Lepote francuskih Alpa i glamur Monte Carla

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

"Doooobro Nole, evo napisacu putopis :)"  

Verujem da bi i vi ovako reagovali da vas neko danima pita kad' ce taj putopis, pa, jesi li poceo, ajde pozuri, cita mi se...
Malo se salim i pozdravljam ovom prilikom mog dobrog prijatelja Noleta (Nole Bg).

Odavno nisam pisao o putovanjima, pa reko' sada kada je krenulo lose vreme, 'ajd malo da se posvetim tome
Kako su se planovi za putovanje na istok malo izjalovili, odlucili smo da istok ostavimo za neki drugi put a ove godine da posetimo francuske Alpe i da zaokruzimo pricu oko Alpa. Svaki put kad odem na skijanje u Francusku, javi se zelja da te predele obidjem i motorom. I evo, kockice se sklopile i pocelo je planiranje.
Kada vec prevaljujemo toliki put, odlucili smo da bi bila dobra ideja da pored planina posetimo i Azurnu obalu, Nicu i Monte Carlo. Suvozac na ovom putesestviju je vec uvezban i pun iskustva, moja supruga. Da bi prikupio sto vise informacija o prevojima i mestima koje treba obici, preko Amazona sam narucio knjigu "Alps beyond and ...". E sad, da li je vredelo, pa i ne znam bas, mnogi hvale ovu knjigu kao da je sveti gral za Alpe, ali po meni je malo suvoparna. Elem, kao i uvek, najvise potrebnih informacija sam prikupio na forumima, analizirajuci Google maps i u prici sa kolegama koji su vec vozili tim putevima.

Ogranicavajuci faktor je bio moj godisnji odmor. Mogao sam da uzmem samo 5 dana i 2 vikenda, ukupno 9 dana da odemo, provozamo, uzivamo i vratimo se. Hmmm...kontam oko 4500km, pa dobro, yamaha ce izdrzati, a mi pa sta znam, videcemo, na muci se poznaju junaci.
Uvek uzimam i osiguranje pomoci na putu kod AMSS-a ali prestali su da osiguravaju motore. Par dana sam se raspitivao ko radi motore i dosao do aplikacije Vozzi. Vidim po netu ljudi ih hvale, pa reko' 'ajd da i ja probam. Postoje tri paketa pomoci u zavisnosti od zemalja gde se putuje. Samo najveci paket obuhvata Francusku, tako da sam morao da uzmem najveci paket koji je kostao, cini mi se 8000 din.

Sto se tice pripreme motora, trenutno vozim Yamahu FJR 1300, nisam nista posebno radio osim malog servisa i zamene guma. Za sad se yamaha pokazala izuzetno pouzdanom, rentabilnom i udobnom. Jedinu sumnju sam imao da li cemo moci spakovati sve stvari u fabricke bocne kofere koji su veoma mali i nepravilnog oblika, pa se ne moze  staviti mnogo stvari. Medjutim, sve smo spakovali, pa cak i stvari za vecernju setnju po Nici i Monaco-u.

 

Isprva sam mislio da probam da odvozam jedan mini Iron But od 1400km u toku dana, ali sam odustao jer ipak treba sutra biti odmoran za nastavak voznje po planinskim prevojima, tako da sam odlucio da prenocimo negde na pola puta u Italiji, grad Trevisio. Smestaj unapred rezervisan preko booking-a i airbnb-a i nismo pogresili, osim za Nicu, slike smestaja totalno dugacije od onoga sto smo zatekli. Ali sta je tu je.
 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

1. dan.
Spremni za polazak

Za prvi dan planiramo mnoooogo autoputa, sve do Treviso-a. Da bi malo razbili tu monotoniju, ubacujemo malo krivina za kraj prvog dana....Passo San Boldo. Auto put, nista zanimljivo, osim sto je bilo poprilicno vruce, cak mi se i platna kartica izdeformisala jer je bila u tank torbi. Ovih 800km autoputa cu preskociti i malo vise se fokusirati na San Boldo i prelep grad Travisio. Pre dolaska u Traviso, iskljucujemo se ka San Boldo-u, put vodi kroz mala sela i prilicno je ok, zanimljiv, posle toliko kilometara autoputa i obicna krivina mi se cinila veoma interesantnom. Posle Conegliano-a put pocinje da bude zanimljiv i vozi se kroz prirodu. Inace, San Boldo je veoma kratak prevoj, ali isto tako i zanimljiv sa svojim gustim serpentinama. Stizemo do podnozja prevoja, saobracaj se pusta naizmenicno. Odozgo je prilicno lep pogled, jer se vide serpentine kuda smo prosli.

 

 

Ne zadrzavamo se dugo, probali smo da izadjemo na neki vidikovac ali bezuspesno, pa odustajemo, pravimo par slika i nastavljamo ka Treviso-u. Treba se malo odmoriti i nesto jesti.
Do Treviso-a ima nekih 70km, nalazimo smestaj u prelepom predgradju grada, Bamboo rooms se zove smestaj i za svaku preporuku je, ima dvoriste tako da je motor na sigurnom. Nakon upoznavanja sa domacinom Fabiom i njegovom zenom Gretom,odmah smo nasli zajednicke teme jer njih dvoje obozavaju putovanja i obisli su dosta zemalja. Fabio se ponudio da nam pokaze grad. Imamo srecu sto smo potrefili da posetimo Treviso bas kad se odrzava festival muzike Suoni di Marca koji se odrzava na tvrdjavi. Na tvrdjavi su organizovane bine i koncerti i brdo tezgi sa hranom, vinom, pivom i koktelima. 

Fabio nam preporucuje da probamo peceni "cock", malo je bilo cudjenja, i reagovanja, "Sta bre da probam, cock ?!?". Medjutim, posle njegovog objasnjenja da cock nije "ona stvar" nego peceni pevac odlucili smo da ga poslusamo. Blago zacinjeno pile, peceni krompir i domace pivo nam je bas trebalo tog dana da dodjemo sebi.
Nastavak veceri smo iskoristili da nas provede kroz stari grad i pokaze neka od najzanimljivijih mesta u uzem centru, kao i najpoznatiju radnju koja pravi sladolede i koja je osvajala neke medalje na svetskim takmicenjima. Stvarno su im sladoledi predobri, po meni daleko bolji od onih izvikanih sladoleda iz Toskane

 

 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

2. dan

 

Oprastamo se od domacina ali samo na kratko, jer smo rezervisali spavanje kod njih i u povratku. Fabio nam predlaze da ako vec idemo ka Francuskoj i prolazimo kroz Susa dolinu, obavezno svratimo do Sacra di San Michele, dosta poznata stara crkva na vrh brda odakle se pruze prelep pogled na celu dolinu.

Medjutim, pre Susa doline, svracamo na jedno mesto za moju dusu muzej Alfa Romea kod Milana. Nisam mnogo ocekivao od muzeja, ali me je bas odusevio. Toliko dobro uredjen, toliko modela automobila prikazanih kroz istoriju, multimedijalne sobe i efekti, 4D bioskop gde se prikazuje filmic u 3D sa sve efektima vetra i vode koja prska po gledaocima. Jednom recju, ODLICAN MUZEJ I ZA SVAKU PREPORUKU. Cak se svideo i mojoj supruzi iako nije neki ljubitelj tih gvozdenih igracaka

 

 

Pala je odluka. Ipak je 1300cc premalo. Nasao sam sta cu da ugradim u FJR-a, ima da letim

 

Za autoput kroz Italiju nemam reci, uzasan, uzasni i bezobrazni vozaci, preskupi, na svakih 20-30km radovi na putu, guzve i pored svega toga uzasno skup. Mislim da su putarina oko 50e da prodjemo kroz Italiju u jednom smeru.
Stizemo u Susa dolinu, prolazimo Torino i posle 30ak kilometara se iskljucujemo sa autoputa i pocinje pentranje na planinu Pirchiriano, put je mali, prepun krivina, vozi se kroz sumu uglavnom. Na vrhu brda je prelepa crkva iz perioda 999-1003 godine. Tu odmaramo, obilazimo crkvu i nastavljamo dalje ka Francuskoj.

 

 

 

Ubrzo dolazimo do Alpa i pocinjemo da se penjemo ka francusko - italijanskoj granici. I posle 2 dana autoputeva, dolazimo najzad do onoga zbog cega smo odlucili da posetimo francuske Alpe, prelepi putevi, priroda, planine. Cilj za ovaj dan je da stignemo u planinski gradic Briancon koji ce nam biti baza za obilazak okoline. Briancon je prvi grad posle granice, tako da brzo stizemo, nalazimo smestaj raspakujemo se i idemo malo da protegnemo noge i prosetamo gradom. Briancon je prilicno lep gradic, okruzen visokim vrhovima, sa nekih 4-5 uzvisenja i na svakom uzvisenju je tvrdjava i stari grad. Najposecenije uzvisenje i stari grad je odmah pored naseg smestaja. Misleci da je centar desavanja u centru, spustamo se niz bas strmu i dugu ulicu gde sam se pokajao sto nismo krenuli motorom. Medjutim centar je generalno nista posebno. U povratku u smestaj, odlucimo da skoknemo i obidjemo stari grad na tom nama najblizem uzvisenju. To je bio pogodak, jer tu sve vrvi od ljudi, ima dosta kafica i restorana, jednostavno bas je zivo. Dolazimo do nekog malog sakrivenog trga ispred neke crkve gde neki rock bend uzivo svira i sedamo da se osvezimo. Nakon predaha, odlazimo u smestaj, jer nas sutra ceka prilicno duga voznja po planinskim putevima.

 

 

[Nole Bg 5601 Napisano Octobar 21, 2019]

Eeee falaaaa bogu vise. . Znam ja da ce to biti top samo da se nakanis.

Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

3. dan

Najzad ono zbog cega smo dosli, budimo se ujutru, pogled iz smestaja je fenomenalan, vidi se ceo Briancon i okolne planine. Doruckujemo, rasterecujem motor od suvisnih stvari i krecemo.

 

 

Za prvi dan smo planirali oko 450km, sto se pokazalo kao veoma optimisticna ideja Mozda i moze da se odvoza toliko, ali da se ne prave pauze, sto i nije neki smisao posete Alpima. Na kraju sam posetu Tignes-u, Val d'Isere i Mont Everesu ostavio za drugi put. Prvi prevoj nam je prilicno blizu smestaja i tu brzo stizemo, Col du Lautaret. Odatle nastavljamo ka zapadu i ka jednom od najopasnijih puteva Evrope, D219. Put nas vodi tik uz reku Romanche, koja se na kraju uliva u jezero Lac du Chambon. Jezero je dobro poznato skijasima koji su bili na Les deux Alpes, jer se tu put odvaja za dobro poznato skijaliste.

 Naravno, kad smo vec tu, posetili smo i provozali se Les Deux Alpes-om, da vidimo kako to mesto izgleda kad nije prekriveno snegom. Zivo je mesto, ima dosta ljudi, sto planinara sto down-hill vozaca. Dalje nastavljamo malim putem kroz sumu ka mestu Le Bourg d'Oisans. Mislim da sam pogresio sto sam krenuo ovim lokalnim putem jer je prilicno rizican, brzo voze, veoma je uzak i nepregledan, a i kvalitet asfalta je los. Tako da je bolje vratiti se do jezera pa onda normalnim putem ka D219. Dolazimo i do tog "opasnog" puta. Put jeste malo rizican, uzak je, na nekim mestima ima samo prosirenje gde mogu automobili da se mimoidju, dosta stena se nalazi na putu od odrona, ograda je nekih 30cm visoka a iza betonske ograde provalija 300m. Zanimljivo iskustvo. Sa ove litice, kojom vodi put D219 se pruza fenomenalan pogled na celu dolinu. Plan je da se popnemo na suprotno brdo i da probamo da dodjemo na jednu visoravan pod imenom Besse. Iako nisam siguran da cemo moci da se popnemo jer ne znam koliko je los put, znam samo da nije asfaltiran, ali probacemo, ionako idemo u tom pravcu nazad ka prevoju Col du Lautaret.

 

 

Ispostavilo se da ipak nije bezbedno da vozim tim putem koji se penje do Besse visoravni, tako da nastavljamo dalje, tj vracamo se do prvog prevoja koji smo jutros presli. Odatle se iskljucujemo na sever i putokaz nam pokazuje da smo na pravom putu, Route des Grandes Alpes. 

Kako je za nekih 4 dana etapa Tour de France planirana da se vozi bas ovim putevima, sve je vrvelo od fanova biciklizma. Svako slobodno prosirenje duz Route des Grandes Alpes je bilo zauzeto sa kamperima, satorima, automobilima koji su ukraseni zastavama raznih zemalja. I tako se mi uputismo ka severu preko prevoja Col du Galibier. Prelep prevoj, put odlican, predeli kao iz bajke. Za divno cudo kvalitet asfalta je na odlicnom nivou, savrsen. Kako se ispostavilo kasnije, kvalitet asfalta na ovom delu Alpa i nije bas na zavidnom nivou. 

 

 

Prolazimo pored skijalista Velmeinier, prelepa planinska sela, puna planinara i biciklista. Dolazimo do raskrsnice i skrecemo ka zapadu. Plan je da se provozamo jos jednim, ne mogu da ga nazovem prevojem jer to nije, ali je slican kao San Boldo, uzak put na strmini prepun serpentina ili kako ih zovu ukosnica. Stizemo do Lasets de Montvernier. Ovim ukosnicama se penje na visoravan i put dalje vodi ka mestu Montvernier. Provozali smo se kroz Montvernier. Osim desetak biciklista nigde nikoga nema, ali imaju izvor hladne planinske vode bas pored crkve koja dominira selom. Osvezili se i nastavili dalje. 

 

 

Sledeca stanica je prevoj Col du Mont Cenis i poseta vestackom jezeru Lac du Mont Cenis. Na samom prevoju se ne zadrzavamo jer je bilo prilicno hladno, i odlucujemo da pauzu napravimo na jezeru. Pokusao sam da sidjem do obale jezera ali bezuspesno, nije tako lako sici bas do vode. Na kraju odustajem i stajemo na jednom vidikovcu gde je i restoran sa odlicnim pogledom na jezero i na planinu Mont Cenis. Inace, jezero je akumulaciono i nastalo zajednickim projektom Italije i Francuske. Skoro 3 godine je trebalo da se jezero napuni vodom. Put nas dalje vodi preko granice u Italiju, pa ponovo u Francusku ka smestaju Briancon. Tek na ovoj pauzi kontam da sam pasose, dokumenta za motor, vozacku ostavio u smestaju Idemo pa ako nas ne puste vraticemo se nazad duzim putem kroz Francusku. Na granici stoji par policajaca i nasumicno zaustave po koji auto i legitimisu. Sreca niko nas ne zaustavlja i put nastavljamo ka nizim predelima. E ovaj deo puta je brutalan za malo agresivniju voznju, i po meni najbolja deonica za peglanje. Put vodi kroz sumu, asfalt je crn, nov i odlicno drzi, nema ukljucenja sa sporednih puteva. Tu nam se prikljucuje neki lik sa novijim BMW GS-om i nastaje bas momacka jurnjava. Odrao sam gume, nisam stigao da stanem da slikam koju sliku za uspomenu...jbga...bar je voznja bila odlicna

 

 

Spustamo se niz Alpe i dolazimo na kraj Suse doline (prvog dana smo prosli kroz dolinu). Odlucujemo da imamo vremena i da ne idemo autoputem, nego paralelnim lokalnim putem. To je bio pun pogodak, nov asfalt, prelepe krivine, prelepa mesta, zamkovi, nema guzvi, bas za pravo uzivanje na motoru. Nakon prelaska granice i ulaska u Francusku, put ide nizbrdo ka Briancon-u. Ima bas dosta krivina i malo teze je za preticanje. Tu primecujem da nam se prikljucuje novi BMW K1600GT i malo pojacavam tempo, kontam da vidim koliko je jak BMW. Medjutim, koliko god da ja ubrzam ne mogu da mu pobegnem vise od 200-300m. I tako mi stignemo na ravnicu i tu usporimo obojica i svako svojim putem. Mi pravac u market. Ja ostajem kraj motora, Zeljka odlazi da kupi sta treba. Malo se tu setam i primetim da je na istom parkingu bas taj crveni BMW K1600GT. I imam sta i da vidim. Pored njega cikica od nekih 70 leta, mali mrsav. Cikica vozi za sve pare. Malo sam klonuo duhom kad sam skontao da ne mogu da pobegnem vremesnom cikici pa nisam ni otisao da se pozdravim i upoznam sa doticnim. Stizemo u smestaj, setnja po gradu, vecera i spavanje.

 

 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

4. dan

Ukoliko vidite znak za ogranicenje 30, obavezno usporite na 30 jer uvek imaju razloga zasto su stavili taj znak. Tri puta sam se zeznuo, i od tad postujem taj znak. Da li je iznenadjenje prekid asfalta ili lezeci policajac ili nesto drugo, ali nesto jeste. Plan za ovaj dan se promenio pre nego sto smo i krenuli. Trebalo je ici ka Grenoble-u ali smo odustali sto zbog duzine puta sto zbog manje interesantne okoline. I za taj dan sam najpre planirao 510km :D:D:D:D:D Nakon prvog dana sam se sam sebi smejao

Elem, ono sto me je malo nerviralo su biciklisti. Uz duzno postovanje kolegama na dva tanja tocka (i sam vozim bajs), ali pojedinci su bili toliko nekulturni i bezobrazni, voze celom sirinom puta, po trojica paralelno voze i ne sklanjaju se nikome. Malo je zeznuto sto automobili ih bas postuju i voze iza njih 20km/h dok ne dodje pravac za obilazenje i onda se prave po negde guzve na najlepsim delovima sa idealnim krivinama za peglanje.
Prva pauza je planirana na prevoju Col d'Izoard. Prevoj se nalazi nedaleko od Briancon-a, tako da brzo stizemo. Put je odlican, krivine fenomenalne, o prirodi i planinskim vrhovima da i ne pricam. Tu pravimo pauzu i odlucujemo da se malo prosetamo do neke stene nedaleko od prevoja. Prelepo je. 

 

 

Nastavljamo dalje ka najvisem prevoju u ovom delu francuskih Alpa, Col de la Bonnete sa svojih  2715m nadmorske visine. Predeli su prelepi, vozimo oko 100-120, u podnozju nema mnogo ostrih krivina. Prolazimo kroz skijaska naselja Risoul i Vars. Oko 12h stizemo na legendarnu Bonette-u. Sam prevoj i nije nesto lep, ali se pruza prelep pogled sa prevoja na okolne vrhove i doline. Na vrhu Bonetta-e nema zelenila, cak ni trave. Najvise me podseca na okolinu vulkana Etne na Siciliji, neka braon tamno siva zemlja/stene. Odlucili smo da ne pravimo duzu pauzu na prevoju nego da se spustimo malo nazad i tu doruckujemo u prirodi.

 

 

Cim je saobracaj malo redji, mozete videti mrmote kad izadju iz njihovih skrovista. Zanimljive zivotinje, bas su pufnasti, ne plase se kad prodje motor, isprate te pogledom i nastavljaju sa svojim aktivnostima. 
Idemo dalje, tj blize, vracamo se nazad ka smestaju. Kako je vec bilo rano da idemo direktno u smestaj, odlucujemo da posetimo jos jedan prevoj na samoj granici Francuske i Italije, prevoj Colle dell'Agnello. Sta znam, sam put i nije nesto kvalitetan, vise je bilo mucenje, uzak put, malo losiji asfalt, niti su predeli nesto specificni i lepi. Dolazimo na prevoj, slikamo se i odlucujemo da se spustimo u Italiju do jezera Lago di Castello, ocekujuci da ce ono izvuci prosek sa svojom lepotom Ali nista i od toga, asfalt je u Italiji jos gori nego na usponu na prevoj, a jezero...hmmm...bezveze. Cak je i tu na jednoj krivini bila i policija i zaustavljala i motore. Sva sreca pa smo skrenuli ka jezeru krivinu ispred njih.

 

 

Najzad krecemo ka smestaju, opet los asfalt, hladno i maglovito vreme na prevoju, uzak put na spustanju, ponovo prelazimo Col d'Izoard. Ne znam koja je strana ovog prevoja lepsa. Po meni najlepsi prevoj u ovom delu Alpa.

 

 

Oko 22h stizemo u Briancon. Prilicno sam umoran da ne kazem mrtav umoran. Ispijam jedno pivo na brzinu, spustamo se do McDonalds-a jer tamo ima solidan net, koji nismo imali u smestaju i nazad na spavanje. 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

5. dan

Znate onaj vic kad je Amerikanac pio sa Rusima i pise u dnevnik "Danas sam pio sa Rusima, zamalo nisam umro", drugi dan "Danas sam pio sa Srbima, bolje da sam juce umro". E tako je bilo i ovog dana.

Planirano oko 430km .... i odvozano 430km. Oni koji su bili po ovim puticima, znaju koliko zna biti naporno voziti ovoliko u toku dana. Elem, da se ne zalim previse, bar jos ne. Jos tokom planiranja ove putesestvije, gledam ja malo po google maps-u sta ima zanimljivo da se vidi na jugu Francuske i slucajno nabasam na kanjon Verdon. E sad, ima nekih 430km, hmm nije bas malo, ali mislim da vredi. Odlucujemo da krenemo malo ranije kako bi smo stigli sve da obidjemo. Sto se tice mraka, ovde je takva situacija da i u 22h napolju je dan, tako da imamo vremena...Kakva greska u koracima

Plan je stici do jezera Lac de Sainte-Croix i kanjona Verdon, provozati se uskim putem kroz kanjon, ponovo preci najvisi prevoj ovog dela francuskih Alpa Cime de la Bonnete. Razmisljajuci kao i svaki drugi bajker, da povratak ne bude istim putem kao i odlazak, odlucujemo se da idemo magistralom do kanjona jer cemo brze stici. Inace, kanjon je najbolje posetiti u periodu od 11-14h, jer je Sunce tada u najvisem polozaju i obasjava kanjon i njegovu tirkizno plavu reku. Za povratak je plan da vozimo lokalnim putem kroz prirodu i prevoje. Magistrala vodi najpre do prvog jezera Lac de Serre-Poncon. Za one koji vole skijanje, kod ovog jezera se odvaja put za skijaliste Orcieres. Sa magistrale se vidi prelep gradic Embrun koji se nalazi na samoj litici, i zao mi je sto nismo imali vremena da odemo do njega.

Voznja pored jezera je odlicna, asfalt je odlican, krivine prelepe, pogled na jezero fantastican. Odmah nakon sto smo prosli kroz grad Digne, slucajno vidim neko kupalista sa puta i odlucujemo da se vratimo i spustimo se da vidimo sta je to, jer sa puta izgleda odlicno. I nismo pogresili, to su vestacki napravljeni bazeni, prilicno veliki sa raznim zanimacijama u i oko njih, vestackom stenom, prirodnom hladovinom i travom. Naziv mesta je Plan d'Eau des Ferréols, i ako vas put nanese tuda, obavezno svratite.

 

 

Odatle nas put vodi uzbrdo na neku visoravan i ispred nas se pojavljuju nepregledna ljubicasta polja lavande. Sve mirise na lavandu. Mnogo je lep osecaj voziti kroz ova polja.

 

 

Ubrzo nakon toga stizemo i do jezera Lac de Sainte-Croix i kanjona Verdon. Ogromne guzve, ovo jezero je bas popularno kod francuza. Ono zbog cega turisti dolaze na jezero je prilika da iznajme kajak i da se provozaju po samom kanjonu. Redovi za kajake su poprilicno dugi, mi smo cekali nekih 30-40 minuta. Na nekim forumima sam citao da je dovoljno 1.5h da se obidje kanjon sa kajakom, tako da rentiramo kajak na 1.5h vremena i to iznosi nekih 20e. Odlican posao. Kasnije se ispostavilo da je bolje da se uzme na 2 sata. Inace, svaki minut koji zakasnis da vratis kajak naplacuju po 1e. Na samom ulazu u kanjon brdo camaca, neki su poneli muziku sa sobom, neki prave rostilj na obali, skacu sa stena, prilicno vesela atmosfera. Predivan je osecaj voziti kajak kroz kanjon Verdon. Kako se ide sve dublje u kanjon, voda postaje sve hladnija i hladnija. Na kraju se dolazi do dela do kog je dozvoljeno ici iznajmljenim kajacima. Tu stajemo da se malo okupam i 'ajd nazad. Kad smo vratili kajak, ostali smo jos neko vreme na plazi jer su i vreme i voda bili prelepi za jedno kupanje na brzaka.

 

 

Kako imamo jos dosta da vozimo nazad do smestaja, odlucujemo da se ne zadrzavamo vise ovde iako bi mogao jedno 2 dana izdvojiti samo za ovo jezero i kanjon. Uz kanjon, postoji i stari put, uzak, kroz stene, slike na netu su prelepe. Naravno kad smo tu hajde i to da obidjemo. Medjutim, to je bas uzak put prepun krivina na povisokim liticama, tako da je bas tesko obilaziti vozila cak i sa motorom. Taj put se malo oduzio jer je put solidno opterecen kako sa turistima tako i sa stanovnicima lokalnih sela. Put je takav sve do mesta Castellane i odatle vec krece put solidnog kvaliteta ali prilicno jednolican. I to traje sve do ulaska u kanjon Daluis (Georges de Daluis). Kanjon je specifican kao prvo zbog crvenih stena a i zbog prelepih izukrstanih puteva koji vode kroz kanjon.

 

 

Od kanjona se nastavlja odlican put i pocinje polako da se penje, vidim da vodi na neki prevoj. Stanje u rezervoaru dve crtice. Nema veze, stacu u nekom selu i sipacu gorivo. Put postaje sve uzi i uzi i asfalt postaje najpre los a potom i katastrofa los, odroni po putu, pustene ovce koje te iznenade u krivini. Pocinje da bude prilicno hladno, cak je i neka kisica padala malo ispred nas, na sve to put je mokar i svaki cast pomalo prokliza zadnja guma. Gorivo postaje da bude vec kriticno. Sva sela kroz koja smo prosla su bas mala, sa po 10ak kuca i bez pumpi. Pravim razne kombinacije za situaciju sta ako motor sad stane. Nije problem, zvacu pomoc na putu koju sam uplatio pre puta, ali bezveze cemo izgubiti 2 sata cekajuci pomoc a vec se polako dan privodi kraju. Na kraju se ispostavi da ja nisam uopste ni video da cemo preci preko prevoja Col de la Cayolle (2326m). Stizemo u mesto Barcelonnette i najzad pumpa Sreca sreca radost Sa ovog dela puta nemam nesto fotografija, zbog samih okolnosti, malo vise nervoze i tako

 

 

Vec je kasno i odustajemo od dalje voznje po lokalnim putevima jer sam vec umoran. Krecemo ka magistrali kojom smo dosli. Odatle krece malo brza voznja da ne bi zanocili negde usput. Stizemo u Briancon vec uveliko je mrak.
 

[Nole Bg 5601 Napisano Octobar 21, 2019]

Jesi ti decko mozda neki profi fotograf.. Prelepe slike, bravo, svaka cast.

Послато са HTC One A9s помоћу Тапатока

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

6.dan

Vreme je da se krene na jug Francuske ka primorju. Tu imamo mali problem. Sve je zatvoreno zbog etape biciklisticke trke Tour de France, koja nam preseca sve puteve koji vode na jug. Nemamo drugu opciju nego da idemo italijanskim autoputevima preko Torina do Azurne obale. Ne znam da li sam spomenuo da mrzim italijanske autoputeve.

Ovaj dan je bio prilicno sve dok nismo stigli pred granicu sa Francuskom. Da bi malo razbili monotoniju autoputa, iskljucujemo se ka mestu Cuneo i nastavljamo ka malom planinskom mestu Limonetto. Simpaticno mestasce, nesto kao Divcibare kod nas. Nedaleko od Limonetta je granicni prelaz, tj. tunel koji spaja Italiju i Francusku. Put do Nice nije nista posebno zanimljiv, ali je daleko bolje ici tim putem nego autoputem. Stizemo u Nicu, guzva na sve strane, skuterasi i motociklisti voze kao da sutra ne postoji. Nalazimo smestaj koji smo bukirali preko airbnb-a. By the way, ovo je jedan od najgorih smestaja koje smo imali na putovanjima. Sve je izgledalo odlicno u opisu smestaja na sajtu, ali uzivo je to sasvim druga prica. Ali sta je tu je, necemo ziveti tu, prespavacemo dva dana i onda nastavljamo dalje.

Raspakovali smo se i otisli da se provozamo po Promenada des Anglais, put koji prati gradsku plazu u Nici. 'Ajd vec kad smo tu, odlazimo do plaze da se malo bucnem u more, u to azurno more Hmmm...ocekivao sam ipak malo, tj. mnogo vise od Azurne obale i samog mora. More nista posebno, nema onu azurnu boju koju sam ocekivao. Nema veze, prija i ovako posle celodnevne voznje u full opremi na motoru.

 

 

Nica je nocu veoma ziva, mnogo kafica, restorana, turista. Svaki restoran je pun do zadnjeg mesta. Setaliste je prelepo. Ali ono sto mi se bas svidelo je plaza. Dosta ljudi sedi na plazi u grupicama pored vatre. Neki igraju odbojku pod reflektorima, neki jednostavno uzivaju u vinu i gitari. Bas je lepa atmosfera na plazi. 
Na setalistu pored plaze, milion ljudi. Ima dosta mladjih koji izvode trikove sa rolerima, skate board-ovima, nekim igrackama za koje ne znam ni naziv. Prilicno zanimljivo.

 

 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

7.dan

Za danas smo planirali da odemo do neke plaze na poluostrvu Le Semaphore, gde se nalaze luksuzne kuce i vile medju kojima je i dobro poznata vila familije Rotsild, Villa Ephrussi de Rothschild. Nakon toga je plan da popodne provedemo u Monte Carlo-u. Medjutim pre polaska na plazu, dok sam jednostavno stajao u stanu, zaboli me misic koji se proteze uz kicmu, osecaj nesto kao grc koji ne prestaje. Odmah mi je proslo kroz glavu, kako cu da vozim 1500 km do Beograda a ne mogu da ustanem iz kreveta. Posle 2-3 sata i par tabletica ustajem, osecam bol jos pomalo ali mogu da se krecem normalno. Odlazimo na plazu.

Plaza je mala, ovde je more vec malo lepse boje, sve je uredjeno, ima i restoran na plazi. Redovno prolazi brodic koji sa nekom specijalnom opremom kupi sa povrsine vode lisce, papirice i sta je vec upalo u more, tako da je more bas cisto.

 

 

Negde oko 17-18h krecemo ka Monte Carlo-u sto je dosta kasnije od onoga sto smo planirali. Zbog toga nismo uspeli da obidjemo sve sto smo planirali da posetimo u Monte carlo-u, a ima sta da se vidi. 2-3km pred ulazak u grad zaticem dva ferarri-ja ispred mene i lagano ih pratim, uzivam u zvuku tih zveri. Medjutim, kad smo vec ulazili u grad, sredovecni covek iz ferarri-ja sve cesce gleda u mene preko retrovizora, pretpostavljam da je pomislio svasta kad ga prati motociklista toliko dugo, jer ovde motori uglavnom sve obilaze i maltene uvek voze sredinom, belom linijom. Odlucujem da coveku ne pravim tenziju i odvajamo se za luku gde nalazimo parking. Inace parking za motocikle je besplatan u Monacu.

Pored motora, skijanja i jos milion stvari, veliki sam obozavaoc automobila. Ovo je bio raj za mene, na sve strane Maseratiji, ferariji, lambo-i, RS4, RS3...ma milion automobila koji se retko vidjaju po Evropi a kamoli po Beogradu. 

 

 

Odlazimo do mozda i najpoznatijeg mesta u samom gradu, Parc du Casino, trg izmedju Opere i Casino-a. Ogromna guzva, u operi je neko desavanje, crveni tepih, sve dame su u toaletama, ispred po celom trgu desetine extra luksuznih automobila. Mislim da je par milijardi eura i ko zna koliko desetina hiljada konjskih snaga bilo parkirano na tom trgu. 

 

 

Prosetali smo se malo po gradu, posetili statuu posvecenu jednom od naboljih vozaca ikada Huan Manuel Fandjo, prosli kroz poznati tunel kroz koji vodi staza formule 1, posetili luku gde su usidrene skupocene jahte. Nakon setnje, provozali smo se malo ulicama Monte Carlo-a. Zanimljiv grad generalno, toliko je sve zbijeno da se jedva snalazimo. Svako drugo iskljucenje vodi pod zemlju u tunel. Pretpostavljam da su tako koliko toliko smanjili guzve u samom gradu i omogucili ljudima da sto brze stignu sa jednog kraja na drugi kraj grada. Zanimljiv je jedan put ispod zemlje, toliko svetluca, kao da je neko prosuo dijamante po asfaltu. Uveliko je pao mrak i krecemo nazad ka Nici, ipak se treba spakovati i pripremiti za sutrasnji put ka Beogradu.

 

 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

8.dan

Dodje i taj dan da se krene ka Beogradu, ka kuci. Malo smo promenili rutu i nismo isli ka Milano-u nego smo resili da posetimo muzej Ferarri-ja u u Maranello-u. Cinilo mi se da ce voznja uz obalu od Monte Carlo-a do Djenove u Italiji biti veoma zanimljiva, medjutim, nista posebno, autoput, ne vidi se more zbog visokih ograda, jednom recju, dosadno. Od Djenove nastavljamo ka Piacenci pa zatim ka Modeni. Sve je autoput, nista zanimljivo, osim skupih italijanskih putarina. Kod Modene se iskljucujemo sa autoputa i nastavljamo put ka Maranello-u, mestu gde se proizvodi jedan od najpoznatijih italijanskih automobila, njegovo velicanstvo - Ferarri. Celo mesto je u duhu Ferarri-ja, crvena Ferarri boja je svuda oko nas, prodavnice sa markiranim Ferarri stvarima. 

Jos pre puta sam odlucio da cu probati Ferarri u Maranello-u. Ima dosta agencija koje iznajmljuju te luksuzne automobile. Nije bas jeftino, ali kad ce mi se stvoriti prilika da probam super automobil. Medjutim, malo pre ulaska u Maranello, je pocela neka kisica i upropastila mi plan Parkiramo motor na parking ispred Ferarri muzeja, kupujemo karte i ulazimo. Mislim da su karte za nas dvoje bile oko 35e. Nakon pola sata izlazimo iz muzeja skroz razocarani. Nije to ono sto smo ocekivali. Nekoliko modela automobila, nikakav multimedijalni prikaz, sve je nekako sklepano.

 

 

Nastavljamo dalje Ka Bolonji, pa ka Padovi. Tu nas vec stizu polako tamni oblaci, ali uspevamo im pobeci i stici u Treviso bez padavina. Odsedamo u istom smestaju u kom smo bili u dolasku. Raspitujemo se kod Grete (vlasnik smestaja) gde joj je muz i dobijamo odgovor da je otisao da pomognu prijatelju u lokalnoj piceriji jer ima bas guzve. Odlucujemo da ga iznenadimo i da iskoristimo priliku da veceramo italijansku pizzu. Greta nam daje upustva kako da dodjemo do picerije. Palimo motor, i oskudno obuceni odlazimo do centra. Nalazimo tu piceriju, medjutim konobarica kaze da Fabio nije tu kod njih. Nema veze, narucujemo pizzu i neko lokalno pivo. Pizza je stvarno bila odlicna, bas ukusna. Ubrzo napolju pocinje kisa i to ona dosadna, sto ne misli da stane. Nista, cekamo dok ne prestane, ako krenemo bicemo mokri skroz samo dok sednemo na motor. A i onako nemamo sta da radimo u smestaju. Za divno cudo, posle 1.5h kisa staje. Odlazimo u smestaj i srecemo Fabia. Ispostavlja se da je Greta pogresno skapirala u kojoj piceriji ce biti to vece i dala nam adresu pogresne picerije.
Nema veze, pricamo do kasno uvece i razmenjujemo telefone i dogovaramo se da svrate do Beograda kod nas jer planiraju putovanje do Albanije preko Hrvatske, Bosne i Srbije.
 

[mrxfon 1495 Napisano Octobar 21, 2019]

9. dan

Jedan od onih dana koji se pamte ceo zivot. Ceka nas dug put do Beograda. Ustajemo ujutru iz kreveta, napolju uveliko pada kisa, nije ni prestajala od sinoc. Ne bi nikakav problem bio da malo sipi pa stane, al ovo je ona uporna, dosadna, prilicno jaka,  sto ne planira da prestaje. Sta cemo, ne vredi cekati, spremaj se, navlaci kisna odela, zastitu za cizme i teraj. Pre ukljucivanja na autoput, stajemo na pumpu i uzimam one providne rukavice i preko njih navlacim moto rukavice. Ali samo desnu, jer ce mi leva ruka trebati kad budem placao putarine pa necu moci tako brzo da skinem te celofanske rukavice. Prilicno je zeznuto voziti iza ostalih vozila jer dizu vodu i vidljivost postaje veoma smanjena. Zato odlucujem da ipak idem malo brze od ostalih. Inace, nakon pola sata-sat kisa spere svu prljavstinu sa asfalta, tako da asfalt nije vise bas toliko klizav kao na samom pocetku padavina. Vidim ja motor se ponasa i pri vecim brzinama, tako da vozimo kao da je suv asfalt. Put kroz Italiju je prosao bez guzvi, tako da nije bio problem voziti malo brze. Nakon sat, sat i po voznje, vec mi se sledila leva ruka i pocela malo da menja boju koja vuce na plavu Stajemo i stavljam celofanske rukavice na obe ruke. Prilicno sam pogresio sto to odmah nisam uradio, al sta ces, covek se uci dok je ziv

 

 

Kisa i dalje ne staje. Vec u Sloveniji pocinju da se kreiraju guzve po putu. A slovenci vole brzu traku cini mi se vise nego sopstvenu zenu. Svi se nabili u brzoj traci i voze 80 kmh i ne planiraju da se pomeraju. Sva sreca pa Slovenija nije neka velika zemlja pa je prelazimo cas posla. U Hrvatskoj vec bolja situacija, ima vozila ali moze da se vozi lep tempo. 

 

Oko 18:30 stizemo u Beograd, prilicno mokri i pored kisnih odela i zastite koja Yamaha FJR pruza u vidu visokog vizira. Ne znam da li sam se ikad vise obradovao toplom stanu nego tad

 

 

Sve u svemu, sjajno putovanje, prelepi predeli, yamaha odlicno posluzila. Jedino je malo naporno sto se 4 cela dana vozi samo autoputem i sto je Italija malo jaca sa cenama putarina.
I za kraj da pomenemo i statistiku (mozda ce nekome znaciti kod planiranja putovanja jer cesto dobijam pitanja oko troskova)

 

Broj dana: 9
Ukupno kilometara: 4700km
Gorivo: 261 lit,  oko 420e
Smestaj: oko 400e
Putarine: oko 150e

Do sledeceg putesestvija.... Over and out
 

[nebojsaperic 158 Napisano Octobar 21, 2019]

Odličan, hvala!!!

[ZEMZEM 2514 Napisano Octobar 21, 2019]

Odlično, moja neostvarena želja. Ne zbog finansija već vreme.

Vala ima da odvojim 15 dana minimum i gas sa ženom.

Mora da sednemo i pokupim mape i savete od tebe. Gde valja a gde ne.

[doktor 4750 Napisano Octobar 21, 2019]

Bas sam se obradovao putopisu iz ovih krajeva i sa zadovoljstvom izgustirao! 

 

[bobanr 150 Napisano Octobar 21, 2019]

Svaka vam cast

Prelepo putovanje

Bravo

[Gajo Sevojno 1556 Napisano Octobar 21, 2019]

Super putovanje, samo imam osecaj da je malo nategnuto bilo sa vremenom, idealno bi 14 dana bilo..  A Fabio je bio u svaleraciji, kakva crna picerija 

[Štef 969 Napisano Octobar 21, 2019]

Sram te bilo....

Sent from my SM-J500FN using Tapatalk

[MaxiS 2556 Napisano Octobar 21, 2019]

Svaka cast. Napravio si Fabiu frku kad se vratio kuci. Haha.

U kom periodu ste bili?

[bmwgs 56 Napisano Octobar 22, 2019]

Bravo super tura i hvala

[dtesic 372 Napisano Octobar 22, 2019]

HVALA !

[Komsa 1831 Napisano Octobar 22, 2019]

Знам осећај и доживљај, а ви сте му дали другу димензију-браво

[srrdjan 315 Napisano Octobar 22, 2019]

Фотке , опис , браво  свака част , штета што вам се време покварило у повратку али верујем да су утисци са путовања били јачи од кише 

[nikvuksa 1688 Napisano Octobar 22, 2019]

Hvala @mrxfon !

Sećam se dobro odličnog putopisa sa SW-om kroz Tatre, ali ovaj je klasa iznad. 
Ostaje mi "bookmark-ovan" sa još nekoliko vrhunskih putopisa tj puteva koje bi trebalo izvoziti!

 

[Borzegi 255 Napisano Octobar 22, 2019]

@mrxfon Svaka cast! Kao i ti, godinama idem na zimovanje na francuske Alpe, prosao sam gomilu puta kroz Brianson i isto toliko puta razmisljao kako bi bilo provozati se ovuda motorom

A pa hvala na ovom putopisu, stavljam slicnu akciju na To-Do listu

Ziv bio!