Jump to content

Moto Zajednica

mrxfon

Članovi
  • Broj tema i poruka

    1340
  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

Reputacija u zajednici

820 Excelent

2 Pratilaca

O članu mrxfon

  • Rank
    Drug član
  • Rođendan 27.01.1981.

Contact Methods

  • MSN
    mrxfon1@hotmail.com

Profile Information

  • Pol
    Muškarac
  • Lokacija
    BG - Zemun - Zvornik
  • Motocikl
    Yamaha FJR 1300

Poslednji posetioci profila

Sekcija koji prikazuje poslednje posetioce ovog profila je isključena i ne prikazuje se ostalim članovima.

  1. Potreban mi je neki hard enduro ili cross motor za rekreativnu voznju van asfalta. Estetika mi i nije nesto presudna, bitno je da je agregat, vesanje, menjac u dobrom stanju. Cena, sta da kazem, sto jeftiniji Pozeljno nesto tipa yamaha TT, TTR, DT, WR, kawa KX, KLX, honda CR, DT, Suza RM, DRZ......
  2. Odlicno, svaka cast na putopisu. Dosta korisnih informacija.
  3. Hvala Mislim da je idealno 250km da bi mogao i da se navozas i da uzivas u prirodi.
  4. Sta da se radi, nismo imali dana odmora da zaobidjemo italijanski autoput. Ovako smo najbrze stigli do odredista
  5. Mape su okvirne ali u sustini to je to: Prvi dan link - Click here! Drugi dan link - Click here! Treci dan link - Click here! Cetvrti dan link - Click here! Peti dan link - Click here! Sesti dan link - Click here! Osmi dan link - Click here! Deveti dan link - Click here!
  6. Ajd videcu sad za vikend da nadjem malo vremena za mape
  7. Morali smo autoputevima jer od 9 dana 4 smo potrosili samo da stignemo do Francuske i da se vratimo kuci. Da smo imali vise dana verovatno bih isao preko Dolomita pa se sa severne strane spustio do Azurne obale
  8. Od 20-28.jula 2019. Malo je vruce u tom periodu dok se ne dokopas Francuske i Alpa, a tamo je prijatno za voznju.
  9. Hvala, naravno secam se one vrucine i guzve. Kako ste se vi proveli na putovanju?
  10. 9. dan Jedan od onih dana koji se pamte ceo zivot. Ceka nas dug put do Beograda. Ustajemo ujutru iz kreveta, napolju uveliko pada kisa, nije ni prestajala od sinoc. Ne bi nikakav problem bio da malo sipi pa stane, al ovo je ona uporna, dosadna, prilicno jaka, sto ne planira da prestaje. Sta cemo, ne vredi cekati, spremaj se, navlaci kisna odela, zastitu za cizme i teraj. Pre ukljucivanja na autoput, stajemo na pumpu i uzimam one providne rukavice i preko njih navlacim moto rukavice. Ali samo desnu, jer ce mi leva ruka trebati kad budem placao putarine pa necu moci tako brzo da skinem te celofanske rukavice. Prilicno je zeznuto voziti iza ostalih vozila jer dizu vodu i vidljivost postaje veoma smanjena. Zato odlucujem da ipak idem malo brze od ostalih. Inace, nakon pola sata-sat kisa spere svu prljavstinu sa asfalta, tako da asfalt nije vise bas toliko klizav kao na samom pocetku padavina. Vidim ja motor se ponasa i pri vecim brzinama, tako da vozimo kao da je suv asfalt. Put kroz Italiju je prosao bez guzvi, tako da nije bio problem voziti malo brze. Nakon sat, sat i po voznje, vec mi se sledila leva ruka i pocela malo da menja boju koja vuce na plavu Stajemo i stavljam celofanske rukavice na obe ruke. Prilicno sam pogresio sto to odmah nisam uradio, al sta ces, covek se uci dok je ziv Kisa i dalje ne staje. Vec u Sloveniji pocinju da se kreiraju guzve po putu. A slovenci vole brzu traku cini mi se vise nego sopstvenu zenu. Svi se nabili u brzoj traci i voze 80 kmh i ne planiraju da se pomeraju. Sva sreca pa Slovenija nije neka velika zemlja pa je prelazimo cas posla. U Hrvatskoj vec bolja situacija, ima vozila ali moze da se vozi lep tempo. Oko 18:30 stizemo u Beograd, prilicno mokri i pored kisnih odela i zastite koja Yamaha FJR pruza u vidu visokog vizira. Ne znam da li sam se ikad vise obradovao toplom stanu nego tad Sve u svemu, sjajno putovanje, prelepi predeli, yamaha odlicno posluzila. Jedino je malo naporno sto se 4 cela dana vozi samo autoputem i sto je Italija malo jaca sa cenama putarina. I za kraj da pomenemo i statistiku (mozda ce nekome znaciti kod planiranja putovanja jer cesto dobijam pitanja oko troskova) Broj dana: 9 Ukupno kilometara: 4700km Gorivo: 261 lit, oko 420e Smestaj: oko 400e Putarine: oko 150e Do sledeceg putesestvija.... Over and out
  11. 8.dan Dodje i taj dan da se krene ka Beogradu, ka kuci. Malo smo promenili rutu i nismo isli ka Milano-u nego smo resili da posetimo muzej Ferarri-ja u u Maranello-u. Cinilo mi se da ce voznja uz obalu od Monte Carlo-a do Djenove u Italiji biti veoma zanimljiva, medjutim, nista posebno, autoput, ne vidi se more zbog visokih ograda, jednom recju, dosadno. Od Djenove nastavljamo ka Piacenci pa zatim ka Modeni. Sve je autoput, nista zanimljivo, osim skupih italijanskih putarina. Kod Modene se iskljucujemo sa autoputa i nastavljamo put ka Maranello-u, mestu gde se proizvodi jedan od najpoznatijih italijanskih automobila, njegovo velicanstvo - Ferarri. Celo mesto je u duhu Ferarri-ja, crvena Ferarri boja je svuda oko nas, prodavnice sa markiranim Ferarri stvarima. Jos pre puta sam odlucio da cu probati Ferarri u Maranello-u. Ima dosta agencija koje iznajmljuju te luksuzne automobile. Nije bas jeftino, ali kad ce mi se stvoriti prilika da probam super automobil. Medjutim, malo pre ulaska u Maranello, je pocela neka kisica i upropastila mi plan Parkiramo motor na parking ispred Ferarri muzeja, kupujemo karte i ulazimo. Mislim da su karte za nas dvoje bile oko 35e. Nakon pola sata izlazimo iz muzeja skroz razocarani. Nije to ono sto smo ocekivali. Nekoliko modela automobila, nikakav multimedijalni prikaz, sve je nekako sklepano. Nastavljamo dalje Ka Bolonji, pa ka Padovi. Tu nas vec stizu polako tamni oblaci, ali uspevamo im pobeci i stici u Treviso bez padavina. Odsedamo u istom smestaju u kom smo bili u dolasku. Raspitujemo se kod Grete (vlasnik smestaja) gde joj je muz i dobijamo odgovor da je otisao da pomognu prijatelju u lokalnoj piceriji jer ima bas guzve. Odlucujemo da ga iznenadimo i da iskoristimo priliku da veceramo italijansku pizzu. Greta nam daje upustva kako da dodjemo do picerije. Palimo motor, i oskudno obuceni odlazimo do centra. Nalazimo tu piceriju, medjutim konobarica kaze da Fabio nije tu kod njih. Nema veze, narucujemo pizzu i neko lokalno pivo. Pizza je stvarno bila odlicna, bas ukusna. Ubrzo napolju pocinje kisa i to ona dosadna, sto ne misli da stane. Nista, cekamo dok ne prestane, ako krenemo bicemo mokri skroz samo dok sednemo na motor. A i onako nemamo sta da radimo u smestaju. Za divno cudo, posle 1.5h kisa staje. Odlazimo u smestaj i srecemo Fabia. Ispostavlja se da je Greta pogresno skapirala u kojoj piceriji ce biti to vece i dala nam adresu pogresne picerije. Nema veze, pricamo do kasno uvece i razmenjujemo telefone i dogovaramo se da svrate do Beograda kod nas jer planiraju putovanje do Albanije preko Hrvatske, Bosne i Srbije.
  12. 7.dan Za danas smo planirali da odemo do neke plaze na poluostrvu Le Semaphore, gde se nalaze luksuzne kuce i vile medju kojima je i dobro poznata vila familije Rotsild, Villa Ephrussi de Rothschild. Nakon toga je plan da popodne provedemo u Monte Carlo-u. Medjutim pre polaska na plazu, dok sam jednostavno stajao u stanu, zaboli me misic koji se proteze uz kicmu, osecaj nesto kao grc koji ne prestaje. Odmah mi je proslo kroz glavu, kako cu da vozim 1500 km do Beograda a ne mogu da ustanem iz kreveta. Posle 2-3 sata i par tabletica ustajem, osecam bol jos pomalo ali mogu da se krecem normalno. Odlazimo na plazu. Plaza je mala, ovde je more vec malo lepse boje, sve je uredjeno, ima i restoran na plazi. Redovno prolazi brodic koji sa nekom specijalnom opremom kupi sa povrsine vode lisce, papirice i sta je vec upalo u more, tako da je more bas cisto. Negde oko 17-18h krecemo ka Monte Carlo-u sto je dosta kasnije od onoga sto smo planirali. Zbog toga nismo uspeli da obidjemo sve sto smo planirali da posetimo u Monte carlo-u, a ima sta da se vidi. 2-3km pred ulazak u grad zaticem dva ferarri-ja ispred mene i lagano ih pratim, uzivam u zvuku tih zveri. Medjutim, kad smo vec ulazili u grad, sredovecni covek iz ferarri-ja sve cesce gleda u mene preko retrovizora, pretpostavljam da je pomislio svasta kad ga prati motociklista toliko dugo, jer ovde motori uglavnom sve obilaze i maltene uvek voze sredinom, belom linijom. Odlucujem da coveku ne pravim tenziju i odvajamo se za luku gde nalazimo parking. Inace parking za motocikle je besplatan u Monacu. Pored motora, skijanja i jos milion stvari, veliki sam obozavaoc automobila. Ovo je bio raj za mene, na sve strane Maseratiji, ferariji, lambo-i, RS4, RS3...ma milion automobila koji se retko vidjaju po Evropi a kamoli po Beogradu. Odlazimo do mozda i najpoznatijeg mesta u samom gradu, Parc du Casino, trg izmedju Opere i Casino-a. Ogromna guzva, u operi je neko desavanje, crveni tepih, sve dame su u toaletama, ispred po celom trgu desetine extra luksuznih automobila. Mislim da je par milijardi eura i ko zna koliko desetina hiljada konjskih snaga bilo parkirano na tom trgu. Prosetali smo se malo po gradu, posetili statuu posvecenu jednom od naboljih vozaca ikada Huan Manuel Fandjo, prosli kroz poznati tunel kroz koji vodi staza formule 1, posetili luku gde su usidrene skupocene jahte. Nakon setnje, provozali smo se malo ulicama Monte Carlo-a. Zanimljiv grad generalno, toliko je sve zbijeno da se jedva snalazimo. Svako drugo iskljucenje vodi pod zemlju u tunel. Pretpostavljam da su tako koliko toliko smanjili guzve u samom gradu i omogucili ljudima da sto brze stignu sa jednog kraja na drugi kraj grada. Zanimljiv je jedan put ispod zemlje, toliko svetluca, kao da je neko prosuo dijamante po asfaltu. Uveliko je pao mrak i krecemo nazad ka Nici, ipak se treba spakovati i pripremiti za sutrasnji put ka Beogradu.
  13. 6.dan Vreme je da se krene na jug Francuske ka primorju. Tu imamo mali problem. Sve je zatvoreno zbog etape biciklisticke trke Tour de France, koja nam preseca sve puteve koji vode na jug. Nemamo drugu opciju nego da idemo italijanskim autoputevima preko Torina do Azurne obale. Ne znam da li sam spomenuo da mrzim italijanske autoputeve. Ovaj dan je bio prilicno sve dok nismo stigli pred granicu sa Francuskom. Da bi malo razbili monotoniju autoputa, iskljucujemo se ka mestu Cuneo i nastavljamo ka malom planinskom mestu Limonetto. Simpaticno mestasce, nesto kao Divcibare kod nas. Nedaleko od Limonetta je granicni prelaz, tj. tunel koji spaja Italiju i Francusku. Put do Nice nije nista posebno zanimljiv, ali je daleko bolje ici tim putem nego autoputem. Stizemo u Nicu, guzva na sve strane, skuterasi i motociklisti voze kao da sutra ne postoji. Nalazimo smestaj koji smo bukirali preko airbnb-a. By the way, ovo je jedan od najgorih smestaja koje smo imali na putovanjima. Sve je izgledalo odlicno u opisu smestaja na sajtu, ali uzivo je to sasvim druga prica. Ali sta je tu je, necemo ziveti tu, prespavacemo dva dana i onda nastavljamo dalje. Raspakovali smo se i otisli da se provozamo po Promenada des Anglais, put koji prati gradsku plazu u Nici. 'Ajd vec kad smo tu, odlazimo do plaze da se malo bucnem u more, u to azurno more Hmmm...ocekivao sam ipak malo, tj. mnogo vise od Azurne obale i samog mora. More nista posebno, nema onu azurnu boju koju sam ocekivao. Nema veze, prija i ovako posle celodnevne voznje u full opremi na motoru. Nica je nocu veoma ziva, mnogo kafica, restorana, turista. Svaki restoran je pun do zadnjeg mesta. Setaliste je prelepo. Ali ono sto mi se bas svidelo je plaza. Dosta ljudi sedi na plazi u grupicama pored vatre. Neki igraju odbojku pod reflektorima, neki jednostavno uzivaju u vinu i gitari. Bas je lepa atmosfera na plazi. Na setalistu pored plaze, milion ljudi. Ima dosta mladjih koji izvode trikove sa rolerima, skate board-ovima, nekim igrackama za koje ne znam ni naziv. Prilicno zanimljivo.
  14. 5. dan Znate onaj vic kad je Amerikanac pio sa Rusima i pise u dnevnik "Danas sam pio sa Rusima, zamalo nisam umro", drugi dan "Danas sam pio sa Srbima, bolje da sam juce umro". E tako je bilo i ovog dana. Planirano oko 430km .... i odvozano 430km. Oni koji su bili po ovim puticima, znaju koliko zna biti naporno voziti ovoliko u toku dana. Elem, da se ne zalim previse, bar jos ne. Jos tokom planiranja ove putesestvije, gledam ja malo po google maps-u sta ima zanimljivo da se vidi na jugu Francuske i slucajno nabasam na kanjon Verdon. E sad, ima nekih 430km, hmm nije bas malo, ali mislim da vredi. Odlucujemo da krenemo malo ranije kako bi smo stigli sve da obidjemo. Sto se tice mraka, ovde je takva situacija da i u 22h napolju je dan, tako da imamo vremena...Kakva greska u koracima Plan je stici do jezera Lac de Sainte-Croix i kanjona Verdon, provozati se uskim putem kroz kanjon, ponovo preci najvisi prevoj ovog dela francuskih Alpa Cime de la Bonnete. Razmisljajuci kao i svaki drugi bajker, da povratak ne bude istim putem kao i odlazak, odlucujemo se da idemo magistralom do kanjona jer cemo brze stici. Inace, kanjon je najbolje posetiti u periodu od 11-14h, jer je Sunce tada u najvisem polozaju i obasjava kanjon i njegovu tirkizno plavu reku. Za povratak je plan da vozimo lokalnim putem kroz prirodu i prevoje. Magistrala vodi najpre do prvog jezera Lac de Serre-Poncon. Za one koji vole skijanje, kod ovog jezera se odvaja put za skijaliste Orcieres. Sa magistrale se vidi prelep gradic Embrun koji se nalazi na samoj litici, i zao mi je sto nismo imali vremena da odemo do njega. Voznja pored jezera je odlicna, asfalt je odlican, krivine prelepe, pogled na jezero fantastican. Odmah nakon sto smo prosli kroz grad Digne, slucajno vidim neko kupalista sa puta i odlucujemo da se vratimo i spustimo se da vidimo sta je to, jer sa puta izgleda odlicno. I nismo pogresili, to su vestacki napravljeni bazeni, prilicno veliki sa raznim zanimacijama u i oko njih, vestackom stenom, prirodnom hladovinom i travom. Naziv mesta je Plan d'Eau des Ferréols, i ako vas put nanese tuda, obavezno svratite. Odatle nas put vodi uzbrdo na neku visoravan i ispred nas se pojavljuju nepregledna ljubicasta polja lavande. Sve mirise na lavandu. Mnogo je lep osecaj voziti kroz ova polja. Ubrzo nakon toga stizemo i do jezera Lac de Sainte-Croix i kanjona Verdon. Ogromne guzve, ovo jezero je bas popularno kod francuza. Ono zbog cega turisti dolaze na jezero je prilika da iznajme kajak i da se provozaju po samom kanjonu. Redovi za kajake su poprilicno dugi, mi smo cekali nekih 30-40 minuta. Na nekim forumima sam citao da je dovoljno 1.5h da se obidje kanjon sa kajakom, tako da rentiramo kajak na 1.5h vremena i to iznosi nekih 20e. Odlican posao. Kasnije se ispostavilo da je bolje da se uzme na 2 sata. Inace, svaki minut koji zakasnis da vratis kajak naplacuju po 1e. Na samom ulazu u kanjon brdo camaca, neki su poneli muziku sa sobom, neki prave rostilj na obali, skacu sa stena, prilicno vesela atmosfera. Predivan je osecaj voziti kajak kroz kanjon Verdon. Kako se ide sve dublje u kanjon, voda postaje sve hladnija i hladnija. Na kraju se dolazi do dela do kog je dozvoljeno ici iznajmljenim kajacima. Tu stajemo da se malo okupam i 'ajd nazad. Kad smo vratili kajak, ostali smo jos neko vreme na plazi jer su i vreme i voda bili prelepi za jedno kupanje na brzaka. Kako imamo jos dosta da vozimo nazad do smestaja, odlucujemo da se ne zadrzavamo vise ovde iako bi mogao jedno 2 dana izdvojiti samo za ovo jezero i kanjon. Uz kanjon, postoji i stari put, uzak, kroz stene, slike na netu su prelepe. Naravno kad smo tu hajde i to da obidjemo. Medjutim, to je bas uzak put prepun krivina na povisokim liticama, tako da je bas tesko obilaziti vozila cak i sa motorom. Taj put se malo oduzio jer je put solidno opterecen kako sa turistima tako i sa stanovnicima lokalnih sela. Put je takav sve do mesta Castellane i odatle vec krece put solidnog kvaliteta ali prilicno jednolican. I to traje sve do ulaska u kanjon Daluis (Georges de Daluis). Kanjon je specifican kao prvo zbog crvenih stena a i zbog prelepih izukrstanih puteva koji vode kroz kanjon. Od kanjona se nastavlja odlican put i pocinje polako da se penje, vidim da vodi na neki prevoj. Stanje u rezervoaru dve crtice. Nema veze, stacu u nekom selu i sipacu gorivo. Put postaje sve uzi i uzi i asfalt postaje najpre los a potom i katastrofa los, odroni po putu, pustene ovce koje te iznenade u krivini. Pocinje da bude prilicno hladno, cak je i neka kisica padala malo ispred nas, na sve to put je mokar i svaki cast pomalo prokliza zadnja guma. Gorivo postaje da bude vec kriticno. Sva sela kroz koja smo prosla su bas mala, sa po 10ak kuca i bez pumpi. Pravim razne kombinacije za situaciju sta ako motor sad stane. Nije problem, zvacu pomoc na putu koju sam uplatio pre puta, ali bezveze cemo izgubiti 2 sata cekajuci pomoc a vec se polako dan privodi kraju. Na kraju se ispostavi da ja nisam uopste ni video da cemo preci preko prevoja Col de la Cayolle (2326m). Stizemo u mesto Barcelonnette i najzad pumpa Sreca sreca radost Sa ovog dela puta nemam nesto fotografija, zbog samih okolnosti, malo vise nervoze i tako Vec je kasno i odustajemo od dalje voznje po lokalnim putevima jer sam vec umoran. Krecemo ka magistrali kojom smo dosli. Odatle krece malo brza voznja da ne bi zanocili negde usput. Stizemo u Briancon vec uveliko je mrak.
×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja