Custom ljudi na custom motociklima

[icecool 575 Napisano Decembar 21, 2022]

Vrednosti ljudi koje susrećem, su u velikoj meri disproporcionalne vrednosti njihovih motora.Nije zakon, ali je čest slučaj. 

[Gost Napisano Decembar 22, 2022]

16 hours ago, icecool said:

Vrednosti ljudi koje susrećem, su u velikoj meri disproporcionalne vrednosti njihovih motora.Nije zakon, ali je čest slučaj. 

Koja filozofska konstatacija. Neko bi ladno iz nje mogao da izvuce da najvise vredi onaj ciji motor ima najvecu vrednost 

 

Al poptuno razumem sta si hteo da kazes, i koji tip metafore si iskoristio. I delimicno se slazem sa tobom. Ima istine...

[Urban Rider 1726 Napisano Decembar 22, 2022]

Pre 2 sati, Pingvin37 je napisao:

Koja filozofska konstatacija. Neko bi ladno iz nje mogao da izvuce da najvise vredi onaj ciji motor ima najvecu vrednost 

 

Jedino ako ne zna značenje reči "disproporcionalno"

[icecool 575 Napisano Decembar 22, 2022]

Custom ljudi na custom motociklima traže redovno custom respect.

Ja sam prirodnim putem začet, imam samo moj prirodni onako domaćinski da im ponudim.Otprilike to je to.

[mali_zmaj 1541 Napisano Decembar 22, 2022]

Lijepa tema,poucna....

[feniks 2143 Napisano Decembar 22, 2022 (promenjeno)]

"U sledećem trenutku nas pretiču dva crna BMW -a. Koferi ukazuju da dolaze iz daleka. Crne kacige, crni kožni kombinezoni, duboke kožne čizme do kolena. Sve tako novo, moderno. Dolazi iz sveta koji nije moj, ali u kome želim da živim kad porastem. Francuske tablice, žute, velike. Siluete dva jahača se gube u treperavoj izmaglici vrelog asfalta.

Dvadesetak minuta kasnije i nešto više kilometara dalje ponovo se srećemo. Jedan motor stoji malo nakrivo, naslonjen na ćopavu. Drugi leži na asfaltu. Iz njega curi benzin i pravi tamnu fleku na svetlom, gotovo belom asfaltu. Policija obezbeđuje ceo prostor. Pedesetak metara dalje onaj dvojac jahača u koži. Prolazimo polako pored njih. Vreme se usporava, sloumoušn. Mladić kleči, plače bez glasa. Ispred njegovih čizama, na asfaltu prosuta duga plava kosa. Kao kukuruzna svila. Jedan pramen je crven. Crvenilo se širi u krug, kao oreol. U sredini lice anđela. Oči blago zatvorene, kao da spava. Nežna, bleda koža. Usnice bez kapi krvi. Prepoznajem je, to je ONA - devojka iz mojih snova. Nešto toplo mi se polako kotrlja niz obraz, slani ukus u ustima. Kao kroz akvarijum u vidokrug mi ulazi ruka policajca nestrpljivo kružeći u laktu."

 

Bio sam slobodan da jedan od, jakih, opisa naše moto-realnosti, preuzmem iz ove teme:

 

 

Naslovi tipa: "Nastradao motorista" ili "Poginuo motociklista" će svakoga potaknuti da klikne i otvori...

Obično će naići na par šturih informacija koje će copy paste-ovatii ostali tabloidi.

A onda idu komentari.

 

Ako vam se desi da pročitate komentare u kojima nema trunke ljudskosti, nemojte biti besni na te ljude. Nemojte ih smatrati lošima, nemojte ih kriviti. Većina njih nije svesna onoga što govore i pišu.

Ko ima pravo reći da je neko zaslužio smrt?

Kada bi ti isti, koji tako nemilosrdno sude i upiru prstom u druge, pa čak i one kojih više nema, imali sina, muža ili brata među stradalima, nikada ne bi pomislili tako nešto (a kamoli rekli ili napisali).

Zar je potrebno pretrpeti takav gubitak da bismo se saosećali sa drugima, pružili reč utehe, pogled razumevanja?

Nekima je iskreno žao zbog izgubljenih života, ali ne znaju kako da izraze svoja osećanja, jer se boje svoje vlastite ranjivosti.

Imao sam i sam takvih trenutaka u životu a verujem svako od nas.

Kada ste toliko očajni da ste besni, jer pokušavate naći krivca, a krivca nema.

Niti će ga biti.

Taj bes je u biti nemoć.

Neke je strah, jer ne shvataju drugačiji način života.

Boje se da bi se to sutra moglo dogoditi njima.

Ne shvataju da bez obzira čime se bavili i kako god živeli, čitav im se svet može urušiti.

Mogu ostati bez ičega, u trenutku (svima nam se to može dogoditi).

Ali veruju kako ih određene okolnosti čine sigurnijima, a neki su čak, za tu prividnu sigurnost, spremni da se odreknu i vlastite slobode.
A, opet, neki ne mare ni za koga.

Ni za svoje najbliže, ni za sebe same.

Govorim i o onima kojima motor služi samo kao sredstvo izražavanja agresije i mržnje.

 

Svi dobro znamo u kakvom društvu živimo, ne samo u ovom  našem, već u svetu.

Svetu gde je brzina širenja informacija uz pomoć tehnologija, o kakvima do juče nismo mogli ni sanjati, obrnuto proporcionalna vremenu potrošenom na proveru istinitosti tih istih informacija.

Svetu u kojem se ne odvaja nekoliko minuta da se razmisli da je ta osoba,  koja je izgubila život, devet meseci boravila ispod srca majke.

Kako je bila voljena i kako je volela.

Kako je dotakla mnoge živote.

Ali se u istom tom svetu ima strpljenja stajati satima i danima u redu za najnoviji mobilni, koji su izradili ljudi, na drugom kraju planete (koji se doslovce ubijaju zbog posla koji rade).
Ne mogu reći da me čudi da se, u takvom svetu, daje slika o bajkerima kao divljacima koji ne mare za tuđi život, već isključivo za zadovoljenje svojih adrenalinskih potreba.

Zato što takva slika prodaje novine.

Traži se senzacija koja će doneti novac.

Bez obzira na bilo kakve druge posledice.

Traži se novo i unovčeno, a već sutra neće više biti bitno.

O posledicama koje će to ostaviti na one koji su ucveljeni i zavijeni u crno se ne mari.

Grubost i nehumanost vas sigurno bole.

Ali ta bol pokazuje da imate veliko srce.

Budite srećni što vas boli, jer to govori da znate ceniti život.

Jer imate osećanja  i za druge (čak i kada ih ne poznajete).

Ne dajte se uvući u tuđe nerazumevanje i bes.

Nemojte se spustiti na nivo onih koji sude.

Nemojte im objašnjavati, jer ne razumeju.

Nemojte se pravdavati, jer nemate zašto.

Pomažite onima koji sami sebi  žele pomoći, jer jedino njima i možete pomoći.

To možete jedino vlastitim primerom.

 

To i činimo.

To činimo kada idemo dati krv.

Krv koju dajemo svima.

Krv koju dajemo majci (koja čeka dete u porodilištu), krv koju dajemo i onima koji će ružno govoriti o svima nama, krv koju dajemo i onima koji ne mare za tuđe živote, onima koji su puni mržnje i agresije.

Jer znamo da su duboko u sebi i oni samo ljudi, koje neko nije voleo, koji su tako duboko ranjeni da to ne žele ni znati.

To činimo kada skupljamo igračke i nosimo ih na svojim motorima u vrtiće i domove za nezbrinutu decu.
To činitmo kada stanemo pored puta da bismo pomogli drugima u nevolji.

To činite kada pišete putopise u kojima donosite slike iz dalekih zemalja i gdje se smešite zajedno sa ljudima koje prvi put vidite u životu i čiji jezik ne razumete.

Zbog vas sam srećan što mogu reći da sam bajker.

Ja verujem u vas.

Verujem u sve ljude koji su svesni da smo svi jedno.

Nemojte se dati pokolebati od onoga što vidite u vašoj okolini.

Svi pravimo greške i pravićemo ih još.

Bitno je ići dalje.

 

Iz najdubljeg blata izraste najlepši cvet i to je istina.

 

Ja vozim motor jer je to izraz moje duše.

Ja vozim motor jer je to za mene sloboda.

Ja vozim motor jer me to ispunjava lepotom.

Ako čitaš ovo, ne voziš motor ali imaš nešto u svome životu što ga ispunjava lepotom, shvatićeš o čemu govorim.

I shvatićeš da nema smisla osuditi bilo koga zbog toga što se izražava kroz svoju jedinstvenost.

Ja vozim motor jer volim život.

Iskreno verujem da su ga voleli i svi oni koji više nisu sa nama.

I da su želeli samo najbolje za sebe i druge.

Ako mi koji ostajemo ovde to zaista i mislimo, ako zaista cenimo život, pokažimo to kroz ljubav.

 

Sutra svi možemo ostati bez naših najmilijih, sutra svi možemo stradati, bilo gde, bilo kada, bilo čime se bavili.

A kada se to desi, na kraju svega, jedino što je bitno je koliko smo voleli.

Jedino ljubav stvara i podržava život.

Mržnja, strah i bes nikada nisu ništa promenili.

Samo ljubav.

 

 

 

Promenio Decembar 22, 2022 član feniks

[feniks 2143 Napisano Januar 2, 2023]

Vožnja motocikla vam pruža uzbudljiv osećaj boravka na otvorenom.

Iako je vožnja sama ponekad cilj, jedno od najboljih iskustava, koje možete imati na motociklu, je vožnja u grupi bliskih prijatelja ili do tada nepoznatih istomišljenika.

 

Zajedno možete uživati u predelima, na otvorenom putu i sigurno stići na odredište uz nekoliko potrebnih mera.

 

 

 

 

 

Vožnja u grupi pored osećaja sigurnosti krije i određene zamke.

 

Grupa drumskih trkača, koji su se upoznali, putem interneta, nemaju pojma kakvog su karaktera njihovi novi prijatelji, niti kako jašu (gde, obično, nema pravila).

I to se, na žalost, često puta ne završi dobro.

To što imate slične ili iste motocikle ne mora da znači da vam je stil vožnje isti.

Ekipa ljudi, koji se "poznaju u dušu" je nešto sasvim drugo (veoma su obazrivi prema novim članovima grupe).

 

Generalno, grupna vožnja, je lepo i nadahnujuće iskustvo.

Mada se može pretvoriti u mučenje vozača i mašina.

Defile vožnja je pravi primer za to (lično je ne volim).

Koliko je ovakva vrsta grupne vožnje zahtevna, govori, ozbiljna, prateća logistika.

 

Jedna od lepših grupnih vožnji je kada se motociklisti sretnu na putu i neko vreme voze zajedno. Zadovoljstvo, gde pravila, obično, nisu potrebna.

Vođa je onaj napred a svi u grupi voze samostalno.

Svi su opušteni.

 

Još je lepša, grupna vožnja, samostalnih jahača.

Ali...

U grupi se obično nađu motocikli različite snage i motociklisti sa većim ili manjim iskustvom.

U praksi, ove razlike se manifestuju tako što neko u grupi zaostaje (a oni iza njega, da bi ispoštovali formaciju i bezbednost voze sporo).

Ego i nametnuti tempo često može da istera manje veštog motociklistu izvan zone komfora dok pokušava da sustigne grupu.

Tada nastaju greške, vožnja postaje izuzetno naporna ili se u najgorem slučaju završi padom. Nikada ne vozite tempom ostalih prevazilazeći sopstvene limite i veštine.

Kako u grupi, tako i u solo vožnji, motociklista nikada ne sme da baci sve karte na drum.

Ostavite sebi dovoljno prostora za nepredviđene situacije.

Veštine koristite za potencijalno izbegavanje opasnosti, ne za brzinu.

Zapamtite da vas očekuju kući onako kako ste i otišli.

 

Moj lični doživljaj ove vožnje u grupi i zašto mi je ova vožnja posebno draga.

Načelno većina od nas zna šta podrazumeva  vožnja u grupi (pravila formacije, brzina...).

Svi smo srečniji, kada nas ima što više (individualci, iskusni i manje iskusni, solisti i sa suvozačima, opušteni i opušteniji, od četvrt do litru i po...).

Kada smo dobili, osnovne instrukcije o ruti, (glavna informacija je krajnja destinacija), koja će jednim delom obuhvatiti autoput, već sam, u glavi napravio, tajming.

Nas dvojica (sin je brz jahač, ja kao iskusniji i "najbrži" vozač ), prvo, "uzurpiramo" čelnu poziciju iza vođe.

Posle Dušanovca, dajem sinu znak, da "hvata" glavno-komandujućeg (da malo popeglaju brdo ispred ostalih).

Bio je upotrebljiv na raskrsnici, kod Zuca, da, onako "mali", blokira saobraćaj iz smera Avale.

 

Dajem znak, levom rukom, bržima iz kolone, da me pretiču (ionako bi me prošli i nabili mi komplekse, ovako sam se zaštitio).

Najbrži prolaze i popunjavaju prostor ispred.

Uživam u zvuku i forsiranju brda (ja sam na oko 90-100).

Dobijamo nekoliko manjih ali kompaktnih grupa.

Sve kockice su složene.

Formirala se kolona koja lako diše, u kojoj je svako od nas svoj i svi smo naši.

Meni se ispunila želja da budem "repni jahač" i vozim u sklopu kineske custom imperije.

 

Kad si sa dobrim ljudima, oni ti daju energiju.

 

[feniks 2143 Napisano Januar 21, 2023 (promenjeno)]

Jeste li čuli za zvonce čuvara (Guardian bells)?

 

Zvono čuvar ili zvono gremlina (za mnoge jahače neophodno), je malo zvono postavljeno na motocikl kako bi uhvatilo i uništilo gremline na putu, za koje motociklisti tvrde da ih muče tokom vožnje.

Prema staroj bajkerskoj legendi (za gremline i ljude ima negde 5 verzija), mala stvorenja, koja se zovu gremlini, uživaju u mučenju motocikala,  navodeći ih da se sudare, padaju, pokvare se usred ničega zbog mehaničkih problema ili da padnu kada su parkirani.

Kako legenda kaže, zvuk zvona čuvara privlači gremline, izluđuje ih i tera ih da padnu na cestu i ubiju se.

Bajkerska legenda kaže da su gremlini, koji padaju, ono što stvara rupe na putu.

 

 

 

 

Vaša oprema je namenjena da vas zaštiti od fizičkog, ali zaštitničko zvono je namenjeno da vas zaštiti od natprirodnog.

Pričvršćivanje zaštitnika je dugogodišnja tradicija kod vozača motocikala a praktikuje se i danas.

 

Namena zvona čuvara je dvostruka.

Zvono privlači gremline i tera ih da se ubiju, istovremeno pružajući zaštitu motociklu na kojem je postavljeno i motociklistu koji ga vozi.

Motocikli su stalno na udaru gremlina.

Ova nestašna mala stvorenja uvek traže načine da izazovu mehaničke probleme koje je teško dijagnostikovati.

Oni takođe traže podmukle načine da dovedu do toga da motocikli, koji je radio bez problema, iznenada upadne u mehaničke probleme, padnu ili ne mogu da se pokrenu.

Svrha zvona čuvara je da spreči da se to dogodi.

Zvuk zvona čuvara privlači gremline unutar zvona. 

Kada uđu u zvono, gremlini su izluđeni zveckanjem malih zvona i iskaču iz zvona na kolovoz ispod, ubijajući se i ostavljajući rupe na asfaltu.

Otklanjanjem gremlina, zvono čuvar štiti motocikl i oslobađa motocikliste da bezbedno nastave put.

 

Koja su pravila Guardian Bella?

Postoji nekoliko pravila koja regulišu montiranje zvona.

Zvono mora biti napravljeno od atraktivnog, izdržljivog metala.

Treba ga obesiti na najniži deo motocikla, blizu tla, kako bi bio efikasniji za hvatanje gremlina.

Zvona ne bi trebalo da kupuju sami motociklisti.

Trebalo bi da ga kupi kolega motociklista ili voljena osoba i da vam ga pokloni.

I vi isto tako poklanjate drugima.

Ovo zvonu daje dvostruku borbenu moć protiv gremlina, a čin dobre volje aktivira zvono.

Nadalje, važno je povremeno čistiti i polirati zvona.

Tokom čišćenja treba se podsetiti na izgubljene drugove motocikliste i pravo značenje vožnje po vetru.

Kada se motocikl proda, zvono treba da skine i zadrži vozač kome je dato.

Ako prodavac želi da pokloni zvono kupcu, mora ga skinuti i pokazati "licem u lice."

Ako se zvono ne prenese sa namenjenom dobrom voljom, ono će izgubiti moć da uhvati i reši se destruktivnih gremlina.

Ako se zvono čuvara ukrade, loši gremlini će ići s njim i ono gubi svoju moć zaštite od gremlina.

Tradicionalisti smatraju da zvono čuvara treba okačiti negde na donjem delu motocikla. što je moguće bliže tlu.

Ako je vaš motocikl opremljen rol barom, to je obično najbolje mesto da ih obesite.

Kada je zvono blizu zemlje, pomaže mu da uhvati i kontroliše gremline koji vrebaju na cesti i traže da skoče na motocikl i naude mu.

Međutim, mnogi motociklisti vešaju zvono čuvara gde im odgovara ili ima smisla.

To može biti na ručkama, na okviru ili telu bicikla ili čak na njihovoj registarskoj tablici.

 

Legenda kaže da gremlini vrebaju na putu ili uz put i pokušavaju da se zakače za motocikle odozdo.

Postavljanje zvona čuvara što je moguće niže na motociklu i što bliže prednjem delu, osigurava da će zvono privući pažnju gremlina, da će ga oni zgrabiti, biti zarobljeni i ubijeni pre nego što budu imali priliku napraviti bilo kakav nestašluk.

Moguće je da neki moderni motociklisti nisu toliko praznoverni ili odluče zanemariti ovu staru tradiciju.

 

Veoma je važno kako pravilno okačiti Gremlin Bell.

Motociklista ne sme sam da okači zvono gremlina (pa čak ni da ga dodirne dok se ne okači na motocikl).

Uveriti se da je gremlin zvono bezbedno okačeno na motociklu je od vitalnog značaja. 

Cilj je osigurati da zaštitni talisman uvek ostane na svom mestu, da se reši tih gadnih gremlina i da motocikl i vozač budu sigurni.

Zvono zaštitnik motociklistima smeju davati samo drugi motociklisti.

Većina motociklista smatra da je prihvatljivo za svakoga kome je stalo do njih da im da zvono čuvara i to će im pružiti određeni nivo zaštite od gremlina.

Međutim, kada motociklista dobije zvono čuvara od drugog motocikliste, to pomaže u stvaranju posebne i moćne veze.

Označava bratstvo, prijateljstvo i dobrotu između motociklista.

Dajući do znanja da ima neko kome je zaista stalo do njih i njihove sigurnosti i dobrobiti dok se suočavaju sa gremlinima i drugim opasnostima na širokom putu.

 

Vozači Harleya na svojim motociklima "ugrađuju" zvona čuvare od 1940-ih.

Danas mnogi jahači Harley Davidsona imaju malo zvonce pričvršćeno na donji do svog okvira.

 

Legenda o Gremlinskom zvonu počela je sa Drugim svetskim ratom.

 

Piloti savezničkih aviona su bili preplavljeni umorom i često su halucinirali tokom letova.

Neke od njihovih halucinacija uključivale su i viđanje mističnih stvorenja - Gremlina, koji pokušavaju da sabotiraju i obore njihove avione.

Ovi piloti su radili dugosatne letove, sa malo odmora i bili su u problemu.

Da bi oterali ove gremline i zaštitili svoje avione, piloti su počeli vešati mala zvona u svoje avione.

Fizički bi se zaštitili od halucinacija, neprestanom zvonjavom zvona (diskutabilno je, koliko su mogli da ih čuju od zvuka motora).

Verovali su da će zvona uznemiravati i zbuniti gremline, odvodeći ih dalje od aviona.

Nakon rata, neki od veterana doneli su ova zvona čuvare sa sobom kući.

Mnogi rani bajkeri bili su bivši piloti iz Drugog svetskog rata koji su voleli Harley Davidson motocikle.

Videli su moćnu draž zvona koja su ih čuvala tokom opasnih letova i verovali su da će im zvona pružiti isti nivo zaštite na njihovim motociklima.

Malo zvonce na dnu okvira motocikla postepeno je postalo sinonim za Harley vozače.

Ali, nisu jedini koji ih imaju.

Bikeri sa svim markama motocikala svesni su ove legende i moći zvona čuvara i imaju ih na svojim motociklima.

To nije samo Harley stvar,.

Kako su druge marke motocikala postale sve popularnije i nova generacija motociklista saznala za legendu o zvonu čuvaru, viđanje zvona na drugim markama motocikala postaje sve češće. 

Danas je zvono postalo simbol zaštite od cestovnih gremlina i najveći poklon za motocikliste. Snažna veza bratstva, prijateljstva, ljubaznosti i drugarstva kolega motociklista.

 

“Nema misticizma. Stvar je jednostavna. Mi ljudi, jednostavno, malo poznajemo univerzum, koji, kao što vidimo, ne “prihvata” uvek naša pravila, previše ljudskih pretpostavki i naredbi.”

Anti-Gravity Technology Hidden in Nature - Viktor Grebennikov

Promenio Januar 21, 2023 član feniks

[feniks 2143 Napisano Januar 23, 2023 (promenjeno)]

On 21.1.2023. at 20:36, feniks je napisao:

Vaša oprema je namenjena da vas zaštiti od fizičkog, ali zaštitničko zvono je namenjeno da vas zaštiti od natprirodnog.

Nekima je dovoljno, samo, da se zaštite od gremlina.

 

"Vaš stav, a ne vaša sposobnost, odrediće vašu visinu."

(kako reče motivator, Zig Ziglar)

 

Jahanje na motociklu je, sama po sebi, opasna aktivnost.

Pokušajte to da shvatite.

 

 

Većina (ako ne i svaki) motociklista kojeg poznajemo doživeo je, barem jednom, "prizemljenje" motociklom i bio povređen.

 

Neki, čak, kažu da je nezgoda, neizbežni, deo procesa učenja.

Mislim da je padanje veoma loša "alatka" za obuku.

 

Takođe znam da izbegavanje određenih, rizičnih, postupaka može drastično smanjiti rizik od sudara.

 

I...?

Ništa novo pod suncem.

 

Kažu da glupost najviše boli.

Ovaj poslednji deo ima za cilj da razmesti naše misli u neke kategorije, o tome, šta je potrebno da se minimizira (ili čak eliminiše) rizik od pada.

 

Nosite kacigu.

Ali... Nemoj biti "lignja" ("squid biker").

 

Postoji mnogo kontroverzi, oko porekla ovog, engleskog, termina, kao i kod svakog slenga.

Ali, najbliže opisu je, kako isti izgledaju, razmazani po pločniku, nakon što se dogodi neizbežno.

 

Mislim da to nikada nećemo rešiti, ali se možemo složiti da je "lignja" jahač, onaj koji preuzima ekstremne i opasne rizike zbog neznanja, ega, dobre stare gluposti ili kombinacije gore navedenog .

 

Svi mi, na ovaj ili onaj način, počinjemo tako.

"Lignja početnici" nastaju iz neznanja i obično brzo nauče lekciju (i ispravljaju rizično ponašanje). Ali prave "lignje" ne uče.

 

Svi smo takođe imali taj bljesak ega, koji je gurao naše motocikle, mozak ili telo preko granica onoga što sigurno mogu učiniti.

Normalna osoba će se uplašiti (izvući se ili pasti).

Ako ostane "neraspakovan", verovatno, to više neće uraditi (ili barem neko vreme).

 

Neću se truditi da razumem um "lignje" (ako tako nešto postoji) i zašto rade stvari koje rade.

Ali izgleda da vole pažnju.

 

Ali istina je da svi radimo "squiddley" stvari.

 

Naravno, postoje izuzeci od svakog pravila, ali, po arhetipu obično se radi o mladoj osobi (muškog pola).

Oni od nas koji smo (ili smo bili) u toj grupi znaju da je ispravno odlučivanje, zaista, jako teško.

 

Međutim, istina je da se, ova vrsta, može naći u okviru oba pola (svih starosnih dobi) i da upadaju u nešto ne razmišljajući stvarno o mogućim posledicama.

 

Stereotip, kako izgledate kada vozite motocikl.

 

Prva stvar koju je instruktor motocikala obavezan da uradi, u uvodnom razgovoru osnovnog kursa vožnje, je da informiše buduće kandidate o njihovim rizicima i odgovornostima.

Vožnja motociklom je 27 puta opasnija od vožnje drugim vozilima (po pređenom kilometru puta).

 

Svaki, "pelcer" motociklista, koji odustane, kada shvati ovu činjenicu, znači jednu "lignju" manje na putu.

Osoba, koja misli da su motocikli samo neka vrsta automobila, na dva točka (zbog naprednih tehnoloških novotarija), koji svetu signalizira koliko su hrabri / opasni / seksi / nametljivi / nezavisni, koja nije mnogo razmišljala o opasnostima i rizicima vožnje je, znate već šta.

 

Ne mogu svi, niti bi trebali, voziti motocikl.

Zato što: nemaju sposobnost da nauče veštine bezbedne vožnje, imaju fizičku razliku koja ih sprečava da voze bezbedno ili ne mogu pravilno da rasuđuju.

 

Prvi zahtev, je samorefleksija (nešto što "squid" motociklisti jednostavno ne rade).

 

Prihvatanje stvarnih rizika motociklizma je samo polovina problema.

 

Kao motociklisti, mi imamo odgovornost prema našoj zajednici.

Prvo, dugujemo našoj porodici i prijateljima, priliku da im budemo u blizini i nepovređeni.

Jer će oni biti ti koji će se, možda, morati brinuti za nas (ili žaliti zbog naše smrti), ako nešto pođe po zlu.

 

Društvu, u kom živimo, takođe, dugujemo da ne budemo smetnja.

 

Konačno, mi imamo dužnost prema našoj zajednici motociklista i zalažemo se da se te dužnosti pridržavamo.

 

Motocikli su jedan od najmanje regulisanih opasnih sportova i aktivnosti, a to pokazuje broj

nastradalih motociklista i "lignji" svake godine 

 

Sva oprema, sve vreme (to je ono za šta se ATGATT zalaže).

 

I to nije definicija odgovarajuće opreme, koliko je to stav da ste spremni za udes, a ne za vožnju.

Ovaj desno pretpostavlja da se loše stvari dešavaju samo drugim ljudima.

Zato ne nosi zaštitnu opremu, osim one koja je propisana zakonom.

 

Vožnja bez opreme – ili dopuštanje vašem saputniku da se vozi bez opreme – znači da:

ili poričete rizike povezane sa vožnjom,

ili ignorišete svoju odgovornost prema drugima (da učinite sve što možete da biste bezbedno vozili).

 

Već i

znaju koliko je važno nositi čizme, rukavice, pancire i naravno DOT odobrenu moto kacigu.

 

Ono što želim da shvatite je da je vožnja u opremi izbor stila života, koji je često neprijatan i nezgodan, ali se isplati.

Naravno, neće umreti, svaki koji padne noseći kratke pantalone (iako su ljudi umirali od infekcije uzrokovane velikim ozledama kod abrazije tkiva), ali propatiće dosta, ležeći na stomaku, tri sedmice, dok mu rane zarastaju.

 

Odeća koristi i nama i našoj zajednici.

Kada dođemo na posao ili u prodavnicu, u punoj opremi, prva stvar koju ljudi pitaju je: „Zar nije vrućina u svim tim stvarima?“

"Nije tako vruće, kao klizanje po asfaltu, golom kožom, pri brzini od 60 km/h."

O dvostruko većoj brzini neću ni da trošim mastilo.

Nošenjem opreme činimo druge svesnima opasnosti vožnje motociklom i "govorimo" im da, svoju bezbednost shvatamo ozbiljno.

 

"Koji je najbolji prvi motocikl?"

Verovatno jedna od najpretraživanijih fraza o motociklima, na Google-u.

Postoje hiljade mogućih odgovora...

Ali postoji samo jedan istinski dobar:

"Najbolji prvi motocikl je onaj koji je najbolji za tebe."

Ne po tvom mišljenju, niti mišljenju drugih.

 

Razlika između normalne osobe i glavonožaca je u tome, što će "lignja" prvo odlučiti koji motocikl želi, a zatim potražiti informacije koje potvrđuju taj izbor.

Na internetu, gde nedostaje validacija.

 

Na primer, želi Suzuki GSX-R600 kao svoj prvi motocikl, ode na Facebook grupu ili internet forum vlasnika GSX-R600 (i pita ih da li je to u redu).

Neki od učesnika će mu reći istinu – da je sportski motocikl, visokih performansi, od 600 kubika verovatno najgori mogući izbor (iz više razloga).

Neki od njih (i među njima može biti "lignjoslav") će reći nešto kao: „Samo se smiriš malo na gasu i biće to dobro. Tako sam i ja uradio. Uvežbaćeš se vremenom."

Isto važi i za Harley Davidson od 20.000 evrova ili BMW R1200GS "adventuristički" motocikl, nabijen do vrha (ako ti je glavna dilema, kako ćeš izgledati na motociklu,premalo ili preveliko,  batali celu priču).

Njemu nije bilo važno, pa ne treba ni tebi da bude.

 

 

Tako, naš prijatelj, "mekušac", odlazi i troši novac na kupovinu svog, prvog, motocikla iz snova, misleći da će „prerasti u njega“ (pitam se da li kupuje i cipele na isti način).

 

- Ponekad, nekim čudom, "prežive" prvu godinu, sa umerenim fizičkim i ekonomskim poteškoćama, dovoljno dugo da preporuče novim jahačima da slede njihov put.

 

- Drugi prodaju svoje motocikle (mala kilometraža, jedan vlasnik, besprekoran, nemam vremena za vožnju, dajem uz njega i  kacigu...“) i nikada više ne voze.

 

- Treća kategorija...Sami možete pogoditi šta im se događa (kada im ugrađene "asistencije" ne obave "resetovanje", zbog vozačkih nesposobnosti).

 

Treba odabrati, svoj prvi, motocikl, zavisno od toga koliko su čvrste tvoje osnovne veštine.

 

Ali kako naučiti te veštine bez motocikla?

Pa u "auto" školi.

Tu ti daju motocikl za učenje i svesni su mogućnosti da ga možeš oštetiti (tome služi osiguranje).

Nauči da voziš, a ne da razmišljaš o nastavnom sredstvu.

Kada budeš znao voziti, znaćeš nešto više o tome kakav ti je motocikl potreban.

Ako ga uopšte želiš (mnogi vozači nikada ne kupe motocikl, nakon što prođu osnovni kurs vožnje).

Ili, još gore, dobiju dozvolu i misle da će, posle, samo par sati poligonske i kursa bezbedne vožnje, postati motociklisti.

Nemojte se zavaravati.

 

Motociklisti, koji dugo voze, dobrano su svesni, gore napisanih redova.

 

Odustanite na vreme.

Ili, svesno, idite do kraja.

Šta god da odlučite, budite mi mi sretni, zdravi i voljeni.

 

"Gremlin Bell" ili bilo šta, u tom smislu, je stvar ličnog izbora (to se ne preispituje).

Zaštitna oprema je neophodna (to je jasno kao dan).

Samorefleksija je najvažnija.

 

Promenio Januar 23, 2023 član feniks

[feniks 2143 Napisano Januar 26, 2023]

50 saveta za bezbednu vožnju - BJBikers.com

BJBIKERS.COM

---

Bilo da ste početnik ili veteran, ispod je 50 saveta za bezbednu vožnju koje valja uvek imati na umu dok ste u sedlu motocikla.

 

[icecool 575 Napisano Januar 27, 2023]

Za Gremlin Bell prvi put čujem.

Mene su učili kad sam bio mali, da Ganci mindža leči sve, a usput i poništi sve negativne vibracije pristigle iz dubine kosmosa.

Nema veće medecine na Balkanu i okolini od toga.Ne mora biti poklon, ali nikako na silu (dođu gremlini odmah).

Nemoj se lažemo ...

 

[feniks 2143 Napisano April 1, 2023 (promenjeno)]

"Sveža decembarska noć.

Doba kada hladan pustinjski vazduh postaje dobrano oštar.

Dok mesec obasjava noćno nebo, pustinjski kaktusi bacaju sablasne senke.

Stari, sedi, bajker se vraća sa putovanja u Meksiko, na motociklu natovarenim božićnim poklonima koje je kupio za decu u sirotištu, u blizini kuće u kojoj je živeo.

Ubrzo nakon što je prešao granicu, učinilo mu se da je video nešto u daljini, ali nije mogao biti siguran šta.

Mislio je da se to samo njegov um, možda, poigrava sa njim.

Ali, kada je prošao kroz krivinu i približio se lokaciji na cesti, srušio se bez upozorenja, odbačen sa motocikla, udarivši o prašnjavi pustinjski drum.

Dezorijentisan, stari bajker je podigao pogled i shvatio šta je video.

Ispred njega je bila grupa gremlina, koji su se radovali svom uspehu.

Drumski gremlini su mu počeli prilaziti, dok je ležao na zemlji, jedva živ i nesposoban da se pomeri zbog pada.

Pošto nije imao čime da se brani, starom bajkeru je izgledalo kao da je na kraju puta.

Međutim, primetio je da mu je jedna od bisaga pukla prilikom pada i brzo je ispružio ruku, privlačeći je sebi.

Zgrabivši poklone iz torbe, bacao ih je na gadnu malu grupu gremlina koji su se približavali, pokušavajući da ih uplaši.

Bacao je poklon za poklonom, ali gremlini nisu stali.

Posegnuvši u sada skoro praznu torbu, došao je do poslednjih stvari – malih zvončića koji su bili među poklonima za decu.

Kao krajnje sredstvo, zazvonio je, što je brže i jaće mogao, nadajući se da će buka uplašiti gremline. 

U isto vreme su dvojica motociklista slučajno kampovala u pustinji, ali nisu čuli kada je stari motorista pao.

Kroz tišinu noćnog vazduha začuli su zvuk zvona.

Pod pretpostavkom da su sami, u ogromnoj pustinji, za njih je ovo bilo nešto neočekivano.

Odmah su krenuli da potraže izvor zvonjave.

Približavajući se izvoru buke, naišli su na starog bajkera koji je ležao na mestu nezgode i drumske gremline koji su nestrpljivo čekali da ga savladaju i preuzmu svoju nagradu.

Bajkeri su napali gremline i naterali ih da pobegnu u noć.

Stari motociklista u želji da se oduži, što su mu spasili život, ponudio im je novac za njihovu pomoć.

Oni to odbili.

Rešen da im uzvrati na neki način, kao gest dobre volje, motociklista je odrezao rese svoje bisage i  vezao na zvona koja su mu spasila život.

Poklonio im je zvona, govoreći  da, ako im ikada zatreba pomoć, pozvone njima.

To bi im možda moglo spasiti život."

 

Izvor:

 

http://cdn.shopify.com/s/files/1/0509/4440/9800/articles/four-gremlin-bells-on-motorcycle-compact_ccc3252b-c999-4513-b9dc-9a6ec3a839ae_1200x1200.jpg?v=1644766604

The Legend of the Gremlin Bell - An Old Biker's Tale

SONSOFEDEN.ONLINE

---

Learn about the history and legend of guardian bells and find out why they're such an important part of biker culture.

 

Drumova i puteva ima raznih, a na njima raznih dogodovština i neprijatnosti. 

A drug na drumu je ona osoba, koja će té neprijatnosti, ako ne otkloniti, ono bar ublažiti.

 

Čovek je biće koje više od svega teži da ostavi neki trag za sobom, u ovom ili onom obliku. Nešto što vreme neće izbrisati ili ga barem neće izbrisati tako lako.

BJBikers Vitez - BJBikers.com

BJBIKERS.COM

---

Simbolično priznanje za najplemenitija dela godine, ustanovljeno da prepozna i oda počast pojedincima koji su na delu pokazali humanost i solidarnost.

 

Ako ikada začuješ "zvono" nevoljnika, budi vitez, zastani, pomozi.

 

Promenio April 1, 2023 član feniks

[feniks 2143 Napisano April 27, 2023]

 

 

[feniks 2143 Napisano Octobar 25, 2023 (promenjeno)]

Bajkerski duh.

 

"Ni Bog nije postavio jasnu granicu između genijalnosti i ludila."

Promenio Octobar 25, 2023 član feniks

[feniks 2143 Napisano Septembar 1, 2024]

 

[feniks 2143 Napisano Octobar 9, 2024]

 

 

[balinjera 265 Napisano Mart 22]

 

[feniks 2143 Napisano Jun 13]

 

[feniks 2143 Napisano Jun 23 (promenjeno)]

Samorefleksija (u pitanju je određena grupacija bajkera u koju ubrajam i sebe).

Vožnja motocikla kako postaješ stariji – da ili ne?

Svako od nas će se pre ili kasnije suočiti sa ovim pitanjem.

"Nijedan sat života proveden u sedlu nije uzalud potrošen."

Winston S. Churchill

 

Iskustvo jednog zrelog motocikliste (negde na pitomom zapadu)

"Ponekad me iritira moja sposobnost da se mirno oprostim od stvari koje sam, čini se, zavoleo.

Najnoviji primer za to je zamena mog proverenog FJR 1300 za Tracer 9 GT istog proizvođača.

Površno i čisto tehnički gledano, to predstavlja skok unapred, inovacijama u smislu pogona, šasije i sigurnosti.

Ali, sama odluka još dublje utiče na moj moto život.

Pokazuje koliko se morate preorjentisati u "trećoj fazi života", ako želite uživati u vožnji još nekoliko godina.

Pod uslovom da vam vlastito blagostanje pomaže u tome.

 

Promena motocikla vuče korene od dana kada je jedan glupi vozač slupao moj GS u komplikovanom sudaru u kružnom toku i samo pravovremeni skok iz sedla spasao me od veće katastrofe.

Krivica je bila - kao što je često slučaj u takvim situacijama - na vozaču automobila.

Policijska patrola, koja se slučajno našla prisutna, elegantno i tiho se pobrinula za potrebne mere i prevoz motocikla do BMW salona.

 

"Prvo u štalu dolazi konj, pa tek onda jahač."

S obzirom na totalnu štetu, gajio sam naivnu iluziju da, u sred sezone, mogu naručiti zamenski BMV motocikl na licu mesta.

Bilo je to jedno smešno iskustvo.

Trebalo je pola sata čekanja, da čoveku u zrelom dobu, ne baš preopterećeno prodajno osoblje, posveti nešto što bi ličilo na pažnju.

Koliko god moja lična istorija bila belo-plava, moja budućnost motociklizma sigurno nije.

Pogotovo što takvo iskustvo, nažalost, nije izolovan "incident" u mojih pet decenija druženja sa BMW motociklima.

 

Radije ne bih ponavljao komentare, prijatelja, taksiste koji me je, nakon toga, munjevitom brzinom, odvezao kod mog ortopeda.

Rezultati pregleda, međutim, bili su izuzetno ohrabrujući, jer nisam pretrpeo nikakve veće fizičke povrede.

Moj anđeo čuvar je morao imati raspon krila "boinga 747."

 

Novi motocikl – nova sreća
Nakon sudara, preostaje samo jedno: što pre se vratiti u sedlo.

Zato sam se, namerno, uputio prema najbližem salonu motocikala.

Yamahinom salonu odmah iza ugla.

Ovde su moje želje za naslednikom toplo primljene: želim udoban motocikl za dve osobe i prtljag, sposoban za duge relacije, sa snažnim pogonom, tehnički sofisticiran, bez ikakve posebne opreme.

Iz mnoštva izloženih motocikala, FJR 1300 mi se, iščekujuće, nasmešio i bio je uspešan u tome.

Prvi utisci: pozitivno sedenje, ergonomija i upravljanje bili su dosledni.

Sledećeg dana, probna vožnja, prvo sam, a zatim sa suprugom.

U toku puta sam ukratko sumirao svoje utiske o vožnji.

Motor odgovara, vozićemo ga.

 

Prošlo je samo 24 sata, od rendgenskog snimanja do kupoprodajnog ugovora, gotovo rekordno vreme.

Tokom sledećih šest godina, FJR nam je pružio ogromno zadovoljstvo sa preko 70.000 pređenih km i nezaboravna iskustva putovanja od Sicilije do Švedske.

Brza, udobna i sigurna, putovanja bez tehničkih problema.

To je bilo upravo ono što smo želeli i u čemu smo uživali.

 

Teret radosti
Međutim, vremenom je bilo neizbežno da će ovaj, gladak kao svila ali snažan, motocikl sa svojom solidnom udobnošću vožnje, uzeti svoj danak.

Postepeno mi je FJR postajao sve teži i teži.

Ne u pokretu, jer je sve radilo dobro.

Ali zahtevnije manevrisanje po kaldrmi ili kamenitim površinama postajalo je sve teže.

Uostalom, težinom ekvivalentnoj težini šest mašina za pranje veša moralo se manevrisati dok je spreman za vožnju.

A spakovan i spreman za putovanje, sa suvozačem, iznosio je dobrih pola tone.

To nije beznačajno.

Dakle, suočio sam se sa izborom.

Ili ću nastaviti voziti FJR dok mi zaista ne postane pretežak (tada bi moja moto karijera verovatno bila završena).

Ili ću sebi kupiti još nekoliko godina vožnje zamenom, sada teške gromade, za lakšu, upravljiviju, mašinu.

Bilo nam je jasno da je samo druga opcija održiva.

 

Agonija izbora
Ovom odlukom su započele uporedne studije, "strašan" zadatak u sivoj, kišnoj zimi: potraga za laganim, okretnim i udobnim Sporttourer  motociklom za nas kao par.

BMW F 900 XR je bio van trke iz gore navedenih razloga. Takođe je "samo" dvocilindrični motor i prilično neudoban za putnika na dugim putovanjima.
Kawasaki 1000 SE Grand Tourer: atraktivan, snažan sport tourer sa dobrom opremom, ali relativno skup i, sa velikom težinom, bez ikakve uverljive dodatne vrednosti u poređenju sa našim prethodnim motociklom;
Honda NT1100 DCT: vrlo solidan, ali ne mnogo lakši od našeg FJR-a. Osim toga, prelazak na dvocilindrični motor bio bi mi prilično težak.
Yamaha Tracer 9 GT: Najlakši motocikl u kvartetu, sa briljantnim trocilindričnim motorom, dobrim manirama, brzim menjačem brzina sa  agilnošću poput balerine i uopšte najboljim odnosom cene i performansi. Takođe nudi veliku udobnost, odgovarajuću ergonomiju i najveći kapacitet za prtljag u poređenju sa konkurencijom.

Japanska estetika jasno prihvata ideju da objekt, da bi postigao savršenstvo, mora imati i tamnu stranu da bi sijao.

Uprkos svim njegovim prednostima (u razumnoj meri).

Ovo se odnosi i na Tracer: nezgodna navigacija, preopterećeni, podeljenii, odsjaju sklon ekran.

Ali zbog svih njegovih prednosti, rado ga prihvatam.

Kao i uvek, kompromis.

 

Da li uopšte želiš voziti motocikl u starosti?

Da li se i dalje osećaš dovoljno fizički spreman da se nosiš sa naporom putovanja i da možeš samouvereno upravljati motociklom u kritičnim situacijama?

Da li i dalje imaš potrebno vreme reakcije i bitne reflekse za odgovornu i sigurnu vožnju?
Da li se tvoja lična okolina (porodica, bliski prijatelji) slažu da bi trebao nastaviti voziti motocikl ili se moraš nositi sa stalnim prigovorima koji ometaju tvoj hobi?
Da li je tvoj trenutni motocikl i dalje prikladan za tvoje godine ili je postao pretežak/previsok/previše nezgrapan?

1. Svaka aktivnost, svaki hobi, u nekom trenutku prirodno završi, uključujući i vožnju motocikla.

To je normalno (ako nije zbog nesreće).

Ali u nekom trenutku, osećate se kao da ste "završili" sa tim.

Sasvim je legitimno i nije neobično da se u nekom trenutku oprostiš od njega iz ličnih razloga.

Ako dođete do ovog zaključka, prodajte svoj motocikl i iskoristite novac da organizujete zabavu sa prijateljima koju će pamtiti do kraja života.

2. Naravno, fizička snaga sa vremenom opada. I to je normalno. Ako vožnja motocikla postane preterano naporna, ne samo da više nije prijatna na duge staze. To ide i na štetu sigurnosti (vaše i tuđe). To je fatalno.

Onda je bolje stati i vratiti se na tačku 1.

Ako ste još uvijek fizički spremni ili možete postići potrebnu kondiciju, onda se bavite sportom/gimnastikom. Ciljano i pre svega, redovno, svaki dan.

Za ovo vam više nije potrebna maksimalna snaga, već izdržljivost i fleksibilnost.

Koliko, to je važnije znaćete to kada vam pluća budu škripala a kosti pucketale.

Nije zabavno, ali stalna vežba je neophodna.

Setite se motoa američkih mornaričkih foka: Jedini lak dan bio je juče.

Ako to ne želite ili ne možete, vratite se na tačku 1.

Ako ste (sretno) spremni učiniti nešto za svoje telo, pređite na tačku 3.

 

3. Vožnja motocikla je 50% mentalna: iskustvo, osećaj, intuicija, koncentracija, reakcije, refleksi.

Nemojte pretpostavljati da ćete i dalje moći voziti motocikl samo zato što ste decenijama na dva točka.

Budite svesni da je vaš nervni sistem strukturiran poput kompjutera.

Arhivirali ste neverovatnu količinu iskustva na svom hard disku, zbog čega se osećate (možda čak i sa pravom) superiorno u odnosu na druge.

Ali vaša RAM memorija, koja vam je odmah potrebna za svaku akciju vožnje, vremenom postaje sve manje efikasna.

Stoga, kritički preispitajte sebe da vidite da li su vaše reakcije, refleksi i koncentracija i dalje dovoljni.

Za ovo postoji mnogo vežbi, od flipera do dugog, zahtevnog predavanja koje upijate skoncentrisani na YouTube-u.

Piloti borbenih aviona su igrali Mikado između misija (prema službenim uputstvima), kako bi potstakli smirenost i koncentraciju.

Vaši unuci bi sigurno bili sretni kada bi nešto aktivno igrali sa njima.

Ako imate nepopravljive deficite u ovom području, vratite se na tačku 1.

Ako i dalje sve ide dobro, pređite na tačku 4.

 

4. Čak i najugodniji hobi može postati kiseo ako kod kuće postoje nepremostiva neslaganja.

Briga za vašu dobrobit i sigurnost svakako je vredna poštovanja, posebno ako duboko u sebi morate priznati da je vaša bolja polovina u osnovi u pravu.

Ali ako se radi o suštini ili ako je porodični mir ugrožen, onda morate pažljivo odvagati šta vam je važnije, a šta ne želite ugroziti.

Ako se pale svetla upozorenja, vratite se na tačku 1.

Ako postoji dogovor, pređite na tačku 5.

 

5. Kao što vidite, priča o promeni motocikla ima ozbiljnu pozadinu.

Vremenom se neizbežno pojavljuju jedan ili dva "mala problema":ako vam noga uzrokuje nelagodu ili vas noga boli prilikom prebacivanja preko sedišta, leđa tokom vožnje, kada težina postane problem (motocikla ili vaša vlastita).

Ako to primetite, onda mirno priznajte sebi da je vreme za promenu i potražite nešto novo.

Na tržištu motocikala, praktično postoji sve i ponešto za svakoga što bi trebalo da odgovara.

Bilo da je novo, polovno, nije važno.

Međutim, svako mora individualno izbalansirati odnos zabave/finansijskog izdatka/preostalog roka i delovati dosledno sa svojom (konačnom?) novom kupovinom.

A ako u nekom trenutku više ne funkcioniše, vratite se na tačku 1 i sačuvajte još mnogo divnih uspomena u svom motociklističkom srcu.

Vožnja motocikla u starosti - da ili ne? - ovo pitanje je neizbežno, često neugodno ili čak bolno.

Odgovor na ovo pitanje može biti samo individualan, jer zavisi od vlastite dobrobiti, kao i od ličnog životnog plana.

Ipak, to omogućava određenu fleksibilnost kada je u pitanju produženje moto karijere.

Međutim, to zahteva čvrstu odluku i dosledan rad na sebi.

U slučaju sumnje, uvek vredi razmisliti o završetku moto karijere sa unutrašnjim mirom, a ne sa sudarom za koji možda čak ni nismo krivi.

 

Većina motocikala je preteška, čak i za mlađe muškarce, posebno prilikom manevrisanja.

Pogotovo kada je dizajn nezgodan i ne možete raditi celim telom.

Centralni štender je još jedan problem - često je loše postavljen, čak i mladi, snažni muškarci imaju problema sa podizanjem motocikla.

Nisu svi Hulk Hogan.

 

Honda shadow 750 Aero (233 kg) vs. Moto Guzzi California 1100 EV (265 kg)-suva težina

Zanemarljiva razlika od 32 kg, dok se ne zaustaviš i spustiš obe noge na zemlju ili probaš da manevrišeš u mestu.

Subjektivni osećaj, ali ga ne zanemarujem (rvanje sa motociklom, lično, ne doživljavam kao seksualnu fantaziju  potčinjavanja i dominacije).

Shvatiš da tvoja urođeno-razrađena univerzalnost u vožnji, počinje da gubi bitku sa rasporedom mase (po16 kg  legure  metala termo grupe, locirane asimetrično-visoko, sa obe strane). 

Sa Hondom nemam "crvića u malom mozgiću" (prilagodio sam motocikl sebi, da mi bude agilan na putu a sam po sebi je saradljiv, kada ga, po garaži, vrtim uz pomoć 1 konjske snage). 

U svakom slučaju, voziću sve dok ne predstavljam opasnost za druge, čak i ako se samo vozim mopedom oko bloka.

 

Svima onima, koji, u zrelim godinama, imaju hrabrosti da uđu u moto svet želim još mnogo srećnih godina vožnje motociklom.

I da ga svaki put vratite u garažu onako kako ste ga izvezli.

Promenio Jun 24 član feniks

[misa-pei 8353 Napisano Jun 23]

Baš sebe u poslednje vreme uhvatim kako razmišljam o svemu ovome. I istini za volju, još nisam ništa pametno smislio.

 

Teško je priznati da ne možeš više da radiš nešto što ti je tokom decenija bila najobičnija stvar. Da moraš sebe da ograničiš, da smanjiš svoje želje, promeniš navike. Da sebe realno sagledaš, da prihvatiš smanjenje fizičkih mogućnosti. Da se telo promenilo, da je postalo kao stari motor. Radi, ali traži veće održavanje, negu. Preskoči koji takt, ali ide. Dok ne prolupa. 

[Guliver 843 Napisano Jun 24]

Pre 6 sati, misa-pei je napisao:

Baš sebe u poslednje vreme uhvatim kako razmišljam o svemu ovome. I istini za volju, još nisam ništa pametno smislio.

Još koju godinu i meni ovo pitanje dolazi na dnevni red.

Sve češće gledam Royal Enfielde, Kawasaki W800 i slične retro motore koji bi mogli biti "rješenje". Treba smanjiti snagu i težinu motora te odabrati nešto  što će sublimirati mene, moj karakter, ukus i moje moto iskustvo u jednom.

P.S.

Moj MZ TS 250/1 sam kupio od čovjeka koji ga je dobio kao službeno vozilo u nekom šumskom preduzeću 1977.godine. Vozio ga a zatim ga otkupio i vozio u privatnoj režiji sve dok je fizički bio u stanju da to radi... Sve ima svoj početak i svoj kraj a ovo zadnje treba dotaći što laganije i bezbolnije.

 

[Blaza 12782 Napisano Jul 3]

Moj problem je što sam kasno počeo da vozim motor. Davno bila 69-ta... 

Taman sam došao do motora koji mi je savršen skoro u svemu, osim težine u mestu, manevrisanju. A ide, uhh... 

Baš mi se svideo tekst / post od Feniksa. Za nas starije, poučan.

[Best 12647 Napisano Jul 3]

pre 56 minuta, Blaza je napisao:

Moj problem je što sam kasno počeo da vozim motor. Davno bila 69-ta... 

 

Jel si stavrno toliko stara škola, ili računaš i kad si se u tatinim jajima vozio motorom?

[Blaza 12782 Napisano Jul 3]

Tata nije vozio ni kola...

[Best 12647 Napisano Jul 3]

@Blaza ondak poštovanje gosn stari bajkeru.