Radojicin mali otisao na ekskurziju

[maxx 1280 Napisano Jul 30, 2020]

Ocekivanja za ovu godinu su bila veoma velika pogotovo gledajuci kako je prosla, 2019., bila izuzetno uspesna. Planiralo se vise moto putovanja (uglavnom kracih), a kruna cele godine je trebao biti odlazak na MotoGP u Cesku pa povratak istocnom rutom preko Slovacke, Madjarske i Rumunije (kao kontrast na proslogodisnji zapad). Onda dolazi mart, sve se zatvara, planovi se otkazuju.

Srecom, granica ka Bosni i Hercegovini se u nekom trenutku otvara i kako devojka ima rodbine u Hercegovini, nije bilo tesko odluciti gde ce se potrositi ostati starog godisnjeg odmora. Par puta sam bio "dole", ali nikada turisticki i nikada pre motorom.

 

Uzivajte u "trailer"-u, a detaljniji nastavak sledi . . .

 

 

 

[nikvuksa 1688 Napisano Jul 30, 2020]

 

[kaligula1 1140 Napisano Jul 30, 2020]

Vidi plaza u Neumu prazna Ti si izgleda bio pre seobe Srba u Neum

Poslato sa WAS-LX1 uz pomoć Tapatoka

[maxx 1280 Napisano Jul 31, 2020]

Upravo tako, naslov teme je uzet iz te legendarne scene. Milojicin mali nije otisao na ekskurziju, ali Radojicin jeste (kao i ja )

 

U Neumu sam bio krajem juna i tada se opusteno moglo pridrzavati svih mera socijalnog distanciranja . Taman kada smo odlazili sa plaze su donosili i postavljali lezaljke. Verujem da je dan-2 posle krenula guzva.

[travelman 14039 Napisano Jul 31, 2020]

Jos jednom odgledah snimak, mislim da je treci ili cetvrti put. Muski si ga odradio, kratko ali slatko  i sve bitno spakovano u tih par minuta.

 Za mene licno najbolji deo  na kraju snimka, svaka cast za odabir mesta za kafenisanje, to je ono sto volim da vidim u putopisima.

 

Kakav escajg i kakvo pijenje na slamcicu, nema nista lepse nego ga promesati cakijom a ondu gustirati u takvom pejzazu. 

 

Srecno u daljim putesestvijama ...

[maxx 1280 Napisano Avgust 3, 2020]

@travelman Hvala puno Za kafu sa lepim vidikom se uvek nekako nadje vremena, a pomaze i to sto uvek nosim pun termos vruce vode gde god da idem (Fruska Gora ili Alpi ili eto BiH).

[maxx 1280 Napisano Avgust 3, 2020]

Dan -10. Novi Sad

 

Ne mogu da docekam polazak i zbog tog iscekivanja u meni raste nervoza. Ne mogu reci da je to ona dobra nervoza pred bilo koji polazak na put u nepoznato. Valjda je to zbog svega sto se desava u svetu i cinjenice da od septembra nisam na duze putovao motrom. Ma procice.

 

Dan -5. Novi Sad

 

Jos uvek je u meni neka ta nervoza/iscekivanje polaska. Neizdrz je jak. Da mogu, istog trenutka bih krenuo na put da promenim okruzenje vec jednom.

 

Dan -1. Novi Sad

 

Vremenska prognoza kaze da ce me sutra definitivno uhvatiti po koji pljusak. Cele nedelje ne pada kisa, a bas mora sutra. Nista, krenucu ranije da sto vise predjem bez da oblacim kisno odelo.

[maxx 1280 Napisano Avgust 3, 2020]

Dan 1.  Novi Sad - Ljubinje

 

Budim se oko 5 sa planom da krenem najkasnije do 6.  Umivanje, oblacenje, sedaj na motor i polazak. Kafu preskacem, a doruckovacu kad predjem granicu. To je barem bio plan. Realnost je drugacija. Dok sam devojci pomogao oko pakovanja auta, vec je proslo 7 te krecemo u isto vreme. Ona ide da pokupi ostale putnike, dok ja se ja upucujem ka Zvorniku. Necemo se cekati

Malo sunca, malo oblaka, suvo, nije pretoplo. Vreme je fantasticno za voznju, te nigde i ne stajem. Prolaze Irig, Ruma, Sabac, Loznica. Tek posle Banje Koviljace prvi put stajem i to na pruzni prelaz. Rampa je spustena i kolona je.

 

 

Voz je uskoro dosao i prosao, te sam nastavio ka granici. Sa nase strane rutinska kontrola bez i jedne progovorene reci, dok su sa BiH strane vec pricljiviji. I policajcu i cariniku bilo zanimljivo sto idem sam motorom:

• “Au, daleko jos imas da se vozis”,
• “Mora da uzivas”,
• “Gde ti je rezervna guma, jel moze da stane u kofer?”,
• “Sumnjiv si, mora da imas nesto ispod sedista”

Dobro je pa su se samo salili

 

Odmah po prelasku stajem na benzinsku pumpu da natocim gorivo. Preko 2 sata se vozilo, valja malo protegliti noge. A moglo bi se i doruckovati (creva mi uveliko krce). Dok obavljam dorucak kontempliram kojim putem dalje ici. U pravcu Vlasenice su se navukli oblaci i kako mi se po njima cini kisa samo sto nije. U pravcu Sekovica ima oblaka ali znatno manje. Hmm… u redu, izbor i nije bas komplikovan. Biram opciju broj 2.

 

 

Pre koju godinu sam prolazio autom tom deonicom (Karakaj - Sekovici - Tisca) i nije mi ostala u bog zna kakvom secanju. Asfalt je bio onako, 50-50% (dobar - los). Ali kad uzemem u obzir da ima finih krivina i da je saobracaja neuporedivo manje, a ja na motoru, to mora da bude dobitna kombinacija. Tako i bi! Kvalitet asfalta se popravio, tako da bih sada rekao da je 95% dobro. Strom uziva u krivinama, kao i ja. Kisa je par puta pokusala da pada, ali to je bilo samo par kapi. Brzi smo od oblaka.

Ocase posla dolazim do Tisce i raskrsnice gde se 2 puta (ovaj i onaj preko Vlasenice) spajaju. A tu iznenadjenje! Policija napravila punk sa jedno 10 vozila i sve zaustavljaju. Ni ja nisam izuzetak te stajem, ali samo na kratko. Odgovorih na 2 postavljena pitanja:

• Da li imate polozeno za kategodiju? - Imam
• Da li imate sve od opreme? - Imam
• Dovidjenja, srecan put - Hvala vama, dovidjenja

Ponosan na to kako sam brzo prosao kontrolu, tj brze od ostalih, nastavljam dalje (devojku, kada je tu prolazila autom nisu ni zaustavili; samo joj mahnuli da nastavi dalje; naravno da mi je to nabijala na nos jer je brze prosla od mene).

Ne lezi vraze, kako sam krenuo posle 1 km pocinje pljusak. Uf, najzad su me oblaci stigli! Bas kako sam izasao iz naseljenog mesta i sad naravno nemam gde da obucem kisno odelo. Nista, nastavi da vozis pa ce pojaviti neka nastresnica. Posle jedno 10 minuta nailazim na neku kafanu sa nadkrivenom bastom. Stajem i ulecem unutra.

 

 

Brzo oblacenje, zahvaljujem se gazdi (koji je tu doruckovao neko pecenje) i odlazim. Kisa me konstantno prati i cas pada, cas ne. Prolazim Kladanj, zatim i Olovo. Tu je fino pala temperatura (sto zbog nadmorske visine, sto zbog kise) pa je cak prijatno ispod kisnog odela. I barem se ne znojim.

Kako se priblizavam Sarajevu, kisa polako prestaje. Takodje temperatura pocinje da raste.

 

 

Pre ukljucenja na auto put stajem na benzinsku pumpu da se raskomotim. Zadnjih 15ak kilometara se kuvam.

 

 

U nastavku, auto put, Bradina, Kladanj, Jablanica… Od jutros mi je plan bio da stanem kod Jablanickog jezera na rucak, ali protiv tog plana su se urotili oblaci. Kisni oblaci stalno vise nad glavom i samo cekam kada ce krenuti da lije kisa. Na svu srecu nekako uspevam da izbegnem novi pljusak i samo zakacim po koju kap. Ta sreca me pratila je pratila do izlaska iz kanjona Neretve. Bukvalno sam izasao iz tunela (gde se put odvaja od reke), opet pljusak. Tolike su kapi padale da sam udarce itekako osetio na svojoj kozi.

 

Dobro je pa ubrzo nailazim na benzinsku pumpu gde se sklanjam od kise i pravim malo duzu pauzu. Em da prodje kisa, em da “rucam” (brazilski orah i plazma) i malo se okrepim vodom. Cak sam nasao i euro krem blok u tank torbi, sto me je poprilicno oraspolozilo (zaboravio sam da sam ga spakovao).

 

 

Moram priznati da je bio totalni trip cekati da kisa prodje jer ako se pogleda u pravcu Neretve (pravca iz kom sam dosao) vidi se da je tamo potop. Kisa lije ko luda. Ako se pogleda u pravcu Mostara (tako gde treba da idem), sunce sija skoro bez oblacka na nebu. A ja se nalazim nekako ni tamo ni vamo.

 

 

Posle jedno pola sata kisa prestaje. Prolazim vruci Mostar, skrecem levo ka Trebinju i relativno brzo dolazim do danjasnjeg cilja, Ljubinja.

 

 

I odmah idem do centra na kafu. Treba mi da dodjem malo sebi. A i zasluzio sam je.

 

 

Javljam devojci da sam stigao i gde ih cekam. Ona odgovara da su se malo zadrzali sto zbog guzve na putu, sto zbog konstantne kise. U prevodu, nacekacu se, te narucujem jos jednu kafu i sok. Posle jedno sat i po evo njih autom i naravno da su dovukli kisu sa sobom

Utesna cinjenica je da je to bio samo kratki letnji pljusak inace bih narucio i 3. kafu cekajuci da prodje. Koliko sam ukupno vremena tu cekao dobro pa nisam postao deo inventara.

 

5 minuta kasnije dolazimo kod devojkine rodbine. Ovo ce biti baza narednih 10ak dana.

 

 

Lepo je malo pobeci od svega poznatog i jednostavno odmoriti se. A usput videti / istraziti neke nove krajeve. Nervoze vise nema, ni u tragovima.

 

 

 

[maxx 1280 Napisano Avgust 5, 2020]

Dan 2. Zavala

 

Malo se kasnije ustajemo jer smo sinoc zaglavili pricajuci. Dok se doruckovalo vec je proslo 11 sati, te mi je kasno da krecem u voznju motorom. Isplanirao sam neki fin krug, pa ne bih pod nekim pritiskom da ga vozim, da ga skracujem. Ostavicu to za sutra.

 

Guzica ne da mira, ne moze da bude na jednom mestu. U redu, ali sta raditi danas? Rodjaci predlazu da skoknemo do manastira Zavala, blizu Ravnog. Nisam znao gde je to, pa sam morao pogledati na mapi. Heh, stvarno je blizu. Takodje kazu da tu skoro odmah pored manastira ima i neka pecnina. To me je kupilo

 

Posto cemo svi ici, idemo automobilima. Oni ce da vode jer znaju put, a mi pratimo. Odmah od starta su ga dali po gasu. Iako je nedelja i nemamo nista u planu za danas (cak je i rucak bio spreman) ispalo je da kasnimo. I to da debelo kasnimo. Kako i zasto ne znam.

 

U jednom trenutku posle Ravnog, daju zmigavac i staju na siroko prosirenje sa leve strane. Tu su neke klupe, pa sam cak pomislio da smo dosli na parking (jer su rekli da je manastir u brdu). Kad ono ne. Rodjaci nisu bili sigurni da li smo na dobrom putu ili smo trebali negde da skrenemo Dok tu pokusavaju skontati da li smo na dobrom putu (jesmo bili), ja ostajem zabezeknut pogledom na Popovo polje. Jednostavno predivno. Posto smo zurili (jer kasnimo), rekao sam sebi da cu doci ovde drugi dan, da popijem kafu na miru i uzivam u panorami.

 

 

Posle par minuta voznje dolazimo do manstira, parkiramo i krecemo u obilazak. Guzve, nema. Tj skoro da nema nikoga pored nas.

 

 

"Manastir Zavala nalazi se na rubu Popovog polja, podno planine Ostrog. Pouzdanih podataka o vremenu njegovog nastanka za sada nema. Prema tradiciji postanak crkve Vavedenja Presvete Bogorodice vezuje se za prvog hrišćanskog cara Konstantina, koji je nakon izgradnje velike crkve u Slanom stigao u Zavalu i vidjevši da je stanovništvo pobožno odlučio da tu sagradi hram."

 

 

"Najstariji pisani dokument iz 1514. godine je potvrda o prodaji vinograda Serafionu, manastirskom Igumanu."

 

 

"Specifičnost arhitektonskog rješenja crkve uslovljena je njenim položajem koji ostavlja utisak isposničkog monaškog prebivališta. Svojom sjevernom stranom crkva je podvučena pod stijenu koja velikim dijelom čini njen sjeverni zid."

 

 

"Unutrašnjost crkve je 1619. godine freskama ukrasio veliki srpski slikar XVII vijeka, hilandarski monah Georgije Mitrofanović. Posebna mjesto zauzima ikona Emanuila (Isus dječak) oslikana na svodu crkve."

 

 

"U manastiru Zavala iskušenik je bio Sveti Vasilije Ostroški koji je rođen u obližnjem selu Mrkonjići gdje je podignuta i crkva u njegovu čast."

 

 

Moram priznati da sam se posle obilaska manastira osecao kao Radojicin mali iz Slozne Brace; otisao na ekskurziju da obilazi manastire

 

 

Pored se nalazi i stari spomenik bratsvu i jedinstvu, koji je video bolje dane.

 

 

Sledece odlazimo peske do pecine Vjetrenice. Ako se pitati zasto se tako zove, pa dovoljno je samo doci do ulaza u istu da vam bude jasno. Iz ulaza konstantno duva hladan vetar. Prosto neverovatno.

 

 

Nisam znao da ovako nesto postoji tako blizu Ljubinja. Kada sam pretrazivao “Hercegovina shights” na internetu pre polaska na put, ovu atrakciju nisam nasao. Ture sa vodicom postoje, ali tad nismo isli. U pecini je konstantna temperatura od oko 12 stepeni, te nije pametno ulaziti bez adekvatne odece.

 

 

Na kraju sedamo u restoran, koji inace ranije bio zeleznicka stanica "Zavala" na pruzi Gabela - Zelenika. ”. Pruga je zatvorena sredinom 70ih godina proslog veka, a zatim razmontirana i asfaltirana. Danas je moguce proci celom trasom u sklopu biciklisticke rute.

 

 

Tom prugom je saobracao legendarni “Ćiro koji je sada izlozen u Trebinju, ispred stare zeleznicke stanice.

 

Posto nas kuci ceka rucak, na meniju je kafa. Naravno, "Franck"-ova

 

 

 

[maxx 1280 Napisano Avgust 11, 2020]

Dan 3. Vjetrenica

Danas opet nece biti nista od voznje na 2 tocka. Vremenska prognoza kaze kisa ceo dan. Cas pada cas ne. S obzirom da juce nismo ulazili u pecinu, odlucujemo da to danas odradimo. Koga briga da li kisa pada ako se nalazis desetinama metara ispod zemlje

 

 

Tako da ponovo idemo do Zavale, ovog puta propisno obuceni. Guzve nije bilo verovatno zasto sto je radni dan. Ako brojim vodica, ukupno nas je 8. Placemo ulaznice i krecemo u obilazak. Tura idu na svakih sat vremena i traju 45-50 minuta, sto je dovoljno da se predje tih 600m pecine koji su uredjeni za posetioce.

 

 

"Posebno je privlačna pojava snažnog vjetra na ulazu kao i osjetno strujanje vazduha na nekoliko mjesta u unutrašnjosti" ...

 

 

.. "kao i davna urušavanja stropova divovskih razmjera."

 

 

"Ukupno je otkriveno oko 6.700 m podzemnih kanala. Speleološke specifičnosti ove jedinstvene pećine su ljepota, prostrani hodnici i dvorane, brojne naslage siga" ... (na slici nije pravo groblje vec je to samo naziv naslaga, posto podsecaju na tursko groblje)

 

 

..."te bogat hidrografski svijet sa brojnim jezerima, nekoliko vodopada, više stalnih potoka i na desetine manjih periodičnih tokova koji teku raznim smjerovima."

 

 

U pecini se takodje mogu naci brojni dokazi ljudskih aktivnosti. Pocev od praistorije pa do modernog doba (grafiti). Nekada davno su ljudi su cak i trajno bili naseljeni u gornjim delovima pecine (blize ulazu).

 

 

"Zaštićeni je spomenik prirode od 1950. godine, a 1981. proglašena geomorfološkim rezervatom prirode. Pećina je poznata i kao jedno od najvećih staništa čuvenog vodozemca, tzv. “čovječije ribice”."

 

 

Iako su to jutro stigli spaleolozi, nazalost nismo videli covecje ribice. Jos nisu zavrsili posao i nisu se vratili u vise delove pecine gde se nalazi bazencic u koji postave covecje ribice. Ali smo zato videli leoparda i medveda. Doduse preparirane u pocetnom delu pecine.

 

 

Tih 50ak minuta sto smo bili unutra brzo prolazi, te izlazimo iz pecine puni informacija. Nas vodic je bio veoma strpljiv i odgovarao nam na svakakva pitanja. Takodje bio veoma ljubazan da nam dozvoli da slikamo (doduse u povratku).

 

 

Ukljuceno u cenu je i obilazak muzeja koji se nalazi par stotina metara dalje. Tu nas docekuje prijatna zena, kustos muzeja, koja nam prica o istorijatu pecine i okoline (Popovog polja).

 

 

A tu je jos jedan leopard, sa veoma modernim modnim detaljom.

 

 

Tu je izlozen i camac koji je izvucen dubokio iz pecine. Verovatno su ga nekad davno istrazivaci koristili da zadju dublje u pecinu (posto je deo iste pod vodom; onaj deo koji nije otvoren za javnost).

 

 

Vjetrenicu takodje krasi i diverzitet zivotinjskog sveta. Uglavnom su to sitnije zivotinjice, adaptirane zivotu bez svetla.

 

 

Ovime zavrsavamo obilazak i vracamo se kuci po kisi.

[Papisha 218 Napisano Avgust 11, 2020]

Super, samo tako nastavi 

[maxx 1280 Napisano Avgust 18, 2020]

Dan 3. Blagaj - Nevesinje - Bileca - Trebinje

 

Posle 2 dana odmaranja doslo je vreme da se ponovo vozi na 2 tocka. Vremenska prognoza za danas obecava da nece biti kise, tj. previse kise. U planu je duzi krug pa postoji mogucnost da ce se zakaciti neki pljusak.

Hteo sam ranije krenuti, ali to bas nije izvodljivo kada si u gostima. Mora se ujutru prvo popiti kafa, pa onda dorucak natenane. Na jedvite jade sam uspeo odbiti da ponesem nesto za rucak. Dok se jutarnji ritual zavrsio i dok sam se spremio/obukao vec je postalo toplo. U prevodu, u trenutku sam se preznojao.

 

 

Nema sta vise da se ceka, sedam na motor i krecem. Posle 2 dana pauze imam osecaj da se moramo ponovo upoznavati. Na svu srecu to kratko traje (dok sam dosao do magistrale, sve je u redu).

 

Prva stanica danas je Blagaj, tj. izvor reke Buna. Put do tamo znam napamet (a i sve je obelezeno znakovima). Krene se za Stolac, pa nastavlja za Mostar i zatim skrece ka Nevesinju. Ali posto sam danas spreman za avanturu pratim navigaciju jer kaze da ima blizi put (Google Maps). I tako, u nekom trenutku na pola puta ka Mostaru, navigacija kaze skreni desno. I ja skrenem. Posle 50m put se suzava sa 2 na 1 traku. Ok, ovo mora da je preko nekog brdskog puta. Nije problem, asfaltiran je i pratim navigaciju. Cak prolazim pored par kuca i neke dece koja me gledaju u fazonu “sta ce ovaj ovde”.

 

 

Pratim tako navigaciju i primecujem da se moje kretanje udaljilo od putanje. Hmm, nav je rekla da skrenem desno, mora da nisam primetio skretanje. A mozda put nije dobro ucrtan na mapama. Nije problem nastavljam dalje i sve se vise udaljavam od putanje. Kada sam dosao do racvanja puta, stajem da detaljno pregledam mapu.

 

 

Posto izgleda da je mapa u pravu i da sam sada na pogresnom putu, okrecem se nazad. Dolazim do tog famoznog promasenog skretanja i odmah mi je jasno zasto ga nisam primetio. Taj put kojim, po mapi, treba da idem je teski makadam. Uzbrdo. Verujem da je i traktorom problem proci tamo. U redu, dosta je ovakve avanture (i od spore voznje se kuvam), te se vracam na magistralu i idem poznatim putem.

 

U Blagaju me kod parkinga zaustavljaju likovi koji tamo rade. Kazu naplacuje se parking i za motore, 1e, ali ne moram tu da parkiram. Mogu otici skroz do tekija, te to i cinim. Parkiram jedno 100m od ulaza i ono sto odmah primecujem jeste da ovde nema nikoga Pusto je. Moze se naci po koja osoba koja je tu poslom, ali od turista ni traga ni glasa. Moguce je da je to zbog toga sto je jos Jun, ali pre ce biti da je tu onaj drugi razlog umesao prste. U svakom slucaju meni odgovara. Sto manje guzve, to bolje.

 

 

Dolazim do samih tekija, placam upad (10KM) i ulazim unutra.

 

 

I tu u potpunosti dolazi do izrazaja to sto nema turista. Unutra je sve zatvoreno Ne radi ni kafic, ni suvenirnica, ni poslasticarnica, pa cak ni wc. Bukvalno ispada da sam platio ulaz samo da bih procitao par informacionih tabli.

 

 

I da mogu da sidjem do vode, najblize moguce samom izvoru. Ako nista, bar sam se ohladio.

 

 

Da budem iskren, u samu kucu se moglo uci. To je radilo i bilo otvoreno. Jedino se trebalo izuti kako obicaji nalazu, a nisam imao snage za to (jer sam nosio kacigu i tank torbu jos sa sobom). Elem, napustam objekat i mosticem prelazim na drugu stranu.

 

 

Iz ove perspektive je moguce sagledati celu lepotu ovoga mesta. Jednostavno predivno. Definitivno ako prolazite u blizini, trebate navratiti. Da, mesto jeste turisticko (ima prodavnica suvenika koliko hocete i necete, ima kafana isto toliko), ali pruza fin ambijent za predah.

 

 

Vracam se do motora, pakujem i nastavljam dalje. Sledeca stanica mi je avionski hangar u blizini. Ali posto nisam mogao motorom doci do tamo (kameni blokovi blokiraju put), odlucujem da odmah produzim ka Nevesinju.

 

 

[Veselamasina 150 Napisano Septembar 3, 2020]

Prelepo pisanje i slike,pomno se prati 

[maxx 1280 Napisano Septembar 8, 2020]

Dakle, Nevesinje. Iz Blagaja se direktno ukljucujem na magistralu i polako penjem uzbrdo. Gore na visoravni vetar pocinje da duva k’o nezdrav. Takve je jacine da me u kriivini baca levo desno po celoj traci. Pravce prate dugacke brze krivine sa veoma dobrim asfaltom. Sto bi ljudi rekli, pista. Barem je tako dok ste u federaciji. Kako se predje u rs, kvalitet asfalta, nazalost, drasticno opada. Sve krpa preko zakrpe. Pogotovo u serpentimana pred samo Nevesinje. Ne dopustam da mi to kvari uzivanje.

 

 

Prvobitno sam planirao ovde da rucam, ali posto sam se bas najeo za dorucak, jos uvek nisam gladan. Doduse motor jeste, te ipak pravim pauzu da natocim gorivo. Kada god sam dolazio u Nevesinje uvek sam nailazio na ljude koji zele da popricaju kada vide da sam iz Novog Sada. Uglavnom imaju neke rodbine po NS ili Vojvodini, pa zele da podele svoja iskustva kada su isli kod njih u posetu. I uglavnom se zavrsi pricom kako im je cudno sto je Vojvodina toliko ravna (“cim predjem Frusku Goru mene zaboli glava koliko je ravno”) Ni ovaj put nije bio drugaciji, te je pauza bila malo duza dok sam se ispricao sa majstorom na pumpi.

 

 

Gorivo je sipano do cepa, ostavljam Nevesinje za sobom i nastavljam dalje prema Bileci. Put vodi preko visoravni pa ga odlikuju, kao i pre Nevesinja, duge brze krivine.

 

 

U jednom trenutku se nailazi na “Gvozdeni most” i prelazi preko reke “Zalomka”. Nazalost, korito je suvo.

 

 

Vetar nastavlja da duva i donosi kisne oblake. Sve mi se vise priblizavaju. Moram dati malo po gasu da im pobegnem.

 

 

Dobro je pa nema saobracaja. Tek po koji Gofl ili traktor.

 

 

Mada nema ni ljudi. Samo po koja kravica pored puta.

 

 

Uspesno bezim kisnim oblacima …

 

 

… i uskoro nailazim na nesto sto nisam ocekivao. A to je ovaj pogled na polje i Berkovice. Odusevljen sam, kao da sam ponovo u Alpima.

 

 

Posle jos nesto voznje dolazim i do Bileckog jezera. Definitivno je vreme za pauzu. Iako sam vec pomalo gladan, vise mi se pije kafa. Taman da se malo okrepim.

 

 

Posle malo duzeg zadrzavanja, nastavljam dalje prema Trebinju. Usput skrecem sa magistrale da bih posetio manastir Dobricevo. Kada sam vec posecivao Zavalu, sto ne bih i ovaj kada je usput. Nazalost, parking ispred je prazan, a kapije manastira zatvorene.

 

 

Sta da se radi, obilazak ostavljam za neku drugu priliku. U nastavku me put vodi kroz Mosko i pored poznatog konaka. A po cemu je poznat? Po janjetini Morao sam da stanem i uzmem koje kilo za poneti. Taman kao iznenadjenje za moje domacine.

 

 

Inace sam malo zbunio konobare. Valjda nisu ocekivali nekoga u potpunoj moto opremi da im trazi meso za poneti. Cudno su me gledali. Verovatno su se pitali gde cu okaciti kutiju. Dobro je pa je top case dovoljno velik.

 

 

Ubrzo stizem i do Trebinja. Plan je bio da ce devojka sa rodjacima doci pre mene i da cemo se naci na nekoj klopi. U medjuvremenu se plan sa njihove strane promenio, te ostajem sam u Trebinju.

 

 

Odlazim na Crkvinu, brdo u istocnom delu grada odakle se pruza fantasticn pogled na ceo grad i reku Trebisnjicu. Ovde sam bio jednom pre, ali nocu. Stojeci ovde ne mogu da odlucim koja je panorama bolja, dnevna ili nocna.

 

 

Na ovom lokalitetu se nalazi i crkva Blagovještenja tj. Hercegovacka Gracanica. Inace replika Gracanice sa Kosova, a izgradjena je kao ispunjenje zelje cuvenog pesnika Jovana Ducica izrazene u njegovom testamentu.

 

 

Dan polako prolazi, a ja postajem vec ozbiljno gladan. Jeste da imam pecenja u “gepeku”, ali ne bi bilo u redu da to sam pojedem Sedam na motor i krecem ka Ljubinju.

 

Put mi je poznat te sam bio spreman na 60km truckanja. Ali bivam prijatno iznenadjen. U toku je potpuna rekonstrukcija celokupnog puta Trebinje - Ljubinje, pa umesto zakrpa i neravnina vozim po ganc novom asfaltu. A pored toga jos je i saobracaj skoro nepostojeci
(zbog radova je zabrana saobracaja svaki dan od 8 - 14 casova, a i posle toga ljudi izbegavaju ovu deonicu). Prava uzivancija i fantastican zavrsetak dana.

 

Ocas posla stizem “kuci”. Cak je i meso jos uvek toplo

 

 

[el classico 6176 Napisano Septembar 8, 2020]

Jbt šta lipo miruši ....
Još zeru mlade kapulice i bokal vina....
Ajme majko.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

[Veselamasina 150 Napisano Septembar 8, 2020]

Vala da znaš,kad mi miriše sa slike ma idi begaj   

Čeka se nastavak pomno  samo tako nastavi putopis je extra,a i  Suza isto tako.

[draki 2866 Napisano Septembar 10, 2020]

On 3.8.2020. at 20:37, maxx je napisao:

Dan 1.  Novi Sad - Ljubinje

 

Budim se oko 5 sa planom da krenem najkasnije do 6.  Umivanje, oblacenje, sedaj na motor i polazak. Kafu preskacem, a doruckovacu kad predjem granicu. To je barem bio plan. Realnost je drugacija. Dok sam devojci pomogao oko pakovanja auta, vec je proslo 7 te krecemo u isto vreme. Ona ide da pokupi ostale putnike, dok ja se ja upucujem ka Zvorniku. Necemo se cekati

Malo sunca, malo oblaka, suvo, nije pretoplo. Vreme je fantasticno za voznju, te nigde i ne stajem. Prolaze Irig, Ruma, Sabac, Loznica. Tek posle Banje Koviljace prvi put stajem i to na pruzni prelaz. Rampa je spustena i kolona je.

 

 

Voz je uskoro dosao i prosao, te sam nastavio ka granici. Sa nase strane rutinska kontrola bez i jedne progovorene reci, dok su sa BiH strane vec pricljiviji. I policajcu i cariniku bilo zanimljivo sto idem sam motorom:

• “Au, daleko jos imas da se vozis”,
• “Mora da uzivas”,
• “Gde ti je rezervna guma, jel moze da stane u kofer?”,
• “Sumnjiv si, mora da imas nesto ispod sedista”

Dobro je pa su se samo salili

 

Odmah po prelasku stajem na benzinsku pumpu da natocim gorivo. Preko 2 sata se vozilo, valja malo protegliti noge. A moglo bi se i doruckovati (creva mi uveliko krce). Dok obavljam dorucak kontempliram kojim putem dalje ici. U pravcu Vlasenice su se navukli oblaci i kako mi se po njima cini kisa samo sto nije. U pravcu Sekovica ima oblaka ali znatno manje. Hmm… u redu, izbor i nije bas komplikovan. Biram opciju broj 2.

 

 

Pre koju godinu sam prolazio autom tom deonicom (Karakaj - Sekovici - Tisca) i nije mi ostala u bog zna kakvom secanju. Asfalt je bio onako, 50-50% (dobar - los). Ali kad uzemem u obzir da ima finih krivina i da je saobracaja neuporedivo manje, a ja na motoru, to mora da bude dobitna kombinacija. Tako i bi! Kvalitet asfalta se popravio, tako da bih sada rekao da je 95% dobro. Strom uziva u krivinama, kao i ja. Kisa je par puta pokusala da pada, ali to je bilo samo par kapi. Brzi smo od oblaka.

Ocase posla dolazim do Tisce i raskrsnice gde se 2 puta (ovaj i onaj preko Vlasenice) spajaju. A tu iznenadjenje! Policija napravila punk sa jedno 10 vozila i sve zaustavljaju. Ni ja nisam izuzetak te stajem, ali samo na kratko. Odgovorih na 2 postavljena pitanja:

• Da li imate polozeno za kategodiju? - Imam
• Da li imate sve od opreme? - Imam
• Dovidjenja, srecan put - Hvala vama, dovidjenja

Ponosan na to kako sam brzo prosao kontrolu, tj brze od ostalih, nastavljam dalje (devojku, kada je tu prolazila autom nisu ni zaustavili; samo joj mahnuli da nastavi dalje; naravno da mi je to nabijala na nos jer je brze prosla od mene).

Ne lezi vraze, kako sam krenuo posle 1 km pocinje pljusak. Uf, najzad su me oblaci stigli! Bas kako sam izasao iz naseljenog mesta i sad naravno nemam gde da obucem kisno odelo. Nista, nastavi da vozis pa ce pojaviti neka nastresnica. Posle jedno 10 minuta nailazim na neku kafanu sa nadkrivenom bastom. Stajem i ulecem unutra.

 

 

Brzo oblacenje, zahvaljujem se gazdi (koji je tu doruckovao neko pecenje) i odlazim. Kisa me konstantno prati i cas pada, cas ne. Prolazim Kladanj, zatim i Olovo. Tu je fino pala temperatura (sto zbog nadmorske visine, sto zbog kise) pa je cak prijatno ispod kisnog odela. I barem se ne znojim.

Kako se priblizavam Sarajevu, kisa polako prestaje. Takodje temperatura pocinje da raste.

 

 

Pre ukljucenja na auto put stajem na benzinsku pumpu da se raskomotim. Zadnjih 15ak kilometara se kuvam.

 

 

U nastavku, auto put, Bradina, Kladanj, Jablanica… Od jutros mi je plan bio da stanem kod Jablanickog jezera na rucak, ali protiv tog plana su se urotili oblaci. Kisni oblaci stalno vise nad glavom i samo cekam kada ce krenuti da lije kisa. Na svu srecu nekako uspevam da izbegnem novi pljusak i samo zakacim po koju kap. Ta sreca me pratila je pratila do izlaska iz kanjona Neretve. Bukvalno sam izasao iz tunela (gde se put odvaja od reke), opet pljusak. Tolike su kapi padale da sam udarce itekako osetio na svojoj kozi.

 

Dobro je pa ubrzo nailazim na benzinsku pumpu gde se sklanjam od kise i pravim malo duzu pauzu. Em da prodje kisa, em da “rucam” (brazilski orah i plazma) i malo se okrepim vodom. Cak sam nasao i euro krem blok u tank torbi, sto me je poprilicno oraspolozilo (zaboravio sam da sam ga spakovao).

 

 

Moram priznati da je bio totalni trip cekati da kisa prodje jer ako se pogleda u pravcu Neretve (pravca iz kom sam dosao) vidi se da je tamo potop. Kisa lije ko luda. Ako se pogleda u pravcu Mostara (tako gde treba da idem), sunce sija skoro bez oblacka na nebu. A ja se nalazim nekako ni tamo ni vamo.

 

 

Posle jedno pola sata kisa prestaje. Prolazim vruci Mostar, skrecem levo ka Trebinju i relativno brzo dolazim do danjasnjeg cilja, Ljubinja.

 

 

I odmah idem do centra na kafu. Treba mi da dodjem malo sebi. A i zasluzio sam je.

 

 

Javljam devojci da sam stigao i gde ih cekam. Ona odgovara da su se malo zadrzali sto zbog guzve na putu, sto zbog konstantne kise. U prevodu, nacekacu se, te narucujem jos jednu kafu i sok. Posle jedno sat i po evo njih autom i naravno da su dovukli kisu sa sobom

Utesna cinjenica je da je to bio samo kratki letnji pljusak inace bih narucio i 3. kafu cekajuci da prodje. Koliko sam ukupno vremena tu cekao dobro pa nisam postao deo inventara.

 

5 minuta kasnije dolazimo kod devojkine rodbine. Ovo ce biti baza narednih 10ak dana.

 

 

Lepo je malo pobeci od svega poznatog i jednostavno odmoriti se. A usput videti / istraziti neke nove krajeve. Nervoze vise nema, ni u tragovima.

 

 

 

Mozemo se sloziti da je oluja pokvarla uzitak na najboljem dijelu puta. 

 

Mozda ce zvučati čudno ali hvala Koroni što je vama iz Srbije pokazala koliko su RS i BiH lijepa a nama koliki je Srbija lijepa

 

Svako dobro ti želim! 

[Zivko 301 Napisano Septembar 10, 2020]

Bas si ovo sve lepo opisao i slikao. Predeli koje si obisao bi trebalo da vidi svako ko vozi motocikl.svaka cast.

[dtesic 374 Napisano Septembar 15, 2020]

hvala !

[maxx 1280 Napisano Octobar 13, 2020]

Hvala svima vama sto pratite ovo moje piskaranje

 

Neplanirano sam napravio malo duzu pauzu sa pisanjem. Sta je bilo bilo je, nastavljamo, nadam se, brzim tempom. Ima jos sto sta za opisati

[maxx 1280 Napisano Octobar 13, 2020]

Dan 4. Stolac - Mostar

 

Opet je dosao red na 4 tocka. Sta da se radi kad je tesko (mada ne i nemoguce) smestiti vise od dve osobe na motocikl. Potrpavamo se u auto od rodjaka (ne, nije Golf 2) i zapucujemo u pravcu Mostara. A posto je Stolac usput odlucujemo prvo njega da obidjemo.

 

 

Kroz Stolac (a i Mostar) sam prosao gomilu puta, a nikako se nije potrafilo da stanem, obidjem i posetim sta god ima da se vidi. Brza gugl pretraga pre polaska ne obecava previse. Neki vodopad, srednjevekovna tvrdjava i nekropola Radimlja. 15ak minuta kasnije se parkiramo u centru Stoca, a odtale cemo peske do tvrdjave.

 

Par minuta tumaram gore-dole po ulici ne bi li nasao neki putokaz za tvrdjavu. Posto ga nisam nasao palim google maps na telefonu, koji nas sa glavne ulice (gde smo parkirali) navodi da skrenemo u neku sporednu. Obicna ulica sa stambenim kucama i jednom kolovoznom trakom. Ni po cemu ne bih rekao da vodi do tvrdjave, osim sto je pod nagibom tj idemo uzrbrdo. Kod poslednje kuce je lakat krivina u desno i onda pravac do ulaza u trvdjavu. Bukvalno smo mogli autom doci tu (zanimljivo je da su u ovom trenutku hercegovci kukali kako su se umorili od hodanja uzbrdo, a ja, lala, nisam ).

 

 

Za stanje same tvrdjave bih rekao da je, najblaze receno, zapusteno. Prava steta jer je lokacija odlicna. Na ulazu stoji info tabla koja objasnjava sta je ova tvrdjava, ko ju je sagradio i slicno. Od turisticke ponude to je to.

 

 

Jeste da je tvrdjava zarasla, ali su zidine i kule poprilicno ocuvane. Penjemo se polako gore, da je istrazimo.

 

 

Ali, u jednom trenutku vise ne mozemo gore. Razlog: stado ovaca je blokiralo prolaz! Otkud ovde celo stado, ne znam. Nije bilo nikoga da nam objasni to.

 

 

Posto ovcice izgledaju poprilicno nervozno (verovatno nisu navikle na posetioce ovde) i vise ih je nego nas, odlucujemo da se vratimo dole, potrpamo u auto i nastavimo ka Mostaru.

 

 

U Mostaru smo brzo i parkiramo se u hladu pored Zvonika Mira. To je toranj visine 107 metara koji sluzi kao zvonik Franjevacke crvke i samostana svetog Petra i Pavla. Napravljen je na ideju mostarskih franjevaca da promovise mir i pomirenje. Kada je otvoren u njega se moze uci i popeti na vidikovac sa kog se vidi ceo grad. Nazalost, tada nije bio otvoren.

 

 

Nemamo tu sta da cekamo i odmah se peske upucujemo do glavne atrakcije ovoga grada, Starog mosta preko Neretve. Posto je kraj Juna ocekivao sam da ce vec biti neke guzve ovde. Medjutim, skoro da nema nikoga. Kafane, restorani, suvenirnice… sve je prazno. Definitivno je ovo cudna godina.

 

 

Kod samog mosta, ista prica. Po koji lokalac, skoro ni jedan turista, ni jedan skakac.

 

 

Taman moze na miru da se razgleda, fotka i uziva u skoro nestvarnoj boji Neretve.

 

 

Nastavljamo obilazak prateci tacke na google maps-u. Odlazimo do Karadjozbegove dzamije…

 

 

… a usput posecujemo i Koski Mehmed-pasinu dzamiju i njeno dvoriste.

 

 

Ni sa ove strane Neretve nije nista veca guzva. Tj ni ovde nema zive duse. Sada je vec pomalo nestvarno odsustvo ljudi na ovakvom turistickom mestu. Lokalci kazu da je ova godina normalna ne bi se ovde moglo normalno proci od turista. Pogotovo sto je dan (iako je radni dan) izuzetno lep.

 

 

Vracamo se nazad, ponovo prelazimo most i silazimo dole do same reke. Kad smo vec tu kako da propustimo priliku da umocimo noge u Neretvu

 

 

Danas je veoma topao dan. Ne pomaze cinjenica i da je Mostar ima toplu klimu. Pre nego sto krenemo nazad “kuci” na rucak, sedamo na kafu da se malo okrepimo. Kafic smo izabrali na osnovu 2 kriterijuma: usput je do parkinga i tematika im je zanimljiva

 

 

A i sam abijent je prijatan, u hladu pored recice (kanalcica).

 

 

U povratku iz Mostara skapiramo da je radoznalast jaca od nas i damo si za zadatak da proverimo kakvi su to vodopadi u Stolcu. MIslim ono, usput je i samo treba skrenuti na raskrsnici levo umesto desno. Vodopad i su fini, ali nista posebno. Svakako je to samo recica.

 

 

Naravno tu je i nezaobilazna kafana/restoran (lepo sredjena) napravljena u starom mlinu. Da nismo pili kafu u Mostaru, ovde bi pravili pauzu.

 

 

Za danas to je to. U Ljubinju smo za 15ak minuta.

 

[el classico 6176 Napisano Octobar 13, 2020]

Eto štaje BiH, u jednu sliku stanu sve tri bogomolje malog gradića.



Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

[maxx 1280 Napisano Januar 11, 2021]

U predproslom postu sam rekao da cu se ubrzati sa pisanjem. Rekao pa porekao i eto prodje godina.

Da u boljem duhu zapocnem ovu godinu, nastavljam sa pisakaranjem

[maxx 1280 Napisano Januar 11, 2021]

Dan 5. Kravice - Hutovo - Trebinje

 

Opet ustajem ranije da bih ranije i krenuo, pre nego sto krene vatra sa neba. Naravno bezuspesno. Jednostavno mi ne polazi za rukom. Ne moze se napustiti kuca pre obilnog dorucka i ispijene kafe.

 

Dok sam planirao krug za danasnji dan jedina tacka za koju sam bio siguran da hocu da posetim jeste vodopad Kravice. Znaci do tamo najkracim putem. A za posle pa… po osecaju. Na maps-u sam napravio neku rutu koja delom prolazi i rutom stare zeleznicke pruge. Da, to je nastavak iste one pruge gde je Ćiro saobracao, a ciji sam mali deo posetio u Zavali. Posle toga samo nazad za Ljubinje. Znaci danas nista komplikovano.

 

Taman negde pred moj polazak devojka baca buvu da ce ici popodne do Trebinja i odmah u glavi produzujem rutu. Kada sam prvi put prolazio tom rehabilitovanom deonicom (Trebinje - Ljubinje) pre neki dan, jako mi se svidelo. Jednostavno ganc novi asfalt, manjak saobracaja i dugacke krivine su mi bas prijale. Zasto se onda ne bi to ponovilo i danas.

 

I tako, najzad, u tacno 10 casova i 56 minuta krecem. Do Stolca brzo dolazim i jos brze ga prolazim (znam vise napamet svaku rupu i krivinu tu). Na raskrsnici gde obicno skrenem desno za Mostar nastavljam pravo, za Capljinu. Put do Kravica nije nista zanimljivo, klasicna magistrala sa dosta naseljenih mesta, sporog saobracaja, radova na putu i kamera za brzinu. Prvi put vozim ovu deonicu i moram reci da me je poprilicno smorila. Naravno, danasnji da je izuzetno topao dan. Taman dok mi je jos nije ponestalo strpljenja dolazim do kompleksa Kravica i parkiram u sto je moguce veci hlad.

 

 

Parking je potpuno prazan, sto me je iznenadilo. Cak sam i pomislio da je mozda sve zatvoreno. Mada ne znam ni sta sam ocekivao, kada u Mostaru nema turista zasto bi ih ovde bilo.

 

 

Lepo sam se raskomotio u hladu i sve popakovao u/na Stroma. Odlazim do blagajne da kupim kartu i tad mi postaje jasno zasto je parking prazan. Pa svi su parkirali dole. Tolika je mala posecenost da pustaju sve dole sa vozilima. Ja se naravno necu praviti blesav pa sedam na Stroma i pravac dole. Em se manje onda moram setati po ovoj vrucini em je dole veci hlad da se ne greje sediste. Usput do dole hvatam i prvi pogled na vodopade.

 

 

Strom je parkiran (ponovo) i mogu krenuti u obilazak. Prvo mesto je obelezeni “selfi spot”. To je valjda popularno sada da svaka turisticka atrakcija ima tako neki kutak, a ovaj je jos smestan odmah na ulazu. Sliku fotkam, ali ne selfi.

 

 

Silazim do vode u nadi da cu se ohladiti. Totalno sam prokuvao dolazeci ovde. Da budem siguran u hladjenje kupujem sladoled, sedam na klupu i upijam lepotu prirode pred sobom.

 

 

I hocu da sebe sutnem u dupe jer nisam poneo kupace gace i peskir. Voda izgleda izuzetno primamljivo.

 

 

Sladole je pojeden pa hajde da krenem u obilazak… ok… vodopadima se ne moze prici jer nema mostica da se predje preko. Nisu ga jos postavili.

 

 

Pa hajde da vidimo sta jos ovde ima… pa realno, nista od sadrzaja. Par kafica i to je to. Ali, zato je priroda predivna.

 

 

Dok sam silazio dole primetio sam jednu fantasticnu klupu u hladu, odmah pored potoka (mislim tesko ju je promasiti jer je na par metara od puta). Odmah sam pomislio kako je to fantasticno mesto gde se moze popit kafa na miru. Posle jos malo kuliranja naspram vodopada, vracam se do Stroma, kupim termos i plazma keks i pravac klupica. Kad ono tamo vec neki ljudi sede. Pa dobro… sta da radim… icu dalje. Ili ipak mozda necu. Kafa mi se jako pije. Sacekacu da se oslobodi klupa. Taman u medjuvremenu da podmazem lanac.

 

 

Kako sam zavrsio majstorisanje pored puta taman se klupa oslobodila. A kafa je veoma prijala

 

 

Kafa popijena, iskuliralo se maksimalno (i ohladilo) pa je vreme da se opet malo vozi, treba nastaviti dalje. Na mapama sam video da je usput i park prirode Hutovo blato. Jeste da ne znam sta tacno tamo ima (osim blata), ali kad je usput sto ne posetiti. Namestam navigaciju na Google maps-u i pratim sta mi teta iz telefona prica. Prvo nazad do Capljine, pa proci kroz Capljinu, pa posle nje skrenuti desno na magistralu. U jednom trenutku prolazim tablu na kojoj pise “<- Hutovo blato“, sto me zbunjuje jer navigacija kaze da se ide pravo. Stajem pored puta i jedno 10ak minuta trosim da skontam kojim putem treba ici. Na kraju odlucujem da ipak pratim navigaciju (na mapama i satelitskim slikama taj put levo ne izgleda nesto obecavajuce).

 

 

Posle jos nesto voznje dolazim do raskrsnice. Pravo je Svitava (gde me navigacija vodi), a desno se ide za Hutovo. U tom trenutku sam hteo da pitam nekoga da li sam na dobrom putu, ali naravno nigde nikoga. Bar mogu malo na miru da uzivam u finom pogledu.

 

 

Na kraju odlucujem da ipak idem desno, ka Hutovu. Posle par stotina metara primecujem i tablu koja kaze da sam vec na biciklistickoj ruti Ćiro, sto je dobro jer ne moram da je trazim (navigiranje mi danas nije jaca strana).

 

 

Kada sam gledao mape ovaj sledeci deo puta je izgledao fantasticno. Sve same krivine, dusu dalo za uzivanje. Realno je ipak malo drugacija. Ok, poprilicno drugacija Asfalt je star, neravan, pun zakrpa. U prevodu ides polako i dosta se truckas.

 

 

Pored toga cela ova deonica je uska, tipa traka i u najsirim delovima. U tom trenutku mi je tesko da poverujem da je ovo magistrala za Neum.

 

 

Sva sreca pa je jos uvek Jun pa je saobracaj ka moru jos uvek nepostojeci. Uglavnom po koji auto ili dostavno vozilo. Ok, desi se ponekad i da se naleti na poneki kamion sa gradilista nove magistrale od Mostara ka Neumu.

 

 

I tako sve do Hutova (ne blata vec sela). Tu se put racva. Jedan krak ide ka moru, dok drugi ide ka Ravnom. Danas biram ovaj drugi. Tu put bas ide istom rutom kude je voz Ćiro isao.

 

 

Prolazim selo, prolazim neke rusevine industrijskog postrojenja ...

 

 

... te pravim kratku pauzu na usponu pored jezera. Ovo jezero je lokacija gde se reka Trebisnjica zavrsava.

 

 

Ranije sam rekao (kukao) kako je put uzak. Mislio sam ne moze uzeo od toga. Oooo kako sam pogresio.

 

Mada kad malo bolje razmislim, logicno je da je sledeca deonica puta sirine jedne saobracajne trake. Ipak je ovde ranije bila pruga.

Nastavljam dalje i pratim reku uzvodno. Vozim polako jer malo malo pa bacam pogled ka dolini. Pogled je fantastican.

 

 

Ali jedno oko uvek mora biti na putu. Nikad ne znas kada moze da ti iza sledece krivine izleti neki Golf 2 … ili kamion. Dobro pa je motocikl usko prevozno sredstvo pa se lako mozemo mimoici.

 

 

Put nastavlja dalje kroz par sela i tako sve do Ravnog.

 

 

Od tamo mi je put vec poznat i brzo dolazim do magistrale Mostar - Trebinje. Sa devojkom i pratecom ekipom sam se dogovorio da se nadjemo u Trebinju, pa tako skrecem desno. Ova deonica se jos uvek presvlaci novim asfaltom i zatvorena je za saobracaj do 16 casova svaki dan. Ipak posto su radovi danas blize Ljubinju, deo ka Trebinju je otvoren. A to znaci ganc novi asfalt bez saobracaja! Tako da dajem gas i ocas posla sam u Trebinju.

 

 

Parkiram se kod zidina starog grada …

 

 

… i sedam na kafu i kolu ispod platana.

 

 

Guzve u kafani nema. Ispravka, nema skoro nikoga. 2-3 gosta, konobari i ja. Savrsen zen momenat.

 

 

Dok tako uzivam, kucakam se sa devojkom. Oni tek sada krecu iz Ljubinja. Tako dok njih cekam obavljam i rucak.

 

Posle jedno satak svi smo zajedno. Svako odlazi na svoju stranu da odradi sta ima u gradu od obaveza pa se na kraju nalazimo kod platana (ne ispod platana vec kod hotela Platani) na jos jednoj kafi. U nekom trenutku za sto pored dolazi par moto kolega, ocigledno na svom nekom proputovanju (ako se dobro secam jedan od njih je imao majicu koju sam prepoznao iz nekog putopisa sa foruma, mozda Doboj). Nisam hteo da im smetam pa im se nisam javio.

 

Vreme je za povratak “kuci.” Brzinski pit stop na benzinskoj pumpi da se napoji Strom i onda samo krivine i gas. Taman kako sam stigao u Ljubinje sunce zalazi i zavrsava se ovaj pomalo dugi, ali veoma fin dan.

 

[baneBP 1270 Napisano Januar 11, 2021]

Cek, bio si tako blizu mora (~20 km) a da nisi svartio?

Znam da Neum i nije bas nesto lep ali jbga more je more pa makar i na 5 minuta.

BTW onih zadnjih 10 km do Neuma je nova magistrala, pegla se opusteno preko 120 kmh