the_doctor 9647 Napisano Jul 15 Drug član, 961 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: BMW R1200 GS - 2006 K25 Prijavi odgovor kao problematičan Pisati ili ne pisati, bilo je pitanje!? Pregorak ukus u ustima kad god bih pomislio na čoveka kog nepoznajem predugo, ali ovo malo što smo kontkta imali i koliko sam mogao da ga upoznam na forumu je bilo više nego dovoljno za formiranje pravo dobrog mišljenja o njemu i zasigurno stava da ne zaslužuje to što ga je snašlo. Nemoć je sranje. Šta mogu da uradim da tu nešto promenim, vrtim konstantno po glavi. Svaka misao se završi ćorsokakom. Opet - nemoć je sranje. Kako je "sutra" ipak imalo skroz bolji ukus, nakon što sam saznao da je naš čovek opet slobodan upustih se ipak u ovo pisanje... Treba se potsetiti jednog dana na sve ovo i s osmehom zaključiti da je vredelo, nadam se - večni sam optimista!?!?!? Nekako je sve to trebalo izbalansirati u glavi tog vikenda. . . . Draga i ja obeležavamo 3 god braka i uz sitnu toleranciju na datum i 6 god zabavljanja. Kao pravi kačkavalj i romantičar u pokušaju kupih cveće - ubiće me, opet, ako to tako može da se desi, kad sazna da sam njene slike stavljao u putopis. A potom i na elegnatnu večericu...o Bože kako se teško uklapam u takva mesta, skroz suprotna strana moje ličnosti. Samo daj da je jednostavno, opušteno, skromno, gde ne treba baš mnogo voditi računa o ponašanju i bontonu... Aliiii... Ona voli i njoj znači - jednom godišnje ćemo u praviiii restoran i ja u pozorište, ne u istom danu, nikako... . . . Restoran Durmitor. Još jedna slika kojom rizikujem svoj životić samo da bi vas uveo u ovu priču. Cenite moju neskromnu žrtvu. Četvrtak je. Sutra i za vikend bih lagano mogli naše malo slavlje začiniti i jednim pravim pravcatim Durmitorom - prolete ideja izmedju Zoke, jelovnika i mene. Jašta i dabome! . . . Polazak u Petak je došao na red prilično kasno, 17:45. Pravac i smer smo znali. Opet onaj Miloš veliki. Koliko ga često koristim u poslednje vreme, sad već počinjem da prepoznajem svaki sledeći detalj koji sledi, svako brdo i nizbrdo, svaki znak, naredno isključenje...i opet gorka misao prolete ispod moje kacige: drug i kolega zatvoren u 4 zida protiv svoje volje. ...im materina! . . . Kratak predah kod Loje uz komplet lepinju. Prilično lagan večernji obrok. . . . Privukla nas šarena svetla u daljini, pa svratismo da opalimo koji škljoc. Koja je vaša boja? . . . Mrak je uveliko. Vožnja po potpuno crnom Zlatiboru prolazi bez pola muke. Popalih sve ono ranije nakačeno na Bubu što može da svetli - večna tabu tema, i vozim kao da je dan. Nema mnogo saobraćaja pa "skraćivanja" svetala nije ni bilo. Samo vatra i gas, što moj tast voli da kaže. Ko voli nek izvoli, beli trouglić... Nova varoš - 260km, uskačemo u ranije rezervisan smeštaj, bez mnogo raspakivanja, samo osnovno, i gasimo se do jutra. . . . Dobro jutro. Rano ranimo kao i uvek... Da vidim gde sam uopšte. U dolasku sinoć sam samo mogao slepo da verujem strelici koja me do ovde navela i starijoj gospodji koja nas je uputila na jedna od mnogih vrata koje ima. Koliko sam bio umoran, mogla je i u trafo stanicu da me uvede. . . . Subota jutro - noše na glavu i idemo dalje. Jabuka prodje glatko, drugačije nismo ni očekivali. Naredno stajanje beše na skoro posećenoj lokaciji u povratku iz Trebinja - Djurdjevića Tara most. Neće ona nidje samo pozire... Lepe krivine ka Žabljaku. Uživanje. . . . Čitam usput na pauzama forum, organizacija se pravi...sjajno! Zoko dušo, sutra imamo važan zadatak. Sve planirano ukidamo za popodne. U to vreme MORAM biti na lokaciji Užice. . . . Žabljače... . . . Tankamo čorbu. U Aromi kupujemo piće i sitnice, i kormilo motamo u pravcu nacionalnog parka Durmitor. . . . Nedaleko dobismo i prve razglednice koje se prikazaše pred našim očima. . . . Galami čovek iza, frka, panika, poremeti mi nirvanu načisto, taman sam ušao u šestu zen fazu... "4 kontrole usput, ko ne kupi kartu, kazna 300 eura, 5 eura po osobi, uka buka..." Čekaj, stani, ko te dirao? Čak Noris? Pa što si se kačio sa njim... karikiram scenu u glavi. Čuvari naplaćuju karte za ulazak u nacionalni park. Nastup je bio kao da mu neko na žulj stao... Evo 10 evropsih batice, samo se ne uzrujavaj, srčka će te opali, prekomandovaće te u ležećeg policajca... Pa opet karikatura u glavi, kao u vicu: Će se podavite nazad s ti pojasevi zbog 10 eura... . . . Elem... Pravi Durmitor, mnogo lepši nego onaj sa jelovnika. Možda bi i ovakav neki detalj mogao da dočara onu lepotu - kratak video, pa nastavljamo. Putićima gospodnjim.... Ovde ako se niste slikali, kao da tamo niste ni bili. Te da ispoštujemo i zabeležimo. Zoka: Pa da, prvo da motor slika, pa ćemo se onda nas dvoje... turururu... Tugeder... Čuvar broj dva sad prilazi, manje galamdžija nego prethodni, opet pita za karte, opet pominje 5 eura po osobi. Kažem mu koja je životinja na kartama da ne bi morao da vadim iste i pokazujem, nasmeja se, kaže sve ok. Ajd' fino. . . . Podne je prošlo, doručak se još nije obavio. Pravo je vreme, a i mesto rekao bih. E ovo je pravo uživanje dobri moji. Lepo je U Durmitoru, ali je mnogo lepše NA Durmitoru. Mljackalo se jako, pa se izgleda prizvala i družina. Napadaju s ledja, sve zvoni i mekeće... . . . Svako normalan bi se nakon odvozanog nacionalnog parka Durmitor spustio na Plužine, ali neee, mi volimo da to bude divlje...ne bre to, mislim na vožnju. Sram vas bilo, to da pomislite... . . . Upućujemo se ka kanjonu Pive. Pogled na kanjon... Čika koji gore prodaje domaće preradjevine pita odakle smo, na koju ćemo stranu. Nakon odgovora da idemo u pravcu Tatinca, pa na Žabljak kaže: "Taj deo puta vam je baš zahtevan." A čuj, šta dete zna koliko je to 100 kila... Šta ti kravo kažeš? 'ebe joj se tačno za nas... Lec gou. . . . Uistinu, sve je asfalt. Šarenog je kvaliteta i godine proizvodnje. Ima odličnog do onog rupa na rupi. Delom kroz šumu, delom kroz otvorene predele, delom uz ivicu litice bez ograde. Put je dosta ugušen rastinjem, kao da nije već dovoljno uzak. Krivina je na krivini, uzbrdo-nizbrdo, i ovo malo saobraćaja kojeg ima gore prilično iznenadi kada naidje u susret jer je nepregledno. Odrona i oštrog kamenja veličine kao pesnica, koliko ti volja. Domet je gore kilav, nikakav. Pravi opis za avanturu - malo ćemo izdetaljisati ovaj deo puta u par slika. Probaću da budem racionalan, a da vi procenite resto pa pišite. Kada kažem kamenje, izgleda ovako...slike su nasumične. Ima i gorih. Litica i provalija... Za mimoilaženje blagi horor. Ne želite da budete na strani do padine u tom trenutku. Ja nisam bio. Toliko mesta ima... Nagnuo sam motor na stranu da mi ne zakači bočni kofer u mimoilaženju. Zoka drži ruku na litici pored da se pod uglom ne preturimo, šou program. Ovo je jedna od slika koja bi pokazala jednu od mnogih lakat krivina tamo i razliku u visini izmedju gornjeg i donjeg dela puta, levi deo slike. Penjanje kao na banderu. Ovo dovodi do jedne nus pojave. Tri su kofera, nas je dvoje. Dosta težine nazad. Nagib je velik, pa se motor propinje pri 10, 15 na sat i gubi upravljanje. Nema spuštanja noge dole. I to izgleda ovako, ako snimak uopšte može da dočara situaciju... @Vandrokaš Ja se nadam da si poslušao i nisi pošao ovuda. . . . Pri silasku već ka Žabljaku eto i Google auta, da se jednog dana setim, pa da se nadjem i izvučem sliku. Ovako izgledaju ovi koji podju, pa ubrzo traže mesto za okretanje i vraćanje nazad. Ako bi u Google maps ukucali Tatinac - Žabljak, nudi vam dve rute sličnog vremena putovanja, a razdaljine neuporedivo kraće. Jasno vam je kojom smo išli. Nakon odvozanog ovog poteza ja sam ga neskromno nazvao: test muškosti. Najzahtevnija ruta koju sam vozio od kad sam seo na motor. Da li bi je prošao opet? Naravno, u oba pravca. Zoka isto misli, kao da jedna luda glava na tom motoru nije dovoljna. . . . I ponovo Žabljak, krug je napravljen. Bilo je pravo uživanje. Ne mogu dugo, a da ne mislim na "sutra popodne", hoćemo li uspeti šta da uradimo... . . . Posetismo smeštaj. Skinusmo sa sebe moto opremu. Lagana garderoba, patike i u obilazak Crnog jezera. Prizori nestvarni. Ni jedna slika nije montirana, niti obradjivana. Slikana prosečnim telefonom. Teško se zaustaviti... Malo je gospodja pozirala. Malo se prale noge u hladnoj vodi. . . . Šetnja je prilično iscrpela naše poslednje atome snage. Stomak je tražio dopunu, ipak, dogovorismo da večera bude lagana i da ne preterujemo. . . . Lagano smo našli karirani stoljnjak, uzeli porciju domaćih kobasica, pekarski krompir, karadjordjevu, lepinje i posle pojeli na putu do smeštaja sladoled. Laaaagano! Na klopu smo odma nagrnuli čim je stigla. Ne bi bilo zgorega da se fotka toga našla ovde, ali... Malcu je Zoka konstatno bila zanimljiva. Nije skidao pogled sa nje. Sve te razumem "druže". Opčine nas, napiju, pa posle iskoriste! Pazi se kad odrasteš. Hahaha... . . . Svako na po jednu stranu, uz par premetanja po krevetu, svatite ovo kako želite, i spavanjac... . . . Od trenutka budjenja i doručka, kao što ću sad i opisati, mi je prošlo prepodne, a u isčekivanju popodneva. Da sam mogao premotamo bih ga kao traku. Vražje jezero A potom Zminičko... Gde su konji tu sam i ja. Svoj se svome raduje. Tamo videh i ovog lepotana. Obnovih svoj ruski sa njegovim vlasnikom. Izgleda da dalje od "spasiba" nisam došao, ali je želja postojala. Davno beše osnovna. Dohvatismo i malo divljine, da prošaramo. Verna nam... hvala joj - ni da štucne. . . . Uporno gledam na sat, počinje da me radi nervoza... Ženo, obustavljaj sve, mora da se podje. Da li će tamo biti jedan motor manje ili više verovatno ništa neće promeniti... Ali jedno je zagarantovano, mi ćemo se sa našim tamo pojaviti. . . . Put do Užica je u mojoj glavi bio kao dva treptaja oka, otprilike. . . . Detalje iz Užica imamo u drugoj temi. Znam samo jedno, da smo mogli svi bi se pun gas zaleteli u onu odvratnu zgradu i oslobodili brata da smo mogli. Znam da i on to zna. . . . U znak pobede u popodnevnoj Užičkoj bitki dižem pesnicu gore i završavam ovaj putopis uz povik: @Marko05 je na slobodi!!! "Sutra" je donelo lepe vesti. Ukus u ustima više nije gorak. Srećna ti sloboda junače! Ženo, srećna nam godišnjica braka i svi ovi predjeni kilometri zajedno i da ih bude još mnogo. Hvala na čitanju dobri ljudi. Do sledećeg vidjanja... 19 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marko05 6795 Napisano Jul 16 Drug član, 1542 postova Lokacija: Ужице Motocikl: Гулим ђонове... Prijavi odgovor kao problematičan 5 hours ago, the_doctor said: Pisati ili ne pisati, bilo je pitanje!? Pregorak ukus u ustima kad god bih pomislio na čoveka kog nepoznajem predugo, ali ovo malo što smo kontkta imali i koliko sam mogao da ga upoznam na forumu je bilo više nego dovoljno za formiranje pravo dobrog mišljenja o njemu i zasigurno stava da ne zaslužuje to što ga je snašlo. Nemoć je sranje. Šta mogu da uradim da tu nešto promenim, vrtim konstantno po glavi. Svaka misao se završi ćorsokakom. Opet - nemoć je sranje. Kako je "sutra" ipak imalo skroz bolji ukus, nakon što sam saznao da je naš čovek opet slobodan upustih se ipak u ovo pisanje... Treba se potsetiti jednog dana na sve ovo i s osmehom zaključiti da je vredelo, nadam se - večni sam optimista!?!?!? Nekako je sve to trebalo izbalansirati u glavi tog vikenda. . . . Draga i ja obeležavamo 3 god braka i uz sitnu toleranciju na datum i 6 god zabavljanja. Kao pravi kačkavalj i romantičar u pokušaju kupih cveće - ubiće me, opet, ako to tako može da se desi, kad sazna da sam njene slike stavljao u putopis. A potom i na elegnatnu večericu...o Bože kako se teško uklapam u takva mesta, skroz suprotna strana moje ličnosti. Samo daj da je jednostavno, opušteno, skromno, gde ne treba baš mnogo voditi računa o ponašanju i bontonu... Aliiii... Ona voli i njoj znači - jednom godišnje ćemo u praviiii restoran i ja u pozorište, ne u istom danu, nikako... . . . Restoran Durmitor. Još jedna slika kojom rizikujem svoj životić samo da bi vas uveo u ovu priču. Cenite moju neskromnu žrtvu. Četvrtak je. Sutra i za vikend bih lagano mogli naše malo slavlje začiniti i jednim pravim pravcatim Durmitorom - prolete ideja izmedju Zoke, jelovnika i mene. Jašta i dabome! . . . Polazak u Petak je došao na red prilično kasno, 17:45. Pravac i smer smo znali. Opet onaj Miloš veliki. Koliko ga često koristim u poslednje vreme, sad već počinjem da prepoznajem svaki sledeći detalj koji sledi, svako brdo i nizbrdo, svaki znak, naredno isključenje...i opet gorka misao prolete ispod moje kacige: drug i kolega zatvoren u 4 zida protiv svoje volje. ...im materina! . . . Kratak predah kod Loje uz komplet lepinju. Prilično lagan večernji obrok. . . . Privukla nas šarena svetla u daljini, pa svratismo da opalimo koji škljoc. Koja je vaša boja? . . . Mrak je uveliko. Vožnja po potpuno crnom Zlatiboru prolazi bez pola muke. Popalih sve ono ranije nakačeno na Bubu što može da svetli - večna tabu tema, i vozim kao da je dan. Nema mnogo saobraćaja pa "skraćivanja" svetala nije ni bilo. Samo vatra i gas, što moj tast voli da kaže. Ko voli nek izvoli, beli trouglić... Nova varoš - 260km, uskačemo u ranije rezervisan smeštaj, bez mnogo raspakivanja, samo osnovno, i gasimo se do jutra. . . . Dobro jutro. Rano ranimo kao i uvek... Da vidim gde sam uopšte. U dolasku sinoć sam samo mogao slepo da verujem strelici koja me do ovde navela i starijoj gospodji koja nas je uputila na jedna od mnogih vrata koje ima. Koliko sam bio umoran, mogla je i u trafo stanicu da me uvede. . . . Subota jutro - noše na glavu i idemo dalje. Jabuka prodje glatko, drugačije nismo ni očekivali. Naredno stajanje beše na skoro posećenoj lokaciji u povratku iz Trebinja - Djurdjevića Tara most. Neće ona nidje samo pozire... Lepe krivine ka Žabljaku. Uživanje. . . . Čitam usput na pauzama forum, organizacija se pravi...sjajno! Zoko dušo, sutra imamo važan zadatak. Sve planirano ukidamo za popodne. U to vreme MORAM biti na lokaciji Užice. . . . Žabljače... . . . Tankamo čorbu. U Aromi kupujemo piće i sitnice, i kormilo motamo u pravcu nacionalnog parka Durmitor. . . . Nedaleko dobismo i prve razglednice koje se prikazaše pred našim očima. . . . Galami čovek iza, frka, panika, poremeti mi nirvanu načisto, taman sam ušao u šestu zen fazu... "4 kontrole usput, ko ne kupi kartu, kazna 300 eura, 5 eura po osobi, uka buka..." Čekaj, stani, ko te dirao? Čak Noris? Pa što si se kačio sa njim... karikiram scenu u glavi. Čuvari naplaćuju karte za ulazak u nacionalni park. Nastup je bio kao da mu neko na žulj stao... Evo 10 evropsih batice, samo se ne uzrujavaj, srčka će te opali, prekomandovaće te u ležećeg policajca... Pa opet karikatura u glavi, kao u vicu: Će se podavite nazad s ti pojasevi zbog 10 eura... . . . Elem... Pravi Durmitor, mnogo lepši nego onaj sa jelovnika. Možda bi i ovakav neki detalj mogao da dočara onu lepotu - kratak video, pa nastavljamo. Putićima gospodnjim.... Ovde ako se niste slikali, kao da tamo niste ni bili. Te da ispoštujemo i zabeležimo. Zoka: Pa da, prvo da motor slika, pa ćemo se onda nas dvoje... turururu... Tugeder... Čuvar broj dva sad prilazi, manje galamdžija nego prethodni, opet pita za karte, opet pominje 5 eura po osobi. Kažem mu koja je životinja na kartama da ne bi morao da vadim iste i pokazujem, nasmeja se, kaže sve ok. Ajd' fino. . . . Podne je prošlo, doručak se još nije obavio. Pravo je vreme, a i mesto rekao bih. E ovo je pravo uživanje dobri moji. Lepo je U Durmitoru, ali je mnogo lepše NA Durmitoru. Mljackalo se jako, pa se izgleda prizvala i družina. Napadaju s ledja, sve zvoni i mekeće... . . . Svako normalan bi se nakon odvozanog nacionalnog parka Durmitor spustio na Plužine, ali neee, mi volimo da to bude divlje...ne bre to, mislim na vožnju. Sram vas bilo, to da pomislite... . . . Upućujemo se ka kanjonu Pive. Pogled na kanjon... Čika koji gore prodaje domaće preradjevine pita odakle smo, na koju ćemo stranu. Nakon odgovora da idemo u pravcu Tatinca, pa na Žabljak kaže: "Taj deo puta vam je baš zahtevan." A čuj, šta dete zna koliko je to 100 kila... Šta ti kravo kažeš? 'ebe joj se tačno za nas... Lec gou. . . . Uistinu, sve je asfalt. Šarenog je kvaliteta i godine proizvodnje. Ima odličnog do onog rupa na rupi. Delom kroz šumu, delom kroz otvorene predele, delom uz ivicu litice bez ograde. Put je dosta ugušen rastinjem, kao da nije već dovoljno uzak. Krivina je na krivini, uzbrdo-nizbrdo, i ovo malo saobraćaja kojeg ima gore prilično iznenadi kada naidje u susret jer je nepregledno. Odrona i oštrog kamenja veličine kao pesnica, koliko ti volja. Domet je gore kilav, nikakav. Pravi opis za avanturu - malo ćemo izdetaljisati ovaj deo puta u par slika. Probaću da budem racionalan, a da vi procenite resto pa pišite. Kada kažem kamenje, izgleda ovako...slike su nasumične. Ima i gorih. Litica i provalija... Za mimoilaženje blagi horor. Ne želite da budete na strani do padine u tom trenutku. Ja nisam bio. Toliko mesta ima... Nagnuo sam motor na stranu da mi ne zakači bočni kofer u mimoilaženju. Zoka drži ruku na litici pored da se pod uglom ne preturimo, šou program. Ovo je jedna od slika koja bi pokazala jednu od mnogih lakat krivina tamo i razliku u visini izmedju gornjeg i donjeg dela puta, levi deo slike. Penjanje kao na banderu. Ovo dovodi do jedne nus pojave. Tri su kofera, nas je dvoje. Dosta težine nazad. Nagib je velik, pa se motor propinje pri 10, 15 na sat i gubi upravljanje. Nema spuštanja noge dole. I to izgleda ovako, ako snimak uopšte može da dočara situaciju... @Vandrokaš Ja se nadam da si poslušao i nisi pošao ovuda. . . . Pri silasku već ka Žabljaku eto i Google auta, da se jednog dana setim, pa da se nadjem i izvučem sliku. Ovako izgledaju ovi koji podju, pa ubrzo traže mesto za okretanje i vraćanje nazad. Ako bi u Google maps ukucali Tatinac - Žabljak, nudi vam dve rute sličnog vremena putovanja, a razdaljine neuporedivo kraće. Jasno vam je kojom smo išli. Nakon odvozanog ovog poteza ja sam ga neskromno nazvao: test muškosti. Najzahtevnija ruta koju sam vozio od kad sam seo na motor. Da li bi je prošao opet? Naravno, u oba pravca. Zoka isto misli, kao da jedna luda glava na tom motoru nije dovoljna. . . . I ponovo Žabljak, krug je napravljen. Bilo je pravo uživanje. Ne mogu dugo, a da ne mislim na "sutra popodne", hoćemo li uspeti šta da uradimo... . . . Posetismo smeštaj. Skinusmo sa sebe moto opremu. Lagana garderoba, patike i u obilazak Crnog jezera. Prizori nestvarni. Ni jedna slika nije montirana, niti obradjivana. Slikana prosečnim telefonom. Teško se zaustaviti... Malo je gospodja pozirala. Malo se prale noge u hladnoj vodi. . . . Šetnja je prilično iscrpela naše poslednje atome snage. Stomak je tražio dopunu, ipak, dogovorismo da večera bude lagana i da ne preterujemo. . . . Lagano smo našli karirani stoljnjak, uzeli porciju domaćih kobasica, pekarski krompir, karadjordjevu, lepinje i posle pojeli na putu do smeštaja sladoled. Laaaagano! Na klopu smo odma nagrnuli čim je stigla. Ne bi bilo zgorega da se fotka toga našla ovde, ali... Malcu je Zoka konstatno bila zanimljiva. Nije skidao pogled sa nje. Sve te razumem "druže". Opčine nas, napiju, pa posle iskoriste! Pazi se kad odrasteš. Hahaha... . . . Svako na po jednu stranu, uz par premetanja po krevetu, svatite ovo kako želite, i spavanjac... . . . Od trenutka budjenja i doručka, kao što ću sad i opisati, mi je prošlo prepodne, a u isčekivanju popodneva. Da sam mogao premotamo bih ga kao traku. Vražje jezero A potom Zminičko... Gde su konji tu sam i ja. Svoj se svome raduje. Tamo videh i ovog lepotana. Obnovih svoj ruski sa njegovim vlasnikom. Izgleda da dalje od "spasiba" nisam došao, ali je želja postojala. Davno beše osnovna. Dohvatismo i malo divljine, da prošaramo. Verna nam... hvala joj - ni da štucne. . . . Uporno gledam na sat, počinje da me radi nervoza... Ženo, obustavljaj sve, mora da se podje. Da li će tamo biti jedan motor manje ili više verovatno ništa neće promeniti... Ali jedno je zagarantovano, mi ćemo se sa našim tamo pojaviti. . . . Put do Užica je u mojoj glavi bio kao dva treptaja oka, otprilike. . . . Detalje iz Užica imamo u drugoj temi. Znam samo jedno, da smo mogli svi bi se pun gas zaleteli u onu odvratnu zgradu i oslobodili brata da smo mogli. Znam da i on to zna. . . . U znak pobede u popodnevnoj Užičkoj bitki dižem pesnicu gore i završavam ovaj putopis uz povik: @Marko05 je na slobodi!!! "Sutra" je donelo lepe vesti. Ukus u ustima više nije gorak. Srećna ti sloboda junače! Ženo, srećna nam godišnjica braka i svi ovi predjeni kilometri zajedno i da ih bude još mnogo. Hvala na čitanju dobri ljudi. Do sledećeg vidjanja... Таман помислих завршило се и са фазом пренаглашених емоција, да се вратим у свој зен, кад ме ти од раног јутра опет емотивно раздрма. Хвала на свему, свима вама, а ти и ја ћемо лагано по реду првом приликом. Љуби супругу и захвалио јој се у моје име. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
