TET Bugarska - veliko iznenadjenje

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 16]

   I ove godine smo izdvojili nedelju dana za sada već tradicionalnu vožnju po TET deonicama okolnih nam država, ove godine plan je bio Makedonija, blizu je, a ne tako često vožena. Medjutim negde 10tak dana pred planiranu vožnju nailazimo na informaciju da je zbog velike suše, a kao preventiva protiv požara, vožnja motornim vozilima po šumama i gorama Makedonije zabranjena. Pošto prvobitni plan propada, odlučujemo se za alternativu - Bugarska. Takodje destinacija ne tako popularna medju TET vozačima, nema ni puno informacija ni snimaka vožnji po bugarskom TET-u, tek po neki snimak i polovočna informacija, tako da i nismo znali šta da očekujemo. 

 

Ekipa je već stara i oprobana - Nikola @nvic, Sale @TA96 i moja malenkost. Za ovu godinu smo takodje promenili motore, Sale je na Kove 450 rallye, ja tek nabavio CF moto 450MT, a Nikola je ostao na vernom CRF300L. Od kampovanja smo odustali, probali jedne godine i nije nam praktično, dosta više stvari se nosi, motori su teži, a to donekle ubija zanimljivost vožnje, sto nam je i primarni cilj. A i došli smo već i neke godine kad cenimo večeru za stolom, večernji tuš i pravi krevet

 

Pošto sam ja bio na porodičnom odmoru i tog dana tek došao, a Nikola i Sale su imali slobodno, dogovor je bio da prikolicom odvuku motore do Pirota, tamo voze  Staru planinu, prespavaju, a da im se ja prikljucim narednog dana i zejedno nastavimo ka Bugarskoj. Medjutim mi pravimo planove a Bog se smeje  Na nekom od uspona Nikoli se pregreva CRF, jer ne radi ventilator. Probali preko telefona da rešimo problem, medjutim ništa od toga, ispostavilo se da je problem do samog ventilatora i da ne može da se popravi. Pošto ja još uvek imam CRF-a u garaži ja im predlažem da se vrate do Paraćina, prebacimo ventilator sa mog CRF-a na Nikolinog, prespavaju kod mene i taman sutra krenemo svi zajedno. Tako smo na kraju i uradili, još nismo i krenuli pošteno a avantura neočekivanog je već počela.

 

Sledeće jutro spremni, napakovani i sa svim ispravnim motorima krećemo ka Zaječaru i dalje ka praznom prelazu Vrška Čuka gde nas je malo zadržao znatiželjni policajac koji se raspitivao oko 450MT-a, navodno planira da ga kupi. Nema veze, prijala je kratka pauza, nastavljamo dalje do mesta Kula gde su uključujemo na TET i idemo ka Belogradčiku gde pravimo pauzu, sve je asfalt dotle. Posle pauze pratimo TET sve do mesta Replyana gde se TET konačno odvaja od asfalta. Tu Nikola kapira da nije sipao gorivo, a pitanje je kad nailazimo na pumpu. Srećna okolnost je da baš kod skretanja sa asfalta u nekom dvorištu ljudi nešto rade, Nikola ih pita za pumpu, naravno pumpe ni na vidiku, srećom oni imaju gorivo u kanti, tako da rešavamo i taj problem i konačno možemo da zagazimo u prašinu a i blato. Predhodnog dana je padala kiša, pa ima i mokrih deonica.

 

 

Ubrzo  nakon odvajanja sa asfalta put nas vodi na brdo, šumski put sa ozbiljnim usponom i kolotrazima. Ja idem prvi i na jednom mestu jednostavno gubim trakciju sa fabričkim gumama i stajem. Staju i oni iza mene, malo me pogurali da krenem i izašao sam do kraja uspona, parkirao i čekam, čekam, njih nema.

 

 

Sale nije mogao da krene ni uz guranje, Nikola je gurajući izgubio i snagu i dah, morao sam da se spustim nazad pešaka da pripomognem. Na kraju smo izašli sva trojica, ali....

 

 

Prilikom montaže gume, Sale na Kove-u (ili Kovetu, kako li se već kaže) zadnja kočiona klješta nije gurnuo u odgovarajući šlic na zadnjoj viljušci, prilikom kočenja dok je motor išao napred to nije bio problem, medjutim na usponu je držao zadnju kočnicu da se ne vrati nazad i tom prilikom su se kočiona klešta okrenula, nategla kočiono crevo, ušao je vazduh u sistem i kočnica više nije radila. 

U tom trenutku počinje i kiša, srećom nedaleko od mesta gde smo bili je bila i neka nadstrešnica, pa smo se vratili do nje da tamo rešavamo problem. 

 

 

Kočnicu nismo uspeli da dobijemo, ali smo bar vratili i namestili klješta gde treba da stoje.

Penjemo se dalje i počinju da se otvaraju vidici, sve je lepše i lepše.

 

 

Već je kasno i žurimo ka Montani da klopamo nešto i nadjemo smeštaj. U Montani nas dočekuje prilično jaka kiša, opet nalazimo neku nadstrešnicu i ispod nje nalazimo smeštaj i restoran u blizini. 

Restoran je bio pun pogodak, ali sa smeštajem i nismo imali sreće, Ispostavilo se da je stan koji smo našli u nekoj staroj sirotinjskoj zgradi, a zgrada je u delu grada koji je uglavnom u poluraspadu. Još smo stigli uveče po kiši, pa sve deluje i još gore nego što jeste. Stan je srećom bio u pristojnom stanju, renoviran i opremljen. Motor smo parkirali na pumpi u blizini, gde je radnik pumpe prvo rekao "ne može", a kad smo rekli da će da platimo promenio je mišljenje u sekundi, 10e ipak vredi mirnijeg sna.  

[BusMan 2040 Napisano Septembar 17]

On 9/16/2025 at 10:10 PM, aca-pn said:

A i došli smo već i neke godine kad cenimo večeru za stolom, večernji tuš i pravi krevet

 

Osim motora samo se jos to promenilo. Nadam se da danfa ima dovoljno?!  

 

Cepaj Aco i ne zali tastaturu!  

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 18 (promenjeno)]

2. dan vožnje

 

Posle celovečernje kiše, dočekalo nas je tmurno jutro, ali je bar kiša stala. Sale okreće telefone, traži majstora u okolini koji bi mogao da osposobi zadnju kočnicu i nalazi ga u 20tak km udaljenom gradu. Dogovor je da on popravi kočnicu, Nikola i ja krenemo tet-om, pa da se nadjemo negde usput. 

 

Krećemo u voznju, ulice su jos mokre i prvo skretanje sa asfalta nailazimo na ono najgore lepljivo blato. Ja na fabrickim gumama bez krampona imam nula trakciju, posle 10 metara se okrecem i vracam nazad, bukvalno kao po ledu. Nikola prevrće očima, gundja i misli se "nećemo valjda zbog ovog krmeta (cf moto-a) ceo dan da zaobilazimo offroad deonice ???" Nije to rekao naglas, ali je tako razmišljlao garant  Srećom, to je to bila samo neka prečica ka magistrali koja nas je vodila dalje, pravo na Bugarsku stranu Stare planine. Kod mesta Berkovica se odvajamo ka Staroj Planini i kreće jedna od najživopisnijih i najtežih deonica na ovom putu. Imamo tu nesreću da je i dalje oblačno, pa ne možemo da uživamo u pogledima koje nudi ova deonica.

 

Podloga srećom nije od klizavog blata, pa vozim bez mnogo problema.  Ipak ovaj uspon ispred sam zaobišao, činio mi se previše za moje fabričke poluputne gume. Ispostaviće se posle da je bio mačiji kašalj u odnosu na ono šta nailazi posle njega. Ipak, nekad je neznanje blaženstvo... 

Nikola kreće da ga osvoji, ima kros gume i lagan motor, ne bi trebalo da ima problema.

 

Nalazimo se sa druge strane brda, nastavljamo dalje, ja idem prvi. Podloga je komadi nekog oštrog pločastog kamenja mešano povremeno sa zemljom, tj sad mokrom zemljom. Penjemo se sve više i ulazimo u oblake, vidljivost je prilično loša i ne vidi se uopste šta nailazi dalje od 10tak-20 metara. Vidim samo da je sve više rastresitog kamenja, a uspon sve veći. Kako se povećava uspon dodajem sve više gasa, ne smem da stanem jer sam siguran da više bez pomoći ne bi krenuo. U jednom trenutku vožnja prelazi skoro u borbu za život, podloga gomila rastresitog kamenja, blato i stene, a uspon baš ozbiljan.  Zadnji kraj motora mi šeta levo-desno, nekako ga jurim prednjim, gas ne smem da popustim i nekako uspevam da ostanem na dva točka, konačno izlazim na vrh. Adrenalin pumpa, mislim se jbt šta bi ovo, totalno neočekivano ??? Da sam znao i video ovakav uspon ne verujem da bi se usudio da krenem. Na vrhu grupa planinara koji me gledaju kao da sam pao sa Marsa. 

 

 

Vrh Kom je savladan 2016 mnv ! 

 

Odmaram, uzivam u pogledu, koliko-toliko se i vidi nešto, posle nekog vremena Nikole i dalje nema. Srećom, signala ima pa stupamo u kontakt, pokušava već dva puta da se popne i ne uspeva, iz trećeg pokušaja je konačno uspeo. Pita me kako sam se popeo sa ovim motorom i ovim gumama, odgovaram da ne znam ni sam, na sreću i instinkt. 

 

Po spuštanju sa planine se nalazimo sa Saletom, kočnicu je popravio, trojac nastavlja dalje u punom sastavu. 

 

 

Vozimo neko vreme po visoravni i spuštamo se serpentinama ka mestu Gara Laktnik gde se nalazi atrakcija Lakatničke stene, odmah pored restorana Pešerata, što je u prevodu Pećina, jer je odmah tu i zanimljiva pećina. Pored restorana je i potok, a bašta je u debelom hladu, tako da je preporuka da se svrati. Mi se nismo zadrzavali, jer je već popodne, a ima još da se vozi. 

 

 

Ubrzo se ponovo odvajamo na offroad, tracklog nas vodi ka Botevgradu gde planiramo da prespavamo. 

 

 

Tu negde i kapiramo da će nalaženje pristupačnog smeštaja biti malo teže u Bugarskoj nego u drugim zemljama u okruženju. Ne samo pristupačnog, negde smeštaja uopste nije ni bilo u blizini pa smo morali prilično da skrećemo sa rute zbog toga. Uspevamo da bukiramo hotel u centru, jer alternative i nema. Cena je ono, hotelska, ali je ukljucen doručak, hotek je sasvim pristojan i ima podzemni parking. Smeštamo se, raspakujemo, sušimo stvari i pravac grad na večeru i šetnju.

 

Botevgrad:

 

Zbog sutrašnjeg dogadjaja, ostaće nam taj grad u dugom sećanju....

Promenio Septembar 18 član aca-pn

[mickeyZ 1598 Napisano Septembar 18]

Koja ti je ovo aplikacija na telefonu da topografskim kartom?

Hvala!

[živke 7854 Napisano Septembar 18]

Bravo Aco. Shvatili smo da je odlična ta deonica od Montane, vraćamo se prvom prilikom . To barem možemo u jednom danu da izvezemo.

[pashutin 175 Napisano Septembar 18]

3 hours ago, mickeyZ said:

Koja ti je ovo aplikacija na telefonu da topografskim kartom?

Hvala!

Moguce da je Garmin explore, skine se offline mapa i samo teraj.

[doktor 5135 Napisano Septembar 18]

Osmand.

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 18]

Kao što doktor kaže, Osmand je aplikacija, koristim je zadnjih nekoliko godina i zadovoljan sam, radi sve što treba, pa i više od toga.

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 20]

3. dan vožnje

 

  Jutro je opušteno, doručak je obezbedjen u hotelu, pa ne moramo da jurimo klopu, možemo odmah na vožnju. Taman danas da poranimo malo.  Jedino što bi trebalo zameniti nešto para za bugarske leve, čisto da imamo nešto keša jer ne znamo gde ćemo završiti i da li tamo primaju kartice ili evre. Predlažem da skoknem čas do banke koja je skoro pored hotela, na trgu, dok sam još u "civilnoj" garderobi. Ma neka, kažu moji saputnici, usput ćemo. Dobro, može i tako... Navlačimo opremu, pakujemo motore u podzemnoj garaži i vozimo čitavih 20 metara do ispred banke, parkiramo motore ispred banke i ja ulazim da časkom završim zamenu para. To časkom se odužilo na bar pola sata, ako ne i više. Prvo je službenica ubacivala moje podatke nabadajući slovo po slovo na tastaturi kao da je prvi put vidi u životu. Kad je konačno iznabadala sva slova, ne radi sistem, neće nešto. Ajd nabadaj od početka... opet neće. Probaj kod koleginice.... neće, zovi šeficu... uspelo nekako. 

 

  Konačno izlazim iz banke, Sale i Nikola kao zapete puške, pale motore i kreću, dok se ja još oblačim. Krećem i ja i vidim na kraju pešačke zone stoje oni, a stoji i policija, krećem i ja ka njima, naravno, dobijam i ja "stopka". Dokumenta na pregled itd. Pitam jel rutinska kontrola ili problem, kažu problem-vozite se po pešačkoj zoni. Mi svi u glas - nismo mi majke mi, objašnjavamo da smo bili u hotelu koji je u pešačkoj zoni i samo se odvezli 20m do banke. Kažu do hotela može, do banke ne može. Neko vas prijavio, moramo da pišemo. Mi se bunili, oni zvali šefove da se konsultuju, na kraju posle jedno 45 min čekanja nam napisali kazne u vrednosti od 8e da platimo na granici i pustili nas. 

Dobro, šta je tu je, veći deo jutra smo izgubili zbog gluposti, tako da od ranog starta ništa. Krećemo konačno, taman na izlazu iz Botevgrada opet policija i opet nas zaustavlja. Objašnjavamo da su nam kolege pisale kaznu pre 5 minuta, da smo provereni itd, oni zovu telefonom, da provere priču i po potvrdi nas puštaju. Ovo na sreću nije dugo trajalo.

 

Idemo ka jugu i pratimo deonicu 2 bugarskog TET-a koja prolazi kroz nacionalni park Rila, fenomenalna priroda, na žalost iz nekog razloga imam samo 2 slike ovog dana sa rute. 

 

 

Ako @nvic nadješ još neku, dopuni i napiši neku reč o ovom danu, ja se ničeg specijalno sa treka ovog dana ne sećam. 

 

Prošli smo deonicu do mesta yakoruda gde smo planirali da prenoćimo, ali nismo našli nikakav smeštaj. Jedan je izgledao pristojno, ali nikog nije bilo, drugi je bio neki hostel u strmoj uličici koji je bio pun, a svakako ne bi imali ni gde motore da ostavimo. Na kraju odlučili da uzmemo smeštaj u Banskom koji je 40tak km odatle i to je bio pun pogodak. Uzeli neki apartman sa uključenim doručkom i korišćenjem spa centra za neke smešne pare, najjeftiniji i najbolji smeštaj na celom putu.  Spa nas je oporavio samo tako, kao da nismo ni vozili

 

    

 

 

[nvic 177 Napisano Septembar 20]

4 hours ago, aca-pn said:

Ako @nvic nadješ još neku, dopuni i napiši neku reč o ovom danu, ja se ničeg specijalno sa treka ovog dana ne sećam

Na mene je ova deonica ostavila bas slab utisak, jeste lepa priroda, jeste da se prolazi blizu najviseg vrha balkana Musale, ali izazova je bilo 0. Koliko se secam prvo je isao onaj krivudavi asfalt do jezera Belkamen, a onda se vozilo po odlicno utabanom kamenom putu, delimicno kroz sumu. Tu najvise pamtim da si uzeo Kove da vozis i nestao iz vidika ubrzo

I ja imam bukvalno 2-3 slike, brzo se vozilo i nismo imale neke duze pauze. 

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 20]

Eto, kad si već pomenuo, da napišem neke utiske o razlici/sličnosti Cf moto-Kove. Kove ima drugi ECU i komplet izduvnu granu, moj 450mt ima drugu mapu ubačenu, ostatak fabrički u tom trenutku. Probali smo potezanje na asfaltu od nekih 3000 obr. u šestoj brzini, potpuno isto potežu i dostižu istu max brzinu od 150 km/h (po mom cajgeru). Posle celovečernjeg zezanja Saleta da je Kove sr..e i da fabrika laže za snagu, da mora mnogo bolje da ide itd  i  njegovog ubedjivanja mene da ne treba da verujem svojim očima i da me je ipak dobio, dogovorili se sutra da probamo potezanje iz mesta. Tu je Kove odmah odmakao u startu kroz prve 3-4 brzine i posle se razlika nije povećavala. 

 

Posle sam probao Kove i na terenu, tu su dva potpuno različita motora. Mnogo je siroviji, snaga mu nije toliko linearna kao kod 450mt, dosta bolje vuče na vecim obrtajima, ali lošije vuče na manjim. Mnogo je bolji za divljanje i tera da se brzo vozi, ogibljenje je za 3 klase bolje. Osetno je lakši i osetno neudobniji, mašina krlja kao da je KTM pravio - to me je u startu i odbilo od razmatranja kupovine Kovea, ja to ne mogu da slušam i bezbrižno se vozim. Sve u svemu, mnogo je bolji za teren, ne toliko za spore i zeznute deonice, tu je 450mt vrlo blizu zbog traktorskog obrtnog momenta i niže visine sedišta, koliko caruje na brzim deonicama. I naravno, mnogo lošiji za asfalt od 450mt.

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 21 (promenjeno)]

4. dan vožnje Bansko-Goce delčev

 

Lepo smo se odmorili i naspavali, ustajemo lagano, idemo na odličan doručak u hotelu. Jako je prijatno jutro, sveže, planinski vazduh prosto miriše. Na tanane u bašti hotela ispijamo kafu, čaj. Ipak nismo tu na odmoru, kao većina ljudi oko nas, treba se spakovati i krenuti dalje. Motori su na parkingu ispred, spuštamo stvari iz sobe, pakujemo u bisage, zatežemo, pritežemo. Nikola se spakovao, pali motor i kreće lagano, odmah za njim i Sale, posle manje od minut krećem i ja. Sa druge strane hotela čeka Nikola, Saleta nema, kaže nije prošao. Računamo promašio skretanje, vratiće se, da sačekamo malo.... nema ga. Ajd da krenemo polako, možda nas čeka na raskrsnici na magistrali, odemo tamo nema ga. Opet sačekamo malo, zovemo, ne javlja se. Vratim se ja opet do hotela, provozam se kroz ceo kompleks, nema ga nigde. Ništa, ajde da krenemo polako, krenuli, presli kilometr, dva, meni se uvukao neki nemir, osećam se bezveze da idemo dalje a ne znamo šta je sa Saletom, kako može samo tako da nestane, očekivao bi da sačeka negde ili pozove, pošalje poruku, bilo šta, da mu se nije nešto desilo ??? Stajem na prvo proširenje i delim svoje dileme sa Nikolom, ipak odlučujemo da ne možemo mnogo da uradimo, nastavljamo dalje pa ćemo videti, valjda će se javiti. Posle 20tak km stajemo na pumpu da sipamo gorivo i tu uspevamo da stupimo u kontakt, ispostavilo se da je Sale promašio skretanje, mislio da je Nikola otišao, pa je jurnuo za njim da ga stigne. Kad je video da ga nema već je prilično odmakao, pa se nije vraćao nazad. Što nije poslao poruku ili pozvao je i dalje nepoznata u jednačini. Sa jedne strane mi je laknulo što znam da je ok, sa druge sam popizdeo što smo se tako pogubili zbog gluposti, bukvalno svi krenuli jedni za drugima u razmaku od minut. 

 

Nalazimo se u Jakorudi, gde se opet uključujemo na TET i kreće jedna od meni najlepših deonica.

 

 Negde iznad Jakorude

 

Vozi se kotlinom kroz borovu šumu, kao da smo negde na alpima, tako izgleda

 

Nikola i Sale pun gas, put je stvoren za brzu voznju, neka vrsta belog utabanog peska, meni je prednja guma više puta pobegla pa smirujem tempo, ne treba mi da se prostrem ovde u sred planine.

 

Pravimo pauzu na jednoj livadi i tu prvi put čujemo zvuk drugih motora sem naših, čujemo da se približavaju i prolaze pored nas bez stajanja, neki klinci lokalci, voze u patikama.

 

 

Vozimo dalje, put prelazi u sirok utaban makadam, posle nekog vremena vidimo usput letnjikovac sa izvorom i stajemo da dopunimo zalihe vode.

 

 

Tu je grm pun zrelih malina, pa smo i vitamine obnovili

 

Posle nekog vremena put počinje da se spušta i u dolini Kanina reke vidimo selo Kovačevica. Selo je potpuno očuvalo bugarsku tradiciju, većina kuća je izgradjeno u drugoj polovini 19 veka, mada ima i novijih gradjenih u istom stilu, od kamena. Ulaskom u selo kao da ste ušli u vremensku kapsulu, sve izgleda toliko autentično (što u stvari i jeste), kao da ste se vratili u 19 vek. Kažu da se dosta bugarskih filmova snima u selu zbog očuvanog autentičnog izgleda, a postalo je i popularna turistička destinacija, pa ima i smeštaja, restorana i sve što turistima treba.

 

 

Nalazimo i kafić sa odličnim pogledom u centru sela i tu svraćamo na osveženje

Lepo smo se odmorili i napunili baterije, krećemo dalje ka vrlo zeznutoj deonici. Put nas vodi kros seoske sokake koji postaju sve strmiji dok se u jednom trenutku ne pretvori u stazu popločanu kamenjem koja se serpentinama strmo penje uz padinu, uspon je baš ozbiljan, a podloga neravna.

 

 

Zahvaljujući mogućnosti MT-a da može maltene na leru da traktoriše uzbrdo, uspevam nekako da se popnem bez padova i bez većih problema. Ne smem ni da pomislim kako bi bilo da je bilo mokro. Ipak, ovakve deonice su začin cele vožnje, dosadno bi bilo da je sve utaban makadam, sva trojica volimo povremeno izazove koji nailaze. Kao i uvek, slike ne mogu da dočaraju koliki je to u stvari uspon.

 

Posle ovoga, bez većih problema stižemo u Goce Delčev koji  je naša baza za tu noć. Našli smo smeštaj u starom delu grada, restoran u etno stilu je u prizemlju, sobe u etno stilu su na spratu, a policijska stanica u socijalističkom stilu je odmah preko puta, tako da su motori sigurni

 

Uveče smo malo prošetali, pojeli nešto u restoranu na trgu, lep je grad, naročito stari deo grada. 

 

 

 

Meni je ovaj dan možda i najlepši na celoj vožnji, predeli kroz koje smo prolazili, različita podloga, deonice od brzih za peglanje do tehnički zahtevnih, svega je bilo, dan ispunjen uživanjem maksimalno.

 

 

 

Promenio Septembar 21 član aca-pn

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 24 (promenjeno)]

5. dan Goce Delčev - Blagoevgrad

 

Posle kafe u restoranu smeštaja i doručka u obližnjoj pekari, spremamo se na i krećemo van grada da što pre uhvatimo TET. Prilično je vruće, ovde kiša predhodnih dana izgleda nije padala, pa je puno prašine. Takodje i predeli su takvi, žuta i suva trava, ni traga onom zelenilu koje smo imali u severnijem delu Bugarske. Put nas vodi obodom pirinskih planina koje su u jednom delu i nacionalni park.

 

 

Makadamski put je odličnog kvaliteta, ali krivudav, tempo je sve brži, Sale i Nikola mi odmiču dok pokušavam da ih pratim,. Fabričke gume mi zadaju probleme od kad smo krenuli na ovaj put, više su asfaltno orjentisane i mnogo puta su mi kliznule u stranu, uvek sam nekako uspevao da ostanem na dva točka, ali sam skoro konstantno vozio u grču, samo čekajući kad će konačno toliko da me izdaju da padnem. Na žalost nisam stigao da ih zamenim pre polaska na put, pa sam krenuo sa tim što imam. U jednoj od krivina sam ušao prebrzo i proklizao, srećom uspeo sam da zakočim tako da sam skoro u mestu pao, bukvalno sam samo spustio motor i ostao na nogama. Motor je legao na bisage i torbe na crashbaru pa nije zaradio ni ogrebotinu. Ipak, tako je nezgodno pao, prednji tocak je na ivici litice, da sam imao velikih problema da ga podignem, kako ga pridignem malo, motor kliza od mene, a prednji točak se bliže litici. Odlucujem da sačekam ekipu da se vrati da mi motor ne bi zavrsio u još gorem položaju i krene nizbrdo. Naravno, mogao sam da zarotiram motor i podignem ga, al mi bilo žao da ga grebem kad već imam pomoć

 

 

Nastavljamo dalje, predeli su jako zanimljivi, podsećaju na deo oko Djavolje varoši kod nas

 

Stižemo u Melnik, jedan od gradova koji ima najočuvaniju balkansku arhitekturu, mada je jako mali, više je naseobina. Velika je turistička atrakcija u Bugarskoj i jako je posećen. Tu smo seli u jedan od brojnih restorana da se osvežimo, planinski potok protiče kroz baštu restorana pa je prijatno. 

 

 

 

 

Posle odmora, krećemo dalje, opet se penjemo, otvaraju se vidici oko nas . 

Put postaje sve zanimljiviji, makadam zamenjuju izrovani šumki zemljani putevi koji se strmo penju i spuštaju, vozi se oglavnom kroz borovu šumu, nema više toliko jurcanja, više su tehničke deonice, koja ja lično više volim. 

 

 

Na jednoj deonici idem prvi, motor odjednom krene da potanja u neko blato koje nisam ni primetio, ja instinktivno po gasu da se išcupam, medjutim motor tone i stajem. Okrećem se i imam šta da vidim... 

 

 

Malo kasnije na jednom od uspona sa dubokim kolotrazima Nikola nezgodno pada na rame koje je tek zalečio. U bolovima nekako nastavlja, deonica je prilicno nezgodna, sećam se dugačkog spuštanja

po rastresitom kamenju do asfalta. Silazimo u mesto Kresna, tu ručamo/večeramo i nalazimo smeštaj u mestu Železnica. Magistralom koja je glavni pravac za Grčku iz Bugarske i zato je prepuna saobraćaja idemo ka Železnici da se smestimo. Sale ostaje da pokuša da nadje perionicu, da skine svo blato kojim sam ga napunio. Nalazimo smeštaj, smeštamo se, ubrzo dolazi i Sale, nije uspeo da nadje perionicu usput, gazda smeštaja mu objasnjava gde je perionica u susednom mestu, pa je i to rešeno. Baš je toplo, lokalna prodavnica ima hladno pivo, smeštaj koji smo našli ima lepu baštu, tako da možemo da se opustimo.

 

Promenio Septembar 24 član aca-pn

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 26 (promenjeno)]

Dan 6. Blagoevgrad-Donji Dušnik

 

Poslednji dan u Bugarskoj, dan koji ne manjka dogadjajima, kao što će te videti u nastavku. 

Nikolu toliko boli rame, ruku ne može da podigne, da mu pomažemo da se obuče, jasno je da od offroada u njegovom slučaju nema ništa. Pravimo dogovor da Sale i ja izvezemo jednu deonicu TET-a, a Nikola pravo asfaltom ka Bosilegradu, možda i na Vlasinsko jezero pa ćemo uspust videti kakvo nam je prolazno vreme i gde će da se nadjemo.  

 

Sale i ja se vracamo do Kresne i tu opet hvatamo deonicu 11 TET-a ka severu. I današnji dan je nudio različite podloge, od utabanog makadama do izrovanih puteva, priroda prelepa. Na žalost nemam nešto slika ovog dana, jer nismo mnogo stajali, uglavnom smo vozili i pravili samo kratke pauze, ipak kasnije treba da predjemo granicu, da se nadjemo sa Nikolom, pa nemamo bas puno vremena za pauze. 

 

Na jednom mestu nailazimo na table upozorenja 

 

 

U prvo smo zbunjeni jer TET vodi baš tu, a skoro je ažuriran na sajtu, posle kapiramo da na beloj tabli pise da mogu da prolaze samo visokoprohodna vozila, a mi smo na takvim, tako da nema problema

U početku put deluje kao i svaki drugi makadamski, medjutim brzo se pretvara u izrovan put sa dubokim kolotrazima, stenama koje vire na sred puta itd, mi to sve prolazimo bez većih problema. Kod mesta Rakovo se ukljucujemo na neki stari asfaltni put, asfalta više nema nego što ga ima, ide kotlinom paralelno se rečicom, na nekim mestima moramo da se savijamo da prodjemo koliko je priroda već preuzela put i drveće se razgranalo iznad puta. Na jednom mestu track se odvaja desno, trebalo bi da se pregazi rečica i nastavi negde uzbrdo, medjutim bujica je odnela obalu i nanela gomilu stena, pa nema šanse da se prodje. Pokušali smo da nadjemo neku alternativu, ali rečica je celim svojim tokom napravila haos, tako da nema gde da se prodje.

 

Proznajemo poraz, okrećemo i vraćamo se nazad, naćićemo neku alternativu. Usput srećemo bugarina na Stromu 1000, ide nama u susret, zaustavljam ga i objasnjavam da ne moze da prodje, voda je odnela put, on bi ipak da proveri, ok. Mi nastavljamo dalje, hvatamo neki put ka Ćustendilu, mislili smo da je asfaltni, ispostavilo se da je makadam, još bolje. Ovaj deo planine je bogat vodom, pa često ima uredjenih česmi, tj izvora usput, obično sa letnjikovcem, klupom i stolom, ne jednom od takvih stajemo da dopunimo zalihe vode i odmorimo. Taman da krenemo, eto ga Bugarin na Stromu. Zadržali se malo sa njim, popričali, hteo da nas vodi na neki moto skup na koji je krenuo, morali da odbijemo i nastavimo po planu. Kod Ćustendila izlazimo na asfalt i hvatamo pravac ka malom graničnom prelazu Ribarci koji vodi ka Bosilegradu. 

 

Na granici 2 auta ispred nas, parkiramo sa strane i prijavljujemo da imamo da platimo kazne. Kad su policajci na granici videli za šta su nam pisali kazne i kolike su, počeli su da se smeju i žale - sad će da se maltretiraju oko papirologije zbog 8e kazne. Plaćenje je karticom, procedura relativno brza, tako da su ubrzo ponovo na motorima i hitamo ka Vlasinskom jezeru. Na granici smo se čuli sa Nikolom, čeka nas tamo. Prvi put sam u ovom delu Srbije, putevi su fenomenalni, uglavnom nov asfalt, krivina na krivinu, a priroda fenomenalna. Toliko smo se uživeli u krivinarenje oko Vlasinskog jezera, da smo promašili skretanje za čitavih 20 km Nije važno, taman da još jednom prodjemo odličnu deonicu i utvrdimo gradivo. Konačno, nalazimo se sa Nikolom, vikend je, pa je gužva na i oko jezera prilična. Mi nenaviknuti na gužvu odlučujemo da se ne zadržavamo na jezeru, nego krenemo nazad ka Nišu, usput nadjemo neki restoran da ručamo i pumpu da sipamo gorivo, pošto smo svi tanki sa gorivom, sipali smo još juče. 

 

U Crnoj Travi treba da ima pumpa, medjutim kad smo stigli do nje, vidimo da ne radi jer je nedelja. Idemo dalje, valjda ćemo naći nešto usput. Putevi i dalje extra, saobraćaja skoro i da nema, milina za vožnju. Tačno na raskrsnici za Babušnicu i Vlasotince vidim Sale staje sa strane. Šta je bilo ? Ugasio se, izgleda nestalo gorivo. Pošto Kove ima rezervni tank u repu, Sale je mislio da u njemu ima goriva, bar bi trebalo da bude, samo se otvori ventil i gorivo se pretoči u glavni rezervoar. Otvorio taj ventil, verglao dok u jednom trenutku nije izgubio komplet struju, sve se ugasilo. U medjuvremenu ukapiramo da u tom rezervnom tanku nema goriva, dzaba je verglao. Ljudi staju, pitaju jel treba pomoć ? - Treba nam kanta i crevo da pretočimo gorivo iz motora u motor. Računamo kad sipamo gorivo upalićemo na gurku i idemo dalje. Čovek koji je stao, javio je prijatelju koji treba da krene za njim da nam ponese crevo i kantu, posle pola sata čovek dolazi i ostavlja nam parče creva i kantu. U medjuvremenu ko god je prošao, svako je stao da pita jel treba neka pomoć, stvarno su ljudi na jugu Srbije fenomenalni. Sledeća pumpa je na 20km. Iz mog motora pretočili litar goriva, računamo dosta je do pumpe, samo da upali sad. Probali na gurku, ni da čuje. Onda probali da ga vučem kanapom, pa tako da upali, vukao ga skoro kilometar i nazad i ništa, ni da čuje. Sreća u nesreći je da Sale ima uplaćenu pomoć na putu, tako da jedino ta opcija ostaje, uostalom zato se i plaća. On kontaktira pomoć na putu, dogovaraju se sve, Nikola i ja nastavljamo put, a Sale ostaje da čeka šlep.

 

Uspevamo da se dovučemo do pumpe na isparenjima i Nikola, odličan poznavalac kafana širom Srbije predlaže da idemo do Donjeg Dušnika u neku poznatu kafanu "Zaplanjsko ognjište" da konačno ručamo/večeramo. Već je kasno popodne, umorni smo i rešavamo da tamo i prespavamo iako imamo nekih 2-3 sata vožnje do moje kuće. Nemamo potrebe da forsiramo, treba uživati i u ovom poslednjem danu putovanja. Predlog za kafanu je bio odličan - ambijent vrhunski, a pljeskavica jedna od najboljih koje sam pojeo. 

 

 

Smeštaj nalazimo nedaleko odatle u domaćinstvu "Etno dušnik", sve preporuke ako se neko zatekne u tom kraju. Prava domaćinska atmosfera, kao kod rodjaka da smo došli, spremaju i hranu za goste, pa moze i tamo da se obeduje, a sve to po jako pristupačnim cenama. 

 

 

 

 

Promenio Septembar 26 član aca-pn

[aca-pn 6895 Napisano Septembar 26]

Za poslednji dan nema šta mnogo da se piše, budimo se rano kao po običaju, domaćini kuvaju kafu, spremaju izvrstan doručak i već oko 10h smo na motorima, a za par sati vožnje po dosadnoj magistrali posle Niša do Paraćina sam kući. Kod mene je Nikolin auto u prikolica, tako da se bukvalo kod mene u dvorištu završava ova fenomenalna vožnja. 

 

Bugarska je pre svega veliko iznenadjenje za mene, a verujem i za moje saputnike. Stvarno nisam imao nikakva posebna očekivanja, u stvari nisam ni znao šta da očekujem. Bugarska je upala samo zato što nismo mogli u Makedoniju. Na kraju je ispalo da je ovo jedna od najboljih TET vožnji, ako ne i najbolja na kojoj smo bili. U stvari, što se tiče same vožnje, meni jeste najbolja pre svega zbog različitosti terena za vožnju. U Bugarskoj ima bukvalno svega - perfektnih makadama za brzince, ogromnih i dugačkih uspona, stenovite podloge, rastresitog kamenja, zemljanih puteva, peskovitih puteva i sve ostale moguće varijacije. Vozi se i kroz goleti, kroz gustu listopadnu šumu, kroz četinarsku šumu, po vrhovima planina, kroz kotline, stvarno najrazlicitije podloge i predeli na kojima smo vozili. 

 

Druga specifičnost je da se uglavnom vozi po divljini daleko od većih gradova i po nenaseljenim oblastima, pa je problematično naći smeštaj na samoj ruti. Bugarska za razliku od drugih zemalja u okolini uopšte nema razvijene privatne smeštajne kapacitete tipa stan na dan, pansioni, privatni smeštaji. Kod nas i okolini bukvalno u svakom selu ima neko ko izdaje neki smeštaj, u Bugarskoj toga nema. Ima po neki hotel ili privatni smeštaj i cene su uglavnom više nego kod nas i okolini (Bosna, CG, Rumunija..). I pumpi nema tako često, upravo iz razloga što se vozi po ruralnim krajevima, tako da i sipanje goriva treba kalkulisati i često skretati sa rute da bi sipali. Hrana je za razliku od smeštaja jeftina i meni lično ukusna, doduše stavljaju neki začin u svako meso koji se ne svidja svima, meni je ok. Najjači utisak - paradajz i salate, ukus pravog domaćeg paradajza kakvi se ne nalaze po kafanama kod nas, ma retko se uopste i nalaze.

 

Ova vožnja je takodje bila svojevrstan test motora koji sam tek nabavio pred vožnju - CF moto 450mt. Ona je trebala da pokaže da li je taj motor dovoljno sposoban na terenu za moje potrebe ili će da ide dalje u prodaju, a ja da se zadržim na Hondi CRF300L. Ispostavilo se da je ispunio sva očekivanja, pa i više od toga, šta je sve prošao sa fabričkim gumama ne mogu da mu nadjem zamerku. Naravno, fabrički on nije za takve vožnje. što se može  videti po skidplate-u 

 

 

Pored toga što je izubijan i što sam unutra našao nekoliko kamena ipak je zaštitio mašinu. Naravno, on je već u kanti, a na motoru je propisan skidplate. 

 

Eto, nadam se da sam vam koliko-toliko približio kako je na Bugarskom TET-u i moja preporuka je da uključite i Bugarsku kad planirate offroad vožnje, jeste lepa Bosna i CG, ali verujte, Bugarska uopšte ne zaostaje, itekako ima šta da ponudi.

[BusMan 2040 Napisano Septembar 26]

Bravo momci! 

Nadam se da je Nikola zacelio rane junačke i da će biti sve uredu sa ramenom.

 

[Cedo11 2472 Napisano Septembar 26]

Bravo celoj ekipi!

Mi zamalo nismo vozili TET Bugarsku (kada nas nisu pustili u Tursku sa kolima i prikolicom), pa smo se ipak odlučili za TET Turska (dalja je, pa iz tog razloga), ali svakako je u planu da se i Bugarska jednom odvoza.

 

A što se tiče TET Makedonije, isti sam problem imao prošle godine, s tim što sam ja već bio u Makedoniji kada su se dešavali požari, pa sam prema lokacijama gde se požari dešavaju, tako i rutirao gde ću da idem.