Sym Citycom 300i

boza_kg · Jul 31, 2022

Akcija - svi na skutere

DeepDrunk · Jul 31, 2022

21 hours ago, Darko Floyd said:

Ako si probao u Euro Sumaru ja sam kupio poslednji na stanju

P.S. Ja nikad ranije nisam vozio skutere ali me ovaj oduševio.

Kod njih,test masina ali je neko vec rezervisao pa ako odustane....ostali svi rasprodati.Vozio sam i cruisym 300 i dobar je,malo me odbio polozaj nogu ali kada sam probao MaxSym ... jednostavno druga dimenzija.Samo da su mu stavili retrovizore napred kao kod cruisesym,ovako su prilicno neupotrebljivi.

Srecna kupovina i da te dugo sluzi.Izgleda da je bas dobar skuter.

Promenio Jul 31, 2022 član DeepDrunk

nesa841 · Jul 31, 2022

Znaci navala za Sym :jee1: nemaju samo Maxsym ili I druge modele?

DeepDrunk · Jul 31, 2022

Ostalo im je nekoliko Cruisym 300,mnogo lepo motorce mozda i nesto drugih modela.

Mene drug nagovarao da kupim kao njegov Kymco 400,malo jaca cena od Sym ali prostor ispod sedista neuporedivo manji.

Navala na Sym jer niko od ovih renomiranih nema nista na lageru a niko izgleda ne garantuje ni cene da rezervises za prolece.

Darko Floyd · Jul 31, 2022

Pre 1 sat, DeepDrunk je napisao:

Kod njih,test masina ali je neko vec rezervisao

Još uvek imaš šanse, nisam ja uzeo test primerak, uzeo sam poslednji nov sa zaliha šampanj braon.

Taj test je prelep u u onoj mat crnoj boji i ne brini za retrovizore, podesi se to OK.

maxxxica · Avgust 4, 2022

Dugo se cekalo i konacno dodje i taj 27.jul.2022. godine. Prvi dan u mom zivotu da se budim ozenjen. Za sad, samo zakonski. Budjenje u 07,30, brzinski se ispija prva kafica, jos jedna brzinska provera stvari, pred ukrcavanje. 08,05, stvari spakovane, masina se pali i pusta da se tecnosti lagano zagrevaju, dok se oprema zateze i namesta. 08,09, putnici su spremni, vezite se, polecemo. Krecemo lagano na jednu kracu avanturu, ka po meni najlepsem delu Srbije. Posle tacno 50 minuta i 50ak kilometara lagane voznje, prelazimo po meni najlepsu deonicu za uzivanje na tockovima, planinu Rudnik. Pred sam kraj uspona, jedna izuzetno kriticna situacija, gde je svemocni vlasnik SUV-a, krenuo u preticanje 2 slepera, na pravcu dugackom 50m, izmedju 2 lakat krivine. Sreca pa vozim 264cc, te nisam imao priliku da idem nesto brze, pa se verovatno ne bismo ni mimoisli, a ja ovo ne bih pisao. Zivci u dzepu, reflex nije izdao. Idemo dalje. Odlucujemo da ne kvarimo tradiciju, pa svracamo u staru dobru Kotu. Stara dobra terasa je zatvorena, ali je zato otvorena nova, sa koje puca pogled na srpski Holywood. Iskreno, nije najlepsi pogled koji sam video, ali samo mesto mi ima neku posebnu energiju i divan vazduh, tako da uvek odatle put nastavljam kao da sam bio na nekom spa tretmanu. Pripremamo stomake lagano za krajnju destinaciju, pa u skladu sa tim, narucujemo 2 lepinje sa kajmakom i sunkom za dorucak. Jos jedna kafica i nakon 40ak minuta odmora, lagano nastavljamo put. Ukljucujemo se na nekada jednu od najprometnijih deonica u Srbiji, a sada skoro pustu ibarsku magistralu. Radni dan, rano pre podne, niti pretoplo, niti hladno. Milina za voznju. Tek poneki kamion nas na kratko uspori, ali za Symu natovarenog sa samo 200kg, to je macji kasalj. U Cacku, na kratko skrecemo sa naseg puta. Ulazimo u grad, da kupimo Ipone ulje za Simu, koga u Mladenovcu nema ni za leka. Trebace nam kad se vratimo, da se osvezi makina. Oko pola 11, nastavljamo sa istog mesta gde smo skrenuli. Pravac Uzice. Lagano prolazimo kroz srpsku Svetu Goru, uzivajuci u pogledu na Moravu. Tu nas hvata neka lagana kisica, ali to ne ometa Symu da lagano obilazi automobile i kamione kao cunjeve. Pogotovo kad se stvori kolona, a krivina za krivinom, pa se osim onih najjacih, vecina cetvorotockasa ne usudjuje da predje u levu traku. Voznja konstantno u rasponu od 5,5-6k obrtaja, iliti 85-100km/h. Prede kao macka. U tom rasponu, ima sasvim dovoljno snage za preticanje, tek ponekad ga zavrtim na 6,5k obrtaja, da ne bismo upadali u kriticna preticanja. Preko toga ne idem. Cuvam masinu, a i novcanik od radara. U Uzicu, pre ulaska u grad, pratimo putokaz za Lidl, gde cemo stati da napunimo baterije, a i Simu namirnicama, za naredna 2 dana. Oci gladne. Uzimamo i sta nam treba i sta nam ne treba, tako da prtljaznik ispod sedista, u kom je vec bio ranac sa nasim stvarima, prva pomoc, neseser, dodatno pretrpavamo i posle nekoliko kratkih partija slagalice, uspesno zatvaramo. Kofer, takodje. Sve sto nije ispod sedista, stace u njega. Sada 10kg tezi, nakon 40ak minuta shoppinga, nastavljamo lagano ka krajnoj destinaciji. Nema vise pauza. Nakon predjenih 165km od prethodnog sipanja, stajemo na Eko pumpu, posle izlaska iz Uzica i punimo rezervoar do cepa. 4,84l, sa sve prosutih bar pola case goriva, odnosno, sjajnih 2,95l potrosnje. Nastavljamo put do skretanja za Visegrad, i onda krece malo losija deonica puta, ali i dalje moze da se odrzava putna brzina na nekih 80-100km/h. Tako je sve do skretanja za Kremane. Tu krece vec znatno losiji put, nakvasen kisom na koju smo srecom zakasnili. Prvih nekoliko kilometara je i podnosljivo, ali poslednjih 30km je rupa za rupom, rizla na putu, cesto gde se sece suma i blato, kolovoz sam po sebi klizav, jer je vlazan, tako da nam je za poslednju etapu puta od tih 27km, trebalo malo manje od sat vremena. Tako je bukvalno sve do krajnje destinacije. Tuzno je jako da se jedan ovakav turisticki dragulj ovoliko zapusti. Ne trebaju Tari gradjevinski kompleksi kao na Zlatiboru, naprotiv. Ali, bar taj put bi valjalo dovesti u red. Sami predeli su neverovatni, i jos neverovatnije iskustvo bi bilo voziti po lepo asfaltiranom putu. Ali dobro, gde bi nam kraj bio, kad bi nam put do Tare bio najveci problem. Nakon 5h i 25minuta od polaska iz Mladenovca, uz malo lutanja, stizemo na krajnu destinaciju na Tari. Selo Zaovine. Za srecan pocetak braka, pobrinula se vikendica simbolicnog naziva "Potkovica". Predivna planinska kuca, sa 2 ogromne terase, uredjena perfektno do najsitnijih detalja, na predivnom mestu, odakle gledate na jezero Spajici i proplanke prekrivene omorikom. Nocu, kada izadjete na terasu, ne vidite prst pred okom, ali bukvalno, jer ulicnog osvetljenja nema u krugu od 10km. Nebo nocu, u tim uslovima, izgleda kao da ga je nacrtao najveci slikar svih vremena. Vanvremenska lepota, utisak koji ostavlja bez daha. Nocu sam satima posmatrao nebo i video bezbroj interesantnih stvari, ali to se vec ne tice ove teme. U svakom slucaju, preporuka za vikendicu, a i samo selo, svima koji zele da restartuju mozak i odmore ga od urbane svakodnevnice. Generalno, ko trazi provod, mesta za izlaske, ovde ga nece naci. Ovde je sve podredjeno uzivanju u prirodi i nestvarnim pejzazima kojima ste okruzeni gde god da se okrenete. Na Mitrovcu imate nekoliko manjih restorana, fast-food i 2 prodavnicice. Sasvim dovoljno, da ne morate dovlaciti brdo namirnica sa sobom, kad idete motorom. Nakon 2 dana uzivanja u djiranju po Tari, u petak ujutro, tacno 09,56min, masina se pali, ostavlja na zagrevanje, dok se montira oprema. Tacno u 10,00 se krece. Opet isto, mrcvarenje prvih 30ak km, ali sad je bar suv kolovoz, pa moze malo gasa da se doda. Sve do skretanja za Ue, put je los, i treba prilagoditi brzinu. Brzina 60-80km/h maximalno, a cesto mnogo manje od toga. Od ukljucenja na magistralu od Zlatibora ka Uzicu, put je opet nov, kvalitetan i tu vec krece gazenje, citavih 100km/h. Tradicionalno, stajemo na Eko pumpu, pre ulaska u Ue, da dopunimo Sym-u, mada ima vise od pola rezeorvara. Staje tacno 4,44l posle 144km od prethodnog tocenja, sto daje prosek od nekih 3,08l, nakon voznje po onim brdovitim predelima, gde sam se plasio da li ce nas izvuci, s obzirom na uspone. I dalje sjajno. Nastavljamo dalje, a ka Uzicu kolona vozila dugacka vise od 500m, krece se do 60ak km/h iza 3-4 kamiona. Pohvalio bih gest vecine vozaca, koja se sklanjala u stranu, tako da mi je ostavljala dovoljno prostora da unutar trake obilazim. Tek ponekada sam morao da predjem u suprotnu traku, kako bih dosao do samog cela kolone. Ostaje jos 1 kamion, njega cemo resiti tamo oko Pozege na nekom pravcu. Sve do prolaska kroz Ovcar banju, guzva na magistrali, malo-malo neki kamion. Kad je dozvoljeno preticanje, uvek neko ide u susret suprotnom trakom. Opet, kad sam u prilici da obidjem, ili je zabranjeno preticanje ili su nepregledne krivine, tako da uz malo muke obilazimo redom kamion po kamion. Od Ovcar banje do novog ukljucenja na autoput za Beograd, opet kolona, ali ovaj put stoji. Ovaj put nam ne izlaze u susret kao na spustu do Uzica, pa smo morali vise puta da stojimo u koloni sa ostalim smrtnicima na 4 tocka. Ipak, malo po malo, opet izbijamo na celo kolone i pun gas, beg iz Cacka. Ledja i zadnjice vec pocinju da bole, pauza nas zove, ali odlazemo je do G. Milanovca. 95km od poslednje dopune goriva na Eko pumpi pre Uzica, stajemo na istoimenu pumpu na izlasku iz GM i tu dozivljavam prijatno iznenađenje, i belezim rekord na nivou statisticke greske. Nakon 95km, sa nas dvoje na skuteru, punim koferom i prtljaznikom ispod sedista, u rezeorvar staje tacno 2,26l do cepa. Vise puta proverio, to daje racunicu od 2,38l prosecne potrosnje na tom delu puta, sto mi je i dalje neverovatno. Jesu nas kamioni sve usporavali, ali od Tare do Mladenovca, bukvalno nas niko nije obisao. Znaci, nisam ga stedeo, gde god sam mogao, gazio sam ga, pa i do 115km/h na nekim pravcima. Ostaje nam jos da preskocimo Rudnik, Topolu i eto nas kuci. To bukvalno i radim. Pada jos jedan rekord. Do kuce u Mladenovcu, iz Gornjeg Milanovca stizemo nakon samo 54min voznje. To mi nije polazilo za rukom ni kolima. Jos jedna avantura i cilj ispunjeni. Do sada sam prevalio oko 7300km i sveukupno, ja zadovoljan makinom, pored svih pehova koje sam imao sa istom. Prosta racunica, na gorivu ustedeo vec sada oko 400+e. Do kraja sezone cu verovatno jos toliko. Za 3-4 godine isplatice sam sebe i sva ulaganja. Bilo kako bilo, sym must go on.