admiki 1488 Napisano Septembar 21 Drug član, 572 postova Lokacija: BiH Motocikl: - Prijavi odgovor kao problematičan Pre sat vremena, nik_sa015 je napisao: Mislim da cu ipak morati pisati epizode o Sibirskoj kisi i pijanstvu, teskooom pijanstvu, zatim epizoda o napadu u sred noci dok Stevo spava snom pravednika a pokojni moj Bosanac i ja gledamo kako da ga udavimo al bez tragova zlocina, i epizoda nemoguca papirologija u povratku sa avanture... Ima materijala, samo da se ukrade vremena Hvala svima onima koji nisu do sada popizdeli i odustali i od putopisa i od motociklizma Nemoj da ovo nisi napisao! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 23 (promenjeno) Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Kao na podijumu Čudan mir i tišina. Dosada na koju se nije naviklo ni telo ni ovi ostaci mozga. Jedva smo čekali da izađemo iz terena i obećali da ćemo ljubiti asfalt kad ga se dohvatimo a sad nam je već dosadan. Od Karakoruma ka Ulan Batoru u osvajačkoj formaciji gde je glava s kacigom u ravni vizira, a noge pozadi landaraju i jedva čekaju da dotaknu tlo glavnog grada Mongolije. Bosanac iza mene, Steva kasni negde iza nas. Krenuli smo lagano oko pola 9 ujutru i do 15h švercovali malo te sate koji su brzinom svetlosti nestajali i sad nam se čini kao da je Ulan Bator bio tu odmah iza prve Karakorumske krivine. Na ulasku u grad sam se zapitao odakle su ono beše transformerski iz crtaća ? Ne sećam se da se pominjala neka zemlja, neki tvorac...ali vidim očima svojim ogromnog transformersa sa desne strane puta ! Skrećemo da tu sačekamo Stevu-ako bude smeo da stane, da ga ne uplaši Transformers... Ili ne daj bože da odluči na njemu potražiti ležaj za prikolicu jer je kukao da je jedan ležaj u točku na kraju svog života. Impozantna pojava ! Nisam šampion visine ali dobacujem mu do kolena. Više fotografija ovde nastaje. Sa namerom da mogu jednog dana (došli i ti dani) detetu pokazati da je tata stvarno video transformersa ! Svi se složno fotografišemo i održavamo naš poslednji brifing ka cilju. Idemo Bosanac i ja jedan do drugog napred, Steva na par metara iza nas i pravac u smeštaj. Da se ne bi pogubili idemo ovako. Steva sa prikolicom je u Ulan Batoru kao slon u staklarskoj radnji. Moramo lagano pažljivo i sa dosta razmišljanja unapred. Sreća pa je put ka smeštaju po obodu grada i nije strašan saobraćaj. Na preporuku prijatelja rezervisali smo smeštaj u kampu Oasis. To je mesto gde se kaže skupljaju istomišljenici i biće nam i lepo i zanimljivo. Navi kaže još samo 800m ali pogledom ne vidim nigde ništa što bi ličilo na smeštaj ili na kamp. Odbrojavajući metre dovede nas garmin pred veliku kapiju Oasisa, skrećemo polako i ulazimo... Prašnjavi, sad već i umorni, tako novi u terenskoj vožnji a tako krvavo prekaljeni. U čizmama boje prašine a bile su crne. U kacigama lepo izraubovanim. Rukavica poderanih. BMW više nije onako sjajan, ne krasi ga lepota novog, nego gordost mašine koja je jebala kevu i Gobiju ! Suzuki preživeo takodje. U ranama nesretnik ali svoje rane olizaće sam i nema tu brige. Pajero i Steva - kao Peterhansel kad osvoji reli. Vozač napaćen, boli ga i ono što nije ga nikad bolelo. Pajero da se opere i može odavde na drugu avanturu. Prikolica kotrlja ! Dok pišem ovo slika ta je u glavi. I igra pred očima. I koža počinje da se ježi. Dlake na rukama reaguju. Ovaj prašnjavi karavan odjednom kao da je upao u čudesni vrtlog pobednika avanture ! Desetine raznih avanturista zatečenih odjednom iskače pred nas i pitaju "have you finished the route or start!?" Mi zatečeni u čudu i jezik mi se svezao!? Jedva izustih We finish route ! Kad je krenula fešta ! Ljudi koji nas nikad u životu ni videli ni čuli nisu, kreću da nas grle, polivaju pivom, YEAAAH se uzvikuje ! Congratulations ! Mi potpuno izgubljeni !!! Apsolutno nesvesni ni šta se dešava ni kako, misao prolete da nije neko javio da dolazimo... Ne ne ne... Da pojasnimo... Za avanturiste koji dolaze sa severa i kreću u Mongolski pohod, njima je Ulan Bator početna tačka. A mi koji smo išli putem kojim se ređe ide - južnim krakom Mongolije kroz pustinju, e nama je ovo kraj Mongolske avanture ! Da napomenem ide se i severnim krakom ali tek je to bol i patnja jer je tu opasna kamena pustinja i začas si slomljen. A znamo da embulens tu nema. Nemci, Šveđani, Italijani, i još dosta drugih nacija u kampu. Džipovima, kamionima, motociklima...svi su u istom pohodu. Par polomljenih motocikala i vozača zagipsanih, iskreno se raduju što smo uspeli. Pivo nisam popio-progutao sam ga u deliću sekunde ! Stevi su već skinuli prikolicu i parkiraju je bezbedno, mi nekako se oslobađamo ovih krajnje prijateljskih zagrljaja i skidamo jakne i opremu, osećamo se kao da smo zvezde Pariz Dakara koje su tek osvojile titulu ! Žamor je polako utihnuo kad kraj nas stoji čikica stariji sa osmehom i taman očekujemo hau du ju du... Kad kaže čovek "Srbijanci hajde na rakiju" ! Počesmo se smejati oduševljeni što je stvarno ovaj svet tako mali ! Izgrlismo se i izljubismo sa Dariom Saletnikom. Gospodin u svojoj toyoti "Bela štriga". Sam u overlend avanturi. Boluje od tri bolesti. Dijabetes, srčani problemi, i akutni avanturista. Ove prve dve drži pod kontrolom i u Mongoliji, insulinom i tabletama. A ova treća podivljala i uzela maha. Popismo po koju i ispričasmo se, družismo se svakoga dana našega boravka tamo. Kaže doktorica ga pred put grdila i rekla mu da ima nekoliko stentova i da nije pametno da ide sam na takav put, da se može desiti da mu srce ne izdrži. Kaže Dario "Ja, duhtorice, znan da iman neč stenti, ma ako ne gren š njim va Mongoliju, umret ću odmah. Ako gren na taj put, isto moren umret. Ali baren ću umret sretan." Naši Italijani su takođe u kampu i sad ih doživljavamo kao naše karavandžije. Do duboko u noć, prepunu zvezda, tako sjajnih da je naša jurta sijala kao pod reflektorima, ostadosmo u priči o benzinu, o rutama, o tačkama, opasnostima, divljim mačkama, konzervama i mnogim drugim brigama o kojima normalni smrtnici stanovnici ove kugle zemaljske ne misle. Adrenalin koji nas je držao nije dozvolio spavanje sve do ponoći. Kada se ugasilo svetlo u kabini Mercedes kamiona, tada smo i mi kao po komandi se odvukli na spavanje. I zaspali i pre nego smo krevet dodirnuli. IN MEMORIAM Po povratku iz Mongolije sam bio u kontaktu sa Davorom i dogovarali smo druženje u Matuljima. Na žalost u avgustu 2018 dočekala me vest da njegovo srce nije izdržalo. Na spustu ka Matuljima dok je vozio toyotu njegovo dobro srce je stalo. Izgubio je kontrolu nad vozilom i nastavio se nekontrolisano kretati. Zakucao se u stene i odatle otišao u legendu. Večna ti slava dragi naš Dario Promenio Septembar 23 član nik_sa015 23 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
max80 2846 Napisano Septembar 25 Drug član, 693 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Yamaha Tracer 7 na drumu, Katana i Fazer u srcu Prijavi odgovor kao problematičan Hvala što si nastavio ovako dobar i redak putopis! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
el classico 6024 Napisano Septembar 25 Drug član, 4131 postova Lokacija: CH-HR-BiH Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue, 1985 Honda XLV750-RD01 Prijavi odgovor kao problematičan Čudo se ipak nekad i desi!!!Ajde sad ga nastavi do kraja.Dariovoj duši sretan boravak u raju.Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Kkovic 30 Napisano Septembar 25 U prolazu, 65 postova Lokacija: NBG Motocikl: TBD Prijavi odgovor kao problematičan Fantastično Voleo bi i ja jednom ovako Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 25 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Tri julska dana 11 jul 2017. U našim glavama samo je preostao još jedan cilj, a to je da dođemo do spomenika Džingis Kanu, da se fotografišemo i na taj način udarimo pečat na ovu Mongolsku avanturu, a onda pun gas nazad kući. U povratku moramo natovariti Vladin slomljen motor u Ongudaju i onda put Moskve. U Moskvi je plan da uradimo servis na motociklima i onda časkom kući. Jer iz naše perspektive Moskva – Šabac je putovanje u dva gasa… Ulan Bator je grad jurte i betona. Baš tako. Jurta s jedne strane ulice, a sa druge neboder u staklu. Jurte niko ne ruši. Zanimljivo jel ? Ekipa sa zanimljivim majicama, ja sa sve kaubojskim šeširom predstavljamo idealan novinarski plen. U sred centra eskjuz mi…jes pliz tu smo ! Novinarka kada je čula odakle smo – morala je malo guglati da vidi gde je to… a onda o maj gad ajd intervju za nacionalnu televiziju… Pojavili smo se u nacionalnom dnevniku Mongolije, e sad kako smo predstavljeni tamo to baš i ne znamo, ali intervju je bio sjajan. Bosanac je samo treptao i uši namestio da rade kao sateliti, da ga ne bih opleo u nekoj rečenici, a Steva gleda samo da se skloni sa jakog sunca jer nas lepo prži obučene u crno. Taman kad smo se sklonili od kamera – ekipa mongolskih bakica nas odvuče i namesti za fotografisanje sa njima. Poziramo i ljubazno se pozdravismo rukama. I onda kad su nam stomaci javili da je vreme ručku – pojavi se restoran idealan za nas ! Unutra slučajno upoznasmo i avanturistu iz Pariza, sa kojim razmenismo i reči i iskustva. Malo smo se tu i opustili uz piće i dobru hranu, jer tela su nam stvarno bila željna svega. Dobar komad mesa lepo ispečen tako sitno izgleda u civilizaciji, a nama je veliki izvor sreće i veselja nakon 15 dana vožnje po bespuću. Nakon silinih konzervi, supa iz keesice i jaja. Svakoga dana uveče pred spavanje sam proveravao ispod pazuha da mi nisu krilca krenula rasti. Plan je bio da nemamo plan, tačnije nemamo jasnu satnicu kad ćemo kud ćemo i tako dalje. Ali s obzirom da smo malo i odmorili i da nas čeka još mnogo putovanja, dogovoramo da ujutru oko 7 već krenemo iz kampa. Popodne i veče trošimo uz alkohol, roštilj i druženje sa ostalim svetskim avanturistima i uvek za kraj sa našim Dariom. Sa njim smo provodili one najdraže i najopuštenije sate uveče pred spavanje. Sanjali nismo da nećemo imati prilike ga više videti. 12 jul 2017 Jutarnja kafa je samo skliznula niz grlo i već smo se našli na motociklima Bosanac i ja, Steva je već uveliko sa džipom bio spreman, imamo sat vremena i nekih 55km do kompleksa posvećenog Džingis Kanu istočno od Ulan Batora. U jutarnjim satima bez velike gužve mi brzo stižemo tamo i ostajemo potpuno zatečeni prizorom ! Jeste i Džingis Kan bio velik, ali ovaj je baš velik ! Impozantan ! Ispred kompleksa se fotografišemo sa zastavom onih koji su najzaslužniji za uspeh osvajanja ovoga cilja, motoklub Čivija koji nas je podržao i kompanija Steeltec iz Sremske Mitrovice, i neizbežan kadar onog ranca sa prvom pomoći iz Šabačke hitne, onaj ranac što nikad se nije našao pri ruci kad je trebalo, ali nema veze sada je konačno na pravom mestu ! (Hvala Vesni, i ekipi crvenog krsta). A kako za svaki foto sešn potreban je maneken a mi ga nemamo-tačnije imamo mene ali ja fotografišem… Ajde Bosanac prioni na posao ! Nikada mu ništa nije bilo teško… Steva držač zastave oficijelni ! Penjemo se po Kanu, fotografišemo i brzo polazimo, sa ciljem sledećim: Da u ovome danu izađemo iz Mongolije i uđemo u Rusiju. I to je više nego dosta. Ni to nismo uspeli. Dogurali smo taj dan pred granicu, prespavali i ujutru nekako prešli u Rusiju. 13 jul 2017 Prelazak granice traje jer ama baš nikome se ne žuri. Bosanac i ja smo prešli lako ali čekamo Stevu. Tek kad ga ugledamo da je prošao punkt dajemo gas. Idemo negde na zgodno mesto da kraj puta spremimo brzinski doručak i da nastavljamo dalje u pravcu Bajkalskog jezera. Lokacija s leve strane puta idealna da svi stanemo i da brzinski Bosanac i ja obavimo piš pauzu. Dok gledamo u nebo i navodnjavamo travu jasno se čuje zvuk motocikla… Bosanac okreće glavu i viknu ROĐO VRŠAC TABLICE! Idi bre Bosanac i ti i table Vršac ! Ti video tablu Vršac ?! A mi na putu od Ulan Batora ka Irkutsku ?! Bosanac skoči na BMWa i ode pun gas da stigne motociklistu… Baš me zanima šta će reći strancu što ga juri kao bandit kad ga stigne… jer nema šanse da je neko naš ovde daleko od raja a mnogo blizu božjih ruku. Steva taman parkira i krećemo postavljati se za doručak, kad eto Bosanca i stranca. Presreo je čoveka i dreknuo HELOOOOUUU ! Ovaj se čovek prenerazio pojavom i pre nego je šta izustio kaže Bosanac ajd da zajedno doručkujemo brate moj ! Jest stvarno čovek iz Vršca ! Pred nama motocikl Honda CB400 prašnjav rob tužan umoran i vozač nasmejan i sa dovoljno optimizma i peške da nastavi. Borivoje Buca Vlaisavljević iz Vršca stvarno ! Oduševljeni što se sretosmo ovde čak, zajedno doručkovasmo, popismo kafu i ispričasmo se o našim avanturama. Buca je morao da resetuje vreme vize u Rusiji tako što će ući u Mongoliju a zatim nastaviti ka Magadanu i Vladivostoku. Muka je deonica od oko 3000km do Vladivostoka koja je teren u komadu. Vrlo opasna i neizvesna. Idealno je da udje u Mongoliju i radi informisanja o stanju te deonice. Jer pogrešna procena može tu stvarno biti kobna. Poželesmo mu sreću i pozdravismo se kao najrođeniji. On ode desno a mi svoju sreću krenusmo tražiti levo. Lažni osećaj odmornosti i spremnosti kratko je trajao. Organizam je prosto dubinski umoran i već popodne oko 15h negde oko Burgastaja smo potražili smeštaj. Valjda je taj umor i prouzrokovao potpunu amneziju ostatka dana. Tako smo blizu Bajkala ali umor je prisutan. Nema vožnje na silu. Skupa je. PS.prošlo par godina Buca je objavio knjigu u kojoj je opisao svoju avanturu. Na žalost nije ostvario cilj, nije došao do Vladivostoka ali bogu hvala živ se vratio kući. Bosanac me kasno uveče pozvao da mi kaže da je pročitao knjigu i ozbiljnim glasom veli “Rođo on nas nigde nije ni rečju pomenuo”. zvezde daju intervju ! Ulanbatorska ekipa ! Bosanac osvajač Ulan Batora Ekipa Steva, Bosanac, i moja malenkost Spomenik Džingis Kanu Džaba, Džingis Kan je mali za njega... verujte na reč Suzuki sa sve ovčijom kožom... + Hvala MK Čivija uz nas Steeltec generalni sponzor našeg putovanja vaš pisac Sa Bucom u Rusiji ! Made in Vršac 15 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Milan81 174 Napisano Septembar 26 U prolazu, 33 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: BMW R1200GS Prijavi odgovor kao problematičan Za mene najbolji putopis na BJB, najslikovitije opisan sa najmanje slika Hvala za nastavak! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 26 (promenjeno) Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Plavo oko Sibira Progutan sam od strane ovog plavetnila. Nije tako divlje kao more ili okean. Tišina koju malo samo narušavaju ptice ili tek poneka riba zalutala u plavetnilu donjem pa krenula ka gornjem. Pljusne, razbije sliku u oku, a uglove usana nesvesno posmatraču pomeri u stanje blagog osmeha. Ovaj skup lepota je jedno veliko plavo oko. Mnogo veliko. I Sibirsko. Najdublje jezero na svetu, Bajkal je pred nama. Tačnije mi mali i izgubljeni pred njim. Ova voda može da se pije. Savršeno čista. Zimi se zaledi sloj oko 1m debljine i komotno se ide preko njega. Nego sve je to lepo... Ali Bajkal kako god delovao pitomo i nežno postaje opasan kad se sastanu Verhovnik i Kultuk ! Oko jezera su planinski venci i vetar koji se kanališe i duva sa severa zove se Verhovnik, a sa juga Kultuk. Najopasniji vetar na jezeru je poprečni koji se kanališe i spušta slivom reke Sarme. Podaci kažu da je krajem septembra 1902 godine, parobrod "Aleksandar Nevski" prilikom skupljanja ribarskih porodica sa jezera i njihovom povratku kući, tegleći tri šlepa iznenada se našao u strahovitom udaru Sarme. Kapetan iskusan i odličan poznavaoc situacije na jezeru izdaje komandu da se presecaju palamari koji drže šlepu vezanu, da se njih oslobodi pa šta im bude. Da se parobrod sa ljudima pokuša spasti. Vetar i talasi su zadnji šlep nasukali na peščanu plažu a ostali su se razbili o stene rta Kobilja glava. 172 života jezero je odnelo sa sobom. Mi smo se postavili na šljunak do vode, parkirali motore i Pajera i rešili tu da napravimo šašljik na moj način, da jedemo malo kao ruski carevi ! Dosta više konzervi i čorbice iz koje oko viri ! Na samo stotinak metara od nas ima dosta rusa koji ne trepću i gledaju ka nama. Kakva smo atrakcija pomislih. Kod njih je od kamenja napravljeno utvrđenje u jezeru kao lavirint i oni se unutar njega kupaju. E baš smo imali sreće što smo uhvatili ovakvo mesto na plaži ! Ekipa pravi vatru, a ja lagano seckam luk, paprike, i fine komade svinjskog mesa... Pa malo bibera, malo soli, ruzmarina nema a treba mi, pa onda lagaaanooo meso u talandaru na maslac i začine da ga malo zatvorim i posle toga na štapiće i na žar. Bosanac ređajući šašljik ponavlja na glas (ponavljao i naredna dva dana) meso sir paprika luk ! Ekipa gladna i ne može dočekati da skinem šašljike gotove sa žara. Poneki rus gleda u našem pravcu. Da mi pojedemo ovo pa ćemo se okupati malo i pravac u Irkuts. Ukus pečene paprike sa lukom, i meso koje je tvrdi sir prekrio...u ovom momentu to je vrhunac Džejmijev ! A meso žilavo toliko da sam siguran da kod njih svinja ide pod nož tek kad umre prirodnom smrću. Ali ajd sad... Umočivši stopala u Bajkal zaključujemo da smo stvarno u Sibiru ! Jest hladna voda, ali ne toliko da se ne okupamo. Svi rusi sa druge plaže gledaju u nas i ne trepću. Podižu decu na ramena i pokazuju u našem pravcu. Voda do kolena, hladno jebem ti dan i Sibir, ali nismo došli dovde da se samo slikamo ! Jeste hladno ali da čovek zapliva ugrejao bi se odmah i to je to. Ajmo ! Bacismo se i zaplivasmo svega dva tri metra... Voda naglo postade kao led! Do te mere hladna da noge i ruke momentalno kreću da se pomalo grče. Rusima su oči dva broja veće. Deci rukama oči pokrili. Beži Bosanac napolje izlazi kako znaš ! Bukvalno smo jedva izašli na obalu a udaljeni od nje ne više od 5 metara ! Tresli smo se kao u crtaćima !!! Peškiri brisanje i oko onog žara a sve to u julu mesecu na temperaturi oko 24 stepena ! Rusi se smeju čuje se i kod nas. E đavo bi ga znao sada ! Ono lavirint kameno utvrđenje od TAMNOG kamena, pametni ljudi napravili da voda STAGNIRA ! I prirodnim putem se greje ! Zato se oni lagano kupaju tu ! A ovde gde smo mi se kupa samo Bajkalska Foka ! Pali Stevo Paju i beži odavde... Eno i mali rusi pokazuju prstom na nas i smeju se. Promenio Septembar 26 član nik_sa015 Greska u kucanju 13 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Ninja66 2792 Napisano Septembar 26 Drug član, 2736 postova Lokacija: Sr.Mitrovica Motocikl: FJR 1300 , TTR 600 / SM Prijavi odgovor kao problematičan Ne znam da li sam vec pitao, godinama citam putopis. Nisam video epizodu sa Vladinim stradanjem, da li je opisano negde ? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 26 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Da da .. 1 hour ago, Ninja66 said: Ne znam da li sam vec pitao, godinama citam putopis. Nisam video epizodu sa Vladinim stradanjem, da li je opisano negde ? Da da, idi u nazad naci ces 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 26 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Pljušte ovi lajkovi svaki čas, a ja ih mrzim iz dna duše, jer su način da se izgubi komunikacija među ljudima i jednim klikom samo kaže ok je to... Ako ima zainteresovanih možemo organizovati neko veče putovanja kao pre... Pa da u dve tri večeri prođemo zajedno ovo putovanje... 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mickeyZ 1026 Napisano Septembar 26 Zainteresovan, 307 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Upravo sada, nik_sa015 je napisao: Pljušte ovi lajkovi svaki čas, a ja ih mrzim iz dna duše, jer su način da se izgubi komunikacija među ljudima i jednim klikom samo kaže ok je to... Ako ima zainteresovanih možemo organizovati neko veče putovanja kao pre... Pa da u dve tri večeri prođemo zajedno ovo putovanje... Najzad! Za Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 26 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan 1 minute ago, mickeyZ said: Najzad! Za Umalo ti nisam lajkovao post Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mickeyZ 1026 Napisano Septembar 26 Zainteresovan, 307 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan pre 1 minut, nik_sa015 je napisao: Umalo ti nisam lajkovao post Ha ha ha! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
grafigo 3209 Napisano Septembar 26 Drug član, 789 postova Lokacija: Valjevo Motocikl: Versys vel'ki, zeleni. Prijavi odgovor kao problematičan Imas lajk od mene za tu ideju. Sta znam... i jesi i nisi u pravu za te lajkove. Ja ih ostavim kako bih tebi pokazao neku emociju u vezi toga sto si napisao, a da ne prekidam tok tvog pisanja sa upadicama. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nik_sa015 1813 Napisano Septembar 26 Zainteresovan, 713 postova Lokacija: Crna Gora Motocikl: BMW R1200GS LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Za naše zdravlje Naši prijatelji iz Noćnih Vukova uvek su tu za nas. Naše je samo da se najavimo ranije gde dolazimo i imamo svaki vid podrške. U Irkutsku čeka nas Sergej. Mi sa jezera u Irkutsk stižemo začas. Lokaciju smo tačnu dobili i garmin samo mlati levo desno i mi se obresmo u nekom gradskom kvartu sa luksuznim zgradama. Sergej nas čeka ispred zgrade i sa svakim od nas se pozdravlja kao da mu je stigla mama iz Kazanja a ne putnici idioti koji su rešili eto malo Mongoliju da obiđu. Otvara čovek svoju garažu i svog džipa izbacuje napolje da bi mi ubacili Pajera, prikolicu i motocikle. U ovu garažu staje i jedno dva tenka siguran sam. Daragoj druzja to je sada i vasa garaža ! Spasibo dragi naš ! I vodi nas čovek u stan… Meni nešto pogled ostade na onoj garaži…mogli smo mi i tamo spavati. Kamo lepe sreće. Da je Sergej znao kakvi đavoli mu u stan ulaze – telefon bi ugasio. Na vratima nas dočekuje žena u gaćama i kratkoj haljinici. Bosancu oči dobile aritmiju. Kod normalnih ljudi to srce poblesavi pa aritmija drži ne daj, a kod njega oči. Iznenada je i ruski progovorio. U milisekundi ga čepam i kažem mu da se pokuša ponašati kao da je normalan ! Steva gleda u plafone u zgradi i viče dobro veče dobro veče… Ona nas grli pozdravlja a mi svi imitiramo Sašu Matića da kao ne vidimo propast očima. A šta ćemo drugo !? Sergej kaže daragoj druzja do danas je ovo bila moja komnata sada je i vaša ! Gledam Bosanca on ko da čeka saopštenje o statusu vlasništva domaćice… Samo sam ga oštro pogledao… Steva gleda ukrasne lajsne plafona udobnog luks ruskoga stana. Ona trčkara po stanu donosi nam peškire da se istuširamo opustimo presvučemo a onda ćemo kaže da uživamo… Rođo a šta ona to kaže ?! Šta je mislila ?! BOSANAC !!! HLADNOOOM vodom da se tuširaš eto to je mislila ! U dnevnom boravku visoki sto i barske stolice, idealne da se smestimo i malo opustimo. Sergej i njegova devojka nas čekaju… pitaju uopšteno kako smo prošli i odakle danas vozimo… pričam da smo svratili na Bajkal , da smo se malo kupali i došli u Irkuts… Pogledaše se domaćini i upitno progovoriše…pakupatsja na Bajkal ? Da, malo se okupali… PAKUPATSJA NA BAJKAL !? Yes ! Da ! Što ? Objašnjavaju nam da se ni rusi tamo ne kupaju i pitaju kako smo upali u jezero ?! Objašnjavamo kako se desio taj sled događaja i oni se slatko ismejaše. Domaćica skoči, ona haljinica se podiže, Steva umalo ne pade sa stolice a Bosanac samo što nije počeo da rže kao đi đi….. Kaže vreme je dragi gosti da nazdravimo ! Specijalno za vas ! I potezom noćne kraljice otvori zamrzivač…nadao sam se nekoj zaleđenoj prasetini jagnjeti… Kad ono kaže samo za večeras da uživamo (Bosanac potonu odmah) vodka LEDOF ! I običaj je kod njih da se uz vodku jede ZALEĐEN loj i i da se jede ZALEĐEN kupus… Rođo nisam ja međed polarni da jedem to zaleđeno ! Odmah se Bosanac žali… rekoh ti samo nisi polarni… ćuti probaj i odustani…kao i ja. Sipa ona svima po čašu vodke… nasecka one propasti i stavi pred nas. Na zdarovije ! A meni kroz glavu scena iz Žikine dinastije. Popih onu vodku, a ona užasna odvratna, jaka, ružna i pozitivno je samo što je hladna. Onaj loj još gori, a kupus ovaj ni zec ne bi ljublju. Progutasmo svi po malo loja kupusa i po čašu vodke. Spasibo ! Super to je to. Mi bi sad popili vodu, kolu, pivo, viski… ali.. Domaćica toči sledeću turu, mi sa gnušanjem odbijamo, tačnije pokušavamo…ali njene sjajne oči i njena energija dostojna jednog Černobilja naglo utihnu ? Zar nećete ? Eta za moje zdorovije ! Auuu ajd sad odbij ! Aaaaa pa za tvoje zdorovije naravno da pijemo ! Svi po još jednu čašu ! Mi ne pijemo iz čaša ko što mi kući pijemo…ovo su čaše iz kojih mi pijemo čaj u mirnodopskim uslovima ! A ovo su ratni uslovi gde ratujemo sa svojim porivima, domaćicinom ljubavlju ka ledofu i sa opuštenošću domaćina. Iskapismo i tu turu, opet progutasmo onaj loj i kupus-jer to se žvakati i ne može. Spremni da bežimo od stola i da idemo na spavanje ali domaćica ipak vodi glavnu reč. Klokloklo…ide sledeća tura, mi je egzaltirano odbijamo, čvrsti i odlučni u nameri da više kapi te brlje ne popijemo. Ali domaćica ode do frižidera da vidi nešto i dobrooo se nagnu da vidi sadržaj donje police. Svi smo ukrstili očima osim domaćina. On valjda navikao na prizor, a Steva više nije imao da vidi ništa na plafonu što ranije nije snimio i upamtio. Bosancu sama ruka kreće ka njoj ali ipah uhvati onaj loj i proguta kao ćurka kukuruz ! Kaže domaćica da ne brinemo, ima još tri flaše u rezervi. O jebem ti dan i rezervu šta nas snađe. Opet se izvlačimo nekako ali kaže ona druzjaaaa eta za Sergejevo zdravlje ! U sudbino katastrofična što nam ovo radiš. Progutasmo prvo knedlu pa onda opet ledof loj kupus. E sad je dosta. Točka. Jasno nam je da će nas pobiti sa ovom vodkom i šta ćemo sutra. Svaki pokušaj odustajanja je uzaludan. Kaže ova čaša je za Bosančevo zdravlje ! Ma kakvo njegovo zdravlje on zdrav ko trkačko pašče nemoj nas na tu foru raditi ! Dosta ! Popismo mi i za Bosančevo i za moje i Stevino zdravlje, i ko zna još čije. Sledeće čega se sećam je da psujem arhitektu onog prokletog stana, od kreveta u kom sam se obreo, do lavaboa u koji sam izbacio i konzerve iz Olgija i vodku ledof, ima sigurno 120 metara dužnih. To je lavirint a ne stan. Priviđa mi se da mi Bosanac pomaže da se krećem. I tako više puta. Ujutru se budim i žalim što sam uopšte živ, jer to buđenje u takvom stanju je žali bože života. Bogu dušu – bog je neće. Želudac ja više nemam. Umesto njega je rupa. Umesto mozga je neka bolna masa. Saputnika nema, ili ih ne vidim. Sanjam vodu, ne znam je naći. U toj nemoći gubim se i odlazim u san. Gledam sat i ne verujem da je 11 sati. Ostali su ustali, Bosanac i Steva u mnogo boljem stanju od mene. Ja sam umro, nego mi samo još nisu javili. Klecavim nogama idem da se umijem. Gle, ima kupatilo i lavabo i na 3 metra od kreveta. Baš čudno. Bosanac psuje bogorada…. Kaže da me nosio x puta da povraćam, da idem na piš pauzu i tako to… Ju kako laže… A moje telo mrtvo. Nesposoban da hodam a kamoli da sednem na motor. Domaćica i dalje u gaćicama i haljinici paradira. Pijem litru vode, oblačim se obuvam i samo odmahujem rukom na pitanje kuda ću. Jurio sam samo neku pekaru prodavnicu samo da se dočepam obične perece i kiselog mleka. A to je ovde samo želja. Nalazim nešto što liči na kiflu i jogurt. Pola sata sam sedeo na betonu pred zgradom i to unosio u sebe. Vratih se u stan. Domaćica me sačekala sa nekakvim čajem koji sam popio i stvarno bilo mi je bolje. Bolela me cela glava a sad me ne boli samo čelo. U 14h popodne teram sebe da se pokrenemo i krenemo odavde. Bitno mi je samo što pre da sednem na motor. Dok stojim na nogama klatim se. Motor se klati samo od sebe. Kad sednem na njega nađemo zajedno balans i odosmo dalje kroz Sibir. Ispratiše nas naši sjajni domaćini do izlaska iz grada i benzinske pumpe. Rastadosmo se u onom iskrenom, pravom, toplom zagrljaju. Obećasmo im ako ih put nanese u naše krajeve da se obavezno jave, jer imaju i oni i prijatelja i nekretnina u našim krajevima. Kiša poče kako smo seli na motore i krenuli. Brzo smo morali stati i spremiti se. Steva samo svirnu i nestade pravcem ka Krasnojarsku i Novosibirsku. To je samo oko 1850km. Ko da nam je prva kiša. PS.Ove fotografije su nastale te lude Irkutske noći i mnogo su skupe 4 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
admiki 1488 Napisano Septembar 26 Drug član, 572 postova Lokacija: BiH Motocikl: - Prijavi odgovor kao problematičan Ajd pošto ne voliš lajkove........hvala, slatko sam se ismijao. Ne znam kome više, Bosancu ili tebi sledeće jutro. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
z ivan 193 Napisano Septembar 26 Svrati ponekad, 130 postova Lokacija: Bec Motocikl: BMW F800GS Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast na opisu... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ducans 100 Napisano Septembar 27 Svrati ponekad, 128 postova Lokacija: Novi sad Motocikl: honda nc 750x Prijavi odgovor kao problematičan Hahahha eo umesto lajkaPoslato sa CRT-NX1 pomoću Tapatoka Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
