Laki 086 5 Napisano Jul 10, 2014 Svrati ponekad, 114 postova Lokacija: Cetinje - MNE Prijavi odgovor kao problematičan Procitah 22 strane vaseg putopisan u jednom dahu. Mislim da sam ljubomoran SRECNO............. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Galand 15 Napisano Jul 10, 2014 U prolazu, 20 postova Lokacija: Beograd Motocikl: V Strom 1050 XT Prijavi odgovor kao problematičan Mali Kirgiz sa praistorijskim biciklom, fenomenalna fotografija... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 12, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan *** Put od Biškeka do jezera Issy-kul je solidnog kvaliteta. Ipak, radi se o opterećenoj magistrali, koja prolazi kroz mnoga naseljena mesta. U jednome od njih (Kirg Shelk) prvi put od početka putovanja plaćamo kaznu za prekoračenje brzine. Vozili smo šezdeset i pet, na mestu gde je bilo dozvoljeno šezdeset. Kakav prekršaj, ne može se oprostiti strancu i turisti! Na sreću, u Kirgistanu su i kazne jeftine. Platili smo obojica po 300 soma, dakle protivvrednost oko 400 dinara. *** Od Biškeka do samog jezera vozi se puna 3 časa, iako je udaljenost svega dve stotine kilometara. Posledica je to upravo preregulisanosti magistrale, kao i gužve na istoj. Issyk-kul je naime najvažnija turistička destinacija u regiji, gde odmor traže mnogi stanovnici Biškeka, ali i Almatija iz Kazahstana. A kada smo do jezera stigli, još dva sata smo se klatili sledećih stotinu kilometara, do sredine severne obale i mesta koje smo izabrali za naš konak (glavni kriterijumi: što lepša obala, što jeftiniji smeštaj). Stigli smo u kasno popodne. I odmah otišli na plažu! *** Samo jezero, a onda i plaža, bili su potpuno iznenađenje za mene. Prelepa peščana rivijera oko jezera, a jezero je ogromno, čak oko 500 kilometara u obimu! U pozadini visoke planine, vrhova pod večitim snegom. Fenomenalan ambijent, gotovo nestvaran! Na plaži, iako je visoko, čak 1650 metara nadmorske visine (to je visina turističkog kompleksa na Kopaoniku!), nema gde igla da padne od mladog i lepog sveta. Ambijent je potpuno urban! Žene u bikinijima, muškarci u kupaćim šortsevima, na sve strane smeh i cika. Čuju se prodavci drangulija koji špartaju plažom, akva-park pored nas, gliseri, džet skuteri, padobrani na rentu – turistička gungula u punom jeku! Sve me je neodoljivo podsetilo na Aja-Napu (Kipar), samo su umesto mladih Engleza ovde za buku zaduženi mladi Kazaci, ili možda na naše Sutomore, iz sredine devedestih. *** Ja sam se kupao, Mimi nije, uhvatila ga mala snaga. Voda je hladna, veoma niskog saliniteta (jezero jedva da možemo nazvati slanim). Ugodnog, peščanog dna ispod nogu. Uživao sam, sve drhteći. I družili smo se potom sa pripitim mladim Kazacima. Ne treba im zameriti, nenavikli su na alkohol i brzo ih dohvati, posle možda svega dve čaše viskija sa koka-kolom (iz nekog razloga, omiljenog pića na Issy-kulu). *** U smeštaju, lepoj kući sa sobama za izdavanje, bili smo atrakcija. Stranci, pa još na motorima. Svi su želeli da razgovaraju sa nama, da se fotografišemo, mladi i stari. Simpatične su bile dve mlade konobarice, drugarice iz škole koje preko raspusta rade na jezeru, kako pokušavaju da sa nama razgovaraju na engleskom. Iako im ne ide baš, a mi savršeno razumemo ruski. Želele su da vežbaju, rekoše, upravo su upisale preko leta školu engleskog. I mi smo došli kao poručeni. Prvi stranci koji govore engleski, koje su videle u životu. Setio sam se onog klinca iz Samarkanda, kako mi, onomad pored Redžistana, prilazi sa istom namerom. Kako su samo ljudi slični! Čak i kada se ubijaju međusobno, kao što to predano Kirgizi i Uzbeci čine… 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 12, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Sada će Mimi sa fotografijama, da videte kako Issy-kul izgleda... EDIT: mada, dok ne stignu fotke, 'ajmo mi malo do Almatija! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 12, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan *** Sutradan ujutro ustali smo rano i spremili sa za dugačku etapu. Do Almatija, gotovo šest stotina kilometara putam daleko, iako je vazdušnom linijom preko planina jedva osamdeset kilometara udaljen! Nedelja je već, do večeri najkasnije valja stići u bivšu prestonicu i najveći grad Kazahstana, dani odmora u Biškeku i na jezeru su gotovi. U ponedeljak, naime, ranom zorom, moramo da apliciramo u ambasadi Mongolije za vizu. Spremni smo, neobično za nas, već oko pola devet ujutro. A onda se prosuo pljusak i grad i opšti haos. Iz malog, ali drčnog i crnog oblaka! Pa još jednom, još žešće, ubrzo pošto smo najzad krenuli. Sastavi nas taj drugi put, bili smo još uvek na jezeru, takva oluja da mi je delovalo da smo se u trenutku sudarili sa zidom! *** Kalvarija se nastavila na granici. Kirgistan, a utvrdili smo već da je u pitanju najslobodnija zemlja regiona, nije pravio preveliko pitanje oko naše namere da ga, posle nešto više od nedelju dana, napustimo. Pogranične formalnosti trajale su nepunih deset minuta. Što će zadržvanje na obe granice Kirgistana (ulaznoj i izlaznoj), kumulativno dovesti na tek pola časa, a ono čuveno ispijanje Kumisa uključeno je u tu cifru! Ali, medjutoa, Kazahstan, a i tu smo već ranije utvrdili o kakvoj državnoj birkoratiji se radi (!), e, tu ti se majci ne ulazi tek tako. Carinska procedura trajala je sledeća dva i po sata! Natenane, sa uživanjem. Rasčlanili su nas na sastavne delove. Pregledali su svaku torbu, svaki ćošak svake torbe. I trenirani službeni psi su nas mirisali, mada je to bio možda i najprijatniji deo dana (volim pse, šta ću, čak i kada su panduri). I kada sam već počeo da mislim da smo im iz nekog razloga naročito nesimpatični, ili da su, može bit', imali dojavu da kojekakvi bajkeri nose ko-zna-šta, videh da istu proceduru prolaze gotovo sa svima. Kakav posao! Profesionalni smarač na granici, u carini Nj.Sv.Vel. g. Nazarbajeva večitog, mora biti da se čovek oseća moćno od tog položaja! Uveče, mislim se, kada mine gužva i budnost, i nađe se pred svojom ženom i decom, nekako je velik i jak. Zar ne? Verovatno ipak nije shvatio zašto sam ga sažaljivo i ironično pogledao, sekund pošto nas je ta velika glavata figura najzad propustila na teritoriju Republike Kazahstan. U zemlju Borata, eto ti glavati, i to ću da ti kažem, znam koliko vas nervira (jer jeste nepravedno i nezasluženo)! *** Do Almatija, nakon granice, treba voziti još skoro tri stotine kilometara. No, tu magistralu znam, na prethodnom putovanju naučio sam i njene zamke, pa ovog puta stižemo bez problema, diveći se usput Ala-too planinama na jugu i velikoj kazaškoj stepi na severu. Retko velika i moćna zemlja, ovaj Kazahstan! *** Nedelja je veče, pa i notorno težak i dugotrajam ulazak u Almati sa zapada ne traje koliko obično traje. Ide lakše, a pomaže i činjenica da dobro poznajem grad. Izbegavam tranzitne čepove i slalomom kroz avenije stižemo na odredište. I tako, za ukupno jedva četiri sata nakon granice, već se nalazim pod prijatnim tušem jeftinog hostela na južnoj periferiji grada (da, i to već znam – biraj hotel na jugu, tamo se teren diže ka Čimbulaku i uvek je malo hladnije, prijatnije, nego u ostaktu grada, dok povetarac neprestano pirka). *** O Almatiju neću široko i dugačko. Pisao sam onoliko na prethodnom putovanju. Umesto toga, telegrafski izveštaj: a) Grad je i dalje fenomenalan. Ako je to uopšte moguće, još više mi se sviđa nego prethodni put. b) Vizu za Mongoliju dobili smo za pola sata. Sa popustom od 50%. I pored toga bili smo nesrećni! Od 17. jula vize za građane Srbije više neće biti potrebne. Mi ćemo biti verovatno poslednji Srbi koji sa vizom ulaze u ovu prelepu i mitsku zemlju. Na ovu moju konstataciju, konzul se dugo smejao! c) Zdelali smo famoznu registraciju boravka za nepun sat! Kad se zna kako, i gde, bude i lako. Za našu dobru karmu, pomogli smo sa procedurom i svim prisutnim strancima, a bilo ih je u migracionoj policiji Almatija oho-ho komada. d) Bili smo na Medau i Čimbulaku. I dalje im zavidim, imati takav ski centar na liniji gradskog prevoza, da li je to normalno!? Majko mila, san, eto to je i ništa drugo, za sve nas pasionirane skijaše! e) Od moje prethodne posete: Sejfulin aveniju su raskopali, grade nešto. Almati je aplicirao za zimske olimpjske igre 2022. (za šta ih zdušno podržavam i ako ih dobiju obećavam da dolazim da skijam Čimbulak!) i moji drugari iz Ducati dileršipa, oni isti koji su bili onako dobri prema nama prošle godine, bankrotirali su?! Eto, ne vraća se uvek dobro dobrim. *** U lepom Almatiju proveli smo četiri sjajna dana. I mogao sam biti još četrdeset i četiri, al' ne vredi, ustaj i pakuj se, mora se na put. Dalje, uvek dalje... 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 12, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Placena prva kazna Na jezeru 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 12, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Polazak sa Issy-kul jezera, ubio nas grad... Izlazak iz Kirgistana Ponovo u Kazahstanu 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 12, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Almaty 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 12, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Stadion za brzo klizanje Medeu Skijaliste Chimbulak 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
CharlieSt 8 Napisano Jul 12, 2014 U prolazu, 29 postova Lokacija: Split-Dalmacija Motocikl: BMW R 80 RT Prijavi odgovor kao problematičan Odlična avantura, prekrasne slike, Mimi i severian svaka vam čast. Zelim vam sretan i ugodan ostatak putovanja. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 12, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan *** Od Almatija do Semeja (bivši Semipalatinsk) izabrali smo istočnu rutu. Oko hiljadu i dve stotine kilometara ivicom stepe. Put sve vreme koketira sa poslednjim obroncima planina, malo siđe u stepu, pa se opet vrati na brda. Ipak, ovaj pravac neuporedivo je interesantniji i raznovrsniji nego što je pravac preko Astane, gde se u potpunosti vozi kroz stepu. Asfalt je uglavnom korektan, celom dužinom. Naravno, ne po evropskim standardima. Ipak, za Kazahstan radi se o sasvim solidnom izboru. *** Na ovom mestu zgodno je opisati nešto što, već neko vreme, zovem "kazaški rulet". Naime, u Kazahstanu, kada izaberete put između neke dve tačke kojim ranije niste vozili, može se reći da zavrtite svojevrsan točak sreće. Bez obzira na debljinu linije kojom je obeležen na karti, bez obzira na međunarodnu oznaku i važnost, put koji ste odabrali može biti moderna evropska magistrala superiornog kvaliteta, može biti solidan pravac sa ne tako čestim udarnim rupama, a može biti i uništena sovjetska daroga u koju niko nije ulagao već pedeset godina. Dešavalo mi se čak i da puta jednostavno nema, tamo gde bi na karti trebalo da postoji i gde je već godinama ucrtan. Pa ti hajde, kroz pustinju, i tako osam stotina kilometara. Ne bez zebnje krenuli smo, dakle, na ovu "istočnu varijantu". Još jedino ovim pravcem, govorim o glavnim putevima, u Kazahstanu nisam vozio. I dobro smo prošli. Tri plus (od moguće maksimalne ocene pet), manje-više, pokazao nam je točak sreće. Kada za hiljadu i dvesta kilometara, svega dvadeset i pet bude bez asfalta, dok je izrazito loših deonica ispod četiri stotine kilometara, ne možete da budete nezadovoljni. Pa, dobro onda – bili smo zadovoljni. *** Šta izdvojiti sa ovog putovanja? Hm, najpre svakako Kapčagi veštačko jezero, svega šezdesetak kilometara od Almatija. Blizu je megalopolisu i zato je turizam veoma razvijen. Naročito industrija zabave, više desetina igračnica i velikih Casino hotela pruža se pored jezera i uz magistralu. Zanimljivo je videti taj kazaški Altantik Siti (da bi zaslužio poređenje sa Vegasom, Kapčagi ipak još dugo i mnogo mora da se razvija). Ima još jedno zanimljivo jezero, mnogo kilometara kasnije: Sasyk-kol. Mene neodoljivo podseća na Skadarsko jezero, onako zaraslo u trsku, mirne i plitke vode. Eto, zato sam ga i izdvojio. Pored toga, prođosmo i pored dve velike vojne baze, međusobno udaljene skoro pet stotina kilometara. Prvi je Taldikorgan, velika vazduhoplovna pogranična bazu naspram Kine. A, onda i Ajagoz, baza oklopno-mehanizovanih snaga (meni deluje, onako iz prolaza, kao da su za brzo dejstvo). Na oba mesta bila mi je zanimljiva sudbina svih tih porodica bačenih na državnu službu u ovu istočnu stepu, eno ih iza prozora ovih ružnih stambenih zgrada pored puta, satima daleko od civilizacije i Almatija. Intelektualci, tek završene vojne Akademije, dobijaju raspored u Ajogoz! Zvocaju li im žene? Kao da ih čujem: "Ti da si nešto vredeo, našao bi vezu i sada bih bila oficiruša u Astani. Ili bi bio Ataše u Moskvi, što da ne, eno kako ona mala što se udala za Ajagoza, što sam ja gora od nje?". I onda razmišljam o njemu, tom mladom poručniku, šta li misli, da li je ovo sanjao dok je kao bekstvo od nemaštine i stepa zapadnog Kazahstana upisivao vojnu školu? Da li mu Ajagoz zvuči kao korak u pravom smeru ili nezaslužena kazna? Meni, moram da priznam, deluje samo kao prašnjava kasaba na pragu ničega, pritisnuta vrućinom i nemanjem pravog smisla. Kao, uostalom, i svaka vojna baza na ovom kraju sveta. *** U Semipalatinsk (Semej, po kazaškom) stigli smo drugog dana predveče. Muški smo izvozili ovu tešku deonicu, za svega dva dana. *** Na prvi pogled, vozeći prve kilometre gradskih predgrađa, bio sam ubeđen da sam najzad pronašao dostojnog naslednika Saratova! Mislim, po ružnoći i očajnom prvom utisku koji mesto na putnika ostavlja. Onda se utisak vremenom popravio. Ipak, jedan je Saratov, taj ružni ožiljak na obali prelepe reke. U pesme treba da ga stave… *** I Semipalatinsk ima svoju priču i svoje probleme. Da, to je onaj Semipalatinsk – tajni grad, na obodu glavnog sovjetskog poligona za test nuklearnog naoružanja. Kloaka Sovjetskog saveza. Grad na čijem je obodu izvršeno 465 nuklearnih detonacija. Sa stopom kancera većom nego bilo gde u svetu. Tuga i čemer, a danas, grad gde ima i života i smeha i želje za boljim sutra. Proveli smo u njemu dve večeri. I još uvek ne svetlimo u mraku! 14 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
carlos 111 Napisano Jul 13, 2014 Svrati ponekad, 269 postova Lokacija: Pozarevac Motocikl: Aprilia Shiver Prijavi odgovor kao problematičan Čitajući ovaj putpis čovek poželi da vas nahvali za svaki segment ovog puta. Počevši od ideje,odvažnosti, organizacije, tehničke pripreme ...... i da za svaki detalj ove vaše izuzetne avanture na kraju doda svaka čast, tako da jedino mogu da dodam SVAKA ČAST MOMCI, neka vas sreća prati Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 13, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kapcagi jezero Sasyk-kol jezero Ajagoz Trenuci odmora Na ivici stepe Semej (Semiplatinsk) 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Urban Cruiser 1184 Napisano Jul 13, 2014 Ponosni BJB Redar, 1217 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Vespa ET4 150 (16. dvotočkaš) Prijavi odgovor kao problematičan Aj dajte mapu predjenog puta, nesto vi to u krug Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Strider 332 Napisano Jul 13, 2014 Svrati ponekad, 286 postova Lokacija: NBGD Motocikl: BMW F800ST Honda NX 250 Prijavi odgovor kao problematičan Veoma zanimljiva i stilski zanimljivo opisana putopisna avantura. Mogu da zamislim obim priprema i odricanja za realizaciju jedne ovakve uživancije. Zato Vam iskreno želim i dalje dobar vetar i glatke puteve. Nego, zanima me kako ste rešavali pitanje pijaće vode? Koliko znam, lokalno stanovništvo može konzumirati vodu koja nenaviknutim organizmima može praviti stomačne probleme, Neki moji poznanici koji su prošli Pamir kažu mi da nije zgodno snabdevati se sa površinskih vodotokova zbog neke vrste zagađenja, pa su koristili KATADYN filtracije. A Vi? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maski 1033 Napisano Jul 14, 2014 chef, 1843 postova Lokacija: na proplanku Prijavi odgovor kao problematičan kako pamtiš skladištiš i klasifikuješ te podatke? koliko ti vremena treba da izdvojiš bisere i napišeš svaki od ovih zanimljivih i edukativnih postova? čitam ( a nije ni da čitam, nego samo preletim pogledom) neke jadne i bezukusne putopise sa rečenicama tipa - mesto je lepo i turistkinje su lepe, i kraj priče. prosto, k'o da ti neko servira splačinu. za razliku od tvojih napisa sa sve začinima ličnog doživljaja. možda ne bi bilo loše da napišeš reč dve o tome čisto kao putokaz nekim drugim avanturistima koji se odvaže na skupo i dugotrajno putovanje. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 14, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Prvo da odgovorim na pitanja, pa da nastavimo putovanje: Za pijaću vodu: zaista je u pravu naš kolega, treba biti jako pažljiv sa vodom! Uglavnom pijemo flaširanu. Lokalnu vodu pijemo samo prokuvanu (kafa, čaj itd). NA Pamiru ipak ne treba piti vodu iz vodotokova, mada lokalci to često čine. Pored toga imam i magične žute tablete: bosanski Enterofuril, tablata koja veoma pomaže kod dijareje i stmačnih problema. Često je potrebna . Za pisanje: meni lako ide pisanje. Prosto, to volim, zato i putujem. Evo, za sledeće dve epizode, koje ću sada postaviti, malopre mi je trebalo nepunih devedeset minuta. Utiske upijam, prosto gutam, ja i zbog toga putujem. Navigacija, toponimi, snalaženje u prostoru, oni koji me znaju znaju i da mi to veoma lako i prosto prirodno ide, još od kada sam bio dete. Pamtim čak i nezgodne krivine, po raznim putevima i raznim zemljama. Teško je to objasniti, bapnem u Almati i odjednom znam sve ulice (od prošle godine), povremeno i sam sebi u tom smislu delujem kao neki frik . Uveče, svako veče zapišem najjače utiske u jednu svesku. To je za neku budućnost, za blog (forum) pišem iz glave. Prosto, volim da pišem, to je odgovor. Inače, primećuješ Olja, pišem uglavnom svoje utiske sa putovanja, tj. moj intimni doživljaj pređenih predela i ljudi. Svako ima svoj, razume se i dva putnika će sasvim drugačije gledati na istu stvar! Za mapu: objavićemo, taman je zgodan trenutak (pred Mongoliju). A sada, idemo dalje sa putovanjem... 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 14, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan *** Semej, do skoro poznatiji po svom ruskom i izvornom imenu kao Semipalatinsk, veliki je grad na severoistoku Kazahstana (skoro 300.000 stanovnika). Semej je geografski već u Sibiru i to se apsolutno vidi. Odmah nakon se pređe reka Irtiš i od njene severne obale krene ka Rusiji, predeli postaju zeleni, a iznenađeni putnik tu može zapaziti i nešto što je apsolutno nezamislivo za ostatak Kazahstana – četinarske šume. Obilje šuma! Ipak, vrućine su i dalje kazaške. Stepa se ovde još uvek nije predala pred velikim i moćnim susedom. Hladni Sibir se oseća tek dobrih stotinu kilometara severnije. *** Semipalatinsk je preživeo mučnu i mračnu istoriju tokom XX veka. Skoro pedeset godina bio je teško mučen prisustvom glavnog sovjetskog poligona za test nuklearnog naoružanja! Moram da ponovim taj neverovatan podatak: na svega sto i pedeset kilometara od grada, u kazaškoj stepi, izvršeno je tačno 465 nuklearnih proba, od toga čak 116 nadzemnih! Zamislite težinu i posledice ovih podataka! Drveće pod kojim šetamo na Polkovniči ostrvu (prelepo izletište u centru grada, koje skoro da podseća na beogradsku Adu Ciganliju, samo još manje urbano i samim tim verovatno lepše) sakupljalo je u svojim krošnjama čestice radioaktivne prašine. Starije je, daleko, od te 1989. godine, kada su detonacije zaustavljene. Većina ljudi koje srećemo u svom DNK nosi neizbrisivi trag one sulude trke u naoružanju. I predaje neprirodne mutacije u svojim hromozomima, izazvane povišenom radioaktivnošću, sledećim generacijama čovečanstva. Pitam se, koliko od njih je plakalo nad mrtvorođenim detetom, mogu li i sada taj bol da vidim na licu? Da li čovek, žena još više, to ikada zaista zaboravi? Semipalatinsk ima najveću stopu mrtvorođene dece na svetu. I zastrašujuću stopu kancera u odrasloj populaciji. Semipalatinsk, tako logično i tako tužno, ima i najbolji medicinski fakultet u celoj regiji. Refleks je to ugroženog, za samoodržanjem i opstankom. *** Na Polkovniči ostrvu, koje omeđuju velika reka Iršt i sa druge strana njena pitoma i plitka pritoka Semipalatinka, početkom ovog veka izgrađen je potresni memorijal svim nevinim žrtvama nuklearnih testova. Imena "Jači od smrti". Moram priznati da nisam preveliki poštovalac monumentalnih memorijalnih kompleksa. Takođe, moram priznati da je ovaj izuzetak. U ogromnom mermernom bloku, dimenzija takvih da se sračunato osetite malim i nemoćnim, isklesana je velika atomska pečurka. I ispod nje majka, sa bolnom grimasom na licu, u uzaludnom pokušaju da od smrti i propasti svojim telom zaštiti tek rođeno dete. Potresna okamenjena slika svih sabranih boli i nemoći. Na pomen svim žrtvama, svoj toj nerođenoj i, na nesreću rođenoj, deci. I na čast svom, meni nepoznatom, autoru. *** Ispod spomenika, baš kao i u Kursku, sećate se, mladi par sedi na klupi i strasno se ljubi. U blizini, majke šetaju dečurliju, poneka gura kolica sa dragocenim sadržajem, kakvim malim Kazakom, ili je ono ipak devojčica, beba je suviše lepa za muškarca? Jedna tinejdžerka, klateći se levo-desno, pokušava da uz pomoćne točkove nauči da vozi bicikl. Ne ide joj, ali ne odustaje. Gledam sve to jednim setnim pogledom i razmišljam: dugo nisam video situaciju u kojoj spomenik bolje opravdava svoje ime! "Jači od smrti"! Nego šta, nego jači! Navijam za Kazahstan i ovu njegovu balavu budućnost koju vidim ispred sebe, za svu njegovu decu. Da podignu svoj dom, učine ga još bogatijim i ponosnijim. I da pronađu svoj put u ovom ludom svetu. Od kloake Sovjetskog Saveza, do zvezda. Još da se malo zamislite, doći će i to, pa da rešite ova pitanja lične slobode, šta ću kada zaludnog zapadnjaka to tišti. Želim vam više slobode, a vi to možda i ne iskate i ne primećujete, dobro je ovako kako je. Malo više vertikalne socijalne pokretljivosti, malo manje večitih Predsednika i bićete Izrael Centralne Azije, na dobrom ste putu. Eto, to vam ovaj zaludni zapadnjak želi. *** Semej je poslednji grad i poslednji dan Centralne Azije na ovom putovanju. Već sutradan pređosmo u Rusiju. Pravi pravcati Sibir, Altajski kraj. Raduje me ono što nas čeka, ali sam i setan. Zavoleo sam tu prokletu Centralnu Aziju i sve njene prelepe i balkanski lude ljude onoliko i, ako samo budem u prilici, teško da će mi ovo biti poslednja poseta! 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 14, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan *** Ustali smo rano i već u osam i trideset, sabajle za nas, bili smo na motociklima, spremni za pokret. Napuštamo Kazahstan, prelazimo u Rusiju! I baš u trenutku kada smo startovali motore, bilo je tako suđeno, dve stvari se nekako istovremeno dogodiše: Meni je prišao stariji gospodin, ispostaviće se Australijanac koji sa sinom putuje lendroverom po Aziji, a Mimi je otkrio da je na prethodnoj deonici, upavši u manji krater, polomio zadnji branik. Dugo sam pričao sa Australijancem. Izuzetno prijatan čovek, filozofije koja mi prija. Sveže pristigao iz Mongolije, sin, on i stari rover idu za Pamir. Idealno za obojicu! Dugo smo razmenjivali informacije, onako na zemlji, na parkingu stare sovjetske gostinice, crtali jedan drugom rute i obraćali pažnju na opasnosti i lepote. Onda je Australijanac učinio i jedan divan gest: odrekao se uspomene - precizne karte Mongolije, sa svim ucrtanim benzinskim stanicama (a to je pravo zlato!). Onako na mah, impulsivno, istu mi je poklonio! Uvek je tako na putu, slučajnosti ne postoje, to znamo. Baš kada vam je potrebno, uvek u pravom trenutku, ni pre ni posle, nađe se neko da vam pomogne. Uvek upravo sa onim što vam u tom trentuku najviše treba! Naša intervencija 'ozgo, eto, došla je u liku prijatnog i tihog, starijeg Australijanca, žute kose i mladalačkog žara u očima. Verujem da smo i mi njemu značajno pomogli, ne mnogo manje nego on nama. Da li to i nas čini oruđem svevišnje namere, pitam se? Možda, zaista. Za verujuće među nama, eto dokaza da Sila uvek deluje. Da vas ne ostavi same, već obezbedi pomoć kada je pomoć potrebna. Čak i kroz usta ciničnog Srbina, šta će kada joj bolji alat nije na raspolaganju. Za ostale, ponovo autor na ovim stranama serducka o metafizici… *** Mimi je demontirao polomljeni zadnji branik. Nerviramo se obojica! Jebo Kazahstan i njegove vrućine i puteve i rupe i sve! Jebo Kazahstan, vičem i ja, a volim ga u sebi, potajno, ne smem da mu priznam… *** Sibir je čaroban! Zelen i pun vode i zelen. I zelen, zelen! Kakva promena, kakvo uživanje za Evropljanina, čiji DNK je programiran tako da pogled prosto voli zelenu boju. I kao da je neko uključio rashladni uređaj – temperatura pada na dvadeset i dva, ah, kako prija. Stajemo za ručak, pored puta, u svom tom zelenilu. *** Krenuli smo iz Semeja "jutros", oko podne. Granicu smo prošli bez većih problema, malo iznad jedan čas za obe strane. Divno! Čak nas Kazaci puštaju bez detaljnog carinskog pretresa, samo da nas službena sobaka pronjuška (mlad, srčan pas, još neugašenog pogleda) i eto nas kod braće Rusa. Rekoh im "braća Rusi", i Sezam se otvorio. Čarobni srpski pasoš još jednom nas ne izdaje! Dobro, malo i slovenskog šarma, nije na odmet. Ovoga puta teme oko kojih smo se našli bile su kardanski prenos i uljno hlađenje motora. Sa druge strane konverzacije bio je zavidni poznavalac, u uniformi carinskog službenika. Lepo, Bogami. Dokaz da je i iza uniforme uvek čovek! *** Izbegavali smo kišu, sibirsku, hladnu, uspešno putem, čekajući pravi tranutak da se udenemo između oblaka. Posetio sam i najgori WC u svom životu, a isti niti je siromašan utiscima sličnog tipa, niti je kratak. Spolja klopka ne izgleda tako, prevari vas, gladac i zamku su napravili ovi sibirci. Samo da namame putnika unutra. A to "unutra", to je mala limena prostorija, koja hermetički zatvara otvor iznad septičke jame i u kojoj se očekuje da "obavite stvar". Metan, avaj, nema gde da pobegne, zatvorilo ga unutra, štipa za oči i ujeda pluća! Verujem da mnogi nespremni putnik izađe iz te limene kante, onako svojski upišan. Teško je sačekati kraj radnje u pravoj gasnoj komori, ne zbrzati stvar, pa ne isfajtati i sebe i odelo. Ne i ovaj bajker! Je l' smo bajkeri, il' smo p*, izdražalo se! Neprijatelj, koji sigurno stoji iza ugla sakriven i smeje se upišanim prilikama koje iz kante navrat-nanos raspojasane izleću, pobeđen je! Radnja je okončana bez gubitaka! Ošamućen, ali hrabar i postojan, doteturavam se do Mimija. On me prima kao preteklog iz rata i naručuje mi još jedan crni čaj! (Hm, crni čaj, mislim se sada, pa to je diuretik – da li se i Mimi pridružio redovima skrivenog neprijatelja, čekajući da ponovo otrčim u kantu i ovog puta ne izdržavši popustim?!) *** U Barnaul na Obu stižemo oko 22h po lokalnom vremenu. Taman u sumrak! Promenili smo još jednu vremensku zonu, sada smo +5h u odnosu na Beograd. Komarci sa Oba su veliki, brojni, besni i pravi provincijalci (nisu obavešteni da njihova vrsta ne voli Autan, pa ih ne smeta da i pored njega kidišu, zlikovci mali!). U Sibiru smo, Altajskoj oblasti. Na svega tri dana vožnje od Mongolije. "Holy shit!!!", reče dete u meni. Dete koje je nekada sve ovo sanjalo. 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 14, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Novi most nad rekom Irtis Akvapark u Semeju Trg pobede Spomenik pesniku Abaiju Ostrvo Polkovnichi Reka Semiplatinka Park nevinim zrtvama nuklearnih testova Spomenik "Jaci od smrti!" Medicinski fakultet Muzej F.M. Dostojevskom Teatar Biste 15 komunista koji su izmesteni iz celog grada u jedan park (nisu znali sta da rade sa njima). Postavljeni su tako, da su ledjima okrenuti posetiocima parka... Detalji iz grada 6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jul 14, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Novo poznanstvo Da li ce se ceo raspasti do dolaska kuci??? Sibirski deo Kazahstana Ponovo u Rusiji Famozna WC klopka Sibirska stepa (ali zelena) Prvi obrok u Sibiru Barnaul 12 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jul 14, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Do sada pređeni put: Oko 12.000km, Pamir, detaljno Centralna Azija i prešli smo već u Sibir. Sutra krećemo ka Mongoliji! 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
alexanto 4698 Napisano Jul 14, 2014 BJB Maxi Scooter Club, 5997 postova Lokacija: Žabalj-NS Motocikl: Aprilia Atlantic 500 / CF Moto 450 MT Prijavi odgovor kao problematičan Ne volim da komentarišem putopise, prosto volim da ih čitam i još više uživam u slikama... Ali (uvek ima ono ali...) napisaću samo ono što zaista mislim od kada sam Vas ispratio na ovo putovanje: Osećam se bogat i počastvovan sam što vas poznajem I naravno jedva čekam da Vas dočekam sa ovog neverovatnog poduhvata Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maski 1033 Napisano Jul 14, 2014 chef, 1843 postova Lokacija: na proplanku Prijavi odgovor kao problematičan najbolje obožavam "metafiziku". gugl kaže: "President of Kazakhstan Nursultan Nazarbayev signed a decree about closure of Semipalatinsk nuclear test site in August 29, 1991. On the 29th of August, memorial to the victims of Semipalatinsk Nuclear Test Site called "Stronger than death" was opened in 2001 in Semipalatinsk city, in the Polkovnichi island. Design author of the monument is Shota Valikhanov. The monument was erected in Semipalatinsk town. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
TomoB 1618 Napisano Jul 14, 2014 Skilled Rider, 1613 postova Motocikl: Pijađo Ćao Prijavi odgovor kao problematičan Pa kaže Seve, da je wc gori od nuklearnog testiranja,... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
