tad spavao, a Bane i ja smo samo cutali i posmatrali ne bi li ostali "anonimni" jer je ekipa koja je to radila verovatno mislila da je sama. Tih par dogadjaja su nam ipak skrenula paznju da smo zapravo na Gruzinsko-Azerbejdzanskoj granici, a samo 100 km. severnije se nalazi i Cecenija, Kirgistan itd. Posle 5 dana moral je opet krenuo polako da opada, jer uskoro cemo zaboraviti i shta chekamo i u koju zemlju smo ono beshe krenuli, tako da su pochele da se radjaju razne rezervne ideje u sluchaju da ovo ne uspe. Sva sreca da nas je trojica, zato shto svaki put kad treba da se donese neka bitna odluka, o tome se razmatra i veca satima, tako da na kraju racio mora da preovlada i smanjuje se shansa za pogreshnom procenom ili loshom odlukom. Nije postojala shansa da se "predamo bez borbe" i odemo sa te granice, shto se na kraju ipak pokazalo kao mudra odluka, jer sutradan, shestog dana,doshle su dve "brke" u ladi i saopshtile nam da je papir stigao i mozemo da predjemo. Kao da smo dobili rat, osecanje je bilo jedinstveno. Zavrshili smo svu potrebnu papirologiju oko kamera i oko 16h, nakon 148 sati!! konachno ushli u Azerbejdzan.Taj dan je pochela da pada kisha na koju nismo ni obratili paznju u svoj euforiji oko prelaska granice. Iza nas je ostao josh jedan uspeh, a ispred nas cilj do kog nismo mogli da dodjemo taj dan, jer je mrak pocheo da pada, pa smo reshili da vozimo 170 km do prvog grada Gandze! gde smo imali kontakt nekih ljudi, koji mogu da nam organizuju smeshtaj. Mrak je jako brzo pao i posle nepunih 2 sata stigli smo u Gandzu, nashli se sa Mikaelom i ubrzo se smestili u njegovoj kancelariji koja je bila suva i topla, shto nam je bilo sasvim dovoljno posle 6 dana u shatoru i poslednjih sat vremena, jer je kisha pochela da pada kao da nas neko snima za skrivenu kameru. Od Gandze nismo videli mnogo, jer je grad usled oluje i poplave ostao bez struje i delovao je jako psihodelichno. Sutra je novi dan, dan kada cemo stici u Baku! Sa tom mishlju legli smo u vrece i ugasili se posle 30 sekundi. Kisha koja je padala ceo prethodni dan donela je nekakav hladan talas vazduha, tako da iako je bilo suvo, sledeci dan je bio dosta hladniji, shto je sad vec mnogo vishe odgovaralo Novembru u kom se nalazimo. Grad Gandza ima oko 500.000 ljudi, recimo da je velichine Novog Sada i njega smo reshili da upoznamo u povratku, poshto nismo vishe mogli da se obuzdamo, jer nas je samo 350 km-a delilo od cilja. Prvi sok je bio vec posle prvih 50 km-a, jer su oko nas pochele da se pruzaju predivne, nepregledne stepe i u daljini su se nadzirali obronci Kavkaza, koji se tu otprilike i zavrshavao. Dogovor je bio da ne snimamo nishta u odlasku, ne bi li stigli do grada pre mraka. Ionako cemo u povratku imati malo vishe vremena. Nepregledne stepe, polako su se pretvorile maltene u brda, prekrivena zutim peskom, sasushenom travom, kao neka pustinja, samo je put prolazio kroz sve to. Neverovatan osecaj, toliko smo bili izbezumljeni da smo nekoliko puta najezeni predelom oko nas morali da stanemo i snimimo sve to. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 29, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Sela koja smo prolazili su sad jasno sve vishe pochela da liche na neki Turkmenistan, Kazahstan, Iran ili neshto slichno, jer je sve od nekog zutog kamenja koje se stapa sa okolinom i deluje kao da su kucice od blata u pustinji. Definitivno, Azerbejdzan zapravo nismo zamishljali da izgleda bash tako, ali shto smo blizi Kaspijskom moru, sticemo utisak da ova zemlja mnogo vishe lichi na Iran nego na Rusiju i stari Sovjetski Savez. Nadali smo se spektakularnom ulasku u Baku, ali nismo ocekivali da taj grad ima samo 5 milion ljudi i naselja tih kucica "od blata" pochela su gusto da se protezu nekih 20 km-a pre nego shto smo ukapirali da od table "Baku" nema nishta i da smo odavno vec u pretrpanim ulicama. Vecu guzvu i veci grad ja bar skoro nisam video i doziveo. Kao neki mravinjak. Arhitektura toliko izmeshana da je teshko utvrditi i povezati grad sa nekim, bilo kojim evropskim gradom npr. Svi stilovi su tu. Zestoko se oseca kako uticaj Sovjetskog saveza, tako i jak uticaj Islama.Smestili smo se u Hostelu 1000 kamila, u kojem smo se zdruzili sa jednim Indonezanom iz Nju jorka koji putuje oko sveta, kao i sa jednim momkom iz Texasa, koji takodje putuje vec 6 meseci. Azeri su veoma gostoljubivi ljudi i neverovatni domacini, slobodno mogu da kazem isto toliko topli kao i Gruzini. Baku je megalopolis, neverovatnih razmera, prelepe arhitekture i kao u svakom pravom velikom Evropskom gradu i u njemu mozete videti sve moguce nacionalnosti, rase i religije. Posetili smo i mesto "Janardah" (Vecni Plamen) gde prirodni zapaljen gas izvire iz zemlje i pravi neverovatan prirodni fenomen u vidu vatre koja gori iz zemlje vec 150 godina i po kom je ova zemlja i poznata kao zemlja vatre.Upoznali smo i Mameda koji je br. 1 u Bakuu shto se motora tice i normalno on i njegova ekipa nam je izasla u susret sa sitnim intervencijama koje smo imali na motorima. Hvala mu od sveg srca. Momci su odlicni domacini.Ovde cemo definitivno ostati nekoliko dana koliko je potrebno da sve lepo snimimo i tuzno cemo gledati u pravcu puchine preko Kaspijskog mora, jer shvatamo da smo tek zagrebali po povrshini nechega shto nam se mnogo svidja i shto se nalazi odavde, pa preko mora daleko na Istok. Iako smo dostigli nash cilj, prerano je za slavlje, jer nas josh uvek ochekuje povratak od samo 5000 km i josh 3 zemlje do Srbije.Jos jednom veliki pozdrav sa Kaspijskog mora od ekipe "na krilima vetra" 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 29, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan 2007-11-24 Istanbul - 62. dan - 8700km Sad kada je 2 meseca iza nas, osecamo da su se mnoge stvari promenile medju nama. Mozemo reci da smo na pocetku bili mnogo naivniji i definitivno smo uspeli neke vrednosti malo bolje da postavimo na mesto. Mozda je preterano reci iskusniji, ali ono shto je sigurno je to da cemo zahvaljujuci svim ljudima koje smo upoznali, kulturama koje smo uspeli da osetimo i vidimo na putu, raznoraznim situacijama i problemima sa kojima smo morali da se suocimo, neke stvari umeti vishe da cenimo u buduce. Ako nista drugo, svakako cemo biti zreliji na jedan odredjen nacin. Baku smo posle 7 dana napustili zbunjeni. Emocije su pocele da preovladjuju. Zbunjeni, tuzni, uplaseni, tesko je definisati taj osecaj. Sve po malo. Tuzni jer znamo da smo krenuli kuci i da se ovaj projekat polako privodi kraju, uplaseni jer ne znamo kako cemo da se vratimo normalnom toku zivota u Beogradu, zbunjeni jer ne znamo da li treba da budemo srecni zbog uspesnog projekta i svega sto smo dobili kroz njega ili bi trebali nekako drugacije da se osecamo sad. Obzirom da smo za Azerbejdzan dobili 7 dana vizu na granici, Baku smo napustili poslednjeg dana, nebi li maksimalno iskoristili svaki trenutak vremena da shto vise snimimo ovaj grad. Dan kada smo krenuli nazad za Tbilisi bio je savrsen. Iako je prethodna 2 dana padala kisa, taj dan je sunce sijalo i nebo je bilo bez oblacka. Ideja je bila da se za Tbilisi vratimo u jednom danu, shto je bilo nekih 500km. Priroda Azerbejdzana je prelepa, ceo dan smo se vozili kroz nepregledne stepe, a povremeno smo na horizontu imali i vrhove Kavkaza koji su bili prekriveni snegom. Normalno, nije sve moglo da bude tako savrseno. Na jednom delu puta naisli smo na prelaz preko pruge koji su popravljali i morali smo da cekamo sat ipo da predjemo prugu i nastavimo dalje. Nismo imali izbor, morali smo do 24h da napustimo Azer. Obzirom da je Novembar i da mrak pada vec u 17h, prugu smo presli u sumrak i nastavili da grabimo prema Gandzi, odakle smo imali josh nekih 140 km. do granice. Taman kad je potpuni mrak pao i kad smo mogli normalnije da vozimo, uspeo sam nekako zahvaljujuci fenomenalnim Azerskim putevima da otkinem karter na mom motoru. I odjednom, eto nas u sred mraka, sa motorom kome je kompletno ulje iscurelo, 200 km od granice koju moramo da predjemo u sledeca 4 sata. Izbor nismo imali nikakav osim da odslepujemo motor do Tbilisija gde smo imali ekipu i uslove da to sredimo. Polako ali sigurno, slepujuci moj motor sajlom, drugim motorom dovukli smo se do Gandze, gde smo obavestili policiju da nema sanse da stignemo na granicu do 24h. Okrenuli su par telefona i problem je resen. Jedino nas je temperatura maltretirala, jer ta noc je bila neobicno hladna, oko 1 stepen. Na granicu smo se nekako dovukli oko 4 ujutru i resili da je pametnije da sednemo u kafanu, postignemo normalnu telesnu temperaturu, odspavamo i granicu predjemo po danu. Chim je svanulo, posle par sati, presli smo granicu bez vecih problema (4 sata). U Tbilisi smo konacno dosli oko 16h i jedino sto smo mogli da uradimo je da legnemo da spavamo, jer prethodnu noc nismo spavali uopste osim sat vremena kljucanja u kafani. Zahvaljujuci ekipi koje smo upoznali u Tbilisiju, sutradan smo problem efikasno resili. Rasklopili karter, pronasli masinsku radionicu i zavarili sve na mesto. Opet smo bili u zurbi jer sad i Gruzinska viza nam je bila tranzitna i trajala je samo 3 dana. Samo da se dovucemo do Turske, bila je misao koja nam je jedina bila u glavi tih dana. Opet, fenomenalan suncani dan. Rano ujutru smo se probudili i krenuli konacno ka Turskoj. Trebalo je vremena pozdraviti se sa svim tim predivnim ljudima koji su stvarno ostavili dubok trag u nama. Opet kroz Gruziju ista prica. Fenomenalna priroda i Kavkaz u daljini prekriven snegom. Na granicu smo stigli oko 22h. Temperatura je porasla jer smo bili mnogo juznije od Tbilisija. 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 29, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Ovaj put na granici nije bilo zadrzavanja, usli smo u Tursku posle nepuna 2 sata. Jedan neverovatan detalj posle prelaska granice je razlika u vremenskoj zoni, zapravo iz Gruzije kad se udje u Tursku, vreme se pomera 2 sata u nazad + je bilo zimsko racunanje vremena, tako da smo doziveli da je u 14.45 pao mrak Josh jedna stvar koja nam je ostala u secanju u vezi Turske su fenomenalni putevi koji su kao piste. Odlicna promena posle prethodnih zemalja u kojima su nam putevi zadali velike probleme. Vozili smo obalom jos nekih 50 km i instalirali se sa satorima pored neke ribarske luke. Iscrpljeni od prethodnih nekoliko dana zaspali smo trenutno .. 2 dana voznje kroz fenomenalne Turske primorske gradove po obali mora i po fenomenalnoj magistrali, bilo je pravo relaksiranje za nas. Sunce je sijalo, bilo je toplo. Ankara je bio nas sledeci cilj. Ono na sta nismo racunali i nismo se informisali je to da je Turska poprilicno brdsko planinska drzava, tako da kod grada Samsuna, kad smo se konacno posle 800 km odvojili od obale mora i krenuli put planina, temperatura je rapidno krenula da se spusta a nadmorska visina da raste. Tu noc smo spavali na jednom prevoju, na benziskoj pumpi, 1200 mnv, bilo je oko 1 stepen i pocela je da pada susnezica. Nista strasno, ocekivali smo sve ovo obzirom na mesec u kojem se nalazimo. Samo da se dokopamo Ankare. Na opste nezadovoljstvo, sledeci dan smo do Ankare vozili po neverovatnom pljusku. Usli smo u grad koji se nalazi na 1000 mnv! Bilo je bash hladno. 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 29, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan Normalno, pouceni prethodnim iskustvima, nasli smo policajca na motoru koga smo odmah okupirali pitanjima gde je bezbedno da ostavimo motore i da spavamo. Nikakav problem, chovek nas je odveo do parkinga njihovog javno-komunalnog preduzeca gde nam je menadzer odusevljen nasom pricom ko smo i odakle smo i shta radimo odmah ponudio smestaj u njihovim kancelarijama sto nam je bilo i vise nego dovoljno. Cak smo i upoznali neke bajkere koji su nam pomogli da nadjemo par sitnica koje su nam trebale za motore i ponudili nam pivo u njihovom baru koje nikako nismo mogli da odbijemo. Ankara je za Turke "mali" grad od samo 3 miliona stanovnika. Prepoznatljiva fenomenalna arhitektura civilizacije koja nikad nije bila osvajana ostavila nas je bez teksta, jer su sve kucice i zgrade, soliteri u raznoraznim bojama i sve je nacickano na sve strane koliko se god pogled pruza u daljinu. Potpuni kolaps ujutru zadao nam je muke da izadjemo iz grada. Istanbul kao konacni "nezvanicni" cilj nase ture (kazem nezvanicni zato sto je isto tako Bukurest bio nezvanicni pocetak) nalazio se samo 450 km od Ankare do koga je vodio mozda najbolji auto-put kojim smo ikad vozili. Asfalt bukvalno kao pista sa aerodroma, 4 trake, kroz brda i planine, preko prevoja od 1600mnv ucinio je da do Istanbula dodjemo stvarno brzo 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
hitman 351 Napisano Januar 29, 2011 - enduro sector -, 2146 postova Lokacija: Beograd Motocikl: adventure Prijavi odgovor kao problematičan E sad Istanbul U grad smo ulazili oko 80km! Mnogi od vas vec znaju, ali Istanbul ima oko 20 miliona ljudi i nalazi se u prvih 5 gradova na svetu po velicini! Stvarno fascinantan grad. Zahvaljujuci Nikoli Chehu u Istanbulu nas je cekao njegov drug Dzon Zurbakis koji je nas domacin i u cijem stanu se nalazimo upravo. Dzon je jedan genijalac, profesor engleskog sa kojim smo momentalno nasli zajednicki jezik i koji nam je odmah napravio plan i program za sledecih par dana koje cemo provesti u ovom nenormalno velikom gradu. Jedino sto je ostalo josh je da izvadimo Bugarsku tranzitnu vizu i za koji dan da se oprostimo i sa Dzonom i Turskom i krenemo put Beograda do kog je ostalo josh nekih 1000 km. Nadamo se da cemo imati srece na putu kroz Bugarsku, jer po prognozi u Sofiji je bio minus pre neki dan i na nekim delovima je padao sneg U svakom slucaju, na samom smo finisu ovog projekta, uzeleli smo se Beograda i svih ljudi tamo, ali opet, sa druge strane sigurni smo da je ovo tek pocetak nasih putovanja, otkrivanja novih horizonata i vidika jer na kraju, jedino su uspomene i secanja pravo bogatstvo i ono sto ostaje zauvek u vama. Ukratko to je to. Veliki pozdrav. Vidimo se uskoro! 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
