Приче из радионице - Мали Ћаћа

Мали Ћаћа · Ponedeljak u 04:09

Ваша питања и коментари су ме навели да веома добро размислим и преупитам самог себе шта ја то у ствари радим! Да будем искрен ја себе не видим онако као што ви видите мене. Прост разлог је што радим оно што волим и то је мој посао , јер сам ишао у школу за то. Верујем да не треба да се хвалим, што сам постигао и где сам (зато све мање пишем, да не испаде да се само хвалим). То сам схвато одавно и многи су потврдили моје мишљење баш овде на форуму. Знам да се успех не прашта код нас , али то мене не оптерећуне и гурам даље. Знам да има бољих од мене у овом послу, знам да имам још много тога да научим и знам да ме није срамота да кажем... извини то не знам!

Ово шта радим на тркама је само један део мојег дугогодишњег интересовања у оквиру трка и мало стеченог искуства. Које је неко препознао и пружио ми шансу да покажем што знам, а и да научим још много тога.

Олинс има веома строга правила пословања. Ја не смем да погледам, а камоли да радим или сервисирам огибљење од било ког тима који је директна конкуренција тиму са којим радим. Сваки тим има своје спецификације по којима се подешавају виљушке и задњи амортизер... било то тврдоће опруга, ниво уља у предњој вињушци, или можда снопови подлошки итд... сваки тим се "игра" са различитим тврдоћама опруга унутар вуљушки или амортизера. То је чисто оно шта осећа или жели сам тркач. Рецимо мој тим користи два различита програма само да бих подесили шасију мотора уз коментаре возача. Агрегар се подешава неким другим програмом и то је још једна наука за себе. Имамо сервисера који је само задужен за гуме... итд...