Dakar legende - Gilles Lalay

[wanjamoto 152 Napisano Januar 8, 2022]

 

 

Gilles Lalay, pobednik relija Pariz Dakar 1989. godine, poginuo je 7. januara 1992. godine u pola 12, na prašnjavom delu etape izmedju Franceville i Point Noire u državi Kongo.

Vozač Belgarda Yamaha Italija tima ( BYRD – Belgarda Yamaha Racing Divison ), nalazio se na veznoj deonici, posle „specijala“. Sudario se sa službenim vozilom organizacije trke, kolima hitne pomoći, koja su vozila u suprotnom smeru. U žestokom sudaru, 29. godišnji Lalay je na licu mesta preminuo.

Ispraksirani organizator trke, već naviknut na ovakve slučajeve, ukazao je na prekoračenje brzine kojom je vozio Lalay ( inače na veznim delovima relija moraju se striktno poštovati ograničenja brzine, prim. prev. ) i posle uobičajenog premišljanja zaključeno je da je to „ jedan tragičan preokret sudbine“

Uprkos neobičnim okolnostima precizna rekonstrukcija nesreće nikada nije napravljena. Ime vozača automobila tada nije navedeno, i nije dao izjavu. Kada bolje porazmislimo, to je jedna apsurdna smrt u udesu koji nije imao ni tehničko ni sportsko značenje.

Daniele Papi, tim menadzer Yamahe Italija, emocionalno i sa puno pijeteta je rekao:

„ Idemo kući. Bez pogovora. Jedan od nas je poginuo, i mi mislimo da bi bilo pogrešno ostati. I nije nam se dopalo sve što se dešavalo u trci.“

Od pojedinosti tragičnog udesa ostaju samo bledi tragovi. Angelo Cavandoli ( nesrećno poginuo dve godine kasnije, 1994. na Tuniskom reliju, prim. prev. ) prvi je video je Giles Lalay-a nepomičnog na zemlji, bez tragova krvi na licu.

Zašto je vozilo hitne pomoći išlo u suprotnom pravcu od pravca trke, ostalo je nedovoljno razjašnjeno. Prvo je rečeno da je vozilo spašavalo drugog moto pilota koji je takodje bio teško povredjen, a posle je rečeno da je vozilo imalo uobičajeni raspored dužnosti.

U kratkoj konferenciji za novinare, Gilbert Sabine ( otac osnivača Pariz Dakar trke, nesrećno poginulog u helikopteru za vreme trke, 1986. godine, prim.prev. ) nije dodao ništa da bi otklonio sumnje i pitanja koja postoje i postojaće. I naravno, „ trka se nastavlja „ sa tupom samosvojstvenom tvrdoglavošću, uprkos tome što je sve već odlučeno.

Mesta vozača motora u ukupnom plasmanu su već bila odlučena, jer su deonice od N‘Djamena do Kejptaun-a ( te godine se vozio Paris – Le Kap, prim. prev.) veoma uske, prašnjave i oivičene drvećem. Niko se ne usudjuje da pretiče, ko startuje prvi stiže prvi.

Oni koji pokušaju da pretiču previše reskiraju, kao što se juče pokazalo, kada su La Porte ( Danny La Porte, američki motokros vozač, prim. prev. ) i Arcarons, Jordi ( španski enduro šampion ) pokušali da pretiču i pali.

Gilles Lalay je dobro razumeo da je trka već odlučena ( na žalost nisam uspeo naći na kom mestu u generalnom plasmanu je bio pre pogibije, prim. prev. )

Poslednje noći pred tragediju, Lalay je tokom večere indirektno spomenuo neke stvari koje mu se u trci nisu dopale, a jedna je bila odgovor na komentar o njegovoj vožnji: „ on vozi uvek u grupi i ne reskira ništa“. Lalay je objasnio: „ u ovakvim uslovima je potpuno besmisleno voziti rizično. Nemoguće je preteći. Niko ne može reći da je trka već odlučena, ali u ovom slučaju ne nalazim nikakvu drugu definiciju.“

Ovo nije bio prvi slučaj da je Lalay ovo rekao. On se svom sportskom direktoru, Aldo Betti-u već pred početak trke poverio: „ Ili si prvi do Etape na Pointe Noire, ili je trka izgubljena“

 

Ali apsurd smrti Gilles Lalay-a ne leži u samoj opasnosti preticanja na uskim deonicama. Trka, za koju se mora uplatiti 27 miliona Lira da bi učestvovao, izgleda da ne nudi neophodnu bezbednost. Da li je to zbog toga što staza prolazi kroz teritorije gde je rat, ili vozila organizacije trke ne poznaju dovoljno teren, ili vozila hitne pomoći voze u pogrešnom smeru.

I tako dolazimo do toga da na najpoznatijem reliju na svetu, jedan ozbiljan profesionalac kao što je Lalay bude pregažen od strane organizatora. Neko je komentarisao da je to „jedan saobraćajni udes“. I mi samo možemo da nemoćno raširimo ruke, i mislimo kako na jednom dogadjaju, za koji se veruje da je jedan od najlepših na svetu, čovek izgubi glavu kao u nekom jeftinom noćnom klubu na periferiji.

 

O Gilles Lalay ( Žil Lalaj )

Rodjen u Francuskoj, mestu Peyrat-le-Chateau

Jedan od najboljih enduro vozača sveta tokom 80-tih, 10 puta šampion Francuske, i 9 puta ISDE pobednik. Prvo mesto na Dakaru 1989. godine, Atlas reli 86,87,89. i Djerba 500 reli 1984. Godine 1985. Francuska nije poslala predstavnike na ISDE ( International Six Days Enduro ), on se prijavio samostalno i pobedio na svojoj privatnoj Hondi CR 250.

 

Na Dakaru je učestvovao 4 puta:

1986 Honda NXR 780 ( nama poznata kao legendarna Africa Twin ) 2.mesto

1988 Honda NXR 750 3. mesto

1989 Honda NXR 800V POBEDA

1991 Yamaha YZE 750T ( nama poznata kao Super Tenere ) 2.mesto

Poginuo je sa samo 29 godina

 

U njegovu čast je, samo par nedelja posle njegove pogibije, marta 1992. godine startovala prva, majka svih kasnijih extreme enduro trka, Gilles Lalay Classic, koja se održava u planinama oko njegovog rodnog mesta

 

Sa italijanskog preveo i dopunio Ivan Divljaković

 

 

[el classico 6024 Napisano Januar 8, 2022]

Hvala ti za ovo štivo.


Gesendet von iPad mit Tapatalk