Sicilija 2023 u sastavu 4-1 (20.04-03.05 2023)

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 26, 2023 (promenjeno)]

Pozdrav svima,

 

pokušaću u narednom periodu da prenesem bar deo utisaka sa ture koja će nam svima ostati kao životna uspomena. Meni možda za nijansu više nego drugima ako uzmemo u obzir činjenicu da sam spram 50 godina životnog života, u ovom bajkerskom pravi zelembać. Ovo mi je treća sezona vožnje i eto, ukazala mi se prilika da odvozam ovu neverovatnu turu.

Sama vožnja je priča za sebe, ali činjenica da se u društvu ljudi sa kojima mi je ovo tek druga sezona zajedničke, povremene vožnje, za ovoliki broj dana i pređenih kilometara ni u jednom trenutku nije osetila trunka neprijatnosti, nervoze, bilo kakve sputanosti, već nas je celim putem pratio ludački smeh, raspoloženje i  zezanje po svim mogućim temama je na mene ostavila, čini mi se možda i veći utisak od samog puta...

 

Ekipa koja je iz Srbije krenula u ovu avanturu je:

 

Ljuba - BMW R1250GS

 

Najstariji član naše ekipe.

Čovek u sedmoj deceniji živora koji mnogima od nas može i treba da bude uzor.

Zašto se ovo -1 u naslovu teme odnosi na njega objasniću kasnije, ali kad bolje razmislim uz njega bi bilo prikladnije da ide +1-1+1-1 itd... videćete zbog čega..

 

 

Siniša - BMW R1200GS

 

Siške, legenda.

Čovek koji nas je celim putem uveseljavao svojim neverovatnim smislom za humor. Čovek koji je voljom da se i pored ludačkog umora koji nas je pratio celim putem, uspevao da nađe onaj zatureni atom snage koji fali da se ipak obidje i to što smo mislili da preskočimo, doprineo da ovaj put bude kompletan.

 

Petar - Yamaha Super Tenere 1200

 

Petar ili kako ga Sinišin sin oslovljava čika Petere je čovek koji se pobrinuo oko svega vezano za organizaciju ovog putovanja.  Siniša je često umeo da kaže: " Samo se opustiš i ne pališ mozak..."

Suvišno bi bilo dodati išta na to...

 

Ja, moja malenkost, gušter zelembać ove vožnje - BMW R1250RT

 

Čovek koji je na ovoj turi mnogo naučio, napredovao i učvrstio prijateljstvo sa gore pomenutom ekipom.

 

 

Ideja se rodila početkom godine... prvo je to išlo bombastično, sve može, krećemo... posle je tema malo splasnula i negde pred početak marta ponovo zalećemo i to žestoko do te mere da je krenula kupovina novih guma i već 02.03 stižu prvi komadi što Michelin, što ostalih svetskih brendova...

 

Jedan po jedan "obuvamo" mašine i vršimo pripreme za put od skoro 4000km, koji po planu započinjemo 20.04.2023

 

Nastaviće se, pošto me druga ekipa koja ne razume bajkerski živor, ali odlično razume i podržava kafanu, zove na pivo... moram prekinuti iz opravdanih razloga

 

 

Promenio Maj 26, 2023 član zeljko.petkovic

[KoleD 383 Napisano Maj 26, 2023]

I meni je Sicilija bila u planu baš nekako u to vreme, ali ćorak.. Čekam da vidim kako je moglo da bude.
Idemo..

Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka

[doktor 4607 Napisano Maj 26, 2023 (promenjeno)]

Čuo sam se sa Perom tokom planiranja, a i tokom ture...istinski ste uživali, a predeli i gradovi koje ste obišli samo su taj osećaj dodatno ukrasili. 

Promenio Maj 26, 2023 član doktor

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 26, 2023 (promenjeno)]

Inicijalno, plan je bio da se krene rutom: Srbija, Albanija (Drač), Trajekt (Drač - Bari), tamo nas čeka Marko, Ljubin drugar i poslovni partner koji nam pravi plan puta kroz Italiju, Siciliju i nazad. Idealno...

Promenio Maj 26, 2023 član zeljko.petkovic

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 26, 2023]

Pre 1 sat, doktor je napisao:

Čuo sam se sa Perom tokom planiranja, a i tokom ture...istinski ste uživali, a predeli i gradovi koje ste obišli samo su taj osećaj dodatno ukrasili. 

Jeste, bilo je odlično. Sve što budem mogao okačiću ovde i nadam se da ću preneti utiske...

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 29, 2023 (promenjeno)]

Kreću finalne pripreme, dogovori tokom kojih nam je onako neopaženo kroz uši prošla informacija da je Ljuba već bukirao povratnu kartu za trajket...

Ispostavilo se da će nam to kasnije kreirati tok putovanja

Posle nekoliko dana pri pokušaju da i mi kupimo karte vidim da je nemoguće uklopiti putovanje istim trajektom od Drača do Barija.

Nešto nam se ni predlog Ljubinog druga, italijana Marka nije uklopio u naše želje, pa Ljuba menja plan i umesto da njih trojica krenu iz Beograda, pokupe mene usput, on odluči da krene dan ranije, da prespava u CG, pa da se sledeći dan nadjemo u Draču, ručamo, svako na svoj trajekt i u Bariju posle doručka da se pozdravimo i svako na svoju stranu.

Ljuba je iz Barija planirao da direktno ode na trajekt za Siciliju i tako sa Markom nastavi putovanje, a mi da predjemo u Napulj i zapadnom obalom Italije na jug...

(Ljuba -1)

Nije nam drago ovo razbijanje u strelce, ali šta da se radi...

Inače, info za buduće avanturiste, povratna karta za trajekt Drač - Bari je 200e (Motor + putnik).

Nas trojica smo za 600e dobili četvorokrevetnu kabinu, sa kupatilom, pogledom na more i rezervacijom da nam ne ubace nikog drugog od putnika, znači da budemo sami u četvorokrevetnoj kabini.

Četvrti krevet je idealan za prtljag i garderobu

E, da...  bitna stvar je da je pri povratku moguće menjati datum putovanja, samo je važno taj dan doći ranije na šalter. Nama su besplatno promenili karte.

 

Dani pred polazak prolaze sporo, noćne more... kao deca pred ekskurziju... nikad dočekati

Dan pred polazak, tačnije veče, Ljuba nas je obradovao promenom plana i najavio da ipak krećemo zajedno.

Beograd, Lazarevac - spavanje na Zlatiboru

(Ljuba +1)

 

20.04.2023

Dočekasmo, preživesmo

 

Petar više nije imao živce da čeka Sinišu koji je i to jutro nešto imao da obavi po pitanju posla, tako da prvi stiže kod mene i tu uz kaficu čekamo Ljubu i Sišketa

 

Dan, kao što se vidi na slici prelep. Sunčano, vedro... poručeno...

 

Kome se učini da na stolu nije kafa 100% ga zeza očni pritisak

 

 

Posle pola sata stiže nam Ljuba. Siniša nam je javio da je u nameri da što manje kasni, krenuo auto-putem, ali je u Lajkovcu video da je izlaz blokiran.

Krenuli smo polako pa smo se našli na Rudniku, gde je gore pomenuti gospodin već stigao da spakuje porciju sa kremom... (Palačinke - prim.aut).

 

Slike polaska iz Lazarevca nemam... shvatili da Ljubin Iphone jede slike

Ljuba sumnja da nas "mali" nije ni slikao   

... a kako smo ispoziraliii

 

Već posle Rudnika počinje da se oblača i negde posle Restorana Plaza u Medjuvršju imamo mokar asfalt i prvu pauzu.

 

Mi mali običnu vodu, a ovi stariji nešto drugo...

 

 

 

 

Nastavljamo dalje i u mestu Gugalj nas hvata kiša.

Ono, kad te tera da se kalkulišeš - isplati li se oblačiti kišno odelo... i onda u sekundi dobiješ odgovor

 

Ja sam inače na ovaj put krenuo u meš odelu, poneo sam podlejere, ali odelo pošto je od platna ne trpi ni minut kiše.

Sreća nas je poslužila, i baš tu gde smo stali da se presvučemo, bila je neka radionica pa nas je ovaj dobar čovek primio unutra... i nas i motore...

Kaže da je ranije i on vozio...  hvalaa

 

 

Sreća, kiša nije dugo padala i nastavili smo brzo i bez presvlačenja...

 

 

 

Sledeća stanica nam je bila kafana Pego u Šljivovici. Tu smo stigli nešto pre 17h.

 

 

 

 

 

Sve za preporuku... rakija, jagnjetina.. brukaa što bi rekao jedan moj drug...

 

Siniša je popravio šećer sa baklavama koje su vrhunski ukusne... i onako...  baš pune  safta (to je bilo jedino što je pitao.. kao odbio bi da nisu...)

 

Otkrovenje dana i potvrda pouke da se uči od starijih je što smo poslušali Ljubu i probali mladi luk uz jagnjetinu.

Svi smo to probali prvi put u životu.

Razvalili smo se od klope... ali bukvalno...

 

 

Kažu da je najbitnije da se ne podrigne usput...

Ja moju kacigu nisam ni zatvarao do Zlatibora... otkud znam... omaćiće se...

 

Na Zlatibor smo stigli oko 19h, smestili motore, mi se smestili, rakiju takodje i u varoš na pivo i muziku

 

 

 

 

Tu smo prespavali prvu noć i ujutru,  pre 7h (zahvaljujući Petru), izvitopereni od provoda pijemo kafu, pa na doručak kod Zore u kafanu

 

 

 

 

Komplet lepinja, kiselo mleko u društvu maštana koji već uveliko pijuckaju domaću...

 

 

 

 

Sledeća pauza oko pola deset - Restoran Lovac posle Prijepolja prema Brodarevu.

Brzinska kafa i gas prema CG

 

 

Celim putem nas je pratilo super vreme i temperatura idealna za vožnju.

Odličan tempo vožnje

 

 

 

 

Promenio Maj 29, 2023 član zeljko.petkovic

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 30, 2023 (promenjeno)]

Nastavljamo dalje u punom raspoloženju i malo posle 12h stižemo na granicu sa CG.

 

 

 

preko Plava idemo ka Albaniji.

 

 

Prolazimo čuvene serpentine na SH20 i pravimo kao i svi ostali pauzu na vidikovcu. Snimanje dronom, slikanje i užina.
Meni je ovaj deo puta bio tako dobar da sam na vrh stigao sa jednim velikim wauuuu i osmehom koji je ostao kada sam skinuo kacigu

 

 

 

 

 

 

 

Tu smo upoznali par iz Poljske koji putuje danima i ekipu bajkera iz Slovenije koja je u istom trenutku stigla sa vrha na vidikovac.

Jani Gorjanc i njegova dva druga, kao po pravilu -  3xBMW GS

Malo smo popričali i napravili robnu razmenu. Oni nama Laško, mi njima domaće kobasice i gas.

Kasnije su nam javili  da su zadovoljile EU standarde...

 

 

 

 

 

 

Prešli smo Prokletije i krenuli u spust pored Skadra prema Draču.

I dalje smo imali odlično vreme bez gužve na putu, tako da smo pravili dobar tempo.

 

Točili smo gorivo na dve pumpe u Albaniji. Cena goriva je jaca nego kod nas.

 

Na pumpi Kastrati kod mesta Fushe - Kruje nam je u susret došla grupa poljaka. Na prvi pogled očigledno sa  Off-a

 

Izrazi lica dovoljno govore... uuuu al su ima prljavi motoriii

 

 

Tankamo se i paljba...

 

Neki su još nešto radili, ali nemam dozvolu baš sve da pišem...

 

 

Nešto malo posle 17h stižemo u Drač. Velika luka, grad lep.

Motore smo ostavili u zoni luke, na parkingu pod kamerama.

Ljuba je imao iskustva i tu su nam motori bili na sigurnom.

Prošetali smo do Trga Shatervani i tu smo ručali u restranu Sema.

Dobra loza, ukusna klopa, a po preporuci i iskustvu čika Petera   dobro i vino

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle večere smo prošetali i pokupovali pivo i grickalice.... da se nadje na brodu...

Neki su otkupili lager kikirikija u ljusci i to se kasnije pokazalo kao pogubno za kanalizacioni sistem Palerma a i Sicilije uopšte...

O tome ne smem baš puno da pišem bez dozvole, ali sumnje nekih od nas idu čak dotle da se slučaj povezuje sa ovom iznenadnom erupcijom Etne nakon našeg odlaska... zagušilo valjda... Bog će ga znati...

 

 

Idemo dalje... Čekirali smo karte i došlo je vreme da se rastajemo... svako na svoj brod...

Selfi za rastanak i razlaz.

(Ljuba -1)

Ispratili Ljubu mahanjem

 

 

Gledamo... nije nam loša lađa!

 

Al proradio u nama balkanac... Ljubin brod bolji i veći... puu

 

 

E sad ide ona čuvena: "Ljudi, pa ovaj čovek je neuništiv"

 

Nije potrajalo malo, čuje se motor i Ljuba uleće medju nas - Prebacili me na vaš brod, idemo dalje zajedno.

 

(Ljuba +1)

 

Sve nam živce pokida

Potajno se u nama radja nada da će se i u Italiji desiti neko čudo pa da sve ovo proteramo zajedno, ali od toga nije bilo ništa.

Tuđe je uvek slađe...ode Ljuba sa Italijanima

 

Ukrcali smo se brzo i na brod i u sobu.

Na brzinu raspakivanje, sređivanje pa na palubu... pivo i kikiriki...

 

Ankerisanje motora.Poslednja kotrola..Siniša u inspekciji... Kažu da španer mora da  svira u tonu Ce kad okineš. Sve naštimovano po PSu

 

Pogled sa broda na Drač

 

 

 

 

 

Kažu Valja se...

 

Mi smo to kasnije to upražnjavali gde god nam se nešto učinilo sumnjivo i da može da se izbaksuzira...

Neki od nas su bili u fazonu đavo nikad ne spava, a ni vulkan, pa su nam obezbedili siguricu zapišavanjem Pompeje...

 

Pogled na Drač i posle sat vremena totalni mrak...

Pomalo sablasno...

 

 

 

Trajekt od Drača do Barija putuje tačno 10h, pa smo u Bari stigli ujutru u 8h.

Predivno jutro i izlazak sunca na brodu.

 

Pun levi... gura desnu ručicu kormana

 

 

Ljubin nesuđeni brod je već stigao... odma se videlo da je jača mašina...

 

A ljudi moji, kako ovi vrte ovolike brodove kad parkiraju, pa to je umetnost... ne znam dal bi bilo glupo da kazemo aj napravi osmicu Gold Wingom po parkingu... protera ga u milimetar... gledali smo i pretrčavali od gelendera do gelendera...

 

 

 

 

 

 

 

 

Malo je bila gužva prilikom iskrcavanja jer svi žure da napuste brod...

Pošto nismo hteli da se svrstamo u miševe, mi smo sačekali i izašli negde pred kraj. Možda malo pre kapetana... koji minut...

Motore smo kao i u Draču ostavili u zoni luke tako da smo bezbrižno prošetali na doručak i obilazak starog grada...

 

Bari...

glavni grad italijanske regije Apulije, ujedno je i deveti grad po veličini u celoj zemlji.

Poznat je kao značajna i velika luka na Jadranskoj obali.

Grad Bari je u pravoslavnom svetu naročito poznat i kao Grad Svetog Nikole, budući da u njemu počivaju mošti ovog svetitelja.

Obišli smo baziliku i prošli kroz kriptu koja se unutra nalazi.

Nakon toga smo doručkovali u jednom malom kafiću na Trgu.

Klasika italijanskog doručka - kroasan - skadak...

To nam je pravilo konfuziju i konstantan osećaj gladi prvih par dana.

Međutim, veoma čudno da nam je u kasnijem delu putovanja takav doručak bio sasvim dovoljan...

Čak smo komentarisali kako se posle tako laganog obroka osećamo mnogo bolje i orniji smo za vožnju.. posle su neki uhvaćeni da potajno ljušte kikiriki...

 

 

 

 

 

 

Njegovo ili njeno veličanstvo - Vespa koju po Italiji voze od 7 do 77... i to baš voze... gas do kraja

 

Ovde smo se definitivno rastali sa Ljubom i ispratili ga na put ka Villa San Giovani, a mi smo se uputili ka Napulju. (Ljuba -1)

Auto-put, brza vožnja, ali odlična lekcija zašto Nemci i ostali imućniji bajkeri pošalju svoje motore vozom i nakon toga provozaju željenu destinaciju.

Malo se u početku isprobavaju dugmići... drž tempomat, pa adaptivni mod, diži - spuštaj vizir, pa bez ruku, pa bez nogu i na kraju sam po sebi dođe zaključak Izbeći auto-put kad god je to moguće. Imali smo utisak, a kasnije smo i komentarisali da nas je 200km auto-puta umorilo vise nego 300+km vijuganja po Amalfi regiji... Zaobići u širokom luku!

Ovde se ne smem ogrešiti. Predeli su predivni, ona zdrava zelena boja. Pogodili smo termin kada je vegetacija u najboljem izdanju.

Ja sam stekao utisak da su sve parcele obrađene, ali to ću ostaviti i proveriti sledeći put da ne bude danak prvom utisku...

Ono što sigurno pleni je činjenica da je ovaj deo Italije prepun vetro parkova. To tako impozantno izgleda da nemam reči.

Neverovatan je osećaj kada motorom kao mrav prodješ pored džina koji se lagano okreće... Totalno druga percepcija o odnosu na one koje sam do sada gledao iz daljine...

 

 

 

 

 

Ne znam gde grešim, ali mi ne uspeva da okačim ni jedan video...

Promenio Maj 30, 2023 član zeljko.petkovic

[Tumbe 2239 Napisano Maj 31, 2023]

On 30.5.2023. at 12:43, zeljko.petkovic je napisao:

Ne znam gde grešim

Za sada ne grešiš...

Samo nastavi tako sa obiljem fotki, niko neće ništa zameriti...

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 31, 2023 (promenjeno)]

Pompeja,

 

Oko 15h stižemo na zapadnu obalu Italije i polako pored Napulja spuštamo se do Pompeje.

Sa naše desne strane, sada kao i vekovima unazad stražari on... Vezuv.

Stameno stoji iznad grada grdosija ranjena poslednjom erupcijom, desnom stranom raznetom u samouništenju odaje prividnu nemoć i lik obične planine, isto kao pre dva milenijuma i ko zna koliko još puta pre toga - privlači plodnom zemljom neke nove Pompejce...

Zaštitnik, simbol, razlog ljudskog obitavanja u ovoj regiji, u isto vreme dželat Pompeje i jos par gradova tadašnjeg vremena.

Slika nas vraća skoro 2000 godina u prošlost...

Parkiramo u centru, na javnom parkingu. Prvo nebezbedno parkiranje i slobodno mogu reći - počinje glavobolja... šta ako...

Ispostavilo se kasnije, kroz razgovor sa meštanima da je Pompeja poprilično siguran i miran grad sa dosta policije, pokriven mnoštvom kamera, tako da smo brinuli bez razloga...

Na ulazu u stari grad nas je sačekao baš dugačak red turista na šelteru za prodaju ulaznica.

Situacija, ako dodamo umor i veoma toplo vreme je bila takva da počinje vaganje... vredi li čekati...( kako kaže narod - sve ti to ima na internetu).

Vreme vaganja smo iskoristili za kupovinu suvenira koji se prodaju svuda duž zidina. Cene su neocekivano niske...

 

Odluka je pala posle desetak minuta.

 

Glavna prevaga u odluci je bio Siniša sa čuvenom rečenicom koja će vekovima odzvanjati starim zidinama Pompeje

 

 

                                                                Za koji smo se q...c vozali ako ne uđemo !?!

 

I bi ulazak!

 

Slobodno mogu reći - Pogledao nas Bog.

Vraćamo se na kapiju i tamo smo skoro pa prvi na redu za ulazak...

Karte su, ako se dobro sećam oko 15e po osobi.

Ono što nas je unutra sačekalo, ne znam da li ima svrhe opisivati jer verujem da je to pre mene uradilo mnogo ljudi, naših kolega koji su tamo bili.

Ja samo mogu reći da je mnogo jak utisak na nas ostavila činjenica da se nalazimo na mestu koje je svojom trenutnom smrću omogućilo nama, sadašnjim korisnicima ovih života da iz prve ruke vidimo kako je to sve izgledalo pre dva milenijuma...

                                                                              ...bukvalno je vreme stalo...

Kuće, ulice, koloseum koji je netaknut sa svim prolazima i odajama iz kojih su izvodjene životinje i gladijatori koji su uveseljavali skoro 20.000 tadašnjih duša, pa preko amfiteatra, javnih kuća, kuhinja, raskošnih vila bogataša, do ljudi skamenjenih u vremenu, ljudi u pokušaju da spasu sebe i svoje bližnje, skamenjenih figura koje su ostavile svoj poslednji dah i pokret, izraz lica i nemoći  nekome tamo, nekada u budućnosti da tumači, da shvati krhkost ljudskog života, shvati snagu prirode, Boga, neke više sile… da traži smisao svega…

                                                                                              … muk...

Prošli smo kroz dobar deo iskopina, pokušali što više da vidimo, upijemo. Bilo je poprilično naporno i mislim da je prava stvar za neku narednu posetu, odvojiti jedan ceo dan za Pompeju... vredi, zaslužuje...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

E sad, uvek ima nekih stvari ili događaja koji svojom nestvarnošću zasene sve drugo...

 

 

Možda je njihov malo obdareniji, ali ovaj naš ima ranac...

 

 

 

Nakon obilaska starog grada vratili smo se u sadašnjost i uz malo sreće nabasali smo na Bajkerski kafić gde smo popili kafu, a neki su Bogami i omastili brke...

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dok smo sabirali utiske gledali smo kako Italijani pristižu i odlaze na svojim Dukatijima...

 

 

Vreme je za Amalfi regiju... nastaviće se...

 

Promenio Maj 31, 2023 član zeljko.petkovic

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 31, 2023]

Pre sat vremena, Tumbe je napisao:

Za sada ne grešiš...

Samo nastavi tako sa obiljem fotki, niko neće ništa zameriti...

Hvala Tumbe prijatelju na podršci. Sem na motoru, nov sam i u pisaniju pa znači...

[DraganNS 7184 Napisano Maj 31, 2023]

Sjajne slike, veoma pismeno se izražavaš a onaj, gore, opis Vezuva je..... Samo napred, pratim sa zadovoljstvom!

[MrD 1042 Napisano Maj 31, 2023]

Hvala na odličnom putopisu!!!  

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 31, 2023]

Pre 4 sati, DraganNS je napisao:

Sjajne slike, veoma pismeno se izražavaš a onaj, gore, opis Vezuva je..... Samo napred, pratim sa zadovoljstvom!

Dragane, hvala ti za komentar. To je stvarno neki čudan osećaj... Etna takodje... posle toga se osećaš tako obično, prizemno, normalno... valjda te resetuje i vrati tamo gde ti je mesto... 

[zeljko.petkovic 202 Napisano Maj 31, 2023]

Pre 4 sati, MrD je napisao:

Hvala na odličnom putopisu!!!  

Hvala tebi što pratiš. Tura, a i ovi ljudi koji su činili mnogo dobro društvo zaslužuju da to ostane zabeleženo.

[zeljko.petkovic 202 Napisano Jun 6, 2023 (promenjeno)]

Amalfi regija – Amalfi obala

 

Nakon obilaska Pompeje, krenuli smo put Amalfi obale, mesta zbog čije je lepote Herakle ispunio 12 podviga, kako bi ostvario želju da baš tu bude večni dom  tragično nastradale, zanosne nimfe Amalfi, u koju je bio zaljubljen.

Prema jednom od mitova,  umesto da ukrade zlatne jabuke iz vrta Hesperdia, on je ukrao  i jedno drvo, koje je posadio na grobu svoje ljubavi… i tu je nastao grad Amalfi… grad gde limun ima neki poseban ukus, a oči ne veruju u ono što vide…

 

 

Cela regija je smena živih boja na fasadama kuća, svetlucavog mirnog mora, šljunkovitih plaža do kojih vode brojna strma stepeništa koja međusobno povezuju kuće…

 

Ovo je izuzetno popularna turistička destinacija i bili smo iznenađeni kada smo shvatili da i sada, van sezone imamo poteškoća da nađemo smeštaj… uspelo nam je zahvaljujuci Petrovoj upornošću i uz pomoć osoblja jednog restorana.

Pozvali su neke prijatelje, pa smo se oko pola deset uveče smestili na samoj obali.

 

E sad, vi zamišljete hotel, palme, peščana plaža..

 

Ovde to  znači da ste vazdušnom linijom na samoj obali mora, ali na 20-30 možda i vise metara nadmorske visine… na samoj litici, kao u gnezdu.

 

Kompletna regija je u stvari litica na kojoj su načičkani gradovi, čije zgrade imaju različite boje fasada pa sve liči na tek otvorenu bombonjeru…

…do samog mora vode ili vijugavi putevi puni lakat krivina, ili stotine stepenika.

 

U nekoliko navrata smo se spuštali do obale i to su bili stvarno dožvljaji… bilo je nestvarno voziti uskim ulicama koje su se kao kanjoni vijugale izmedju neprekidnih redova višespratnica.

Između naspramnih terasa su, kao nekada kod nas bile razapete žice na kojima se sušio veš u svim mogućim bojama… prizor je vraćao u detinjstvo… u vreme kada nismo bili porobljeni modom i pravilima…

 

Na mene lično, veliki utisak, ne samo kada je ova regija u pitanju, nego Italija i Sicilija uopšte, ostavila je činjenica da zahvaljujući sreći ili mudrosti jedne zemlje da ratove ne vodi na sopstvenoj teritoriji, imam priliku da svojim očima, ovako uživo gledam gradove, zgrade, fasade, da spoznam navike i način življenja tih ljudi, onako u izvornom obliku…

 

Zaista fascinantno…

 

Amalfi danas ima oko 5.000 stanovnika, što Italijana, što stranaca, a zanimljiva je stvar da su to većinom nekadašnji gosti koji su očarani lepotom ovih predela odlučili da tu i ostanu..

Ja ih u potpunosti razumem, i što se mene tiče siguran sam da nam je u glavi više puta bila ideja i želja da se populacija ovog grada poveća za još tri člana i tri motora…

 

Elem, ceo dan smo vijugali putevima ove regije i svako malo se oduševljavali što prizorima sa litica, što gradovima i prirodi koji su promicali sa naše leve strane.

 

Ovde Italijani voze kao na trkama… svi su oni po malo Rossi. Pomisliš da svako od njih -  deca, odrasli muško, žensko, mali, veliki,  babe, dede imaju u sebi usađen taj moto gen, i ostaje ti kada ih vidiš da u krivinama, čak i na Vespama, ušima češu asfalt, samo skineš kapu i nakloniš se do poda.

 

Nekako smo uspevali da uhvatimo ritam i da se uklopimo u njihov tempo vožnje.

 

 

 

 

 

 

 

 

Smeštaj

Kao što rekoh problem slobodnog smeštaja nam je ovaj dan produžio vožnju, pa smo smeštaj našli kasno uveče u Hotelu La Locanda, na nekih 7km pre Amalfija.

 

Motore smo parkirali na privatnom parkingu, koji je u stvari platforma ozidana na samoj litici, a ujutru smo videli da je i smeštaj slična priča…

Parking, hotel, okolne kuće, sve je na samoj ulici, bez trotoara… u hotelu nas je sačekala posada i svako od njih se predstavio kao Luiđi, pa smo posle druge boce vina i mi počeli tako da se medjusobno oslovljavamo…

 

                                      ...ta rodbinska povezanost sa vlasnicima nam nije pomogla kada je račun došao na red…

 

 

 

 

 

 

 

 

Kolač od pistaća

 

 

Pogled iz sobe

 

 

Pogled iz sobe na motore

 

 

 

 

 

Setih se Kuće Erin i Gnezda Sokolova iz serije Game of Thrones

 

 

 

 

 

Inače ova regija je malo skuplja od mesta koje smo obišli u nastavku ture, a pogotovo ako uporedimo sa cenama na jugu Italije.

Srazmerno tome stiče se utisak i o ostalim segmentima koji su činili ovu našu misiju…

 

… putevi, način življenja, opremljenost kafića i restorana, pa čak i stanje čistoće ulica i gradova…

 

Mnogi bi rekli, kao i kod nas – što južnije, to tužnije, ali nije baš tako. To južnije odiše dušom, život je opušteniji, ljudi su druželjubiviji, uslužniji…

Generalno nas je celim putem pratio taj osećaj, ali je ipak na jugu to malo više izraženo…

 

Jedan za drugim nizali su se  gradovi i mesta kroz koje smo prolazili. Neretko smo se vijugavim putevima, punim serpentina odvajali od obale i osvajali prirodne lepote unutrašnjosti ove regije.

 

Nismo uspeli da se usaglasimo šta je lepše i bolje…

 

 

Kažu - Svi putevi vode u Rim

 

 

 

 

 

 

 

 

Doručak

 

 

 

 

 

 

 

 

Proverite očni pritisak ako vam se učini da ovde ne vidite kafu

 

 

 

 

 

 

Vreme je za ručak

 

Parkiramo, a kod mene osmeh izlazi iz kacige, kada sam na parkingu video dva parkirana RT-a...

 

Umalo da viknem kao Mirko u Maratoncima - Dosta je meni bilo vređanja, batina i naređivanja! Od danas ćete mene slušati!

 

 

Parkirana dva RT-a.  ... u većini smo!

 

Ispostavilo se da su vlasnici dvojica Italijana u baš poodmaklim godinama. Da se ne ogrešim, ali sigurno preko 85...

Sa znatiželjom smo posmatrali kako sitnim, jedva izvođenim koracima prilaze mašinama i penju se...

Nakon toga je sve bilo za aplauz i naklon...

Majstorski, momački.. za svaku pohvalu...

 

Pomislili smo - Ima nade!

 

 

Ručak

 

 

 

Ručali smo u Sapriju, a zatim čekirali mesta Medichetta, pa  Marateu, Tufo, Scarcelli i rešili da prenoćimo u mestu Paola.

 

E sad, zanimljiva stvar je da ovim delom obale,  naselja od plaže razdvaja pruga, koja vodi do Salerna, a od mesta Marina di Ascea pa do Campora san Giovanni ona je paralelna sa putem i nalazi se tik do obale, tako da se na plažu izlazi kroz mnoštvo podvožnjaka, i teško je naći smeštaj sa one strane pruge… do mora...

 

Ovde smo u smeštaj stigli u popdnevim časovima. Imali smo siguran parking u okviru hotela, pa smo posle raspakivanja, kroz podvožnjak prošetali do plaže…

Kilometri peščane plaže i na jednu i na drugu stranu, a prizor kao Budva, Stari grad u sred sezone. Gužva kao u autobusu

Stotine ljudi, lepo obučenih šeta niz obalu. Konobar nam je rekao da je to normalna pojava, da su to lokalni stanovnici…

 

                                                                                          Mnogo lep prizor

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Večerali smo u restoranu na obali i još jednom potvrdili da je pizza svoj gurmanski oblik i savršenstvo ukusa ipak dobila van granica Italije.

Ovde je to onako-  basic style... bez mnogo kreativnosti.

 

Špagete sa morskim plodovima mogu u sledeći razred... nisu Vukovci, ali imaju za prolaz...

 

 

 

Vino, umesto crnog, dobili smo belo - pa nekako, ne znam kako da vam opišem... imali smo osećaj da smo kod kuće

Tu smo sačekali zalazak sunca koji je odradio reset svih čula i mogli smo lagano na počinak.

 

 

 

 

 

 

 

 

Bio je ovo jedan od lošijih smeštaja na putovanju, ali daleko od lošeg. Ostaće upamćen po Sinišinoj rečenici koju je možda i nesvesno izgovorio negde oko pola 4 ujutu…(ako izostavim da je akcenat trebao da bude na debelom, loknastom vlasniku hotela, za koga su ova dvojica tvrdila da blica ne mene. Pa su se čak ponadali i free smeštaju.)

 

Kako bi me pustili niz vodu...

 

 

Siške i ja smo odlučili da spavamo u odvojenoj sobi i imali smo krevete na sprat, a Petar se baškario na bračnom krevetu u drugoj sobi.

Siniša kaže, jbg čovek je ceo dan buljio u navigaciju, neka ga neka se malo odmori...

 

Danak neiskustvu je plaćen te noći. Dodatni trosed koji se rasklapao smo iskoristili da natrpamo stvari, a mi smo se dogovorili, Siške na donji krevet, a ja na sprat…

 

Krevet neki modularni, lošiji od vojničkih nekoliko klasa… sve se ljulja i škripi. Ja sam imao utisak da mi je po sredini kreveta letva, iznad sebe sam imao neki lim u koji sam udarao svaki put kada sam pokušao da se okrenem… celu noć kao na minskom polju… više smo se ljuljali nego na trajektu..

 

U neko doba ljulja se krevet, Sinisa hukće, okreće se… reko - brate možeš li izdržati? 

 

I u tom trenutku nastane rečenica koju smo ponavljali celim putem 

 

                                        JoooJ buraaz, samo da svane da se završi ova agonija!

 

 

A ujutru smo shvatili da je u retkim trenutcima kada smo ili zaspali ili se onesvetili od umora,

nastala isto tako dobra fotografija nazvana -

 

Zabela…

 

 

Ovo mesto će nam ostati u sećanju i po tome što smo mislili da smo opljačkani na pumpi na kojoj smo tankali gorivo prethodnog dana.

 

Kao i svako jutro, Petar je prvi ustao. Zatičemo ga kako ispred smeštaja pije kafu i nešto se češka po glavi…

Kaže, brate, skinuli su mi 102e sa računa.

Mamurni, umorni počinjemo da se prebiramo šta smo plaćali, gde smo bili, šta smo radili...

 

Utvrdimo da je u pitanju benzinska pumpa. Nalazila se bukvalno na ulici u centru gradića. Tako usko da auto ne moze da se skloni sa kolovoza kada toči gorivo. Zastaneš, daš karticu, kažeš pin i dekica ti napuni rezervoar…

 

Kreću da se pale lampice… vidim i meni skinuto preko 100e, Siniši isto… Kako kažu Maratonci - Opljaačkanii smo!

 

 

Gazda smeštaja kaže da postoji mogućnost da smo prevareni, ali na kraju se ispostavilo da je u pitanju bila neka dupla rezervacija sa kojom niko od nas do tada nije imao iskustva…

 

Ljudi, opasno je dobar osećaj kad ti neko vrati pare od kojih si se oprostio. Osmeh kao da su u pitanju milioni, bez po muke zarađeni…

 

 

Doručak je bio ok, svega i svačega u neograničenim količinama, ali kao i svuda gde smo bili – sve slatko

 

 

Orni za vožnju, još par puta smo zalazili duboko u kopno i vraćali se na obalu.

 

 

 

 

 

 

Ceo dan smo se smejali proteklim događajima

 

 

 

Negde oko 14h, stigli smo na trajekt za Siciliju

 

 

 

 

 

 

Pošto je Italija kolevka visoke mode, nismo dozvolili da se obrukamo...

Uklopili smo boje

 

 

Kratak predah, dva pruta domaće kobasice i pravac na brod.

 

 

 

 

 

Slučajno smo, greškom uzeli karte do poslednje stanice, pa smo umesto 15tak, putovali oko 45 minuta i iskrcali smo se u luci Tremestieri.

U principu nam je ovo godilo, pošto nam je prijao odmor, bilo je udobno u foteljama, a i vožnja je bila baš relaks...

 

To nam je odredilo da nastavak puta bude na jug, pošto je u Villa San Giovani  još uvek bilo nepoznato na koju ćemo stranu sveta kada se iskrcamo u Messini, ovo je olakšalo odluku i prelomilo - pravac Etna!

 

- Nastaviće se -

 

 

 

 

Promenio Jun 7, 2023 član zeljko.petkovic

[Tumbe 2239 Napisano Jun 7, 2023]

Pre 21 sati, zeljko.petkovic je napisao:

pravac Etna!

Pravac pisanje!!!

Dobro ti ide pa da ne splasne inspiracija...

[zeljko.petkovic 202 Napisano Jun 7, 2023 (promenjeno)]

Iskrcali smo se u Tremestieri pa oko 16h smo se smestili u mestu Roccalumera koje je 25km južno.

 

Simpatično malo mesto čiji je stari gradski centar, u srednjem veku izgradila plemićka porodica La Rocco.

 

 

Dugačka plaža prostire se u nedogled na obe strane.

Zapada za oko neobična, skoro crna boja peska na plaži. Ne znam da li je u pitanju neka vuklanska tvorevina, ali liči…

 

 

 

 

 

 

Za razliku od Amalfija, ovde smo smeštaj našli veoma lako i prvi put smo, od ulaska u Italiju imali u ponudi slan doručak…

Ne znam ni sam…više sam se radovao nego što sam uživao u šunkovitom doručku…

Ima neka fora kod tih slatkih đakonija… ne znam šta je u pitanju, ali smo posle svakog slatkog doručka bili lakši i voljniji za vožnju nego posle slanog…

 

Na samom šetalištu smo se okrepili sa po jednim Hajnekenom, a Siniša je ovde dopunio znanje Italijanskog jezika, pa se sa kioska vratio noseći tri piva i spoznaju reči Piccina… verujemo da se tamo pričalo o veličini pivske flaše… kako god, uspeo je da me zasmeje dok sam naginjao pivkana… bilo je kao u fontani… na sve strane i kroz uši i kroz nos…

 

 

Ceo dan se čudno ponašao i jedva smo ga odgovorili da ne izvrši menjažu mašina…

 

 

Smejali smo se do suza…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Večerali smo u restoranu Amongae gde su nas dve radnice uveseljavale totalnim nepoznavanjem engleskog jezika, a komunicirali smo putem ispisanih ceduljica koje su donosile negde iz šanka…

 

 

Sišketovo poznavanje italijanskog smo ostavili za slučaj da upadnemo u neku ozbiljniju situaciju

 

 

Ovde smo sem morskih plodova, poručili i dve pizze. Jednoglasno smo konstatovali da su bolje od onih ranije…

 

 

 

 

 

 

 

Odavde smo rano ujutru krenuli put Etne.

 

 

Predeli kroz koje smo prolazili su nestvarni, bajkoviti i kako smo prilazili, planina je bivala sve veća i veća..

Na vrhu sneg…ozbiljna visina. Sa nekih 3.300 metara, Etna je skoro tri puta viša od Vezuva, a ujedno je i najviša planina u Italiji, ako izuzmemo Alpe…

 

 

 

Vulkan je aktivan i svako malo se desi neka erupcija. Mislim da je Etna među najaktivnijim vulkanima na svetu…

 

Neposredno posle naše posete u štampi je odjeknula vest da je Etna ponovo eruptirala i na slikama vidim da je parking gde su nam bili parkirani motori, prekriven vulkanskom prašinom i pepelom…totalno crn…

 

 

Motore smo oko podneva parkirali na parkingu oko koga su načičkane brojne radnje sa suvenirima i nekoliko restorana.

Mislim da je to visina od oko 2.000m. Pogled je pucao na krater koji je dominirao kilometar i nešto više iznad nas..

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Po okolnim, manjim kraterima vijugale su se kolone ljudi koji su grdosiju osvajali pešice… Izgledali su kao mravi u pohodu na kockicu šećera…

 

 

 

 

 

 

Mi smo se opredelili za gondolu koja je vukla skoro do vrha.

Ne mogu da procenim koliko je trajalo putovanje do gore, ali mislim oko 20tak min… možda se varam.

Kako smo se uspinjali, tako je u nama rasla svesnost o moći koju ima priroda…

 

 

 

 

 

 

Nemam reči kojima mogu to da opišem…ne znam šta da napišem, a da dočaram spoj života i smrti.. totalna pustinja sačinjena od lave i vulkanskog pepela, ostaci poluzatrpanih kuća od kojih se neke jedva vide. Iznad nas nekoliko vidljivih kratera i nesigurnost da li je ono iznad najvišeg oblak ili dim…

 

Preovladava osećaj nemoći i krhkosti pred ovim džinom…

 

Sa druge strane, pogled prema Kataniji otkriva upornost ljudskog roda u nameri da preživi, da nadjača, da osvoji…

Dokle pogled dobacuje, na sve strane su maslinjaci, voćnjaci… imanja kao iz bajke… I sve tako  do dole, dok skala visinometra ne udari u nulu. Tu se plavi jedini pouzdani svedok ove prirodne sile, od njenog nastanka pa sve do danas, kada će i nas trojicu upisati u svoj spomenar… Jonsko more…

 

Pruža neku toplinu, uliva sigurnost i dragost svojom lepom plavom bojom. Neverovatan pogled sa skoro 3.000 metara nadmorske visine.

 

 

 

Na vrhu je restoran i prodavnica suvenira. Devojka koja promoviše sladoled od pistaća je bila toliko predana poslu da nismo stigli ništa da kažemo, a već su nam test štapići bili u ustima…

 

                                                                                                     …dobaar.. ukusan…

 

 

 

 

Napravili smo kružnu šetnju… celim putem su nas tukli naleti vetra. Kasnije sam na telefonu video da su prelazili 100km/h, a osećaj je sličan onom na motoru. Telefone smo držali sa dve ruke i žilet je bio da ne odlete… U par navrata smo jedva održali ravnotežu. Smejali smo se mojoj zamisli da sve ovo snimimo dronom…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U povratku je vetar bio toliko jak da su po nas poslali kamione – autobuse, jer je vraćanje gondolom bilo nemoguće…

 

 

 

 

 

 

 

Posle kupovine suvenira i trpanja vulkanskog kamenja u džepove krenuli smo u nameri da posle ove visinske avanture, ručamo na visini mora… sa 3.000mnv na 0mnv… nešto nam je to značilo…

 

                                                                                                ...čovek je čudna živuljka…

 

 

 

 

                                          Inače put do gore i nazad je stvarno zanimljiv za vožnju…krivina na krivinu…

 

 

 

Uz kratke usputne pauze smo oko 18h stigli u Sirakuzu (Siracuca).

E, tu smo osetili čari Italijanskog načina rada, tj. nerada… Čekali smo da se kafić otvori pa da popijemo kafu…

U Italiji poprilično poštuju pravilo da kafane, restorani, kafići ne rade preko dana. Nešto se otvara u 18h, a Boga mi dosta toga i kasnije…

Majko Srbijo, kad god da baneš, kafana ti je sigurica…

 

                                                                                            ...sačekasmo… šta ćemo…

 

 

 

 

 

Ovde smo uz kafu pronašli smeštaj 10km van grada i iskreno se oduševili…

Le Residenze Archimede

 

 

Kompleks od više objekata i sa velikim bazenom.  Odličan smeštaj sa udobnim krevetima i kupatilom veličine sobe.

Na parkingu je bilo jos nekoliko motora sa IT tablama

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ujutru smo posle doručka, krenuli dalje, pa smo se vozeći kroz mnoštvo manjih mesta, oko 11:30 obreli u gradu Modica, gradu čokolade, kolevci najbolje čokolade na svetu…

 

 

 

 

Nešto nestvarno, ne znaš gde pre da pogledaš.

Barokni stil grada koji je dom preko 50.000 duša ostavlja čoveka da otvorenih usta razgleda oko sebe…

 

 

Ovde smo na parkingu upoznali druželjubiv par iz Barija. Putuju motorom 12 dana.

Popili smo zajedno kafu i na preporuku je isproban sladoled u kajzerici… neobična stvar koja je u Italiji svakodnevna poslastica…

Simpatični, mladi ljudi sa kojima smo se rastali kao da se znamo već dugo. Kontakti su razmenjeni, pa ko zna.. možda jednog dana…imaju želju da voze kroz Srbiju…

 

 

 

 

 

 

Posle Modike, sledeći je osvojen Caltagirone, grad gde smo u punom svetlu videli kako Italijani proslavljaju dolazak proleća.

Inače u svim gradovima kroz koje smo prošli vide se kićevine i praznična atmosfera, ali ovde je to stvarno bilo na visokom nivou…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Praznik za sva čula….

 

 

 

 

Nastaviće se...

 

 

Promenio Jun 7, 2023 član zeljko.petkovic

[misa-pei 4509 Napisano Jun 7, 2023]

Prava poslastica je ovaj putopis, a ne tamo neki sladoledi. Uživam.

[Drinkero 714 Napisano Jun 7, 2023]

 Uzivanje citati.

[DuleTs 120 Napisano Jun 7, 2023]

Svaja cast za pisanje.

[zeljko.petkovic 202 Napisano Jun 8, 2023 (promenjeno)]

 

Još malo smo uživali u čarima koje nam je pružao Caltagirone i uputili smo se ka Vale dei Templi  (dolini hramova) koji se nalazi nedaleko od grada Argigento, od nas udaljenog oko 130 km, što u zbiru sa 160 km kojih smo tog dana vozili od Sirakuze, dostiže neki dnevni limit, pa ćemo u blizini tražiti smeštaj

 

Inače, poučeni problemima koje su neki imali na sličnim turama, a i zbog činjenice da za relativno mali broj dana želimo da obiđemo ogromnu teritoriju, pre polaska smo dogovorili da smestaj tražimo ad hok.

 

Ovo se pokazalo kao odlično rešenje, pa smo odmarali baš tamo gde nas je stizao umor.

 

 

 

Nešto pre 17h smo ručali u Ristorante La Promenade dei Templi. Probali smo piletinu sa pistaćima.

 

 

 

 

Tu smo natankali gorivo i krenuli u obilazak doline hramova koji datiraju iz doba stare Grčke.

 

Izgrađeni su oko 5. veka pre nove ere. Ima ih sedam i svi su građeni u dorskom stilu. Predstavljaju spomenike od nacionalnog značaja za celu Italiju.

 

Nešto smo se spetljali i vrteli u krug dok u jednom trenutku nismo pogodili ulaz.

 

U jednom od pokušaja umalo greškom nismo ušli na početak sahrane neke starice… sreća pa smo na vreme videli da se radi o gradskom groblju…

 

Parking gde smo besplatno mogli da ostavimo motore je bio pun, i po uputstvu redara smo se parkirali na zemljanom parkingu, ispod maslina…

Tu je bilo baš puno motora i imali smo prijatne razgovore sa Francuzima i Italijanima dok smo se hladili u senci maslinjaka.

 

 

Mi sa RT modelima smo se nekako odmah prepoznavali, jedni drugima nahvalili motore i konstatovali – to je to… nema dalje

 

Hramovi, pa šta znam… veliko, impozantno. Ne mogu u glavi da sklopim sliku kako je sve to izgledalo kada su ih tadašnji gospodari koristili.

 

Najveće građevine su poprilično očuvane, što se može i videti na slikama, ali okolo postoji sijaset temelja, puno malih prostorija, nekih sobica…  teško je zamisliti izvorni izgled svega toga.

 

 

 

 

 

Hram Here Lacinije, grčki hram. Izgrađen je sredinom petog veka pre nove ere

 

 

 

 

 

 

 

 

Hram Konkordije je najveći i najbolje očuvani dorski hram na Siciliji i jedan od najočuvanijih grčkih hramova uopšte. Ispred njega je prelepa bronzana statua koja prikazuje palog Ikara.

 

 

 

 

Na sve strane je pucao pogled na dolinu i stiče se utisak da su korisnici ovih građevina zaista živeli kao Bogovi.

 

 

 

 

 

 

Ne znam, verovatno ovde nisam ni blizu objektivan i verujem da je na ovakav utisak uticalo to da smo neposredno pred ulazak ručali, stigao nas je umor, a i sunce je nemilosrdno pržilo. Bili smo u problemu poput Dedala i Ikara…

Cenim, da je u tom trenutku neko viknuo – hladno pivo i ležaljka, odgovor sve trojice bi bio – Dobri čoveče biraj koji ćeš hram!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na putu ka smeštaju, u lokalnom marketu smo se snabdeli sirevima, maslinama i kojekakvim djakonijama... neka se nađe...

 

 

 

 

 

 

Prenoćili smo u apartmanima Villa Kairos, gde nas je dočekao, malo je reći preljubazan domaćin kome sam na žalost zaboravio ime, ali sam kasnije,  zahvaljujući toj njegovoj osobini da svima udovolji, veoma lako našao njegovo ime u rečima hvale koje su za njega pisali ostali gosti.

 

 

Kapetan ovog broda se zove Vincenzo

 

 

 

 

 

 

 

Čovek je napustio Milano i pre 16 godina se preselio ovde. On i supruga su godinama gradili ovo mesto, pri tome on svaki dan putuje u Palermo gde radi kao učitelj... (oko 100 km u jednom pravcu)

 

Koliko su se trudili da nam udovolje je dovodilo do toga da nam je u određenim trenucima bilo i neprijato, pa smo ga jednom prilikom kada je trčećim korakom pokušavao da nas usluži, uhvatili da zajedno popijemo pivo.

 

Tada nam je ispričao istoriju ovog mesta...

 

Morao je negde da ode pre nego što smo mi napustili smeštaj pa je došao da se pozdravi sa nama.

 

Izgrlili smo se kao braća rođena, a on je na odlasku viknuo  - Živela Rusija!

 

Nastaviće se...

 

Promenio Jun 8, 2023 član zeljko.petkovic

[Nele11 2451 Napisano Jun 9, 2023]

Odlicnoooo,samo tako nastavi 

[zeljko.petkovic 202 Napisano Jun 12, 2023 (promenjeno)]

Evo mene ponovo

 

U Kairosu smo se baš lepo odmorili i posle ukusnog doručka krenuli smo u pohod na Corleone.

 

Usputno smo osvojili Raffadali, pa Siculianu, zatim Montallegro, preko Ribera smo se popeli na sever do mesta Burgio.

 

Od Burgioa smo se vratili na jug, nazad, skroz na obalu i putem pored mora smo vozili do Siacca, a zatim ponovo na sever do  grada

Santa Margherita di Belice. Odatle smo preko Gibelina i Villagio Capparrini  stigli u Corleone.

 

 

Usput smo imali užinu, a blagosiljali smo konstruktora kofera za GS

 

 

 

 

Ovde se Siške istakao u akciji, a mi smo mu se odužili kupovinom Himalajske soli, koju dotični gospodin preferira,

pa smo mladi Sicilijanski luk (Scalogno dalla Sicilia ili po Sinišinom - piccina Siciliano) umakali do besvesti

 

 

 

 

 

 

 

 

Jeli smo i nas dvojica - Časna reč!

 

 

 

Ovde su sem luka, pale masline, pršuta, suva domaća kobasica, par vrsta sira i neke Italijanske salame...

 

 

                                                                      Lepa pauza, taman na vreme... idemo dalje!

 

 

 

Zahvaljući Petrovom umeću da pronađe puteve koji ne postoje na kartama, deo ove rute smo vozili Off Road, a jednom smo otišli toliko daleko da smo došli u ćorsokak i na uskom, ne mogu baš da kažem putu, smo okretali motore, i nazad…

 

Tu sam ukapirao zasto su ljudi koji su radili u vinogradima imali čudan pogled kada smo prolazili pored njih i išli putem punim rupa i provalija, u pravcu koji ne vodi nikuda…

 

 

Sve ovo je našoj pustolovini dalo poseban šmek i ta nota je doprinela da ovo ne bude neka obična turistička tura, već prava pustolovina koja je između ostalog pokazala da GS nije jedini kralj Off-a…   

                                                                                

                                                                                      Može i RT...

 

 

Neverovatni predeli kroz koje smo prolazili su nam na trenutke davali utisak da vozimo kroz Škotsku ili neku drugu sličnu zemlju.

 

 

 

Imamo dosta snimaka, ali ja to ne znam ovde da okačim, pa evo nekoliko fotografija koje smo usput napravili.

 

 

 

 

 

U Corleone smo stigli nešto posle 16h.

 

Okrepili smo se u poslastičarnici u centru gde je sladoleddžija imao takav lični izgled, da smo sva trojica pomislili da popodne ima i dodatno zanimanje…

 

 

 

 

 

 

 

Ne bih nešto posebno opisivao Corleone, verujem da je ovde na forumu, svako ko je tamo bio, to uradio bolje nego što bih ja umeo.

 

Po samoj konfiguraciji terena, velikim prostranstvima koja nisu naseljena, a i po stanju puta koji je vodio do rodnog mesta najveceg gazde u

svetu mafije, mislio sam da je to neko planinsko selo, zavučeno i sklonjeno od civilizacije, međutim kada smo se približili, pred nama se ušuškan među liticama i planinama koje ga okružuju, pojavio grad Corleone.

 

(Sinišina konstatacija – Tolike je novce zgrnuo, a nije mogao popraviti put do zavičaja),

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovde smo točili gorivo i nastavili put Palerma, pa u 19h stižemo u glavni grad Sicilije.

 

Palermo danas broji nešto više od pola miliona stanovnika, sedmi je grad po veličini u Italiji i važi za veliko uporište mafije...

 

Sreća da smo samo u prolazu, jer ne znam koliko vremena treba pa da, kako kaže jedan naš poznanik - postaneš njin...

 

Palermo je svaki dan preplavljen turistima, tako da je reč madness blaga da opiše pravo stanje stvari.

 

Smestili smo se u centru, nedaleko od kapije grada.  Zgrada stara, Boga pitaj koliko.

 

Tu nas je sačekala ljubazna predstavnica agencije preko koje smo rezervisali smeštaj i u jednom dahu nam je sasula more informacija…Gde, šta, kako, kuda...

Ovde je najbolji ručak, tamo piće, ovde večera, tu i tu možete videti to i to, ako želite najbolje slatkiše, onda na ovu stranu…

Imao sam utisak da je samo falio onaj zvuk koji se čuje kada ubodete Usb fleš u računar, a informacije smo dobili otprilike tom brzinom…

 

 

Imali smo stan u stanu. Nisam uspeo da rastumačim kako je to izvorno izgledalo. Moguće da smo se nalazili u nekom stanu od par stotina kvadrata, koji je prepravljen u manje jedinice ili je možda i ceo jedan sprat iskorišćen da se sve ovo napravi… stvarno nas je zbunio raspored prostorija.

 

Svakako se radilo o stanu, stančugi, koji je i danas izgledao fasinantno, a mogu misliti kako je to bilo kada je bio novogradnja…

 

 

Plafoni su urađeni sferno, oslikani. Na podu su u nekim prostorijama bile pločice iz ko zna kog vremena. Sve ovo je davalo neku posebnu boju ovom smeštaju.

 

 

 

 

 

Ovde smo doživeli prijatno iznenađenje kada su nam stanari zgrade sa prozora i terasa sugerisali da motore popenjemo na trotoar atrijuma unutrašnjosti gradjevine.

Sva su regularna mesta za parking bila popunjena, pa smo bili primorani da tražimo parking po gradu. Ovo nam je baš pravilo pritisak i bojazan da može doći do krađe…

Ispalo je bolje nego što smo mogli da zamislimo. Zgrada ima dvorište, čija se ogromna drvena vrata noću zaključavaju, pa smo mogli mirno da spavamo…

 

 

Ja sam sa nepoverenjem gledao saksije koje su klimavo visile po prozorima i terasama, ali su i mačke očigledno spavale tu noć...

 

 

 

 

Palermo, veliki grad, ima sve karakteristike koje idu uz to…

 

Dosta starih, dobro očuvanih građevina, velika gužva na ulicama. Turisti, domaći i strani, motorići, bicikle, električni trotineti na sve strane.

 

 

 

Ekskluzivni restorani, wash i drink pointi sa jedne strane, narkomani, prosjaci koji leže po ulicama sa druge strane…

                                                                                       

                                                                                               Klasika – sjaj i beda Holivuda…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prošetali smo, razledali i u neko doba odlučili smo da veceramo u SALMORIGLIO Griglia & Cucina Siciliana 

 

 

Prelep restorančić, koji ima baštu na ulici - šetalištu.

 

 

 

Ovde smo komentarisali – ili vino izuva ili je Kineskinja plastična…

 

 

Kineskinja je ustala i otišla, a račun nas je izuo…

 

 

 

Šalim se, večera je bila baš dobra i ukusna, kao i vino koje smo poručili…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Još malo šetnje i konstatacija da jednog od nas bole leđa, pošto je zakukao kao ranjenik kada je pomislio da nam je ovde sledeća stanica.

 

Ej, brate, nemojte z…  pa gde ćemo bre unutra… braćo, leđa me ubiše od vožnje… nemojteee….    Decoooo, decoooooo ooo

 

 

 

Laknulo mu je kada je video da je u pitanju bilo samo fotkanje…

 

 

Bolje da je umro od ledja, nego što je trpeo - šta smo mu sve posle radili na kontu toga… Šta će rob, izleteo se pre vremena…

 

 

Sledeću noć smo proveli u kompleksu Green Park Residence, koji se sastoji od više kućica.

 

U sklopu kompleksa je i bazen, a svaka kuća ima svoju terasu i roštilj. Na raspolaganju je bilijar, stoni tenis, stoni fudbal.

 

Ovde smo iskoristili priliku da operemo motore i uništimo dokaze o pomoru, ko zna koliko vrsta insekata, koje smo poubijali tokom ovog putešestvija…

 

 

 

Lepo mesto, ušuškano i sa puno hladovine koja nam je dobro došla.

 

 

 

 

 

 

   

 

 

 

 

Ujutru rano smo krenuli prema Bariju.

 

Usput, na pumpi smo se upoznali sa grupom bajkera sa Sicilije... razmenili smo kontakte... 

Ovaj u crvenom je nekadašnji poznati Sicilijanski golman Tony Musante.

 

 

 

 

 

U Bariju smo besplatno dobili izmenu termina povratka, a Boga mi dobili smo i mnogo bolji brod nego što je bio onaj kojim smo došli… moguće da je to ona Ljubina nesuđena barka… zna čiča znanje…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na trajektu smo upoznali momka iz Novog Pazara koji je imao peh da mu se ekipa sa kojom je vozio Siciliju usput pogubila, pa se sam vraćao kuci.

 

Imali smo želju da zajedno odvozamo jedan deo, ali smo mi promenili plan po silasku u Drač, tako da je plan propao…

 

Zaboravio sam kako se zove, pa ako ovo pročita neka se javi. Voleo bih da ispravimo propust i odvozamo koji krug zajedno… a i da se probaju ćevapi u NP.    (Čoper - jedan od VN modela)

 

 

 

Ostatak puta nije toliko zanimljiv da bih vam trošio vreme.

 

Po silasku sa broda, iz Drača smo preko Skadra odvozali CG. Bar,  Budvanska rivijera, a posetili smo i nekoliko destinacija u zalivu. Nakon toga, posle tri ili četiri dana krenuli smo put kuće.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sve u svemu odlična tura, još bolje društvo i prelepo vreme koje nas je pratilo celim putem.

 

 

Kao što rekoh na početku, ogromna teritorija je zahvaćena ovim našim putovanjem, pa smo ovo iskoristili da svako od nas sagleda šta bi to bilo interesantno obići sledeći put i na šta bi valjalo baciti akcenat.

 

 

 

 

Svakako odlično iskustvo, praznik za oči, stomak i dušu. Veliki test za motore, test drugarstva, tolerancije psihičke i fizičke kondicije…

 

Eto tako... do nekog sledećeg putopisa uživaću čitajući vaša iskustva, a u međuvremenu je palo Trebinje, Dubrovnik, Herceg Novi, Budva…

 

                                                                                      

                                                                                  ...novih 1100km i još jedno novo poznanstvo…

 

 

Hvala svima koji su odvojili vreme za čitanje, a ako nešto od ovoga bar malo bilo kome olakša ili pomogne prilikom obilaska Sicilije, računam da je moja mislija uspela.

 

Živeli!

 

 

 

Promenio Jun 12, 2023 član zeljko.petkovic

[doktor 4607 Napisano Jun 12, 2023 (promenjeno)]

Dobro ti ide ovo pisanje putopisa, tako da rado očekujem sledeći! 

Promenio Jun 12, 2023 član doktor

[Tumbe 2239 Napisano Jun 14, 2023]

Slažem se sa @doktor u potpunosti.

Obzirom da te poznajem i na energiju koju poseduješ, uopšte ne sumnjam da će biti još lepih putopisa...

Cepaaaj samo Čupavi!!!!