Šniranje Čizme 2022

[godovic 909 Napisano Septembar 9, 2022 (promenjeno)]

Uvertira

Ideja za putovanje “rodila” se kao i sva druga u post korona dobi, kada smo svi jedva čekali da osetimo sopstvenim čulima miris, hladnoću, vlagu, vrućinu, umor i sreću iz video zapisa koji smo gledali tokom zime na youtubu. Možda sam malo isforsirao relativno dugo putovanje koje je za mene bilo jako novo i nepoznato jer sam do tada sve u svemu prošao 8-9.000 km od kojih recimo 2.000 km sa suprugom.

Zašto prvo Dolomiti, a ne “Mala Matura'' t.j. Transalpina i Transfagaršan?

Najverovatnije sam malo ispaničio kad sam na forumu u temi Dolomiti, 06/21 pročitao da se u Italiji planira postupno zatvaranje planinskih prevoja na Dolomitima za motore u korist “zelenih” prevoznih sredstava, počevši već od 2022 god. 
 

Kao iskusniji (nikako reč - stariji) kolega @Petre me poveo na zagrevanje od 3 dana i nekih 1200 km do manastira Ostrog u Crnoj Gori.
Prvo pregledali moju Hondicu NC750x 2018, podesili zadnji amortizer, upakovali što manje stvari za 3 dana i krenuli da testiram svoje granice i mogućnosti, a Petre da ispuni godišnju dužnost.
 

1. Dan: Skoplje - Uroševac - Suva Reka - Prizren - Skadar - Ulcinj - Bar - Budva

2. Dan: Budva - Ostrog - Cetinje - Lovćen - Kotorske Serpentine - Budva

3. Dan: Budva - Tuzi - SH20 - Prokletije - Peć - Priština - Skoplje

 

Sve prošlo kako treba, ja sam bio prezadovoljan od obiđenog, a posebno SH20. Ne bi dužio o ovom putovanju jer smatram da ste ga većina več prošli.

 

Elem, planiranje je bilo počelo lagano oko Nove Godine, a intenzivnije u toku proleća. 

Cilj putovanja su bili prevoji Dolomita, primarno famozni Stelvio, a i ostali, ali je trebalo tamo i stići i vratiti se do Skoplja. Pritom, supruga ne deli, ili bar nije delila moje oduševljenje, ni motorom, ni vožnjom po planinama, pa je trebalo dodati planu neke destinacije koje bi njoj bile zanimljive. 

 

Prvi plan je bio da se zadržimo na relativnom severu Italije, znači da se ide u Veneciju, kroz Dolomite, do jezera Komo i Milana i onda nazad preko jezera Garda do Trsta, pa preko Jadrana do Skoplja. Međutim, Jadransku obalu smo već videli, a Italiju slabije, pa kad već mora da se izvozi tih 1300-1500 km ka jugu - što ih ne bi vozili kroz Italiju?

 

Tako, nakon dugog, dugog klikanja po Google Maps i preračunavanja dnevnih distanci (a pritom su nam neke iskusnije kolege govorile da je 200km razumna dnevna distanca, a druge da komotno možemo proći i 400km dnevno) plan je pao da ne vozimo više od 250km.

Nekako su se složile kockice da mlađu od troje dece pošaljemo u dečji kamp u Grčku, dok je najstarije imalo svoje planove, festivale i Ohrid. Pored finansija i slobodnih dana, za nas kao roditelje je to bilo ključno da bi se ovo putovanje ostvarilo, mada smo sve vreme imali taj neki pritisak i strepnju da li će sve biti u redu i sa nama i sa decom. 

Promenio Septembar 9, 2022 član godovic

[godovic 909 Napisano Septembar 9, 2022]

0. (nulti) dan

(Skoplje - Sremska Mitrovica - Kutina (Garešnica), 26 Juni 2022, 790km)
 

Nedelja, ustajanje rano, možda pre 5, i pravac na autobusku stanicu. Tri autobusa sa decom i jedan motociklista u full opremi, natovaren sa tri kofera i torbom sa supruginom opremom na zadnjem sedištu.

 

Krećemo! Deca na jug, a ja sam ka severu. Adrenalin radi, supruga me zeza da sam se malo uplašio i vraća se kući.

U 6:30 sam već na autoputu u Srbiji i plan je da ne forsiram jer imam čitav dan da stignem do Kutine. Rešavam da stanem u Sremsku Mitrovicu na ručak.

 

Obišao MK SREM, ali nažalost ni sam upoznao nikoga, a za rucak sam našao mirno mesto, kafanicu “Tropska Vrelina” koja je bila na samoj reci i iz koje sam mogao da bacim oko na motor i opremu na njemu. Na meniju je bila samo riba i salata, ali je bilo i jedno sjajno, opušteno društvo koje me nije htelo ostaviti samog pa su mi poslali piće i pozvali da se upoznamo. Cena pristupačna, vlasnici, stariji ljudi, na početku malo hladni, pa su me na kraju srdačno ispratili.

 

Negde oko 15:30 krećem dalje. Put onaj isti, autoput, lako prelazim granicu, i do veče sam se smestio u malo mesto Garešnica iznad Kutine. Smeštaj je bio Apartmani Jozić. Odličan, čist, opremljen, nov i relativno jeftin - 16 evra. Jeste da je bio van puta, ali mi je i cilj bio da malo skrenem sa autoputa i doživim Slavoniju, koju prvi put posećujem.

 

Idem do lokalne benzinske da kupim vodu i neke gricke, vratim se, namažem lanac, zaključam motor lancem, tuš, uvučem se u krevet, pitam se dva-tri puta da li znam gde idem i šta radim i zaspim ko beba. Napolju je bio domaći giant slavonik village pas koji mi je malo dao mir da se ne brinem oko bezbednosti motora. E, tu sam se prešao jer je čitavo veče lajao, ali zato kad sam ustao i krenuo bio je onesvešćen u snu. 

Inače, prvih dana sam se jako bojao da ne izgubim ključ, da neko ne obije kofere ili odnese motor, da ne zaboravim ili da mi nešto ne ispadne, pa sam non stop proveravao džepove i tank torbu. Taj prvi, t.j nulti dan slike skoro i da nema, jer sam misli trošio na paniku

[godovic 909 Napisano Septembar 9, 2022 (promenjeno)]

1. Dan, ponedeljak, 27 juni, 516km

(Naleteo na suprugu u Veneciji)

 

Slavonija ostavila prijatan utisak. Put do Ivanić-Grada preko Čazma lep, lepo uređene kuće, dvorišta, rano jutro prošao kroz neku jako gustu, tamnu šumu koja me baš ohladila. U glavnom put je malo tesan, dobar asfalt, krivine i svakako mnogo interesantniji nego autoput, ali da bi dobio na vremenu, moram da se vratim na autoput posle Ivanić-Grada, pa pored Zagreba, preko Slovenačke granice, pravac do Ljubljane (SLO). Vinjetu sam kupio online, a na granici potvrdio da je aktivna.

 

Prvi put u Ljubljani, nisam imao puno vremena da je doživim, skoro i da nisam ni sišao sa motora. Vozio polako i divio se, kako su svi bili nekako usporeni, а srećni, većinom na biciklama, trotinetima, peške, pa bilo mi malo neprijatno što vozim motor. Sve lepo, precizno označeno i u toj tišini dok stojim na semaforu neko pored mene viče: Многу возење а? Од Скопје, браво, ајде среќен пат!

Skoro podne, počinje vrućina, meni se nešto jede i eto ga Lidl. Pun pogodak, podzemna garaža, hladna, uzeo toplu pitu, jogurt, vode, malo odmorio i produžavam da upoznam “moje” nesuđeno selo - Godovič.

 

Godovič je malo selo, lepo naravno, naspram crkve - kafić, fini ljudi, odmah objasnili da je put preko passa Godovič lep, a da nisam pogrešio što sam skrenuo su potvrdile bar desetak kolega dvotočkaša, većinom sa severa Evrope koje sam sreo na tom delu puta. Sa ovog mesta već ima i slika. Vratilo se sećanje da imam i mobilni i kameru.
 

Inače moj nickname je Godović - ne znam ni sam zašto, to se vuče još od kada sam bio beba i kada sam se nekome, koji mi je bio smešan, zabavan, obraćao sa Godogodo, pa su počeli i moji najbliži da me zovu tako.

 

Posle sela Godovič je selo Črni Vrh i odma iznad sela prolazim kroz svoj prvi pass na ovom putovanju.

 

Godovič pass je mali, nekoliko oštrih uzastopnih serpentina, i prelep pogled na Črni Vrh. Asfalt odličan.

Preko Ajdovščina, vraćam se na autoput, Nova Gorica i znak Italija. Naravno da sam stao i slikao znak! 

 

Podesio sam GPS na “no tolls”, jer sam imao dovoljno vremena da stignem do Venecije.

Put do Venecije od Nove Gorice prolazi kroz mnoga naseljena mesta. U glavnom put je spor, kružni tokovi, ima i ležećih pandura, ali ima i miris Italije. Dobar deo puta je sa obe strane drvored, i baš dobro zaklanja sunce. Sve je bilo poseveno, obrađeno, pokošeno - jednostavno sređeno. Kuće sa desne strane ispod nivoa mora, i sam put je nasip - brana. 

 

Nešto pre 18:00 časova stižem u Veneciji t.j. Mestre. Plan je bio da sutradan obiđemo Veneciju ali ima vremena, pa rek’o ajde, idem bar da bacim oko, da vidim o čemu je reč.
Okrenem krug dokle mogu motorom do same pešačke zone, snimim gde su parkinzi i preko mosta idem u već bukirani Hotel Delle Rosse, skidam bočne kofere, tuš, oblačim civilnu odeću i pravac na železničku stanicu da sačekam moju dragu. (zato nulti dan t.j. zato je ovo prvi dan)

Kao što sam ranije pisao da su se kockice složile, i kad smo uplatili kamp za mališane u Grčku, djavo u supruzi je našo WizzAir kartu za 10 evra Skoplje - Bolonja i još toliko za brzi voz od Bolonje do Mestre (Venecija)

(Inače ideja sa avionom nije bila naša "originalna", već je pre jedno 7-8 godina kolega @zuty13 sa devojkom obišao sever Italije i dobar deo Španije, koliko pamtim, tako što je on krenuo sam, a njegova devojka avionom došla do Milana i na kraju te ture, avionom se vratila nazad do Skoplja da bi preskocila dosadan autoput (1300km) do Makedonije).

Let malo kasnio, ali je srećom bilo dovoljno vremena da supruga uhvati brzi voz i tanaa - nadjemo se u Mestre (Venecija), pa avantura može da počne.
Lako se dogovorimo da nema šta da trošimo vremena u Mestre, pa na konj i opet nazad ka Venecii.

 

 

Ovo vozikanje tamo-vamo i jeste i nije se pokazalo pametno jer do kraja dana sam bio ubijen.

 

Sa druge strane, doživeti Veneciju u sumraku, bez gužve, prijatna temperatura, i onda sutradan, toplo, haos, gužve - totalne suprotnosti.
 

Prošetali lagano do posle 22:00 i kad se već bila ispraznila od ljudi rekli smo ajde u hotel, jer smo se malo bojali i za motor ostavljen na parkingu za motore koji se ne naplaćuje; ograđen, sa kamerama ali ipak može da prođe ko god želi. Parking se nalazi desno dole od mosta za ulazak u Veneciju, Terminal 5, prema pristanište za trajekte. Postoji još jedan parking za motore na samom kraju mosta, ali je taj bio prepun i delovao nam je nesigurno.  

 

Opet ono prebrojavanje, tu su ključevi, pasoši… Mrzelo me da namestim tank torbu, i ubacim tank torbu u centralni kofer, palimo motor i nazad u hotel. Samo što smo stali, počeo sam da psujem. Sinulo mi je da sam dobro proverio da su svi klučevi, pare, pasoši, pa čak i ključevi od hotela u tank torbi koju sam polusvesno ubacio u centralni kofer koji se nažalost može zaključati bez ključa. 
Nema kljuceva - nijedan. Svi su unutra! Takodje i punjači, akciona kamera, bukvalno sve najvrednije.
Morali smo da kažemo recepcioneru da nemamo ključ od sobe, da je zaključan, pa da nemamo punjače, a takođe u to doba su sve radnje zatvorene, pa se bilo kakva pomoć ne nazire. 

Vezali smo motor sa bravom kofera uza zid, i legli da spavamo nadajući da će sve biti još tamo kada ustanemo. 

*(Sam hotel je inače stariji ali čist, sobe su male ali imaju sve što treba, kupatilo je pristojno i usluga ljubazna. Lokacija je odlično povezana sa Venecijom i imaju ograđeni parking. Koštao nas je 64 evra sa doručkom.)

Promenio Septembar 9, 2022 član godovic

[Petre 779 Napisano Septembar 9, 2022]

Bravo. Ovaj putopis pratim sa posebnim zadovoljstvom. 

[Zivko 299 Napisano Septembar 9, 2022]

I?

[DraganNS 8010 Napisano Septembar 9, 2022]

Pratim sa zadovoljstvom, veliki pozdrav za Ivanu i Jovicu! 

[godovic 909 Napisano Septembar 9, 2022 (promenjeno)]

2. Dan

(Venecija - San Boldo - Venas di Cadore, 150km)

 

Posle neprospavane noći, ustajemo oko 6:30, odmah na recepciju da tražimo ključara ili nekog drugog da nam pomogne sa bravom. Recepcioner se smeje - u Italiji, kaže, ništa ne otvara pre 9:00, čak je i on tek sada stavio hleb da se peče za doručak. Malo se šalio na naš račun, kaže ostavite vi 5 minuta motor na železničkoj stanici, sigurno će neko da ga otvori

Naručimo kafu i čekamo doručak do 7:30. Doručak je solidan, dosta slatkog prema italijanskoj navici, ali ima i ponečeg slanog, peciva, jogurta, kafe itn. 

 

Jedemo na brzinu i krećemo motorom da tražimo nekog ključara koji kao možda ranije otvara, a usput naletimo na kolegu motoristu koji još i priča engleski, pa nas on odvede do nekog ključara koji je bio otvoren.

Deda od oko 70 godina, okrene monitor i tastaturu, pa se putem Google Translate-a objašnjavamo šta nam treba, a on razmišlja li razmišlja, zove ljude telefonom, uslužuje druge mušterije, sve italijanskim tempom kao da imamo godine da provedemo u Veneciji, a ne kao da nam je to jedini dan za obilazak. 

 

Konsultacije sa prijateljem u Skoplju govore da ćemo teško to rešiti sem obijanjem brave, pa krećemo u predstavništvo Givi-ja u susednom naselju (Marghera), u nameri da obijemo ovu i kupimo novu bravu. Udjemo, objasnimo o čemu se radi, malo nas zezaju i onda vlasnik izadje napolje sa bormašinom, ogromnim šrafcigerom, čekićem i uhvati se za posao na prvi motor koji je bio na parkingu. Buši i lupa 5 minuta, a onda mu ja kažem da to nije moj motor… Prebledeo jadan čovek… pa se kiselo nasmejao na moju foru i možda mi je zato i posle naplatio tu promenu brave.

 

 

Elem, obije on tu bravu najzad, namesti drugu i sve to naplati 35 evra. Ne može da veruje da smo 2 kluča zaključali a ne samo jedan, pa odvoji nove ključeve i jedan da supruzi na čuvanje.
Ostatak putovanja po 3 puta proveravamo gde je moj komplet, a gde njen komplet ključeva.

Inače radi se o Givi V47, ali i svi drugi koferi novijeg godišta su kao nemogući za otključavanje.

 

Vratimo se u hotel, odjavimo se i spustimo stvari u malu sobicu kraj recepcije, pa se uputimo ka Veneciji. Motor ostavimo na parking hotela. U blizini kupimo karte za tramvaj, po 1.5 e u pravcu, i tramvajem za manje od 10 minuta stignemo u Veneciju. Gladni smo, pa svratimo u supermarket da kupimo po tramezzino sendvič i po nešto za piće, što nas ukupno košta oko 6e. Poznate lokacije u Veneciji, poput mosta Rialto, trga, crkve Svetog Marka valjda moraju da se vide, ali nam je daleko prijatnije i danas i juče van tih ogromnih gužvi, u manje popularnim kvartovima.

 

 

Kupimo po neku Murano sitnicu za poklone i uživamo u lepim uličicama, trgovima i pored kanala.

 

 

Dok tražimo da kupimo karticu za internet, dođe vreme za dnevni odmor i sve zatvori, pa mi polako krenemo nazad ka hotelu da se spremimo za put. 

 

(Radno vreme italijana je posebna tema: stvarno svi otvaraju u 9:00, zatvaraju između 13:00-16:00, i onda rade do 19:30, ali ne ponedeljkom. Neki restorani otvaraju tek u 18:00 - prva pizzeria u kojoj smo jeli, te večeri, radi od 18:00-23:00, ali kuhinja radi samo 3 sata, od 19:00-22:00, dok u ponedeljak uopšte ne otvaraju.(!) Sami gradovi, sem onih najvećih, su izgledali napušteno tokom tog dnevnog odmora, sve zatvorene žaluzine i nigde nikoga.)

 

Dok oblačimo opremu i pakujemo motor, krene slaba kiša. Sačekamo malo, ali ka sledećoj destinaciji mora da se krene da bi se stiglo pre mraka. 

 

Iz Venecije krećemo ka Trevisu, stajemo da natankamo gorivo, i pratili smo savete da najbolju cenu dobiješ ako sam sipaš. Mi smo ili ubacivali banknote ili plaćali na kasu jer sa karticom na pumpi rezervacija je najmanje 100 evra, pa za par dana dobiješ razliku nazad.

Posle Trevisa stali da odmorimo i da se osvežimo i krenuli ka San Boldu.

San Boldo je atrakcija! Uzak put, jake serpentine, tuneli jedan preko drugoga. Izgrađen 1918, za logističku potrebu fronta Piave.
 

 

Pošto je saobraćaj regulisan semaforima, stajanje i fotografisanje su skoro nemogući, a ovakve serpentine su najlepše kada se mogu uslikati sa drona.

 

U Venas stižemo u predvečerje. Zovemo vlasnika - Mario B&B Airone, koji živi odmah preko puta samog smeštaja. Venas je mali, svega 20-tak kuća u kanjonu između 2 strma vrha.

 

Pogled svuda oko nas je dramatičan i prelep. Sam smeštaj je u staroj kući, na zadnjem spratu. Ukupno ima oko 6-7 soba, plus prostorija za doručak i recepcija. Sve je u alpskom stilu, a sama soba izgleda kao da je izašla iz Van Gogh-ove slike. Pogled je opet na dramatične vrhove, sve je čisto, skladno i uredno, a domaćin je ljubazan i zna nešto engleskog. Pita nas za doručak, kada nam odgovara i šta da nam spremi. Platimo, relativno jeftino za taj deo Italije za noćenje sa doručkom.
Motor parkiramo u garažu pored pansiona.

 

 

Čini nam se bezbedno, a sutradan se pokaže da smo dobro odabrali što nismo motor ostavili napolju. 

 

Smestimo se, osvežimo i uputimo u jednu od 2 picerije u samom mestu. Lokal je veliki i pun, ali nadjemo mesta i narucimo valjda najbolju pizzu koju smo ikad probali.

 

 

Cene su razumne, samo je pivo relativno skupo, što ostane kao pravilo svuda gde smo stali. Nakon večere sedimo napolju i uživamo u pogledu, a onda je vreme da se otspava pre sutrašnji put. 

Promenio Septembar 9, 2022 član godovic

[Tumbe 3305 Napisano Septembar 9, 2022]

Super, lepo, razumljivo...

Pratim i uživam. 

Pogotovo jer je porodična varijanta. (I mi to praktikujemo).

Samo napred...

[petar_lord 809 Napisano Septembar 10, 2022]

Odlican putopis!

Takoreci porodican putopis

.. a i one male neprilike mu daju dozu drame..

 

Lepo pises, ni premalo ni previse

 

[godovic 909 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

3. Dan

(Venas di Cadore - Cortina d'Ampezzo - Passo Giau - Arabba - Corvara - Val Gardena - Ortisei - Bolzano - Merano - Lasa, 215km)

 

Probudila nas kiša. Nije ličilo da će prestati, i nije.
Po dogovoru sa vlasnikom izabrali smo da doručkujemo prvi, jer je trpezarija mala, a i sam vlasnik pazi na Koronu.
Ljubazno nam spremio kafu i doručak koji smo prethodno veče dogovorili, pitao dali nam smeta i ostao sa nama da mašemo nogama i rukama i da se razumemo. Jako plemenit domaćin i dobrih misli nas ispratio. Po njegovom odobrenju postavljam njegov telefon na forumu za sve vas koji bi hteli prijatan smeštaj uz vrlo razumnu cenu. Mario B&B Airone +39 340 241 8643
Malo smo se vucarali nadajući se da će kiša prestati ali nažalost samo se intenzitet menjao.

Obukli kišne mantile preko moto opreme, srećom garaža suva pa smo mogli da se upakujemo kako treba i krenuli.
Dolomiti evo nas.
Vozimo polako, a i svi ostali oko nas, nije bila neka gužva, prošli pored čuvene Cortine, ali nismo stali jer po toj kiši ne bismo imali šta da vidimo.

Od Cortine, po prepurici Petreta smo skrenuli ka Passo Giau.

 

Kiša polako slabila, s vreme na vreme se neki pogledi otvaraju i sa time vratila se nada da neće ovaj dan propasti.

Kako idemo prema gore ostajemo skoro sami na putu, a oko nas krave, bikove i konji.

Passo Giau je jako lep, i pored lošeg vremena, naokolo je priroda prelepa, malo je divlji, ali tu su i par restorana sa lepom usklađenom arhitekturom.
Bilo je baš mnogo kampera koji su očito tu prenoćili pa smo ih zatekli kako spremaju jutarnju kafu. Bio sam im ljubomoran. 

Sedamo na dobro utopljeni konj i produžavamo za Arabbu. Usput stajemo na vidikovac iznad Saviner di Laste - prelep prizor,
 

prolazimo Arabbu, Corvaru,

 

 

 Val Gardenu,



i sva ta poznata skijačka mesta, između nebrojanih gondola i žičara sa obe strane puta koje su većinom i sad radile.

 

Posle Corvare smo se uputili prema Ortisei - verovatno najotmjenije mesto posle Cortine - stali da se osvežimo i produžili prema Bolzanu.

 

 

Znakovi su odavno već napisani na tri jezika, Italijanski, Nemački i Ladino, koji je među najstarijim jezicima u Italiji i Švajcarskoj, i koji aktivno govori jedva 40.000 ljudi.
* Ladin is a Romance language of the Rhaeto-Romance subgroup, mainly spoken in the Dolomite Mountains in Northern Italy in the provinces of South Tyrol, Trentino, and Belluno, by the Ladin people.

 

Posle Bolzana smo stali u jedno malo mesto pored reke koje se zove Kollmann. Kao i samo ime, sve okolo je bilo na Nemačkom. Jelovnik se od pizze promenio u kobasice.

 

 

E tu smo morali da mašemo rukama i nogama da bi jeli

 

Restoran se zvao Bierstube Oberweger, ambijent interesantan i hrana sasvim ok.

Negde oko 20:00 stigli smo u Lasa, mesto koje smo odredili za start pre Stelvia. Kako smo pratili web kamere uživo, tih dana je na Stelviu bila jaka gužva, pa smo hteli biti gore kolko je moguće ranije da bi preskočili gužvu i bicikle.
Ruka na srcu, ali mi bicklisti uopšte nisu smetali. Valjda što su mali - uski, pa se lako obiđu. Problematičniji su bili kamperi koji su se teško snalazili po serpentinama.

Smeštaj u Lasi tipično Nemački, Haus Ilse & Karl Heinz, i u tom stilu su bile i sve kuće okolo.

Enterier moderan, skroz suprotno od smeštaja koji smo imali u Venasu kod Maria.

 

Dvorište je bilo prelepo uređeno, i baš nas opustilo. Uživali smo u zalasku sunca. Na Alpima, dani su bili baš dugački.

Promenio Septembar 10, 2022 član godovic

[Drelens 377 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

Dobar putopis. Pratim i uzivam. 

Promenio Septembar 10, 2022 član Drelens

[MF 4202 Napisano Septembar 10, 2022]

Čitajući dosta putopisa na ovom forumu, uvek mi bude žao što znam da ce se putopis (tekst, priča) završiti...i ovaj je jedan od tih, prelepo!!!


Pratim!!!

Послато са SM-N975F помоћу Тапатока

[godovic 909 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

4 Dan.

(Stelvio - Bormio - Gavia - Tonale - Garda, 240km)

 

To jutro, pa i svako naredno, promenile su se uloge. Ja sam obično taj koji forsira rano ustajanje, spremanje, ali su se nekako stvari preokrenule. Supruga je sada ta koja diktira tempo i nema šta sad tu da se gubi vreme. Tek smo na severu Italije.

Doručka nema ali zato smo imali neka peciva, i dogovor je bio da ćemo okusiti kobasice na Stelviu.
Krećemo. To je taj dan koji sam čekao nekoliko meseci.
 

Vreme odlično, priroda prelepa, zeleno, rekice, polako počinje uspon, mi skoro sami.
 

A ko će kad je tek 7:00 ujutro?!?

 

 

Uzivali bukvalno u svaku od tih 48 serpentina prema gore i konačno stigli.

 

 

Fotkice, suveniri, a tu je i momak koji sprema kobasice, ali nije još ni štand pripremio.

 

 

Uh kobasica neće biti, ali zato smo imali najbolju kafu ikad!
Sa nama je bio i neki dečji skijački klub koji su se iz kombija ukrcavali na gondole u punoj skijackoj opremi.

Toliko smo rano bili gore da smo i petla Foto Stelvio prejurili, pa imamo samo sliku prema dole

 

 

Obećao sam sebi da ću ponovo doći.

Kad je već počela gužva, polako smo se pripremili i krenuli prema Gavii.

Imalo smo malo natezanja oko Gavie, jer je supruga pročitala da je taj jedan od najezivih passova. Na sreću, prošli smo odlično, čak joj je bio možda i favorit. Pitomiji je od Stelvia, okolu su glečeri, jezera, planinarski domovi i opšta lepota. Ovde je bilo možda i hladnije nego na Stelviu, pa smo prvi i jedini put upotrebili zimske postave. 

 

Na Gaviji smo bili oko 11:00 i tu je već bilo prisutno mnogo kolega. Malo smo bili zbunjeni da smo bili najmlađi u toj gomili motorista, ali mi je to dalo nadu za penzionerske dane

Popili kaficu sa kroasanom i produžili prema Tonale-u.

Na Tonale nismo stali ali se izdaleka vidi da je veliki skijaški centar i da ima puno rekvizita i zabavnih sadržaja za mlade.

Kako idemo dole prema Gardi polako postaje toplije, a pre Garde naletimo na Lago Di Tenno, jedno prelepo jezero kao iz bajke.
Ova ispod je naša slika, a na ovaj link slika sa google mapsa.

 

Još 10 minuta vožnje i već smo u Riva Del Garda. Grad nas uošte nije privukao,
 

pa smo produžili pored obale do Limone Sul Garda, tačnije Cola Beach.
Ni u snu se nismo nadali da ćemo to jutro biti na Stelviu pored snega i kupati se na jezeru Garda.

Dva sata kupanja, i krećemo prema hotelu, ali usput se mora proći “Strada Della Forra”.



Taj put je poznat po filmu James Bonda 007 - Quantum of Solace.
 

Strada Della Forra nalikuje na San Boldo, ali tu je i vidik ka jezeru Garde.


 

Zbog Strade Della Forra smo hotel rezervisali u mestu Gardola, koji je mali, šarmantni gradić sa kaldrmom i lepom arhitekturom, uključujući i hotel Tignale.



Hotel ima zaključan parking za motocikle, otvoreni bazen, večera i doručak se poslužuju u obližnjoj piceriji koja ima odličnu hranu. Veče smo proveli uz vino i živu muziku.

Promenio Septembar 10, 2022 član godovic

[godovic 909 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

5. Dan

(Garda - Modena - Bologna - Barberino di Mugello, 315km)

 

Posle Dolomita i Garde krećemo na jug. Već na samom izlazu iz Maderna - Garda, počinje gužva, sporija vožnja, napeto i toplo.

Sledeća destinacija je bila Bologna, ali pošto je taj dan bio pakleni, ili možda se nismo bili još privikli, stali smo u Modenu u muzej Ferarija.
Nisam neki fan Ferarija ali nam je dobro došla klimatizovana hala, kafa i da malo protegnemo noge.



Nismo znali da je prestavništvo t.j. fabrika Maseratija isto tako u Modeni.
Tih dana, u 5 okruga u Italiji bila je proglašena vremenska nepogoda zbog visokih temperatura.

Od Modene na 1/2 sata vožnje je Bologna. Dosta veliki grad, malo se provozali van zelene zone i parkirali u podzemnu garažu u samom centru. Nismo se presvukli, i tu smo već presekli da pantalone koje nisu meš, kakve god luftere imale nisu za 40 stepeni
Posle Bolonje, vozili smo u farmerkama. (znam da je neodgovorno)
Prošetali po gradu koji je više studentski nego turistički, i koji ima prastaru arhitekturu i gomilu interesantnih uličica.





Tražeći klimatizovani lokal za ručak, naleteli smo na neki tematski diner kao iz 50-tih godina, čisto za promenu od tipične italijanske hrane.



Modena i Bolonja traže više vremena, da se natenane použiva.
Na pola puta od Bolonje do najlošijeg smeštaja na ovom putovanju, stali smo na pauzu u Chalet Raticosa.
To je kafe restoran prilicno visoko, neki vrh gde se spajaju tri puta i ima lep vidik naokolo. Osmeh se vratio jer smo izašli iz furne.



Odavde se već oseća Toskanski deo Italije. Industrijski ostaje iza nas. Tražimo neku prodavnicu da kupimo nešto za jelo i neku vodu, ali je naravno vreme za odmor, pa pitamo i upute nas ka ovim pabom koji prodaje i neke osnovne stvari. Unutra je kao da smo u Hari Poteru, sve prastaro i retro, pa malo razmišljamo da stanemo ali nemamo previše vremena da stignemo do smeštaja. 



Smeštaj u Barberino di Mugello je bio promašaj. Neću da kvarim post, ali sa obzirom da smo relativno kasno rezervisali u godini u kojoj se izgleda ceo svet uputio u Italiju, i sa obzirom da smo tražili neke specifične uslove poput bezbednog parkinga za motor, uglavnom smo dobro prošli sa svim hotelima sem sa ovim. Jeste da je blizu Firence za taj cenovni opseg bio mali izbor, ali je fakat da ocene na bookingu nisu uvek merodavne. Nekoliko njih je pomenulo da je pristup uskim putem na kraju, ali je to "na kraju" ustvari bilo više od 5km šumskim strmnim putem, sa više rupa nego asfalta, ali jedno veče neće nam promeniti dojam.

Promenio Septembar 11, 2022 član godovic

[godovic 909 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

6. Dan
(Firenca - San Gimignano - Montepulciano - Cinciano, 212km )

 

Kao i svaki dan, ustali rano i krenuli za Firencu. Posle sat vožnje otvara se vidik prema Firenci. Stvarno prelep grad. Ista šema, obišli motorom kolko možemo, pazeći na znakove za zelenu zonu gde samo lokalci smeju kolima ili motorima, i parkirali nekoliko ulica od samog centra.

Gde god da se okreneš grad je kao razglednica.



Prošetali do Duoma, slikali se, jeli odlične sendviče u taze focacci i izgleda opet promašili notorne gužve time što smo stigli baš rano.



Ostali smo 2 sata, i produžili prema Sienu.
Kroz Sienu smo samo prošli, nismo stali. Treba nešto ostaviti i za sledeću vožnju
Produžili prema San Gimignano. Tu se već i ne može šta drugo videti sem vinograda, brda, kuća nalik zamkovima i čempresa.

San Gimignano je očigledno instagram turistička atrakcija.



Mali gradić na vrh brda, opkružen visokim zidinama i kulama.



Bilo je krcato turistima, posebno Amerikancima. Gradić je zaista lep, ali je odavde prema dole važilo pravilo da je valjda bolje popularne destinacije ostaviti za van sezone, a leti birati manje poznata ali nipošto manje lepa mesta. 

Sama vožnja po Toskani je predivna. I pored vrućine, Toskana nam je bila druga najlepša destinacija na ovom dugom putovanju, odmah posle Dolomita. Pitoma brdašca, krivudavi putevi, lepi krajolici su se činili beskrajnim. I na Dolomitima a i ovde nam se činilo da su svi tu samo da uživaju: mimoilazili smo se sa grupama dvotočkaša, turama u retro kabrioletima ili na crvenim vespama.

Iz San Gimignana smo krenuli prema Montepulcianu, koji na slikama deluje prelepo, a poznat je po vinu. Srednjevekovni gradić na brdu jeste živopisan, ali parking je apsolutno nemogući: parkinzi su svuda oko grada, iz jednog se prelazi u drugi, ali svi su bili puni… 

(Parking je uopšte u Italiji kompliciran, prvo zbog zona ograničenog kretanja, koje i nisu svuda jasno označene i za koje pravila variraju iz grada u grad (negde motori smeju u te zone, negde ne, negde je samo taxi i javni prevoz dozvoljen… Ali svuda su kamere aktivne, i kazne stižu na kućnu adresu.) 

Malo smo i bili smoreni i skuvani, pa rešimo da odemo do hotela u susednom Cincianu, da se osvežimo, pa da se vratimo u Montepulciano za večeru. 

Hotel u Cincianu (Albergo Giglio, na bookingu) nam je ostao u odličnom sećanju. Niskobudžetni hotel, ali izuzetno čist, klimatizovan, a vlasnica retko ljubazna. Ispričali se (nekako progovorili italijanski koji u stvari ne znamo) o deci, o Makedoniji, o svemu i svačemu. 

 

Mrzelo nas da se vraćamo u Montepulciano, pa pitamo dali negde bliže ima nešto za pojesti, a vlasnica nas uputi u stari grad Cinciano (koji nismo ni znali da postoji i koji nije ništa manje slikovit od drugih, izvikanih), gde, kaže, ima “salumeria” koje služe lokalne specijalitete.



Nabasamo tako na lokal gde se služe i prodaju pršute, sirevi, maslinova ulja, med, vino, tartufi još gomila stvari koji vlasnici, nekoliko braće i sestara, sami proizvode na vlastitim farmama. Bolju hranu možda nikad nismo probali, sve se topi u ustima. Očito nije to priča za turiste, jer su svi gosti na malim stolićima na kaldrmi lokalci koji se međusobno poznaju.

Ispratimo tako opušteno zalazak sunca, i prikupimo se nazad u hotel na spavanje.
 

Promenio Septembar 10, 2022 član godovic

[godovic 909 Napisano Septembar 10, 2022 (promenjeno)]

7. Dan

(Svi putevi vode u …, 190km)

 

Ustajemo rano, a čitav hotel miriše na kolače. Vlasnica ispekla gomilu kolača i keksova za doručak, sve još vruće, a ima i jogurta, voća, peciva i odlične kafe po želji. Izaberemo po nešto, sednemo, a ona dođe do stola i šapuće u stilu "vi ste stranci, vi jedete salame i sireve za doručak", pa krene da nabraja šta sve ima. Zahvalimo se i kažemo da donese nešto malo, a ona nam donese čitav oval prepun svega i svačega samo za nas dvoje. Nakon nekoliko minuta, opet dođe za stolom da me "iskritikuje" što sam ostavio da mi se ohladi espreso. Kaže napraviće sad drugi, ali da znam da se espreso pije vruć. Suprugin kapućino sme da se ohladi.

Ispratimo se i krenemo dalje na jug.
Vozimo kroz Toskanu i u mnoštvom tih puteva, slučajno prođemo pored najpoznatijeg Toskanskog puta sa čempresima, koji je tih paklenih dana nažalost bio skroz žut.

 

Ovaj dan smo prošli samo 190km i to u jednom cugu. Plan je bio da se čitav dan i veče provede u Rimu.

Stigli u hotel Domus Nascimbeni, odlično lociran odmah posle drugog ulaza u Rim i pored Vatikana. Parkirali motor, i pravac u grad.

Hotel je teško primetiti zbog visokih zidova i kapija, ali čim se otvori električna kapija ulazi se u veliki, mirni park pun borova u kojem se čuje samo pesma ptice. Hotel je u vlasništvu katoličke crkve i u njemu rade časne sestre. Neverovatno čist, sobe su ogromne, klimatizovane, sa lepim kupatilima, a parking i sam hotel je obezbeđen kamerama i kontrolom pristupa. Lako je motorom doći do hotela, parkirati ga i onda se gradom vozikati javnim prevozom. Instalirali aplikaciju myCicero preko koje se kupuju karte za javni transport i lako se pronađu rute do željenog mesta.

Imao sam ličnog turističkog vodiča, koja je pre par godina bila vodila grupu učenika u Rim, pa su sve ulaznice, vreme kade je najmanja gužva bili usklađeni do perfekcije.

Prva destinacija Vatikan

 

Pa onda Panteon

 

Bacili dinar

 

Španske stepenice



Antički grad i prema Koloseumu.





Sve je bilo prelepo do trenutka kad smo ogladnili. Seli u prvi restoran koji nam je bio usput i debelo platili užasnu večeru.
Posle jela smo uključili maps i review i dali dvojku na već oformljenu ocenu 3. To nam se retko dešava.
Vratili se u hotel, tuš i spavanje. Sutradan nas čekao najduži put kroz Italiju.

Promenio Septembar 11, 2022 član godovic

[DarkoB 642 Napisano Septembar 10, 2022]

Svaka cast! Bukvalno bih sad seo na motor i uputio se ka Italiji, a zena bi sela na voz pa bi se nasli negde u Minhenu i nastavili zajedno dalje! Sjajno, jednostavno i iskreno... Kao da sam prosao ovaj deo sa vama

[godovic 909 Napisano Septembar 11, 2022]

8. dan
(Rim - Salerno (Ke’e beach) - Potenza, 450km)

 

Posle doručka, kafe i kratkog razgovora sa starijom časnom sestrom, opet na italijanskom (Odakle? Iz Makedonije? Na motoru? Pa vi ste veoma hrabri! ), krećemo dalje na jug, do provincije Basilicata, na najdužoj ruti na ovom putovanju. 

Nema nečeg posebno zanimljivog da se vidi u ovom delu, treba samo da se prođu kilometri. 

Supruga bi da idemo autoputem, ali meni to i dosadno i monotono, pa idemo ekspresnim putem kroz borove,



pored Amalfija i ostalih mondenskih mesta koja nam sada nisu u planu budući da stvarno ne volimo gužve. Pravimo po neku pauzu na benzinskim stanicama koje srećom ovde imaju i prodavnice i kafiće, što nije bio slučaj do sada. 

Na ovom delu puta, pa i nadalje statičnih policiskih radara skoro i da nema, po forumima smo pročitali da se putarina ne naplaćuje na jugu, jer je taj deo Italije siromašan (tako je i bilo, bar na tim autoputevima koje smo prošli).    

To pre podne 300km iza nas, vrućina postaje nesnosna, pa putem Google Maps-a nađemo lepu plažu i beach bar Ke’e Beach na Tirenskom moru.



Na plaži pirki vetrić i uz kupanje, po neki koktel i nešto za jelo najvrući deo dana prijatno prođe.
 
Sa Tirenskog, skrećemo prema "našem" moru, da prošniramo zadnju petlju.
 

Basilicata je među najsiromašnijim provincijama u Italiji, pa nas prosto fascinira kakvu odličnu infrastrukturu ima. Svi su putevi u odličnom stanju, sa više traka, po negde kilometrima podignuti na stubove, iako ne vode nikuda posebno: svi su gradići i sela ovde mali i turistički relativno nebitni. Pejsaž se već sasvim promenio,



relativno je ravno i suvo, šuma ima tek ponekud, i čini nam se da su Dolomiti bili u nekom drugom svetu. 

Uveče stižemo u smeštaj, Hotel La Torre, koji nam ne ostavlja neki poseban utisak. Vlasnici su se baš trudili i bili ljubazni. Spremili nam tipičnu domaću pastu za večeru, i onda je vreme za odmor.

[malaga94 130 Napisano Septembar 11, 2022]

Alal vera za ideju i za sadrzajni zivopisni putopis, ovo treba doziveti... Pogotovo na motoru  
Italijanski putevi su stvarno prava milina za voznju, a tek gradovi za obilazenje prica za sebe

 

[el classico 6026 Napisano Septembar 11, 2022]

La vita è bella!
L’talia anche!


„Poslato“ iz dijaspore sa novog „ajpeda“

[godovic 909 Napisano Septembar 11, 2022 (promenjeno)]

9. Dan

(Matera - Alberobello - Monopoli - Polignano a Mare -  Bari, 230km)

Zadnji dan u Italiji.
Doručak italijanski, kroasan i kafu i krećemo ka Materi.
Nisam poslušao savet domaćina da izadjemo na ekspresni put, već smo krenilu najkraćim, i negde oko 10:00 stižemo u Materu. Sva sreća da je dozvoljeno motorom da se dođe do samog trga gde je usnimljen “No Time To Die”, takođe sa Jamesom Bondom.

 

Stajemo na neku česmu da se utopimo jer je vrućina u tom kamenu nepodnošljiva.
Nekoliko slika i komentara oko filma, pa malo istorije da je Matera najstarije kontinuirano naseljeno mesto u Evropi, pa kako su morali 60tih godina da iseljuju ljude iz pećine da bi ih naterali na dostojanstven život i brdo drugih fakata o Materi koja mi je profesorica prenela na licu mesta  

Većina tih pećina su sad restorani i hoteli, a neke su renovirane i u njima se živi.

Pre nama su još nekoliko interesantnih mesta, pa polako, kroz tesne uličice, mašemo autu google mapsa i izlazimo iz Matere.
 

Kolko je bilo vruće taj dan opisuje ova slika

Najsmešniji momenat taj dan je bio kad smo ugledali takodje i ljude ispod svakog drveta dok čekaju red ispred prodavnice ili restorana u Materi i Alberobellu.

70 kilometara ili sat vremena vožnje i eto smo u Alberobellu.

Malo prošetali kroz ovu belinu koju tako jako sija tog sunčanog dana, da ti ni sunčane naočare ne pomažu.
Stali smo na glavnu ulicu da ručamo i pored toga što smo obećali sami sebe da nikad ne jedemo na glavnim ulicama, jer je svaki put kvalitet i pravi lokalni ukus malo unutra.
Hrana odlična - neki mali uvijači različitog punjenja, koje me supruga naterala da slikam, da bi se potsetila u Skoplju da ih spremi. Danas 11.9.2022, dva meseca kasnije još ih čekam

 

Slika govori da se i na 45 stepeni može biti srećan ako je stomak kvalitetno popunjen.

Ostavljamo prelepo Alberobello iz nas i posle pola sata vožnje smo u Monopoliju kroz koji samo prolazimo, pošto se na obali snima neki film pa je kretanje ograničeno. Par minuta van Monopolija stali smo u neku uvalu od stene i okupali se na Jadranu. More prelepo.



Dva sata kupanje i odmor, pa pravac u prelep gradić Polignano a Mare. 

Jeli, možda, najbolji sladoled koji smo imali u Italiji.
Još nekoliko fotkica



i produžavamo ka Bariju.

Očekivali  smo da će Bari biti pristanišni, industrijski grad, ali naprotiv, baš nas je prijatno iznenadio. Grad vredi da se prošeta i vidi.
Ukrcali se u trajekt za Drač.



Uzeli spavaću sobu, jer smo hteli sutra dan biti odmoreni i naspavani. Trajekt kreće u 22:00 i pristiže u Albaniju oko 8:00 ujutro.

Stali u Lidl i lokalne prodavnice da ponesemo sa nama još nekoliko ukusa Italije

i legli da spavamo.

Promenio Septembar 11, 2022 član godovic

[godovic 909 Napisano Septembar 11, 2022 (promenjeno)]

10. Dan
(Drač - Debar - Mavrovo - Skoplje, 300km)

Zadnji dan putovanja

Probudli se i izašli na palubu da popijemo kaficu. Imamo oko sat do Drača. More mirno, vreme lepo.
Prićamo i shvatili kolko smo prošli, koliko smo stvari doživeli i malo bili zbunjeni gde i koji dan su se određene stvari desile. Bio je haos u našim glavama.
Naš (Italijanski) trajekt je pobedio u utrku sa Grčkim

 

Stigli na Balkan. 10 sati vožnje trajektom i 100 godina nazad na Balkanu. Kolko god da je južni deo Italije siromašan, jako malo đubreta i otpadaka, ulice su bile čiste a pogotovo onaj krajnji deo gde kod nas možeš da pokupiš šrafova i eksera za jednu kuću.
Prema Skoplju sam odabrao najkraći, ali najlošiji put. Nikako da se ne prolazi tuda koliko god se Rama slikao po vestima da je otvorio novi put prema Debru.

Stali pored Mavrovskog jezera na kaficu

 

i produžili za Skoplje.

Ovaj dan smo najviše bili srećni što nas kući čekaju klinci, pa da svako ispriča kako je prošao.
Sva sreća da smo svi prošli dobro, skoro i da nije bilo nikakvih problema i bili smo zahvalni što se putovanje ispunilo.

Kratak rezime puta.

Ruta koju smo prošli je cca 3.800 km, 135l goriva.

Sedište sam tokom zime preradio kod Srđana, hvala @Satelis za preporuku i za nesebičan odgovor na svako moje pitanje oko motora.

Ja i supruga smo teški oko 140kg. Honda NC750X sa tri krcata kofera, puni frank i tank torbu nije imala muke da nas odvede kroz ovo putovanje.

Od opreme smo imali mesh jakne koji imaju kišnu i zimsku postavu. Pun pogodak za jakne kroz čitavo putovanje.
4 season pantalone su se lepo pokazale dok se nije temperatura približila 35. Posle toga lufteri ne pomažu. Verovatno mora mesh koji nismo imali.
Kacige i lexin komunikacija su bile jako dobrodošle pogotovo kada shvatiš u zadnji trenutak da ćeš možda skrenuti pogrešno, ali je tu supruga koja prati znakove bolje od GPSa

Baterije su trajale čitav dan bez problema, ponekad smo i dva dana prolazili jednim punjenjem.
Za GPS smo koristili android telefon sa dve aplikacije, Google Maps i Waze koji su bile u isto vreme uključene jer android podržava split screen. Waze nas je informisao o nadolazećim radarima, kamerama ili patrolama, a google maps je bio tačniji. Kad si online, google maps pokazije i stanje gužve na putu.

Na granici ili trajektu bih uvek zapamtio koja su zadnja kola, pa onda obišli kolonu i stali pod senku pored kućice. Skinemo kacige i jakne i čekamo da “moja” kola dođu na red, pa da se ubacimo.
Svaki, ali svaki put su nas ili policajci zvali preko reda ili nas neko od auta propustio.

Hoteli i trajekt su bili unapred bukirani, što je stvaralo dodatni pritisak da ne smeš pogrešiti i da svaki nepredviđeni problem može pokvariti ispunjenje putovanja.
Verovatno bi ostali negde 2 dana kad bi mogli, ali smo već ulazili u letnju sezonu i smeštaj se brzo popunjavao, a cene su išle na gore i zato smo morali da bukiramo unpred.

Hoteli su bili u glavnom bukirani sa doručkom, što je, ujutro, olakšavalo polazak.
 

Dali je kliše ili ne, ali hteo bih da pozdravim BJBikers zajednicu odakle smo crpeli bezbroj ideja, iskustava kako o samom putovanju tako i o održavanju motora. To nema kako da se plati - samo jedan duboki i iskreni naklon svima vama. 

Promenio Septembar 11, 2022 član godovic

[MF 4202 Napisano Septembar 11, 2022]

Prelepo za čitanje, a verujem da je doživljaj još mnogo, mnogo lepši!!!

Svaka čast

Послато са SM-N975F помоћу Тапатока

[balkanlover70 688 Napisano Septembar 11, 2022]

Svaka cast ! 

[X8 Vračar 4860 Napisano Septembar 11, 2022]

Svaka čast. Jako dinamičan put i sve ste obišli. Lepo napisano. Ja da bi znao gde sam bio moram da gledam mapu ili print screen sa GPS.

U toj Alta Badia je jednog septembra 3 dana padala kiša, a na Stlviu zavejalo, tako da ste super prošli.
Kluč od kofera uvek u džepu jakne. Drugi ključ sa rezervnim od motora u kao rezerva i ne diram ih. Drugi ključ od motora sam u kontakt bravi. Živim uvek u strahu da ću zaključati sve u koferu ali kad ne mogu da nađem ključ najčešće je ostao u bravi.