Jump to content

Moto Zajednica

Priprema Moto Tura

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Pozdrav svima. Upitan sam više puta za neke savete u vezi planiranja moto tura, što dužih što kraćih. Siguran sam da ovde ima iskusnijih i pametnijih od mene, ali neće biti zgoreg da podelim neke misli iz svog iskustva. Za A kategoriju sam položio 2008-e (za B recimo tek 2020-e) i od tada u više dužih tura vozio kroz oko 45 zemalja Evrope.
Četiri od tih tura sam i ovde detaljno opisao (prvu i tri poslednje):

 

https://forum.bjbikers.com/topic/16703-vikend-tura-po-norveškoj/

https://forum.bjbikers.com/topic/126728-evropa-i-malo-azije-14-dana-i-9000-km-solo-tura

https://forum.bjbikers.com/topic/184428-alpi-i-preko-20-planinskih-prevoja-10-dana-solo-tura
https://forum.bjbikers.com/topic/194605-put-oko-iberijskog-poluostrva-15-dana-i-10000-km-solo-tura/
 

  • Sviđa mi se 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Motor

 

Bez motora, jasno, nema ni moto ture. Nema ovde mnogo šta da se priča - svako kupuje bajk po svojim željama i mogućnostima. Ko planira duže ture uzima bajk koji je tome više prilagođen - snažniji, bolje zaštićen od elemenata, prtljag, itd. Međutim, donje granice zapravo nema. Sreo sam na trajektu za Trpanj Francuza sa 125 cc Yamahom, a na trajektu Finska-Švedska četvoro Indijaca koji su na dva Royal Enfielda 350 krenuli iz Indije za London. Šta se ima, dovoljno je.

 

Moja lična preferenca je da bih voleo motor bez lanca. Jer kad se krene na put od 5 ili 10 hiljada km, čišćenje i mazanje lanca zna jako da izmori. Plus, izgleda da to nisam dovoljno dobro radio i vek trajanja je uvek bio dosta manji od očekivanog.

 

Savetovao bih i da se izbegne zamka trošenja celog budžeta na sam bajk. Moj prvi motor 2008-e je bila ‘97 Yamaha Diversion 600 na koju sam dao svu lovu, pa onda uzeo najjeftiniju moguću opremu, što nije dobro ispalo. Na sledećem putovanju sam verovatno više novca uložio u ostatak opreme nego što je bila vrednost samog motora i bilo je mnogo ugodnije.

 

Dodatna oprema


Ono što se ispostavilo potpuno neophodno na dužim turama, to je USB priključak za napajanje. Za napajanje telefona i eventualno druge opreme tokom vožnje. Ne bih išao nigde bez toga.
Štitnik za ruke je takođe jako zgodan, naknadno sam ga montirao sa Suzuki V-Stroma i puno je pomogao, posebno u vožnji po kiši i/ili hladnijem vremenu. Neki motori imaju ogledala dizajnirana tako da skreću vazduh sa ručica (recimo sadašnji BMW RT), to je alternativa.
Pokretni vetrobran je isto vrlo koristan, jedan položaj na višim, drugi na nižim brzinama, ili kad pada kiša. RT ima električni, ali sam prethodno stavio na Suzuki vetrobran koji se može ručno podešavati preko gornjeg nastavka, bilo je vrlo korisno.


Sedište je jako važno na dužim putovanjima. Posebno za nekog ko ima ozbiljne probleme sa leđima kao ja. Serijska sedišta su mi uvek bila jako neudobna. Neki rešavaju sa ovčjom kožom, a meni je pomogao vazdušni jastuk (AirHawk). Odlično rešenje može biti novo sedište, ili da se staro ponovo tapacira, što sam ja uradio u Beogradu kod Bobana dva puta, sa sjajnim rezultatima.


Grejanje ručica mi se vrlo dopada i često ga koristim. Na RT-u je serijski, ali sam ga na Suzukiju montirao dodatno. Zgodno je ne samo za hladno vreme, već i prilikom i posle kiše. Kažu samo da ne treba koristiti grejanje ručica po kiši u kombinaciji sa rukavicama sa membranom (npr. GoreTex).


Za motore koji imaju lanac, preporuka je nabavka centralnog stalka, vrlo je koristan za neophodno održavanje lanca. Scottoiler ili neki drugi sistem automatskog podmazivanja može puno da pomogne. Ali ne zaboraviti da nije važno samo mazati lanac, već ga dobro i očistiti.
Zaštita od padanja (engine guard) je nešto što se isto ispostavilo jako korisnim. Menjao sam recimo ručicu kočnice i migavac u Kijevu, posledica prethodnog pada u Rumuniji, ali je pitanje dokle bih uopšte stigao bez solidne zaštite.


Svako ima svoje preference u vezi guma, ja sam odlučio da idem na one najbolje za najgore uslove (kišu pre svega) i tako već 10+ godina uzimam razne Michelin Pilot Road varijante.
 

  • Sviđa mi se 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Kaciga

 

Kaciga (bukvalno) glavu čuva i tu nema zezanja. Dobra okolnost je što verovatno svaki model koji zadovoljava tekuće sigurnosne standarde (npr. ECE) zadovoljava tu namenu. Na šta onda treba obratiti pažnju?

 

Tip kacige

 

Modularne (flip-up) kacige su popularne kod mnogih za duže ture. Vrlo je zgodno ceo prednji deo podići da se nešto prezalogaji, popije vode, skinu/stave naočare za sunce, pogleda karta, porazgovara sa nekim i sl. Kad je lepo vreme mnogi vole da ih voze podignute, što ih pretvara efektivno u otvorene kacige (open face). Ukratko, smanjuju potrebu da se kaciga skida i vraća, štedi vreme i daje vreću fleksibilnost.
Sa druge strane su nešto teže i skuplje. Pružaju verovatno i nešto slabiju zaštitu, a sigurno ako se koriste otvorene. 
Ja lično koristim samo one iz komada (full face). Znači mi razlika u težini, veća sigurnost, a nikad mi nije teško da skinem kacigu kad je to neophodno.

 

Tip zakopčavanja

 

Ovde postoje tri glavna načina.


Sistem sa običnom trakom i prstenovima (double D ring) pruža verovatno najsigurnije kopčanje i najlakše je tačno dozirati količinu stezanja. Ali je najteže vezati sa rukavicama (ja ne umem recimo).


Klik sistem (quick release) je vrlo zgodan jer se najlakše kopča i skida, čak i sa rukavicama. Problem je što je muka podesiti odgovarajuću silu zatezanja. To se menja recimo kad se stavi ekstra sloj garderobe i sl. 


Klik sistem sa više pozicija (micro metric) pokušava da reši gornji problem sa više pozicija u koju kopča može da sedne, pa pokušava da spoji najbolje od oba sveta.


Ja sam najviše koristio D ring sistem i najviše ga volim. Sada koristim micro metric kopču na LS2 kacigi i nije loše, mogu da je koristim i sa rukavicama. Međutim, sigurnije sam se osećao sa D ringom i ipak je bilo lakše podesiti silu zatezanja koliko mi baš treba.

 

Ventilacija

 

Ovde se pravi razlika između jeftinijih i skupljih kaciga. Teško je napraviti ventilacioni sistem za sve vremenske uslove. Recimo, LS2 mi mnogo bolje ventilira od prethodne XLite (slične cene) i ugodnija je stoga pri velikim vrućinama. Međutim, dosta je lošija po kiši, ventilacija vrata koja je bila dobrodošla na vrućini sada kvasi vrat, takođe voda nalazi put i oko vizira. Verujem da skuplje kacige imaju bolja rešenja.

 

Buka

 

Još jedno mesto gde se često ogleda cena kacige. Dobra kontrola buke obično “košta” i te kacige znaju biti teže i skuplje. Najlakša kaciga koju sam koristio, Marushin carbon, je tu bila i najgora. Ja uvek vozim sa čepovima za uši, međutim viša buka otežava komunikaciju i korišćenje slušalica.

 

Dodatna oprema

 

Integrisan sunčani vizir je izuzetno koristan i ja ga smatram esencijalnim. Duža vožnja po suncu kad asfalt “sija” zna strašno da zamori, kao i vreme koje se brzo menja sunčano/oblačno. Zato su makar naočare za sunce vrlo važne, a puno je lakše kad su integrisane u kacigu. Recimo, kod ulaska u tunel se samo povuče polugica. Dodatno je važno kod osoba koje nose naočare.


Vizir protiv zamagljivanja (Pinlock anti-fog) je isto veoma koristan dodatak. Efikasnost zna da varira od kacige do kacige (verovatno vezano sa ventilacijom), ali je učinak jako važan kad temperatura opadne, jer jako zamagljivanje može drastično da smanji vidljivost.


Integrisana komunikacija zna jako da digne cenu, ali kad je dobro urađena veoma olakšava grupnu vožnju. Značilo bi čak i nekom ko stalno vozi solo, jer u kombinaciji sa dobrom kontrolom buke jako olakšava slušanje muzike i navođenja GPS-a.


Skidanje postave je takođe zgodno, zbog pranja. Meni je to isto neophodna osobina, jer se posle duže ture po suncu cela postava potpuno natopi znojem i ako se ne može skinuti, kako je dobro očistiti?
 

  • Sviđa mi se 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Jakna i pantalone

 

Ovde se ima veliki izbor modela, materijala, različitih zaštita. Pao sam u jeftinoj opremi koja se jednostavno poderala, a i u mnogo kvalitetnijoj koja je dobro izdražala i bolje me sačuvala. Zato dobru opremu smatram jako važnom i meni je možda i bitnija od recimo samog motora.

 

Veliko je pitanje da li uložiti u opremu sa GoreTex ili sličnom membranom za zaštitu od kiše? Alternativa je da se koristi dodatno kišno odelo, pa navuče po potrebi. Moj je savet da, ako se ide na membranu, ide na vrhunsku, kvaliteta kao GoreTex. Naime, membrana ipak utiče i na disanje i propustnost materijala i loša membrana će smanjiti to prirodno disanje, a opet pustiti vodu da uđe, najgora kombinacija. U tom slučaju, bolje uzeti opremu bez ikakve membrane. Bolje će disati, a koristiti kišnu opremu po potrebi. Može se i spolja impregnirati, koristi.
Poslednjih 12 godina koristim Rukka GoreTex opremu i ona se odlično pokazala - ostajem (uglavnom) suv i posle celog dana vožnje po kiši. Da sam koristio kišne navlake koje su uglavnom od plastike ili gume tada bih se sav upalio, posebno ako je uz kišu i relativno toplo. Bitno je i dobro održavanje membrane - pranje sa određenim šamponima koji dubinsko čiste i održavaju samu membranu, kao i impregniranje spolja sa odgovarajućim sprejevima. 

 

Pored hidro izolacije, bitna je i termička, posebno ako vozite cele godine po velikom rasponu temperatura. Koristim istu opremu u rasponu od 0-40 stepeni uz samo jedan termički sloj koji je vrlo efektivan (i jasno ekstra slojeve garderobe). Uloga dobre termičke izolacije koja se lako stavlja i skida je vrlo bitna kada se ide kroz različite klimatska područja. Više puta sam od nizije i 30+ stepeni se penjao na planine gde me je dočekalo samo 5, u svega par sati.
Moja oprema je, i bez termičkog sloja, nešto toplija pa zna da bude neugodno na visokim temperaturama i malim brzinama (u gradu i saobraćaju recimo), ali ja ipak živim u Skandinaviji i bolje je prilagođena ovdašnjoj klimi. Da živim u Španiji, kupio bih verovatno drugačiji model (ali isto GoreTex).

 

Dalje, preporučio bih jaknu i pantalone koji su komplet, da se mogu zakopčati jedno za drugo i da imaju termički sloj koji se lako stavlja i uklanja.

 

Od ostalih stvari, džepovi su uvek dobro došli. Uvek ih nekako zafali.
Mogu da kažem i da štitnici od specijalnih materijala, recimo od onih koji se stvrdnu prilikom udara, zaista funkcionišu. Lično probao i preporučujem.
 

  • Sviđa mi se 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Rukavice

 

Iako svoju opremu (jaknu i pantalone) koristim univerzalno, u svim vremenskim uslovima, nemoguće je naći rukavice koje bi tako funkcionisale. Zato preporučujem više pari rukavica na putovanjima. Ja uvek nosim bar tri - letnje, zimske i jedne između. Plus još jedne rezervne, jeftine. Zimske rukavice su sa GoreTex membranom, jako dobro podnose i hladno i kišu. Letnje su mi jednostavne, kožne, sa dobrom ventilacijom. I opet su u turi oko Španije bile pokrivene belim šarama od soli, koliko sam se znojio, jer je bilo vrlo toplo. Bitno je imati dobre, kvalitetne rukavice, ali isto tako imati i rezervne. Dobro dođu u slučaju kiše, recimo.


Važna je i ergonomija, da se brzo i lako stavljaju i skidaju. Imam jedne dobre, sa GoreTexom, ali se uvek prevrnu kod skidanja, postava se izvuče i muka ih je posle obući. Zato ih više ne koristim.


Uzeo sam i jedne rukavice sa jeftinom membranom i to ne preporučujem. Kad je bilo toplo, ruke su mi bile mokre od znoja, jer loše dišu. Čim je palo malo kiše, ponovo sam bio mokar, jer je membrana slaba. OK su i dalje za generalnu upotrebu, a svakako treba imati više modela na putu.
 

  • Sviđa mi se 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Čizme

 

Čizme su isto jako važne, posebno jer je teško nositi sa sobom više komada, kao sa rukavicama. Zato je bitnije da se dobro pogode i da su fleksibilne. Kad se povuče crta, najmanje sam štedeo na čizmama, relativno gledajući. Uzimam dobre kožne modele, sa GoreTex membranom i dobrom zaštitom. Kada sam pao u Rumuniji, motor mi je delom pao na desnu nogu, ali čizme su imale ojačanja u đonu, pa su mi spasle stopalo od gnječenja.


Za vrstu putovanja koju ja vodim, sa puno vožnje i puno šetnje, obilaska, bitno je da su čizme i udobne za hodanje. Neke pružaju odličnu zaštitu, ali je teško u njima hodati. Nije zgodno uvek se presvlačiti, a nekad dnevno u njima prehodam i 5-10 kilometara. Zato je bitna udobnost, da se može udobno hodati, čučnuti i sl.


Bitno je dobro ih i održavati, čistiti i mazati sa odgovarajućim materijalom za čuvanje i impregniranje. Onda mogu dugo da potraju.
 

  • Sviđa mi se 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Veš

 

Ovo može da zvuči glupo - kakvi sad saveti za veš? Međutim, prvu svoju dužu turu sam vozio sa običnim pamučnim vešom i nije dobro ispalo. Leto, vruće, obučen za autoput, ulazim u grad, saobraćaj, semafori, sporo se ide i traži centar. Usput se jako oznojim i potpuno skvasim pamučnu majcu i donji veš. Posle tako mokar nazad na autoput i više brzine, pa bude jako neugodno i meni je kočilo mišiće i leđa posebno.


Sada koristim delom specijalni veš za bajkere, a većinom obične sportske majce i donji veš. Sve je to uglavnom od sintetičnih materijala. Bude tu i nešto veša za skijaše, posebno za skijaško hodanje, jer za njih veš mora da odvede puno toplote i isparavanja, a da štiti od hladnoće spolja. Generalno je dobro imati više slojeva, kao i dodatni topli donji veš.


Čarape koristim obične, ali ih uvek ponesem puno pari. Nekada obujem duple ako je hladno.
 

  • Sviđa mi se 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Pakovanje

 

Najbolje je naravno imati ceo set kofera, uključujući i tank bag (torbu na rezervoaru). U toj torbi na rezervoaru sam nekad nosio razne stvari koje treba da su mi lako dostupne - dokumenta, naočari za sunce, lekove protiv bolova, vodu, foto aparat, itd. Takođe mapu ili skicu za navigaciju u gornjem providnom džepu, kasnije mobilni za GPS navigaciju. Drugim rečima - jako je koristna i toplo je preporučujem. Ono što može biti nezgodno je što se teško osigurava i zaključava, pa sam je, obzirom da su u njoj baš bitne stvari, kad negde stanem na duže skidao i nosio sa sobom. Bagster tank bag se može nositi preko ramena ili kao ranac.
Sada RT ima zgodan pretinac/kutiju na ključ napred, pa više ne koristim tank bag i koristim ga na sličan način. U svakom slučaju, jako je zgodno imati nešto slično pri ruci.

 

Nekad sam nosio više stvari, a sada uglavnom zapakujem samo koliko stane u bočne kofere. Tu je rezervni veš, termo presvlake, garderoba, “civilna” odeća i obuća i sl. Ne koristim više unutrašnje torbe (inner bags) kao ranije, već stvari grupišem funkcionalno po plastičnim kesama (to jer koferi nisu više potpuno zaptiveni pa jaka kiša može da prođe malo). Na taj način više stane i bolje rasporedim stvari levo/desno.


Zadnji kofer gledam da ostavim skoro prazan na putovanjima. Eventualno neku hranu, vodu, rezervne rukavice i slično. Takođe i garderobu za presvlačenje. Pošto je kad je toplo neugodno dugo se šetati u punoj moto opremi, kad stignem negde gde se želim prošetati i promuvati obično se na brzaka presvučem - makar jaknu i pantalone, pa ih ostavim u gornjem koferu. Ako ima mesta (recimo kad nije toliko toplo da se skidaju i jakna i pantalone), onda ostavim čizme. Ovo se ispostavio kao najefikasniji sistem.

 

Ali gde ostaviti onda kacigu? Iz tog razloga imam jedan katanac i metalnu sajlu sa dve omče na svakoj strani (ostalo od Suzukija baš za kacigu) pa smestim kacigu spolja na sedište i zaključam je na držače ruku za suvozača.
 

  • Sviđa mi se 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Detalji i saveti 

 

Isplati se imati dobre čepove za uši. Takođe i kremu za sunčanje na dohvat ruke, jer ceo dan na suncu ispod vizira zna da dobro zapeče kožu lica.

 

Navigacija neka je neophodna i u današnje vreme je to obično GPS. Ja koristim sada telefon i Gugl Mape. Držač za telefon je jako koristan u tom slučaju, mada ga ja ne koristim, već samo audio navođenje, dok mi je aparat u džepu. Tako mi je nekako lakše, ne moram da mislim na njega i ne dolazim u iskušenje da gvirim u navigaciju kada ne treba, tj. kad je opasno.
Ne treba slepo verovati GPS-u, jer zna i da pogreši, da mape budu stare ili neprecizne, ili da izgubi signal na neko vreme. Zato je generalno uvek dobro unapred malo pogledati rutu, brojeve puta, usputna mesta i sl. Zatreba pre ili kasnije. 
Treba ipak biti vičan i korišćenju dobrih starih papirnih mapa, jer ponekad zatreba.
Ponekad koristim poznata rastojanja, recimo vidim da treba da za 55 km skrenem desno, na put broj 126, a onda da posle 21 km skrenem levo na put 340. Uračunam onda tu kilometražu na odometru, pa znam unapred kad otprilike očekujem skretanja.
Uprkos svemu, ponekad se malo i zaluta, tada treba ostati pribran, pa gledati da se stigne do najbližeg poznatog orijentira. U više situacija sam se recimo orijentisao po suncu, kad sve drugo zataji. Tako sam 2013-e prešao celu Ukrajinu sa “na istok do Odese, onda na sever ka Kijevu”, bez ikakvih mapa.

 

Treba voditi računa da su telefon i dodatni GPS stalno puni, zato bi dobro bilo imati neki USB kontakt za punjenje sa 12V izlaza.
Mudro je proveravati ponekad pritisak u gumama, posebno kad se temperatura dosta menja i ima malih ručnih merača za tu priliku. Takođe proveriti i nivo ulja sa vremena na vreme, posebno ko ima stariji motor.

 

Obično nosim sa sobom dve platežne kartice (u zadnje vreme putujem praktično bez gotovine, koje nešto ponesem, za svaki slučaj). Jednu karticu i nešto novca imam naravno kod sebe, a drugu obično ostavim negde u motoru, za slučaj da me neko opljačka, da bih mogao da nastavim put. Iz istog razloga pasoš uvek nosim sa sobom u šetnji i obilascima, za slučaj da motor “dobije noge” u međuvremenu. Rezervne ključeve ostavim isto negde na motoru, gde mogu da ih nađem, makar i uz obijanje, za slučaj da glavne izgubim ili nestanu. Dakle, kako kažu, “ne stavljajte sva jaja u istu korpu”.

 

Važno je stalno imati vode kod sebe i piti na svakom stajanju, makar malo. Mene je jednom uhvatila sunčanica u Albaniji u planinama, nigde nikog, dehidrirao, povraćanje, jedva sam se spustio vozeći 15 na sat.
Ja inače volim sada da stajem češće, a kraće, jer kad se jednom pojavi bol u leđima ili trtičnoj kosti, obično više ne odlazi tako lako.

 

Svaka zemlja ima svoja pravila, što zvanična što nezvanična.
Od zvaničnih je jako važno da proverite da li vam važi osiguranje za motor ili se plaća dodatno (kao recimo što sam morao u Gruziji i ranije u Rusiji). Takođe obavezno proverite da li imate važeće putno zdravstveno osiguranje. Kada mi je kod Sent Petersburga pukao mišić u leđima 2013-e, shvatio sam da sam u Rusiji bez zdravstvenog osiguranja (za motor sam doplatio). Onda mi je najbitnije bilo da se nekako dočepam Finske, gde mi je bilo važeće i zdravstveno za mene i kasko za motor.
Nezvanična pravila su gde je i šta prećutno dozvoljeno, recimo u vezi brzine, parkiranja i sl. Tu treba gledati lokalce, dok se ne uđe u štos. Tako se može pohvatati i odnos prema radarima i kamerama recimo.
Takođe se treba unapred raspitati da li se plaća putarina za motore i kako.

 

Da li je bezbedno slušati muziku za vreme vožnje? Meni zapravo pomaže da zadržim fokus, posebno na dužim deonicama na autoputu. I to muzika sa dosta energije, recimo rok. Ali ne treba preterivati, posle nekog vremena počne da zamara.

 

Neko voli sve da isplanira unapred, ja obično prenoćišta bukiram isti dan, neki put i svega par sati unapred, online preko Booking aplikacije/sajta. To mi onda pruža maksimalnu fleksibilnost, a često se i isplati jer se dobije neki last minute popust, pretražim neki region gde očekujem da ću stići uveče da nađem najpovoljniji smeštaj. To ne funkcioniše za trajekte, njih bukiram unapred koliko mogu i to su onda kritične tačke puta.

 

Mudro je dosipati benzin kad god ste na pumpi, ili recimo kad padne na pola rezervoara. Desilo mi se par puta da ostanem bez benzina, jer sam mislio “ma može jođ 100 km, biće pumpe sigurno”. I bude pumpa, ali zatvorena, ili bez goriva.

 

Vožnja po kiši ne mora da bude jako stresna, ako ste dobro obučeni (garderoba). Treba jasno obratiti pažnju na put i prijanjanje, probati par puta kada ste sami kako koči, da li proklizava. Od samog intenziteta kiše, bitnije je koliko vode zapravo ostaje na asfaltu (što zavisi od dreniranja, asfalta, nagiba, saobraćaja i sl.). Ja volim da posmatram zadnje točkove automobila oko mene i tu se tačno vidi koliko vode bacaju, tj. koliko vode ima zaista na putu.
Neki put kiša bude prejaka i vidljivost postane jako slaba. Tada bi trebalo zastati negde i sačekati malo da se smanji.

 

 

I najvažnije: ako ja ovako trapav mogu da idem okolo na razna moto putovanja - onda može svako!

 

Srećan put!
 

  • Sviđa mi se 21
  • Hvala 7
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 310 postova
  • Lokacija: Vyksa, Rusija
  • Motocikl: Ducati Multistrada 1200 (Nastya)

Super napisano. Da sam to pročitao prije godinu dana do prvog dužeg puta bilo bi lakše, ovako se neke stvari učilo na svojoj kozi.

Osim napisanog ja na solo vožnju vise ne idem bez malog kompresora na baterije, kompleta za krpanje guma i alata (osnovno potrebno recimo skinuti zadnji kotač, komplet ključeva i slično). Sam ne bih znao ništa popraviti ali bolje imati mali komplet kod sebe (prošlu godinu sam imao situaciju da sam bio na mjestima gdje nisu imali ključ veličine da skinu zadnji kotač a ja u problemu).


Sent from my iPhone using Tapatalk

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 335 postova
  • Lokacija: Novi Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GS ADV

Na sve ovo vrlo mo treba dodati. Skoro uvek putujem sa suprugom pa tu nastaje jos veci problem sa opremom. Kupio sam sajlu sa sifrom duzine metar ipo koju koristim kad stanemo negde jer onda mogu svu opremu( pantalone , jakne,kacige i sve to kroz rucku tank torbe ) da zakacim oko rucki na motoru.jaknu i pantalone provlacim kroz nogavice i rukave i tako je zasticena od lopova.

Послато са SM-A528B помоћу Тапатока

  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Bravo - odlican tekst. Moj skromni savet je jos:

 

1. Dzepni noz

2. Inekcija protiv alergije, neki lek, pumpica za asmaticare itd. Dakle svaki lek koji bi bas vama bio od pomoci u nezgodnim situacijama, to valjda znate sta bi vama eventualno bilo potrebno a sto ne koristite svaki dan

3. Uvek neko mora znati gde ste na putu, ekipa, porodica, prijatelji. Izvestavati makar na 150 km il na prvom mestu na kome imate internet - cekiranje.

4. Svi spominju nesto slatko, a ja uvek kazem - obavezno nesto slano. Pogotovo na velikim vrucinama. 

5. Kesa za gorivo (ne zauzima skoro nista mesta) a moze i do 7l da stane u nju. 

6. Led lampica 

7. Gurtne 2 komada - svuda ima slepa za automobile, al neverovatno da vecina nema gurtne da veze motor. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1306 postova
  • Lokacija: Staze i planine
  • Motocikl: Suzuki gsxs1000, kawasaki zx6r, Beta 350rr

Moj savet, nabavite garmin ili tom tom i uključite opciju sa puno krivina... Meni je muka kad vidim kako ljudi voze ture po auto putu i obilaze x zemalja u 10 dana... Bolje izaberi jednu destinaciju pa odvozaj ljudski po planinama i krivinama.. :) Ja bi motor na ravnici najradije gurnuo u jendek i nastavio peške ...

  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • motoras, 2467 postova
  • Lokacija: PECINCI
  • Motocikl: BMW '73. zderac kilometara // TOMOS APN 4/deva //Gpz900r Ninja // VULCAN VN1500

Ja imam spisak stvari koje nosim. Uvek spremam po njemu, pa ako mi bas nesto ne treba ostavim kod kuće. Na spisku dve stvari pišu velikim slovima.

Kišnjak- to uvek nosim. 

Medikament - uvek imam Analgin ili Brufen, Kontrolok i Ranisan. 

Takođe uvek imam rezervne pantalone, duks, veš, čarape. 

Izolir traka, kese tregeruse, tanke gumene rukavice... 

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 121 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: GSR 600, APN 4
Na sve ovo vrlo mo treba dodati. Skoro uvek putujem sa suprugom pa tu nastaje jos veci problem sa opremom. Kupio sam sajlu sa sifrom duzine metar ipo koju koristim kad stanemo negde jer onda mogu svu opremu( pantalone , jakne,kacige i sve to kroz rucku tank torbe ) da zakacim oko rucki na motoru.jaknu i pantalone provlacim kroz nogavice i rukave i tako je zasticena od lopova.

Послато са SM-A528B помоћу Тапатока


Ja koristim isti sistem samo sto umesto sifre imam katanac sa alarmom.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 103 postova
  • Lokacija: Oslo, Norveška
  • Motocikl: BMW R1150RT

Hvala svima na dodatnim savetima! Nisam ni znao recimo da postoji kesa za benzin, to može biti jako zgodno.

Nekad sam i ja nosio više alata, delova i sl., ali kako ne umem baš da ih koristim, odustao sam radi lakšeg pakovanja.

 

Pade mi još na pamet da kada je baš jako sunce i ne nađe se parking u hladu, nije loše prebaciti nešto preko sedišta, peškir recimo, ili tu ostaviti kacigu,  jer zna da se baš usija i neprijatno je onda sesti na njega.

Takođe, obzirom da imam hronične probleme sa leđima i da sam dosta slupan zapravo, na stajanjima (recimo na svaki sat) malo prošetam, dobro istegnem na sve strane, neki put legnem 5 minuta na klupu ili travu, sa savijenim kolenima. Na dužim putovanjima nekad uzmem preventivno 200 mg Brufena ujutru, opusti malo mišiće leđa. Još se i mesec dana pred put malo dodatno spremam - redovne vežbe pre svega trbušnjaka i leđa.

 

@Gajo Sevojno Svako ima neku svoju želju i motiv za putovanjem na bajku, ovo je čisto zbirka saveta da im se u tome pomogne. A gde i kako se ide, to je naravno vrlo individualno. Išao sam i u Alpe da uživam u hiljadama krivina (treći link u prvom postu), a ovaj zadnji put (4. link) je bio više turistički, gde je motor pre svega prevozno sredstvo, a glavni motiv da se što više vidi i obiđe. Moglo je to i automobilom, bilo bi udobnije, međutim i dosadnije.

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja