Bruno 68 2708 Napisano Februar 10, 2022 Drug član, 2103 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Osim Celebije ( nije bilo TV-a, turski putnik koji je medju prvima opisao Srbiju), Milana Kovacevica (Karavan), Dragana Babica (Dvogled) pa i Jovana Memedovica (Sasvim prirodno) prozimali su se i pojedinici koji su bili odusevljeni Srbijom i srpskim nasledjem sa sve Balkanskom nasledjem. Hvala svima koji nas cine boljima. 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Bruno 68 2708 Napisano Februar 10, 2022 Drug član, 2103 postova Lokacija: Borca - Greda Motocikl: V-Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Ima da nam nosis zutu majcu dok si ziv 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
markone 447 Napisano Februar 10, 2022 www.markone-pegaz.rs, 2426 postova Lokacija: Novi Sad, N45 15.579 E19 48.722 Motocikl: Napokon... BMW R1150GS! Prijavi odgovor kao problematičan 17 hours ago, yogibear said: Fotografije vezane za prethodni post... Tvrđava je restaurirana donacijom američke ambasade. Danas, čuvenu Kaljaju (kažu) poseti preko 200.000 turista godišnje, i ko zna koliki broj tih posetilaca sluša prezentaciju gosn Džiba. A na velike srpske prazike ispod tvrđave niotkuda izvire voda iz drevnog kamena. Takođe, neki kažu da su to neutešne suze carice Jelene... Posetite Kaljaju ako vas put donese u Prizren. Nastaviće se... Gledam fotografije i razmišljam... Bio sam u Prizrenu 1990. godine u poseti (sada pok.) bratu od tetke koji je služio tada vojsku (JNA) u Prizrenu... Sećam se da smo bili gore, ali je tada sve bilo zaraslo u travu. I razmišljam... Da li sam bio na istom mestu, da li je 30 godina pomutilo sećanja... I onda pročitam da je restaurirana. Dobro je... Nisam izlapeo. Čak i tada je Prizren naspram naših severnih delova bio jedna "kasaba" u interesantnom i zanimljivom smislu. Nikako u lošem smislu. Mada... U šetnji gradom smo naišli na jedan od mostova. Na njemu je neki starac nosio ogromnu kutiju sa nekim smećem. Kada se našao na sredini mosta, opušteno ja tu kutiju izvrnuo u Bistricu. A mi... Svi oko njega nisu ni trepnuli... Kada smo se popeli na tvrđavu, brat i njegov drugar u uniformi, moje baka, tetka, sestra od tetke i ja smo sreli jednog bakinog vršnjaka (Albanca sa sve belom kapicom) koji je kao i moja baka znao i nemački i francuski. Naravno, na čistom Srpskom u toku šetnje ispričao nam je priču o Prizrenu i tvrđavi. On nije zaboravio te detalje, a znao ih je mnogo koje sam sada već zaboravio... Na kraju šetnje nas je pozvao u svoju kuću ispod tvrđave, opasanu zidom visokim 3 metra u tipičnom stilu. Sedeli smo na ćilimu uza zid i kada je lupio dlanom o dlan dva puta, iz prostorije pored se stvorila žena sa feredžom. On joj je rekao nešto na Albanskom i ona nestade. Za 20 sekundi se stvorila sa poslužavnikom na kojem su bile kafe za sve. Kada je spustila sve ispred nas, opet je nestala i vratila se sa nekim osvežavajućim napitkom kojem ne mogu da se setim ni imena ni ukusa. Davno beše. Moguće neka vrsta boze. U svakom slučaju, nama je bilo interesantno. Novo. Drugačije. I ostalo mi je u lepom sećanju... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Forsberg 4490 Napisano Februar 13, 2022 Drug član, 968 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000. Prijavi odgovor kao problematičan On 2/9/2022 at 11:35 PM, yogibear said: Da ne znam da je Prizren, mislio bih da je Sarajevo i Miljacka. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 14, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U mom prethodnom postu sam u više navrata spomenuo crkvu Svetog Spasa. Ne samo zato što se sa Kaljaje vidi kao na dlanu, već i zato što pored nje jednostavno morate proći tokom pešačenja (penjanja) ka tvđavi. Crkva Svetog Spasa posvećena Vaznesenju Gospodnjem je podignuta oko 1330. godine i nalazi se u jugozapadnom delu nekadašnjeg srpskog carskog grada Prizrena. Crkva Svetog Spasa je smeštena na maloj zaravni ispod Kaljaje u delu koji je nekada bio srpska četvrt. Zbog svog položaja, zajedno sa tvrđavom dominira nad celim gradom. Crkvu je podigao vlastelin Mladen Vladojević sa porodicom, koji ju je 1348 priložio obližnjoj zadužbini cara Dušana, manasturu Svetih Arhangela koji se nalazi nedaleko od grada u kanjonu Prizrenske Bistrice. Tokom turske okupacije, crkva Svetog Spasa je zapustela i jedno vreme je korišćena kao štala, usled čega je pretrpela znatna oštećenja. Od sredine 18. veka prizrenski Cincari poreklom iz Moskopolja, preuzeli su upravu nad crkvom. 1836. oni započinju veliku obnovu i proširenje crkve koje nije završeno do danas. Krajem 19. veka crkva je poprilično stradala u požaru. Ostaje zabeleženo da je ruski konzul Ivan Jastrebov sprečio rušenje i krajnje uništenje stare srpske crkve od strane Cincara. Cincari su tražili ferman za proširenje crkve i u tom kontekstu su imali nameru da je sruše (da bi na istom mestu podigli novu), što je Ivan Jastrebov sprečio. On je tada i zapisao: "Ne želim da verujem zlim jezicima da su je Cincari (ne svi) zapalili u nadi da će pasti sama od sebe." Ja nažalost nisam uspeo da uđem i vidim crkvu iznutra jer nisam znao kod koga se nalazi ključ, tako da nisam uspeo da vidim najstariji sloj fresaka koji datira iz 1335. godine. Konzervacija crkve zajedno sa ostacima fresaka obavljena je u periodu 1953-1963; Republika Srbija ju je 1990. uvrstila među spomenike kulture od izuzetnog značaja. Tokom martovskih divljanja albanskih ekstremista i pogroma 2004. godie crkva Sv. Spasa je zapaljena i teško oštećena. Od tada se ispred crkve nalazio bunker nemačkog KFORa, a sama crkva je bila opasana bodljikavom žicom. Septembra 2013. godine razvaljena su ulazna vrata crkve i odneta je kapija. Krajem aprila 2014. godine uspešno su privedeni kraju radovi na obnovi platoa ispred Crkve Svetog Spasa u prizrenskoj Podkaljaji. Tri godine kasnije, odnosno trinaest godina nakon skrnavljenja 2004. izrađen je i ponovo postavljen krst na srpskoj svetinji iz 14. veka. 13 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 15, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Prvobitni katedralni hram prizrenskih episkopa i mitropolita bila je zadužbina srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina (1282-1321) - drevna crkva Bogorodice Ljeviške. Za vreme turske vladavine, crkva Bogorodice Ljeviške je oduzeta od pravoslavnih Srba i pretvorena je u džamiju. Usled takvih okolnosti funkciju katedralnog hrama Prizrenske eparhije preuzima omalena stara crkva Svetog Đorđa u Prizrenu. Zbog svoje veličine mala crkvica je bila nepodobna, pa se u prvoj polovini 19. veka počelo sa planiranjem izgradnje većeg sabornog katedralnog hrama. Mnoge poteškoće su pratile kako pripreme tako i samu izgradnju. Osim finansijskih problema, toj ideji su se protivili i mnogi turski zvaničnici. Nakon mnogo pregovora, podmićivanja... dozvola za izgradnju je napokon izdata tek 1855. a temelj novog hrama je položen 1856. godine. Nakon mnogih problema, hram je dovršen tek 1887. godine, kada je obavljeno i svečano osveštenje. Velika prekretnica u istoriji hrama dogodila se 1912. nakon oslobođenja. Ulaskom vojske Kraljevine Srbije u Prizren na samom početku Prvog balkanskog rata, u hramu su počela da se drže svečana bogosluženja. Pošto je stari Saborni hram Bogorodice Ljeviške nakon oslobođenja ponovo pretvoren u crkvu, počelo se i sa planovima o ponovnom premeštanju arhijerejske katedre iz novog hrama Svetog Đorđa. Tu ideju je osujetio početak Prvog svetskog rata, tako da je nakon ujedinjenja svih srpskih crkvenih pokrajina 1920. godine, Saborni hram Svetog Đorđa ipak zadržao funkciju katedralnog hrama Raško-prizrenske eparhije. Za vreme Drugog svetskog rata srpsko pravoslavno stanovništvo kako u Prizrenu, tako i na celoj teritoriji KiM je užasno postradalo. Italijanski okupatori uz pomoć albanskih odreda su sprovodili sistematski progon koji je poprimao razmere genocida. Osim silnih zločina nad stanovništvom, poharan je i razoren veliki broj pravoslavnih hramova. Deleći sudbinu ostalih svetinja na KiM, tokom ratnih godina i saborni hram u Prizrenu je pretrpeo znatna oštećenja. Tokom Martovskog pogroma 2004. godine, Saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu je ponovo teško postradao. Nije bilo dovoljno što su ga Albanci prvo zapalili, već su ga nakon toga i minirali... Ponovo, uz mnoge poteškoće, hram je u narednim godinama postepeno obnavljan. Saborni hram Svetog Đorđa u Prizrenu nakon divljanja Albanaca 2004. godine. (Fotografije preuzete sa sajta SPC) Danas ispred hrama stoji policijska kućica sa dežurnim policajcem. I ovo zdanje je nažalost bilo zaključano, jer su po rečima policajca svi bili otišli na godišnji odmor. Saborni hram Svetog Đorđa se nalazi u samom centru, u neposrednoj blizini trga i česme Šadrvan. Obrni okreni, Sinan-pašina džamija ulazi u skoro svaki kadar Šadrvana. Kada sam je već spomenuo... Džamija je podignuta 1615. godine; ime je dobila po njenom ktitoru Sinan-paši koji je za njenu izgradnju upotrebio kamen obližnjeg porušenog srpskog manastira Sveti Arhangeli, zadužbine cara Dušana iz 14. veka. Oslobodivši Prizren 1912. godine, vojska Kraljevine Srbije nije džamiju sravnila sa zemljom (a mogla je). Za razliku od Turaka koji nisu imali obzira prema srpskim svetinjama, srpska vojska je sačuvala džamiju koja i danas krasi stari centar Prizrena. Trg Šadrvan i istoimena legendarna česma. Odmah preko puta hrama se nalazi poslastičarnica koju drže veoma ljubazni Goranci. Ukoliko možete, obiđite je, sve im je super. 16 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 16, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Odmah preko puta Sabornog hrama, u samom centru Prizrena nalazi se i omalena crkva Svetog Nikole, u narodu poznatija kao Tutićeva crkva. Crkva je sagrađena 1331-1332. godine i njen ktitor je bio vlastelin Dragoslav Tutić sa suprugom Belom. Crkva je kroz svoju istoriju nekoliko puta stradala. Osim raznih osvajača i vandala, crkvu su znatno oštetile i bujice koje su je potom zatrpale peskom i zemljom. Obnovljena je 1857. a detaljniji radovi na njenoj konzervaciji i restauraciji obavljeni su u periodu od 1967-1970. godine. Republika Srbija ju je 1990. godine proglasila za spomenik kulture od izuzetnog značaja. Na osnovu stila i tema sačuvanih fresaka, smatra se da je živopis nastao neposredno nakon gradnje. Nažalost, preostali živopis u crkvi Svetog Nikole je sačuvan u manjoj meri. Tokom martovskog pogroma 2004. pokušano je rušenje crkve. Unutrašnjost crkve je zapaljena, otkinut je olovni krov, odešena je ograda, oštećeni su prozori, a kameni delovi su izlupani čekićem i ispisani grafitima. Živopis i mermerne površine unutar crkve takođe su pretrpeli teška oštećenja, dok je pod bio prekriven ljudskom izmetom i smećem. Ponovna obnova ove male svetinje i svedoka srpskog stradanja završena je 2009. godine. 10 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 18, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Udaljena nepunih 600 m od Starog kamenog mosta u Prizrenu nalazi se velelepna crkva Bogorodica Ljeviška. Crkva Bogorodica Ljeviška je drevna srpska pravoslavna crkva, zadužbina kralja Stefana Uroša II Milutina (1282-1321). Više od 40 podignutih crkava i manastira se vezuje za ovog srpskog vladara, dok se Bogorodica Ljeviška smatra za najznačajniju. Izgrađena je 1306/1307. godine na temeljima stare hrišćanske bogomolje čiji ostaci datiraju iz perioda 7-9. veka. Kada je Srpska crkva podignuta na rang Patrijaršije 1346. godine, Bogorodica Ljeviška je uzdiguta na rang mitropolije. Prvi put na meti Turaka crkva se našla 1455. kada su joj oduzeta sva imanja. Pred najezdom Turaka i Arnauta, u velikoj seobi predvođeni Arsenijem II mnogi srbi su se povukli iz Prizrena. Turci oduzimaju crkvu pravoslavnim Srbima, doziđuju minarete i pretvaraju je u džamiju. Unutrašnjost crkve su pregradili, dok su freske izuzetne lepote i vrednosti iz 12. i 13. veka prvo obili čekićem, zatim prekrili malterom i krečom. Nakon što je vojska Kraljevine Srbije oslobodila Prizren 1912, Bogorodica ljeviška je ponovo pretvorena u crkvu a minareti su uklonjeni 1923. godine. Freske su ponovo otkrivene u periodu od 1950-1952, a na njihovoj restauraciji se radilo sve do 1976. godine. Jedva da je pola veka prošlo kako su se preostale freske izborile sa turskim malterom i krečom, i kako su ponovo ugledale svetlost dana... ponovo ih je prekrila tama. Ovaj put, u mrak su ih vratili čađ i garež, a sve što je moglo da izgori - izgorelo je. 17. marta 2004. godine albanski vandali su crkvu iznutra zapalili, dok je na njenu spoljašnjost ispaljeno mnoštvo metaka. To što je bila "čuvana" od strane nemačkog KFOR-a očigledno nije puno pomoglo. Sa zakašnjenjem ali ipak... dana 13. jula 2006. crkva Bogorodica Ljeviška je stavljena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, kao deo ansambla ugroženih srednjovekovnih spomenika na Kosovu. Delimično obnovljena, na levoj obali Bistrice (otuda naziv, kako kažu Prizrenci - Ljeviška), velelepna crkva u koju retko ko svrati stoji zaključana prkoseći vremenu, čekajući neka bolja vremena. O značaju i lepoti ove crkve svedočio je i natpis na jednoj fresci koga više nema. Natpis je bio na arapskom jeziku, urezan pre nekoliko vekova preciznom rukom nepoznatog putopisca. Ono što je pisalo je zapravo bio citat persijskog pesnika Hafiza: "Zenica oka moga tebi je gnezdo. Počasti nas ulaskom, ova kuća je tvoja." Nedaleko od Ljeviške (ili na putu do nje), nalazi se Gazi Mehmed-pašin hamam. Sagradio ju je u periodu od 1563. do 1574. godine Gazi Mehmed-paša, skadarski sandžak-beg. Hamam je „dvojnog“ tipa, što znači da su ga istovremeno koristili i muškarci i žene. Hamam predstavlja jednu od najznačajnijih javnih zgrada iz osmanskog perioda u Prizrenu. 17 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
godovic 909 Napisano Februar 21, 2022 (promenjeno) Zainteresovan, 375 postova Lokacija: Brdovit Balkan Motocikl: NC 750X RC90, Transalp XL750 Prijavi odgovor kao problematičan Hteo bi da se zahvalim @yogibear za brzo i nesebično date predloge gde i šta da obiđemo na putu ka Kopaoniku preko Kosova. Obavezno se javi ako prolaziš, dolaziš u Makedoniji. Naravno tu su i par slika. Promenio Februar 21, 2022 član godovic 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Februar 23, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @godovic nema na čemu! Nadao sam se da ćeš uspeti na vreme da pročitaš moju poruku, pre nego što kreneš sa porodicom na Kop. Sada vidim da je sve ispalo kako treba. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
GastroBiker 1216 Napisano Februar 23, 2022 Svrati ponekad, 201 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Kawasaki Versys, BMW R1200GS Prijavi odgovor kao problematičan Natpis na arapskom nije uklonjen, prilikom obnove freske su odlučili da ga zadrže. Crkva jeste zaključana ali sveštenik živi u blizini i ako ga nazovete i ako je slobodan doći će da je otključa, broj telefona je mislim na facebook profilu Bogorodice ljeviške. Čuvari isto imaju broj telefona. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
GastroBiker 1216 Napisano Februar 23, 2022 Svrati ponekad, 201 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Kawasaki Versys, BMW R1200GS Prijavi odgovor kao problematičan Izvini za upad, mislio sam da bi info mogao koristiti kolegama koji planiraju posetu. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 2, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @GastroBiker sve ok, svaka korisna informacija je uvek dobrodošla. Poslednji put kada sam bio u obilasku KiM bio je avgust i svi su se bili razbežali, ni čuvara nije bilo u kućici pokraj crkve. ------------------------------- Napravih još jedan video od materijala koga snimih avgusta prošle godine na mestu koje obožavam - manastir Sveti Arhangeli, nadomak Prizrena. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 7, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan U Metohiji na samo par kilometara od Prizrena, na početku prelepog kanjona reke Bistrice, nalazi se jedan od mojih omiljenih manastira - Sveti Arhangeli. Manastir Sveti Arhangeli je zadužbina srpskog cara Dušana Silnog (kralj 1331-1346, car 1346-1355.) koja je građena je u periodu od 1343. do 1352. godine, na mestu starije crkve u sklopu tvrđave Višegrad. Manastir sa svojom monumentalnom grobnom crkvom je predstavljao vrhunac srpskog sakralnog graditeljstva. Unutar manastirskog kompleksa nalaze se dve crkve, jedna je bila Dušanova grobna crkva (Sv. Arhangeli), dok je druga ujedno i manja posvećena Sv. Nikoli. Samim tim što se nalazio na drevnom vijugavom putu manastir se nalazio na izuzetno značajnom strateškom položaju, jer su Prizren i Skoplje bili najznačajniji vladarski centri srpske srednjovekovne države. Darovnom poveljom Cara Dušana određen je visok društveni položaj manastira Svetih Arhangela: 93 sela, prihodi od bogate prizrenske carine, sedam potčinjenih vlastelina, rudnik gvožđa u Toplici, vinogradi, pašnjaci i oranice, ribarska sela na plavskom jezeru, pravo na besplatno ulje, so, svilu, vino, med, vosak i ribu, kao i odabrane zanatlije koje su manastiru stavljane na raspolaganje – Sveti Arhangeli su od osnivanja bili najbogatiji srpski manastir i u srednjem veku imali značajno brojno bratstvo koje je činilo čak nekoliko stotina monaha! Car Dušan je umro 20. decembra 1355. godine i njegovo telo je preneto u manastir Svetih Arhangela i sahranjeno u monumentalnoj grobnici. Pomirenje Srpske crkve i Carigradske Patrijaršije se dogodilo upravo u ovom manastiru 1375. godine, što je veoma značajan istorijski događaj za Srbiju. Tada je služena svečana liturgija na grobu Cara Dušana. Manastir Sveti Arhangeli za koga su pojedini putopisci navodili: "Da mu nema ravnim pod suncem", prvi put je poharan 1455. od strane osmanlija kada je zauzet i Prizren. Detaljno i sistematsko razaranje manastir i njegove crkve doživljavaju početkom 17. veka, kada je Sinan-paša manastirski kamen upotrebio za izgradnju svoje džamije u centru Prizrena, koja se takođe danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Tokom narednih vekova sam lokalitet je dodatno uništavan raznošenjem preostalog građevinskog materijala za podizanje, kako građevina u samom Prizrenu, tako i običnih kuća i vremenom su ostaci nekadašnjih građevina zatrpani naslagama rečnog mulja i zemlje. Uprkos svemu, lokalno srpsko stanovništvo se okupljalo dva puta godišnje u manastirskim ruševinama, na letnju (26.07.) i zimsku (21.11.) hramovnu slavu (Svete Arhangele). Prema rečima jednog putopisca, služba je počinjala tokom noći, tako da su jedinu svetlost pružale zapaljene sveće, dok su narod i sveštenstvo u molitvi dočekivali zoru. Prva arheološka istraživanja lokaliteta, obavljena su 1927. tokom kojih su otkriveni temelji crkvice posvećene Svetom Nikoli i nekoliko drugih građevina. U sklopu glavne crkve tada su pronađeni ostaci carske grobnice, unutar kojih su otkrivene kosti koje su pripadale Dušanu Silnom. One su dve godine kasnije prenete u Beograd i pohranjene u posebnom sarkofagu u crkvi svetog Marka, dok se manastir Svetih Arhangela ne obnovi. Pronađeni delovi čuvenog mozaičkog patosa, ukrasne plastike i živopisa su preneti u Muzej Južne Srbije (današnji Muzej Severne Makedonije) u Skoplju, u kome se i danas nalaze, dok nije poznato gde su završili ostali nalazi za koje se smatra da su trajno izgubljeni. Obnova manastirskog konaka sa radionicom i kapelom započela je 1995. godine, a 1998. godine su okončani radovi i on je ponovo postao aktivan muški manastir. Već sledeće godine je usledilo NATO bombardovanje koje je okončano povlačenjem snaga bezbednosti SRJ iz južne srpske pokrajine. Neposredno po dolasku nemačkog KFOR-a, juna 1999. pripadnici "OVK" pljačkaju i pale tek obnovljeni konak. 15. juna 1999. monaha oca Haritona Lukića koji je pošao po hranu, trojica terorista "OVK" zaustavljaju, legitimišu i kidnapuju u centru Prizrena, naočigled pripadnika KFOR-a i jednog nemačkog novinara koji je otmicu čak i fotografisao. Tada je, kako kažu, počeo golgotski put novog Hristovog mučenika. Haritonovo obezglavljeno telo je pronađeno i ekshumirano godinu dana kasnije u mestu Tusus kod Prizrena. Njegov džemper je bio rasporen u predelu stomaka dok je u predelu srca bio izboden nožem. Nedaleko od oca Haritona, pronađena su tela još nekoliko Srba nastradalih u isto vreme. Haritonova glava, kao i počinioci ovog zločina nisu pronađeni do danas... Manastirski konak je obnovljen uz pomoć Srba iz Sredačke i Sirinićke župe, tako da je na proslavi 650. godišnjice postojanja manastira 26. jula 2002. prisustvovalo skoro 1.000 Srba. Ovaj jubilej nije prošao bez incidenata, jer su Albanci u Prizrenu organizovali proteste protiv njihovog dolaska, a na tvrđavi Višegrada je došlo do eksplozije bombe. Tokom martovskih nemira 2004, manastirski kompleks se ponovo našao na udaru albanskih ekstremista, iako se praktično nalazio u sklopu baze KFOR-a. Ceo konak je spaljen i razrušen, kao i zvonik i duborezačka radionica, a stradala je i ploča na grobnici cara Dušana koja je slomljena, dok je sama grobnica oskrnavljena. Nakon toga je uz pomoć lokalnih Srba započeta obnova jugoistočnog dela konaka, koja je okončana u novembru iste godine. Iako je ovo manastir u kome se najmanje toga može videti, jer su nažalost ostali samo temelji i delovi zidina, ja mu se uvek rado vraćam. Ovo mesto natopljeno suzama, krvlju i obavijeno molitvama naših predaka kao da poručuje: izgubljeno je samo ono čega se odrekneš! Izgled nekadašnjeg Dušanovog grada Ostaci donžon kule u sklopu nekadašnjeg Višegrada. Još bolje se vidi u videu koga sam postavio u prethodnom postu. Crkva Svetih Arhangela Pronađeni manastirski fragmenti Nastaviće se... 12 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 7, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... Nekadašnji glavni ulaz u manastirski kompleks. Drevni most preko Bistrice, jedini deo manastira koji je sve preživeo i koji je 100% u autentičnom (originalnom) stanju. Pogled na brdo gde se nekada nalazio Višegrad. Ko poseti manastir Arhangeli i ko bude tražio oca Nikolaja... samo neka pogleda gde se nalaze psi, neće pogrešiti. Ne odvajaju se od njega. Nastaviće se... 14 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 7, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan I još malo fotki vezanih za Sv. Arhangele... Grobno mesto cara Dušana Silnog Mošti cara Dušana danas se nalaze u crkvi Svetog Marka u Beogradu Obnovljeni manastirski konak. Hodnik i sobe na spratu konaka. Fragmenti nekadašnjih manastirskih ukrasa. Kapela u manastirskom konaku. Trpezarija u konaku. 15 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 9, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ovim postom bih priveo kraju ovaj kraći serijal vezan za obilazak KiM. Naravno, niti sam obišao i video sve što mi je u planu, niti je to bilo sve što treba videti u našoj južnoj pokrajini, tako da... biće dopune. Iz manastira Sveti Arhangeli produžih zanimljivim vijugavim putem #R115 koji vodi preko prelepe Šar planine do gradića Štrpce. U Štrpcu me dočekuju srpske zastave koje se vijore na svim banderama i kućama pokraj puta. Nakon Štrpca usledio je saobraćajni kolaps u Gnjilanu, a potom i Administrativni prelaz Končulj na kome rutinski pređoh na teritoriju Centralne Srbije... u kojoj me nakon par minuta vožnje, sada u selu Končulj, dočekuju albanske zastave koje se vijore na svim kućama pored puta - haos. Na slikama iznad: Šar planina Na inicijativu @Forsberg osvrnuo bih se na par stvari vezanih za obilazak lokcija na KiM koje sam upravo predstavio. Naravno , ne mogu nikome planirati slobodne dane, vreme ili menjati interesovanja, ali se nadam da će nekome bar okvirno pomoći ono što ću napisati. Ko se odluči za aktivni turizam o kome sam pisao (Mokra Gora, via ferata Berim, jezero Gazivode...) potrebno je bar dva noćenja u Zubinom Potoku. Za penjanje feratom na Berim potrebno je kontaktirati ljude iz "Outdoor In" koji vam nalaze smeštaj. Ukoliko vas zanimaju druge atrakcije u Ibarskom Kolašinu, smeštaj u Zubinom Potoku možete naći sami. Nekoliko hotela i pansiona se nalaze odmah pored puta, zaista ih ne možete promašiti. Cena noćenja je obično 10 evra sa doručkom. Recimo, u hotelu "Dva lava" imaju i prostranu garažu u kojoj se između ostalog nalaze mašine za pranje veša... i u kojoj rado dozvoljavaju parkiranje motocikla. Za obilazak Severne Kosovske Mitrovice (tvrđava Zvečan, vidikovac...) i Prištine sa okolnim lokacijama (Gračanica, Gazimestan...), takođe su vam potrebna dva dana. Za to vam baza takođe može biti Zubin Potok, ili možete naći smeštaj u severnom delu Kosovske Mitrovice. Izbor je zaista šarolik: hoteli, apartmani... i sve možete naći na Bukingu. Jedan dan vam je dovoljan da poranite ujutru iz recimo Zubinog Potoka ili K. Mitovice, obiđete Pećku Patrijaršiju (bez obilaska Peći), izvor Belog drima, Visoke Dečane i da stignete i predveče se smestite u Prizrenu. Nekada je u konaku Visokih Dečana takođe bilo moguće prenoćiti, međutim oni se i dalje drže nekih Korona procedura, tako da je konak nažalost i dalje zatvoren za posetioce. Kao što ste pročitali, na putu od Dečana za Prizren ja sam prošao kroz Đakovicu. Ko ne želi... neka izađe na auto-put i jednostavno je zaobiđe. Za sam Prizren su vam takođe potrebna dva dana. Moj topli savet, ostanite neki dan duže i sve obiđite natenane. U Prizrenu možete naći sve i svašta preko Bukinga ili na licu mesta. Moj savet je da odete i smestite se u mom omiljenom mestu - manastiru Sveti Arhangeli. Manastirski obnovljeni konak može da primi poveliki broj ljudi. Noćenje košta 5 evra po osobi ili 10 evra sa uključenim doručkom i večerom. Možete doći i bez najave, ali ipak savetujem da pre dolaska kontaktirate oca Nikolaja, a evo i zašto. Konak ima dvokrevetne/četvorokrevetne sobe na spratu, dok je smeštaj u prizemlju zapravno jedna velika kolektivna prostorija sa krevetima. Može da se desi (i dešava se) da dođe po nekoliko autobusa odjednom. Tada se u gornje sobe smeštaju porodice, žene i deca, dok se u kolektivnu sobu smeštaju muškarci. Možda će sprat biti popunjen a neko će biti sa saputnicom ili mu jednostavno kolektivni smeštaj neće odgovarati... zato je bolje da pozovete oca Nikolaja pre dolaska. Razumljivo, njegov telefon neću postaviti ovde javno, ali neka me zainteresovani za smeštaj u Arhangelima slobodno kontaktiraju. Ko bude zvao oca Nikolaja slobodno neka se pozove na mene, tamo me svi znaju... Ispred samog ulaska u manastir nalazi se kućica sa dežurnim policajcima. Tu se prvo treba zaustaviti i dati im ličnu kartu da vas upišu u knjigu posetilaca. I ispred kapije, pored policijske kućice da ostavite motor, nikava drama nije. Međutim, imadoh tu privilegiju i blagoslov da motorom uđem i parkiram ga ispred samog konaka. Verujem da će to imati i ostale kolege. Manastir je udaljen svega par kilometara od Prizrena. Jedna napomena: Krivudavi put od Prizrena do Arhangela je izuzetno klizav nakon kiše. A i kada nema padavina, zna da bude odrona, kamenja po putu, tako da treba biti oprezan. Prirodno okruženje manastira, žubor Bistrice, osvežavajući Šar planinski vazduh, mir, tišina, spokoj... suvišno je komentarisati. Ako tome dodamo istorijsku i duhovnu vrednost Svetih Arhangela... zaista je privilegija biti i konačiti na takvom mestu. "Moja" soba na spratu u kojoj obično odsedam. Na fotografijama iznad je kolektivna soba u prizemlju. To bi ukratko bilo to. A kao i obično, bez obzira na sve do sada napisano tu sam za sve dodatne informacije. 14 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 10, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan On 2.1.2021. at 21:22, misa-pei je napisao: Kako bi bilo dobro ove putopise lepo prelomiti, odštampati na nekom izdržljivom papiru i nositi sa sobom na motoru, kad se pođe negde. A može i ovako da se uživa, samo je "memorija pamćenja" slaba da se čovek seti svega kad se nađe na putu. On 1.2.2022. at 10:43, zaludan je napisao: Ja imam jedan predlog, mada, ako nemas sačuvane i sredjene track-logove, trebalo bi mašala vremena. U "mymaps.google.com" napravi mapu kojekude sa svim mestima, i eventualno trackovima. Na taj način, vrlo lakim pregledom mape svako može tačno da vidi gde su opisana mesta, da se lako organizuje. i u kombinaciji sa pisanijem ovde...fantazija P.S. Ja bih dao i neke novce za to Ovo su samo neki od komentara (predloga) vezanih za pisanje u ovoj temi. Pošto mi je još mnogo ljudi (koji nisu na forumu) predlagalo nešto slično, napravih eto i mapu sa lokacijama o kojima sam do sada pisao. Za one koji se vode isključivo forumom, da podsetim da se na jedanaestoj i šesnaestoj strani ove teme nalazi rekapitulacija (spisak) svega prethodno napisanog. Što se mape tiče... Na mapi se nalaze sve lokacije o kojima sam do ovog trenutka pisao u ovoj temi. Ima zaista još mnogo toga što sam obišao i što tek treba biti dodato, ali ću mapu dopunjavati (apdejtovati) paralelno sa mojim pisanjem na forumu. Nakon svakog novog posta, odnosno opisa neke nove lokacije, ista će biti unesena i u mapu. Mapu "Kojekuda po srbiji" nećete moći da menjate, ali ćete moći da je kopirate, delite... Redosled (spisak) lokacija na mapi ("map legend") bukvalno prati pisanje na forumu od prve do poslednje stranice ove teme, redosled je isti. Pošto je na mapi već sada puno toga načičkano, moj savet je da je dobro zumirate prilikom pretrage da bi se lokacije razdvojile jedna od druge. Uz svaku lokaciju na mapi sam postavio jednu fotografiju, kao i link ka forumu koji će vas odvesti upravo na post koji se odnosi na to mesto. Ja sam je dobro pregledao i proverio, ali naravno, ukoliko uočite bilo kakvu grešku na mapi, javite mi da je ispravim. Nadam se da će mapa "Kojekuda po srbiji" dosta pomoći kada je praćenje ove teme ili pronalaženje neke lokacije u pitanju. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji 17 9 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
zaludan 8407 Napisano Mart 10, 2022 4_tocka_i_karoserija, 1868 postova Lokacija: N44 37.451 E20 22.527 Motocikl: - Prijavi odgovor kao problematičan Au čoveče! Dođe mi da ustanem 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
živke 5264 Napisano Mart 10, 2022 Drug član, 1872 postova Lokacija: Niš Motocikl: CF Motor 450MT; ex: Yamaha XT660Z Tenere Prijavi odgovor kao problematičan Nemam reči ... Hvala ti puno! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
KoleD 423 Napisano Mart 10, 2022 Svrati ponekad, 269 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Suzuki Bandit GSF 650; BMW F800 GT Prijavi odgovor kao problematičan Sto puta, svaka čast Yogi!Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
savavavan 397 Napisano Mart 10, 2022 Svrati ponekad, 191 postova Lokacija: novi sad Motocikl: suzuki v strom 650xt Prijavi odgovor kao problematičan Ovo treba uvesti kao obaveznu lektiru u skolu Svaka cast!Sent from my SM-N975F using Tapatalk 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
KoleD 423 Napisano Mart 10, 2022 Svrati ponekad, 269 postova Lokacija: Novi Beograd Motocikl: Suzuki Bandit GSF 650; BMW F800 GT Prijavi odgovor kao problematičan Zanimljivo, otkud ova jugoistočna praznina na mapi? Prokuplje, Kuršumlija, Leskovac, Vranje.. Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 14, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan On 10.3.2022. at 11:36, KoleD je napisao: Zanimljivo, otkud ova jugoistočna praznina na mapi? Prokuplje, Kuršumlija, Leskovac, Vranje.. Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka Sasvim slučajno. Kao što sam potpuno slučajno započeo ovu temu (pisanje) iz Vršca, tako sam pisanjem u temi (za sada) potpuno neplanirano zaobišao krajeve koje si nabrojao. Bez brige, biće pokrivena cela Srbija. 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Mart 15, 2022 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja. Da, dobro ste pročitali. Upravo me je pomenuta četvorka "naterala" da obiđem sam jugoistok naše zemlje i da se lično uverim u "đavolju rabotu" koja se nalazi neposredno uz makedonsku i bugarsku granicu. Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja su verovali ili ne... nestašni đavoli. Nekada davno rešiše oni tako da preokrenu tok reke Pčinje, da je preusmere ka bugarskoj. Kidali su oni tako stene sa lokalnih brada, slagali ih... ali ćudljivu i nepredvidivu reku nisu uspeli da ukrote. Uputiše se se oni ka Kosovskom Pomoravlju u Končuljsku klisuru gde nađoše najveću stenu. Uprtiše oni tu pretešku stenu u nadi da će uspeti da pobede prirodu, međutim počelo je da sviće i začuše se prvi petlovi. U strahu od ljudi, baciše oni tu stenčugu i pobegoše. Tako je kažu nastao Vražji kamen. Nauka kaže da je Vražji kamen prirodni fenomen nastao erozijom stena. Živahna reka Pčinja je nekada davno prosekla sebi put kroz stenu i izvajala niz od nekoliko velikih kameih kupastih stubova. U mestu koje se nekada zvalo Prosečnik, na nadmorskoj visini od 800 metara izdvajaju se tri kupasta stuba visine između 50 i 60 metara. Na jednom od tih impozantnih stubova na krajnje neobičnom i nesvakidašnjem mestu, sagrađena je crkva Uspenja Presvete Bogorodice nekada poznata kao Crkva u Prosečniku. Crkva je građena u periodu od 1355. do 1375 godine. Hram je podigao srpski vlastelin Dejan Marković uz blagoslov cara Dušana čijom je sestrom Teodorom bio oženjen. Još jedna legenda kaže da je čitavih 20 godina bilo potrebno da se izgradi ovako mala crkva, jer kako bi meštani skupljali materijal i započinjali gradnju, tako bi nestašni đavoli tokom noći sav materijal premeštali na sam vrh 60 m visoke kupaste stene, na Vražji kamen. Kamena crkvica stoji na istom mestu i dan danas. Zbog verovanja da je crkva ukleta u njoj se niko ne venčava niti se krste deca. Međutim, uprkos pričama i legendama o tome kako je mesto ukleto, kažu da boravak u mističnoj crkvi leči neplodnost. Crkva je danas pod zaštitom države kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. Međutim, "Đavolja rabota" nije jedino što zavređuje pažnju na ovom mestu. Moj savet onima koji u letnjim mesecima budu rešili da posete Vražji kamen, ili jednostavno budu prolazili zanimljivim krivudavim putem #234, je da ponesu i opremu za plažu (kupanje). Reka Pčinja je jedna među najčistijim u Srbiji i sa svojom dolinom zvanično je 1996. godine proglašena za Predeo izuzetnih odlika. Mesto gde se meštani najčešće kupaju je upravo u podnožju Vražjeg kamena ispod visećeg mosta. Reka i kupalište se nalaze u neposrednoj blizini puta i mogiće je prići bilo kojim motorom sa iole većim klirensom. Do kamene crkvice i vidikovca na Vražjem kamenu se stiže strmom pešačkom stazom koja započinje odmah pored puta. Iako deluje izazovno, nepristupačno i teško, do vrha se stiže za nepunih desetak minuta pešačenja. I na kraju, da li su za bajkovit i nestvaran izgled ovog mesta krivi Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja, ili ipak priroda - potpuno je nebitno. Lokalitet Vražji kamen je zaista vredan pomena i posete. Sa ovog mesta počinje uspon ka vrhu. Nastaviće se... 7 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
