Djir Joburg to Belgrade

[Saša Jack 8667 Napisano Januar 20]

 

[Saša Jack 8667 Napisano Januar 20]

 

[RaS 5683 Napisano Januar 20]

Ali svuda nasmejana lica i ruke podignute u znak pozdrava ! Crna braća prepoznala brata ...

 

Samo napred ime, i ne žuri puno, taman da popusti malo ovaj minus ovde dok stigneš ! 

[Saša Jack 8667 Napisano Januar 21]

Nisam pisao prethodnog dana, hteo sam sebi da dam malo odmora, u glavi prvenstveno.

Put do Hararea me je polomio. Pljuskovi, zastoji, gradska gužva i vozači bolida po rupastim ulicama Hararea.

Juče sam se družio sa jednim gospodinom poreklom iz Srbije, ali u Zimbabveu živi već 35 godina i kako kaže, veći deo života.

Večera u kući domaćina sa njegovom porodicom, uz obećanje da dugujem ručak u Beogradu.

Danas, tmuran dan, sparan i 370km ka istoku. Put VEOMA loš, čak bi se svrstao u laki off road. Mnogo kamiona, policije, vojske i jedna granica. Iz Zimbabvea prelazim u Mozambik. I dan završavam u gradu TETE. Mali grad(cca Aranđelovac). Prošetao sam se istim i  shvatio da me svi gledaju. Ja sam jedina bela osoba koja se kreće ulicama ovoga grada. I staro i mlado, muškarci i žene i svi rodovi policije i vojske. Malo se osećam kao…štrčim. Prava reč.

A ovi u uniformama, svi puške oko ramena. Čak i na ulazu u prodavnicu stoji obezbeđenje sa puškom oko ramena(ima na jednoj fotografiji)

Sutra po planu prelazim još jednu granicu i ulazim u državu Malawi.

Krajnji cilj sutrašnjeg dana je glavni grad Lilongve.

 

Honda radi bez greške. Čizme samo šapuću, a meni je najzad vrućina.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Zarkela 2221 Napisano Januar 21]

Da li bi odnos policije, vojske i lokalaca bio isti da je motor na nasim tablicama, a ne Juzne Afrike? Inace svaka cast za poduhvat. Kapa dole, jednako sa penjanjem na Mont Everest. 

[Saša Jack 8667 Napisano Januar 21]

Nikakav problem ne prave cije su tablice.

Samo kontrolisu i gledaju papire.

Moram da priznam sa su do sada Veoma kulturni.

 

[Zarkela 2221 Napisano Januar 21]

Neka takav put bude i dalje, da ne kvarimo 

[živke 8790 Napisano Januar 22]

13 hours ago, Saša Jack said:

Juče sam se družio sa jednim gospodinom poreklom iz Srbije, ali u Zimbabveu živi već 35 godina i kako kaže, veći deo života.

Aj da pitam, ipak je svet mali: da nije u pitanju gospodin Mihajlo - Miško ?

[Saša Jack 8667 Napisano Januar 22]

12 hours ago, živke said:

Aj da pitam, ipak je svet mali: da nije u pitanju gospodin Mihajlo - Miško ?

Nije. Ovaj se zove Zoran.

[Saša Jack 8667 Napisano Januar 22]

MotoDjir (@motodjir) • Instagram reel

WWW.INSTAGRAM.COM

---

177 likes, 7 comments - motodjir on January 22, 2026: "Ulazak u Malawi! Presao 3000km. Ne volim granice, ali...

 

 

Drugari, slab mi ke internet ovde gde sam sada.

Pa da ne pisem mnogo.

Ko moze, a verujem da svi mogu ili na IG ili na FB.

 

Pisem detaljnije sutra uvece

 

[Saša Jack 8667 Napisano Subota u 16:51]

Zadnjih dva dana je bilo pakleno u svakom smislu.

Odbijanje ulaska u Malawi. Vožnja off-road puteva, veoma teških. Spavanje na benzinskoj pumpi sa braćom tamnije puti. Velike oscilacije u vremenu. Od 31-32’C do spuštanja na 20’C i velikih pljuskova, koji pokazuju silinu prirode.

Prašine, blata, dokonih ljudi pored puta, siromašne i bosonoge dece po selima. Krava, koza, kokošaka, kučića, magaraca i svega što može da izleti na put. 

Spavanja u pansionu blizu graničnog prelaza za Zambiju. Punog bubašvaba, nemanja tople vode i diskoteke na otvorenom na samo 50m udaljenosti.

A onda, pošto prethodnu noć nisam završio kompletnu papirologiju, granični prelaz radi do 18h, ujutro u 7h se vraćam na isti i tamo boravim do podne!!!

Verovatno nikada neću shvatiti zašto. 3 puta su izlazili i gledali motocikl. Tablice, broj motora, broj šasije… Taksa za puteve, taksa za nemam pojma šta. I onda najzdad kada sam krenuo, još 50km bez asfalta. A Sunce prži i prašina ulazi u pluća.

Taman kada sam izašao na asfaltni put, potop! I šta da radim, malo pojačam muziku i vozim.

Trenutno sam na 200km od Lusake, a sutra prolazim pored nje i idem ka Tanzaniji.

Do tamo ima 1200km, a videću koliko ću sutra dogurati.

 

Sve ovo prethodno ću mnogo bolje opisati u knjizi, a za sada neka ostane nešto i na mašti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Saša Jack 8667 Napisano Nedelja u 20:20]

Putevi po Zambiji su Uglavnom loši. Postoje neke deonice koje su sređene, a čak se nađe i po neka dugačka krivina, da se malo oseti nagib na motoru.

Treba se paziti velikih rupa, koje mogu da naprave ozbiljan problem ako se upadne u njih.

I ovo vreme, toliko promenjljivo. Ceo dan je temperatura bila oko 30’C, ali sam prošao kroz takva dva pljuska da se odmah spusti za 6-7’C i sva prašina sa motora bude sprana.

Put kojim idem malo naokolo je jedino rešenje za odlazak ka Tanzaniji. Da, nije logično, ali ovde ima veoma malo asfaltnih puteva i jedino moguće, da ne završim u selima u nekom bespuću sa 300+ km vožnje van asfalt je ovo. Problem jeste u tome što je ovaj put samim tim veoma opterećen. Jedini spaja različite delove države sa drugim okolnim zemljama.

Samim tim ovaj put je pokazatelj koliko su ljudi zavisni od njega. Sve se odigrava na njemu i pored njega. Prodaja od uglja, meda, hrane, voća, povrća, domaćih životinja…

Danas sam prešao 460km i završio u malom gradu na severu Zambije. Blizu granice sa državom Kongo. Ne, ne idem tamo. 

Na putu sam ka Tanzaniji i do tamo imam još malo preko 800km.

 

 

 

 

[Saša Jack 8667 Napisano Utorak u 18:27]

Postoji nekoliko stvari koje ne mogu da shvatim za ovu državu, Zambiju, ili mogu, ali da ipak bude polemike.

 

Cela država živi oko jednog velikog grada i nekoliko autoputeva koji prolaze preko cele države.

Sve što treba da se desi, dešava se oko tog „auto-puta“ ili pored njega. A to kada bih opisao, izgleda kao Ibarska magistrala u svojim najgorim danima sa intezitetom kamionskog saobraćaja na autoputevima Italije.

Uz naravno, mnogo rupa i mnogo policije koja drnda te iste kamiondžije.

Istina, postoje i pojedine deonice, ali retko, koje imaju po 10-15km puta koji je stvarno bez ogrebotine.

Danas je sastavi pljusak dva puta i taj prvi put je prošao, ali ovaj drugi put je pokazao kako se pada i kako se ne prestaje.

Još kada u susret ide kamion, pa podigne vodu obližnjeg potoka koji prekriva put, onda je prava zabava.

Druga stvar je da nikako da shvatim šta ovi ljudi jedu i kako se hrane.

Sve benzinske pumpe usput imaju samo gorivo, u svim prodavnicam ima samo voda,sokovi i uglavnom neki jeftini alkohol.

U ovom mestu sam ušao u prodavnicu. Tuga. Neka testenina, hemija, ulje…i dosta alkohola.

U lokalne restorane ne bih išao, a hranu sa ulice bolje da odmah završim putovanje nego da se mučim. I da, ovde baš mnogo piju. Vodka, neki alkohol. Zadnjih nekoliko dana sam video baš „loša“ stanja pojedinih konzumenata.

Danas sam prešao 460km i sutra mi ostaje još 300km i  još nešto da dođem do granice Tanzanije. 

Dosta je od mene za ovu državu.

Na granici dobijam vizu za Tanzaniju, a upravo sam dobio mail da sam dobio i vizu za Keniju.

 

 

 

 

 

 

 

 

[Saša Jack 8667 Napisano Utorak u 18:28]

Ušao u Tanzaniju. Na 100km sam od granice, u haotičnom gradu koji se zove Mbeya.

Danas skoro 500km, ali ovih poslednjih 100, nikada neću zaboraviti.

 

Biće sutra fotografija i malo detaljiji opis. Ima da se vozi još dosta, neću ništa da preskočim.

 

 

[Saša Jack 8667 Napisano Sreda u 19:41]

Danas velika dilema, bilo bi odlično da završim dan u gradu Dodoma, zvanično glavni grad Tanzanije, ali nezvanično je to Dar es Salam, sa mnogo više stanovnika, velikom lukom i nekada je nosi zvanje glavnog.

Ako put bude bio kao juče, sa lošim asfaltom, čestim radovima na putu i braćom burazerima u TUK-TUK vozilima, koji voze kao da su u igrici i imaju više života, onda će moj maksimum biti grad Iringa, 250km udaljen. A ako uslovi budu bolji, onda Dodoma, skoro 600km.

Početak, baš loš, kiša, gužva, loš put, česti udesi na putu, a onda posle 50-tak km, gužva nestaje, put se značajno popravlja, vozači iz igrice nestaju, jedino vreme ostaje tmurno i pomalo kišovito.

Dugački pravci, poneka krivina, uzbrdo, nizbrdo. Dosta slupanih kamiona pored puta.

Posle grada Iringa rešavam da nastavim do kraja. Put me vodi uzbrdo, krivudavim putevima i prelepim pogledima. Tek poneki kamion koji se lako pretekne, a uz put gomila „stražara“. Krda majmuna svih uzrasta, na stotine, koji sede pored puta na zaštitnoj ogradi i broje saobraćaj. Kako se zaustavim, razbeže se.

Pred sam mrak stižem u Dodomu i  ovde ostajem dve noći. Sutra ću da podmažem lanac, pregledam motocikl( baš je prljav) i da malo razgledam grad.

Za prekosutra nastavljam dalje, plan je grad Aruša ispod planine Kilimandžaro.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Saša Jack 8667 Napisano pre 18 sati]

Današnji dan sam iskoristio za odmor i razgledanje grada. Baš mi je bilo potrebno ovo.

Sa jučerašnjim parkiranjem motora, prešao sam 5100km od polaska iz Johanesburga.

Ovaj grad, Dodoma se vodi kao glavni grad Tanzanije, iako je mnogo veći od njega Dar es Salam, ali neko je hteo da osnaži grad u samom srcu Tanzanije. Moram da priznam, ništa posebno. Čak i veoma tužno i siromašno. Pre ovoga grada sam imao veoma loše komentare ka Lusaki u Zambiji, ali taj grad je za ovaj i veliki i moderan.

Saobraćaj je haotičan, ulice prljave, a posle sinoćne jake kiše, svuda je blato.

Ljudi žive svoj život, ali meni se sve što vidim ne sviđa. To je njihova realnost.Ceo centar grada je jedan veliki buvljak, pijaca,… Prodaje se sve, nudi sve i koliko sam shvatio ne postoji ništa drugo.

Jedini što ovde izgleda moderno su filijale banaka, ispred kojih stoje momci sa puškama.

Prešao sam skoro 8km po gradu, vozio se njihovim TUK TUK-om, nisam se usudio da jedem ništa ulično, a kupio sam i sladoled koji sam posle dva griza bacio. Čokolada i jagoda, gde se sladoled nije ni očešao o jagodu.

I malo sam se neprijatno osećao, više oprezno. Jedino sam belo stvorenje u celom gradu. Sve je crno, video sam dva kineza i imao sam želju da se pozdravim sa njima.

Čak i mobilni telefon oprezno vadim, kao u pozorištu, svaki moj pokret vidi bar 20 ljudi.

Nije baš prijatno.

Sutra nastavljam dalje, grad Aruša, podnožje planine Kilimandžaro. Malo preko 400km.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Usamljeni jahač 1100 Napisano pre 4 sati]

Jedva čekam izveštaj iz Aruše. Magično mesto ispod Kilimandžara! Samo guraj.