Jump to content

Moto Zajednica

Vodeno VS Vazdusno hladjenje..!

Recommended Posts

  • Hronični Motociklopata, 7332 postova
  • Lokacija: Severna Bačka
  • Motocikl: Freza 600ccm Blue Thunder

Pa realno, i onaj hladnjak na vodenjari se hladi cime? Strujanjem vazduha :D  

I ako nema strujanja vazduha, ode temperatura vode u crveno, a onda se pali ventilator koji kao moze malo da pripomogne da ohladi stvar ali ni on nije svemoguc, lako masina moze da "propisa" vodu i eto... ne vole ni vazdusare ni vodenjare da se njakaju u mestu, i zato slozicemo se svi, NAJBOLJE je kad se motor vozi, i kada vazduh struji... i opet se vratismo na vazduh koji hladi... :D 

  • Sviđa mi se 2
  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 495 postova
  • Lokacija: Jagodina
  • Motocikl: Honda ST1100 Pan European
On 21.11.2019. at 21:25, srbac je napisao:

Temperatura klipa je od 260-270c kod svih motora. Hladjenje sa tim nema veze...

Temperatura pri paljenju smeše iznosi od 700 stepeni pa na više. Znatni deo toplote se prenosi na klip, i najviše trpe utori za karike. Da hlađenje nema veze sa tim taj klip bi se prepolovio na tom mestu vrlo brzo. Kod vodenog hlađenja toplotu odvodi tečni agent (antifriz, voda), a kod vazdušnog ulje koje ujedno i podmazuje sam klip i rebra na cilindru i glavi koja su dimenzionirana prema samom motoru. Udeo u hlađenju ima i smeša goriva koja dolazi do cilindra. Da hlađenje sa tim nema veze imao bi klip za desetak minuta rada, možda manje

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 2915 postova

ovde je valda svima jasno al niko ne napisa da se je i vodeno hladjenje ustvari i vazdušno u isto vreme jer vazduh mora da ohladi vodu.Neznam stručno da se izrazim ali voda brže odvodi toplotu kroz sebe do vazduha nego sam vazduh direktno.Negde sam čitao da i voda u sistemu za hladjenje bolje hladi od antifriza.Ali kom treba postoji i ovo kod motula

WWW.MOTUL.COM

Motul - Products show

postoje i klasični antifrizi.Kod auta obično je tačka kuvanja antifriza na 108-110 a kod motora na 135 stepeni.A vidim da postoje i neki auto antifrizi koji izdržavaju veće temperature.Ne bi da širim temu na antifrize pa i ulja jer lakotekuća ulja jer se brže vrte kroz sistem i  više hlade a naročito najače fulsintetike imaju veće tačke paljenja uljnih para i same tečnosti pa tim bolje hlade motor.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 740 postova
  • Lokacija: Srbija i okolina
  • Motocikl: Tomos 14 M 1981

Kao i motocikl na semaforu sa prinudnim vazdušnim ili vodenim hlađenjem.:)

 

Engine-803-293-1.jpg.416b253d8309d1987c6b2139f3fe3f3a.jpg

Bez obzira na sistem hlađenja motocikla (govorim o ispravnom agregatu):

-motor sa vazdušnim hlađenjem ne teraj dugo u crveno i biće ok,

-redovno proveri nivo ulja ako se motor hladi i uljem (jer mu je primarno hlađenje vazduhom, a kod većih opterećenja se uključuje i ulje) i

-periodično proveri sistem za vodeno hlađenje, proveri nivo i menjaj rashladnu tečnost.

 

Na svakih 300 metara nadmorske visine tačka ključanja vode se snizi za 1,1 ̊C

 

 

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Andragog, 4993 postova
  • Lokacija: On off road
  • Motocikl: BMW K25 HONDA PD05 KTM RFS
Pre 3 sati, drtommy je napisao:

Temperatura pri paljenju smeše iznosi od 700 stepeni pa na više. Znatni deo toplote se prenosi na klip, i najviše trpe utori za karike. Da hlađenje nema veze sa tim taj klip bi se prepolovio na tom mestu vrlo brzo. Kod vodenog hlađenja toplotu odvodi tečni agent (antifriz, voda), a kod vazdušnog ulje koje ujedno i podmazuje sam klip i rebra na cilindru i glavi koja su dimenzionirana prema samom motoru. Udeo u hlađenju ima i smeša goriva koja dolazi do cilindra. Da hlađenje sa tim nema veze imao bi klip za desetak minuta rada, možda manje

Ne pratis fabulu radnje...

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hronični Motociklopata, 7332 postova
  • Lokacija: Severna Bačka
  • Motocikl: Freza 600ccm Blue Thunder
Pre 2 sati, sasa ns 1 je napisao:

ovde je valda svima jasno al niko ne napisa da se je i vodeno hladjenje ustvari i vazdušno u isto vreme jer vazduh mora da ohladi vodu.

Druze, dva posta pre tebe, ja upravo to napisao  :lol:

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 5015 postova

ovde je valda svima jasno al niko ne napisa da se je i vodeno hladjenje ustvari i vazdušno u isto vreme jer vazduh mora da ohladi vodu.


Tako je. A to znaci da je vodeno hladjenje bolje zato sto sadrzi i vazdusno a vodeno je samo BONUS!

CHECKMATE!!! 

Inace ventilator kada se upali, ako je sve u redu sa motorom, temperatura ne bi trebala vise da raste.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 5015 postova
2 minutes ago, sasa ns 1 said:

interesantan je taj motulov antifriz samo je jako skup.Ali da sam beogradjan i da vozim stalno po gradu sigurno bi ga sipao

Eto odlican test za nekog youtubera.

Sipa motul antifriz 50-50 vozi odredjeno vreme dok ne postigne radnu temperaturu, izmeri istu na vise mesta - blok, glava, grane.

Onda nakon toga sipa ovaj aditiv koji kaze 15 stepeni hladnije, i uradi isti test.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 130 postova
  • Lokacija: Beograd

Po celo leto vozim uljaru, po Beogradu, godinama, sa termometrom, po gužvama,semaforima i najveći problem mi je kada golim kolenom dodirnem poklopac begaste..toliko o pregrejavanju po gradu,

  • Sviđa mi se 1
  • Haha 1
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 740 postova
  • Lokacija: Srbija i okolina
  • Motocikl: Tomos 14 M 1981

Termosifonsko hlađenje vodom je davno napušten način odvođenja viška toplote. ;)

 

Prinudno hlađenje tečnošću je aktuelna priča.

 

Prvenstveni cilj je što pre postići radnu temperaturu (80-85 stepeni).

U tom slučaju vazdušno hlađenje je apsolutni pobednik.

 

Kod zatvorenog sistema hlađenja tečnošću u tu svrhu služi termostat.

Sporije zagrevanje, kasnije aktiviranje sistema cirkulacije dovodi do većeg habanja nežnijeg materijala, korišćenog u izradi ovakvih motora (veći rizik od unutrašnje korozije).

 

Posle toga je bitno održati temperaturu u nekom optimalom,  radnom, režimu.

 

Pri kretanju, sva tri sistema koriste slobodno strujanje vazduha.

 

Kod rada u mestu, vazdušno hlađeni isijavaju višak toplote (izmedju  nogu vozača najviše).

Kod zatvorenog sistema sa rashladnom tečnošću toplota se ravnomerno raspoređuje, a po potrebi termometar daje komandu za aktiviranje ventilatora (da se odvede višak toplote preko hladnjaka).

 

Upotreba "agresivnijih" rashladnih tečnosti može biti kontraproduktivna.

Jer se i posle redovne zamene tečnosti zna desiti da dođe do problema sa nekom od komponenti.


Da li postoje isti, fabrički, modeli motora sa različitim sistemom termo-regulacije?

Modifikacije i "grunfovanje" su nešto drugo.

 

 

Kada je nešto drugačije, ne mora biti ni bolje ni lošije.

Samo je drugačije.:takoje:

 

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1497 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki Bandit 600

Smatram da je bolji onaj sistem hlađenja koji omogućava optimalnu radnu temperaturu koja ne varira preterano u toku rada motora već ostaje u nekim uskim okvirima. To dovodi do optimalnijeg sagorevanje goriva što kao posledicu ima mnogo čistiji izduv, može se dobiti znatno veća specifična snaga motora a samim tim i mnogo bolje performanse. Takođe, tečnošću hlađeni motori imaju lepši i kultivisaniji zvuk zbog debljih zidova, ispunjenih tečnošću, pa se mnogo manje čuje "čangrljanje" metalnih delova i zvonjava usled vibracije rebara za hlađenje koja su karakteristična za vazdušare. Iako sve zavisi od slučaja do slučaja, u proseku su vazduhom hlađeni agregati na oko lepši, i to je činjenica. Nekome je to najvažnije...  :)

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1497 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki Bandit 600

Takođe, vazduhom hlađeni agregati imaju znatno višu radnu temperaturu. Slažem se sa do sada navedenim mišljenjima da to njima ne smeta preterano, pošto su predviđeni za to, ali svakako utiče na kvalitet ulja a neretko na njegovu potrošnju. Zbog toga je česta pojava da na duži put morate poneti i ulje za dolivanje. Sama fabrika često deklariše tu potrošnju. Svojevremeno sam vozio WV "Bubu" (vazdušno - uljno hlađenje) kojoj je fabrička potrošnja bila 1l na 1000 km, za potpuno ispravan motor. Stalno sam po kolima šetao neke kantice, uvek su mi bile masne ruke.  :-)

Potrošnja ulja je manja dosta kod agregata koji se hlade tečnošću a najčešće je zanemarljiva. Naravno, sve vreme govorim o ispravnim mašinama koje nemaju preveliku kilometražu iza sebe. Besmisleno je komentarisati izlizane i izakane motore. 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Čuvaj sebe od drugih i druge od sebe, 3648 postova
  • Lokacija: Niš / Donji Adrovac
  • Motocikl: BMW R1100GS (iz prošlog veka)

Mislio sam da se više ne komentarišem u ovoj temi, ali je u međuvremenu tema otišla u pravcu da je hlađenje (kakvo god ono bilo) nešto što je primarno u radu motora i da je hlađenje samo sebi svrha i da je upravo bolje hlađeenje nešto što poboljšava rad motora. 

A situacija je u stvari potpuno suprotna!

Klipni motori koji se koriste na motociklima spadaju u grupu SUS motora, a SUS motori spadaju u grupu toplotnih mašina. A princip rada toplotnih mašina se zasniva na tome da toplotnu energiju, koja se dobije sagorevanjem nečega (nafte, benzina, plina, uglja, mazuta, nuklernog goriva, ...) pretvore u mehanički rad (sa što manje gubitaka). 

Idealan motor bi bio onaj koji bi 100% toplote koja se oslobodi sagorevanjem iskoristio na mehanički rad (u slučaju klipnog motora to znači da bi upaljena smeša sa nekih 700 stepeni trebalo u procesu ekspanzije, dok gura klip, da siđe na temperaturu što bližu onoj koja vlada u spoljnoj atmosferi) i da pri tome nema nikakvoh isijavanja toplote po spoljašnoj površini motora.

To praktično znači da taj motor ne bi smeo da ima nikakvo hlađenje od spolja (naprotiv, trebalo bi da bude izolovan termički). Ovakav (idealni) toplotni motor nije moguć iz više razloga, a jedan od razloga je upravo taj što materijali koji se koriste u konstrukciji motora (klipovi, glave cilindara, sedišta ventila, karike, semerinzi, dihtunzi, ...) ne mogu da podnesu takve temperature, kao ni što maziva koja bi trebalo da podmazuje ssklopove na motoru ne mogu da podnesu te temperature. I zato motori moraju da se hlade, stim što i dalje važi pravilo da što manje toplote izbacimo sistemom hlađenja, to više energije iskoristimo za koristana rad. 

Za sada, se najbolji stepen iskorišćenja kod SUS motora dobija kod turbo motora (gasne turbine) jer upravo oni rade i sa najvišim temperaturama (praktično i nemaju poseban sistem hlađenja), ali su kod njih kmponente koje su izložene ovim temperaturama napravljene od titanijuma, spescijalnih (vrlo skupih) čelika, keramike, ...). Pri tome se koriste i vrlo kvalitetna maziva (a koja nemaju "kružni tok" u radu i ne vraćaju se ponovo u proces nakon što izvrše podmazivanje, nego sagorevaju u izduvnim gasovima).

Prema tome, hlađenje motora je inuđeno rešenje, a ne nešto čime dobijamo bilo šta pozitivno u iskorišćenju mašine i stvar je kompromisa kako ćemo i koliko ćemo da ohladimo neku mašinu. 

A kompromis (trend) poslednjih decenija ide u pravcu da je mnogo jednostavnije i (pre svega jeftinije) da motor ohladimo vodom (koja je ograničena na oko 100 stepeni), nego da ga hladimo vazduhom, uljem, glikolom, .... , (koji mogu stabilno da održavaju temperaturu i na blizu 200 stepeni), jer bi to podrazumevalo i upotrebu skupljih materijala i za izradu sklopova i upotrebu kvalitetnijih maziva.

Takođe poslednjih decenija i neki ekološki propisi idu u prilog tome da motori budu "hladniji", a i dizajni motocikala (puni oklopi) diktiraju da vodeno hlađenje bude u prvom planu.

Ali da ne zaboravimo:

Što manje toplote ode kroz hlađenje (bilo kakvo da je) to je stepen iskorišćenja goriva veći. Prema tome, ako motor ohladimo na 100 stepeni umesto na 150 ili na 170, na gubitku smo popriličnom.

Ovo nisam ja izmislio nego su principi i zakonitosti rada toplotnih mašina i o ovome ne može da se diskutuje da li je tako ili nije (bar dok važe ovi zakoni fizike i mehanike kakve poznajemo).

 

 

 

  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 1
  • Zbunjen 1
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 7392 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: TDM 900

Zaiste ste fascinantni. Kao da ste agregate sami sklapali i konstruisali. 

 

Snaga agregata i hlađenje direktno zavisi od snage. Snagu ne možeš da dobiješ ako ne sagoriš što više goriva. Da bi sagoreo što više goriva, treba više vazduha pa nedostatak zapremine kompenzuje neki tip kompresora. Nus produkt svega je količina toplote koju nije moguće ohladiti prirodno ili uljem i tu mora vodeno hlađenje.

 

 

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Čuvaj sebe od drugih i druge od sebe, 3648 postova
  • Lokacija: Niš / Donji Adrovac
  • Motocikl: BMW R1100GS (iz prošlog veka)
Pre 2 sati, Alekre je napisao:

Zaiste ste fascinantni. Kao da ste agregate sami sklapali i konstruisali. 

 

Snaga agregata i hlađenje direktno zavisi od snage. Snagu ne možeš da dobiješ ako ne sagoriš što više goriva. Da bi sagoreo što više goriva, treba više vazduha pa nedostatak zapremine kompenzuje neki tip kompresora. Nus produkt svega je količina toplote koju nije moguće ohladiti prirodno ili uljem i tu mora vodeno hlađenje.

 

Kolega, uglavnom si naveo tačne podatke, samo si neke bitne stavke ispustio i još uz to "malo" pomešao šta je početak, šta sredina, a šta kraj, odnosno šta je uzrok a šta posledica. 

A najveći "biser"koji je iz takvog zamešateljstva ispao je konstatacija da je kod toplotne mašine toplota nus produkt :stabre::care:

Ne znam da li si uopšte svestan onoga što si napisao, ali ipak ću da ponovim da je kod toplotnih mašina upravo cilj da se sagorevanjem nekog goriva stvori što veća količina toplote i da se što veći deo te toplote pretvori u mehanički rad, a da se što manji deo izgubi zbog rashlađivanja.

A ukoliko ti ipak i dalje imaš suprotno mšljenje, publikuj to u nekim naučnim krugovima, pa možda uskoro učimo neku novu teoriju o toplotnim mašinama.:takoje:

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 7392 postova
  • Lokacija: Smederevo
  • Motocikl: TDM 900

Od kud potreba da se tema širi na princip rada, odnosno na Oto ciklus i termodinamiku? Smeša kada sagori, potiskuje klip sagorelom parom. Gorivo je grejač, klip je radno telo. Koeficijent iskorišćenja je takav kakav je. Idealno bi bilo da nema prenosa toplote u sistem ili van njega ali ipak sklopovi se zagrevaju i moraju da se hlade na neki način. To je veliki deo toplote koji je neiskorišćen. Jedan od načina da se iskoristi u manjoj meri je turbo.

 

Za sad, to je što je dok ne smislimo nešto novo i efikasnije.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 4833 postova
  • Lokacija: Srbija, Padej
  • Motocikl: Honda VTR1000SP1 (Službeni), Suzuki SV650S, Tomos T15SL, Tomos T011, Tomos APN4
Pre 19 sati, Motorcyclist je napisao:

Tako je. A to znaci da je vodeno hladjenje bolje zato sto sadrzi i vazdusno a vodeno je samo BONUS!

CHECKMATE!!! 

 

Ovo nema veze sa vezom

 

Ta tvrdnja da je vodeno samo BONUS ili dodatni plus bi bila tačna da je agregat konstruisan za vazdušno hlađenja, ali mu je dodato i vodeno. Što znači da bi pored većih rebara na cilindru ili usmeravanja vazduha ka istim posedovao i hladnjak i kanale za protok vode i hlađenje (samim tim i pumpu za vodu, osim ako se ne hladi po principu "topla voda gore, hladna dole". 

 

Tema ode predaleko, a par njih je već objasnilo to da tip hlađenja agregata zavisi od namene, snage, isplativosti, itd. U nekim uslovima su bolji jedni, a u nekim uslovima drugi.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Zainteresovan, 740 postova
  • Lokacija: Srbija i okolina
  • Motocikl: Tomos 14 M 1981

Ma nema ništa dok ga ne "ohladiš" na samom početku. ;)

Hadniji vazduh je gušći i u sebi ima veći broj molekula kiseonika u istoj jedinici zapremine, dozvoljava mešanje sa više goriva, i povećanje pritiska punjenja turbo kompresora, a sprečava se mogućnost samopaljenja smeše i nastajanja toplih mesta u cilindru.

Ujedno, ohlađeni vazduh smanjuje termička opterećenja cilindra, klipova, izduvnih ventila i katalitičkog sistema.

 

 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1497 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Suzuki Bandit 600

I svi ti turbo motori su hlađeni tečnošću, imaju i interkuler... Mislim da ta činjenica dosta govori.

Premda mislim da je tema odavno otišla previše u širinu.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja