Jump to content

Moto Zajednica

Put na istok: Pamir, Mongolija, Sibir, ka izlasku Sunca!

Recommended Posts

  • Drug član, 1292 postova
  • Lokacija: Lazarevo
  • Motocikl: Suzuki V-Strom 650 XT, Transalp 600 pd10

Au Mimi ´si prljav, k´o da si off vozio... :D

 

Samo napred ljudi, dišete punim plućima!0takoje.gif

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Pustinja kroz koju vozimo ka Bajkonuru

 

Vozimo-kroz-pustinju-ka-Bajkonuru-2.jpg

 

 

Pustinja-ka-Bajkonuru.png

 

 

Reka Sirdarija ispresecana je tokom svog toka i na taj nacin pokusano je da se navodnjava pustinja, kako bi se pretvorila u plodno zemljiste...Vodotok je skrenut, tako da je Aralsko more ostalo uskraceno za jednu od svoje dve pritoke, te je osudjeno na smrt...

 

Navodnjavanje-pustinje.png

 

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Nailazimo na deonicu bez asvalta u duzini od blizu 100km. Izgradnja puta je u toku, a kompletan saobracaj preusmeren je kroz nekakvu mesavinu peska, zemlje i prasine. Na pojedinim delovima ovog "puta" motori upadaju tockovima u ovu smesu i 10-tak cm u dubinu...Jako naporno i tesko, ali jos teze postaje usled nevremena koje nas je zadesilo u sred ove nedodjije...Poceo je da duva izuzetno jak vetar i da podize pesak i prasinu, a nakon toga poceo je izuzetno jak pljusak koji je od ove podloge napravio nekakvu zitku masu...Dobro smo se snalazili, polako, strpljivo...I tada, kada je izlaz na asvalt vec bio izvestan, i kada smo smatrali da je dosao kraj ovim mukama, obojica padamo u ovo blato...

 

Nevreme-u-pustinji-1.png

 

 

Nevreme-u-pustinji.png

 

 

Nevreme-u-pustinji-2.png

 

 

Oluja-u-pustinji.jpg

 

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Gde sada???

 

Gde-sada.png

 

 

Trenutak Mimijevog pada sa motora

 

Trenutak-Mimijevog-pada-sa-motora.png

 

 

Severianov pad

 

Severianov-pad.png

 

 

Treba podici ovog slona!

 

Treba-ovo-podici.png

 

Pomoc na putu

 

IMG_3889_resize.jpg

 

 

Saniranje ostecenja posle pada...Popustio retrovizor!

 

Saniranje-ostecenja-posle-pada.jpg

 

  • Podržavam 8

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Drugari iz Ceske u Kazahstanu, postavljaju kamp ispod mosta u izgradnji, kako bi prenocili i sakrili se od nevremena

 

Bajkeri-iz-Ceske-u-Kazahstanu-2.png

 

 

Bajkeri-iz-Ceske-u-Kazahstanu-1.png

 

  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8303 postova

Po vremenu postavljanja fotki vidim da i dalje čekate na prolaz za Pamir. Koliko planirate to čekanje ? Druge varijante ?

 

Hajde, da odgovorim malo ispred priče, a priču ćete čitati.

 

Pre tri dana ušli smo u Uzbekistan, ti znaš kako i šta je sve tu bilo i sada smo u Taškentu, ostali će uskoro čitati. U Taškentu ćemo biti još 2 dana, dobili smo Kirgisku vizu juče, tako da je najvažniji posao ovde završen. No, kako stoje stvari, Pamir je i dalje zatvoren.

 

Mi svakako idemo u Dušanbe (Tadžikistan), videćemo tamo kakva je situacija. Dozvolu za GBAO obojica imamo i to već u pasošu, problem je što je zbog građanskog rata cela oblast zatvorena, iako je sam Pamirski trakt funkcionalan. Imamo neke tri alternativne varijante koje trenutno razrešavamo sa kolegom ljussom. On je u Kirgistanu i pomaže nam uveliko. Situacija je jako kilava ovde u centralnoj Aziji, čak su i neki putevi u Kirgistanu u prekidu, zbog bandi, gledamo gde i kako je siguran prolaz. Moraćemo da izvezemo neki slalom između pobuna, administrativnih prepreka i situacije na samim putevima.

 

Videćemo kako će to sve ići... Da je komplikovano, jeste, ali mi ne želimo da se okrenemo i samo vratimo u KZ, što su i oni Česi i ostali pametni uradili.

 

Iz ove perspektive Kazahstan je USA, ili Rusija (ko šta više voli ;)) regiona....

 

Eto, to je apdejt ispred priče, a priču uskoro nastavljamo. Stigli smo do Kyzil-lorde (južni Kazahstan)...

  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Пријатељ, 365 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: XT 1200 super tenere

Braćo,šta vas gonii?.Čuvajte glave pre svega.Postavljenih ciljeva će biti još milion.Bog neka vam je na pomoćii!

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • REW/Hit The Road, 502 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Samo pamet u glavu i bez onog APP (ako prodje, prodje). Znam da ste razumni ali ipak toliki put, situacija, žal za nedostignutim…može da poremeti um. Uvek se setim Himalaja, ima trenutaka kada mora da se odustane. Ne želim vam to ali ipak i ta mogućnost postoji.

Hvala na iscrpnom odgovoru,0takoje.gif. Čekamo priču i nove fotke.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • REW/Hit The Road, 502 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Usamljeni jahacu, sta se desava sa tobom? 1zdravo.gif

Ja čekam u sigurnoj bazi u Beogradu,1moto3.gif1moto3.gif1moto3.gif Tek kada se budu dobrano približili, palim mašinu i krećem im u susret.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8303 postova

Teško je to pitanje, šta čoveka goni?

 

U mom slučaju, ne želim da me strah od nepoznatog spreči da upoznam nova mesta i prvenstveno nove ljude. Ovaj svet je čarobno mesto za život, ja se osećam kući svuda, sa svakim sa kim sam danas na Čorsu bazaru razgovarao, imao sam zajedničku temu. Volim isti onaj ovčiji ražnjić, koji se i njima sviđa. Gledam fudbal kada sam kući, kao i svi u Taškentu.

 

Želim sve da osetim i upoznam, zato putujem. Želim da ova naša planeta ima što manje granica, jer granice nisu prirodne. Svako ko vozi brežuljcima, koji se kao poslednji trzaji planina sa velikog iranskog platoa i Himalaja na kraju spuštaju u pustinju i stepe Kazahstana, a ove se onda polako preetapaju u veliki i ravni Sibir, shvata da je planeta jedna celina i u suštini mala.

 

Želim i da dobro dobrim vratim, osmeh osmehom, pozdrav pozdravom, svim tim ljudima koje srećem.

 

Naravno, želim i da se vratim kući, svojoj ženi, i veoma, veoma respektujem situaciju kroz koju putujem, vrlo primećujem nijanse, političke konotacije, događaje. Trudim se da mi želja za daljinom ne pomuti racionalno rasuđivanje.

 

Pogoditi tačku do koje je rizik opravdan i ne vratiti se na prvi nagoveštaj problema, a opet ne preći u zonu kada je taj rizik neopravdano visok, najveće je umeće putnika. Do sada sam znao da taj balans potrefim i dobio sam mnogo dobrih iskustava i čak prijatelja kao rezultat.

 

Nadam se da ćemo obijica i dalje uspevati da ne pređemo tu tačku posle koje počinje iracionalno srljanje u probleme. Ali, verujte na reč, daleko, daleko, daleko smo još od te tačke. Samo ne dopuštamo strahu od nepoznatog da nam diktira korake.

 

I hvala što brinete! Znači nam.

 

PS: Pamir je važan, ali je daleko od cilja putovanja. Ovakvo putovanje je cilj samo po sebi, toliko predela, mirisa, ukusa i novih pogleda, osećamo se privilegovanim što smo ovde...

  • Podržavam 7

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 196 postova
  • Lokacija: Kragujevac
  • Motocikl: HONDA VARADERO XL1000

Stanje duha u kojem si daje ti snagu da radis to sto radis, to ne moze svako, zato svaka Vam cast.....srecni i bezbedni putevi.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8303 postova

- VI -

 

 

Jutro u Kyzil-lordi ne donosi bolje raspoloženje.

 

Nisam se pošteno odmorio, a već sam se probudio. Kasno. Uobičajena jutarnja jurnjava, ovoga puta pojačana obavezom provere dva motocikla posle jučerašnjeg duplog pada, taj rad smo obavili na Suncu, jer mesta u hladu kada Sunce odskoči nema, samo pojačavaju nervozu.

 

Krećemo za Šimkent, bez hrane, bez vode, žedni, gladni, nikakvi.

 

Vozim nekom ulicom na periferiji grada. Radio vezom, za to i služi, brzo se dogovaram sa Mimijem – čim spazim prvu prodavnicu stajemo. Moramo da dopunimo zalihe.

 

Nedugo posle prvog skretanja, eto ga i neki Market. Mali, ali dobrodošao!

 

Gomilamo na pult hranu i vodu za dva dana, grozničavo i bez mere, kao da nam je, Bože sakloni, to zadnje što činimo. Kao da ćemo oterati nervozu, samo ako se dobro natovarimo.

 

Mladi prodavac nas blagonaklono gleda, u trenucima kada ispunjavajući naše želje ne leti po radnji. Umesto računa, daje nam velik, širok osmeh.

 

Uz nehajni pokret ruke govori nam:

 

- "Ne, ne. Ne treba da platite, ovo ja častim. Za srećan put, iz daleka dolazite u moj grad!", sve dodajući još po koju konzervu na već poveću gomilu.

 

Poklonio nam je sve što smo izabrali. Hranu i vodu za dva dana. Bez da je razmislio tren, kao da je to za njega svakodnevno i uobičajeno.

 

Ovo je priča, dakle, o tome kako je jedan mladi čovek, a ne može mu biti ni punih dvadeset pet godina, pokazao gospodstvo i gostoprimstvo ravno kakvom iranskom kamiondžiji, a na ovom mestu već znamo da to nije ni lako, ni malo, parirati Irancu u gostoprimstvu, tj.

 

Meni je, svojim džentlemenskim gestom, iz osnova promenio raspoloženje. Na motor, sa koga sam sišao sav kilav i nikakav, eno me kako sedam razdragan.

 

Ah, kako je malo čoveku potrebno da svojom dobrotom razgali drugo ljudsko biće!

 

Pa, zašto to ne radimo češće, što smo tako škrti, ko će ga znati, no ovaj mladi Kazahstanac u dobroti ne oskudeva. I deli je mrzovoljnom putniku lako, bez da se dva puta zamisli.

 

***

Jedva da smo prešli sedamdesetak brzih kilometra, na benzinskoj stanici vidim jedan stari Transalp, za neupućene to je vrsta japanskog motocikla. Kočimo oštro, vraćamo se u kontra smeru kazaškim viđenjem auto-puta sa po dve trake i upoznajemo Viktora, kirgiskog bajkera iz Biškeka.

 

Viktor je, u svojim poznim pedesetim godinama, na ipak nešto mlađoj Hondi, krenuo preko Astrahana, put Krima. On u Evropu, tamo gde je frtutma, eto tamo ga vuče, mi kojekude okolo po centralnoj Aziji, pa u njegov Biškek.

 

Svakome je tuđa trava zelenija, mislim se, dok jedan jako prijatan razgovor kasnije ubrzavam ponovo ka Turkistanu i Šimkentu.

 

***

Avaj, danas ne ide sa tim ubrzavanjem, ne ide nikako! Taman pošteno čovek zavrne gas i eto ga već neko u susret.

 

Ovog puta iz obližnje Švajcarske, preko Astane u Kazahstanu, na novom KLE-u, još jedan brat po strasti, a praktično komšija po mestu proizvodnje, brundajući ulazi u naše vidno polje.

 

Razgovor na sredini auto-puta, normalna je stvar za ovu pustoš. Raspričasmo se na engleskom, mnogo je ovaj mladac nepripremljen i kao po pravilu bira najgore moguće rute, Bože da li je još neko iz Astane preko Šimkenta išao u Aktobe, mislim za poslednjih dvadeset godina, a da nije morao (!), pa hajde da mu pomognemo.

 

Dakle, taman se raspričasmo na engleskom, kada evo ti, sve škripeći i šišteći, u zaustavnu traku staje pravi ruski pretovareni gruzovik (kamion).

 

Vozi ga dekica, ispostaviće se ubrzo star sedamdeset i devet godina (hej!), vitalan i simpatičan. Zaustavio se da nam poželi srećan put, toljka eta, samo to, ne žuri nigde u tim godinama, nije mu teško da stane i podari strancima malo usputne dobrote.

 

Hvala Bogu, mogu i na ruskom, nisam uskraćen ni za jedno iskustvo.

 

- "Stari, mora li i u osamdeset godina da se radi?", pitam ja.

 

Mudro me gleda, procenjuje da li da mi kaže istinu.

 

- "Iskreno, ne mora. Ali, dan kada se ne budem popeo u ovaj kamion, kada prestanem da radim, biće dan kada ću od besmisla da umrem".

 

- "Pravda, pravda", posle pauze koju sam uzeo da razmislim o njegovim rečima, odgovaram ja.

 

Istina je, zaista, stari ljudi su mudri, pogotovo kada tako dugo voze kamion.

 

Besmisao prosto ubija.

 

***

U Turkistan, grad sto i pedeset kilometa ispred Šimkenta, svraćamo kako bi posetili Gazprom benzinsku stanicu. Sećam je se od ranije, kako i ne bih kada je jedna od možda najviše desetak stanica u celom Kazahstanu koje raspolažu modernim evropskim toaletom. Sa tekućom vodom i bez pratećih mirisa uobičajenih za stepski spoljni wc, jedinu karakteristiku pumpi na ovim prostorima na koju sa sigurnošću možete računati.

 

I tek koji tren pošto smo iskoristili rečenu blagodet savremene civilizacije, u naš prostor trijumfalno ateriraju dva čudna motocikla.

 

Jedna šklopocija, odlično prilagođena pustinjskim uslovima, doduše. I jedan, ma, vidim li zaista ovo dobro, kineski endurić za kazaškim tablicama!?

 

Gledam ispod kacige pridošlice, aman, nije ovo nikako kazaška fizionomija. Nije ni ruska.

 

Da ne gnjavim čitaoca dalje ovim opširnim uvodom, odmah ću reći da na tom mestu i u tom trenutku upoznajemo dva Britanca, pardon, jednog Engleza i jednog Irca. Biće nam društvo do kraja tog dana i veći deo te večeri.

 

No, to je sve manje važno, kako smo vozili zajedno, kako smo posle pili pivo u Šimkentu i kako sam ja čuveo motore, ispred mauzoleja u Turkistanu, dok su se ostali putnici opravdano bavili turizmom.

 

Poenta priče je nešto drugo i čak ne počinje u Kazahstanu.

 

Elem, njih dvojica su, krenuvši na Pamir, zanoćila u Kijevu. Zarad iste one uzbečke ambasade koju smo i Mimi i ja planirali da posetimo, pre ni što smo je zamenili istoimenom ambasadom u Beču.

 

U Kijevu zanoćili dakle, vezali pre toga dva motocikla jedan za drugi, nekim debelim, mislili su, ubedljivim lancem. U Kijevu se i probudili njih dvojica, avaj, uz samo jedan motocikl. Ircu je u pustom Kijevu ukralo motor!

 

Put je tu za njega mogao da se završi, pre nego je praktično i počeo.

 

Mislite da je odustao?

 

Očito da nije, čim ga vas dvojica srećeta na pumpi u Turkistanu, reći će pažljivi čitalac. I biće u pravu.

 

Nije odustao! Autobusom, pa potom vozom stigao je u Aktobe (A gde drugde? Aktobe uvek rešava stvar!). Gde je, ni pet, ni šest, kupio mali kineski motocikl, nikakav i sa plastičnim gumama. I prešao istim kazašku pustinju! Nastavlja sada dalje za Biškek, verujem da ćemo se sresti još na ovom putovanju.

 

Gvozdena volja pomera planine, smirenost rešava i najteža iskušenja, a optimizam daje snagu da se nastavi.

 

Eto, sve to možemo da naučimo od ovog mladog Irca!

 

***

Pre no što ćemo, bez bilo kakvih problema i čak lišeni maltretmana po zlu čuvene šimkentske saobraćajne policije, uspešno završiti etapu za taj 9. jun, ja ću sticajem okolnosti neko vreme čuvati motocikle na parkingu mauzoleja u centru Turkistana. Tri motora i ono kitajsko polu-skuterče-polu-endurče.

 

I prići će mi mnogi kazaški turista, po istom poslu pristigao ispred istog mauzoleja, samo da bi mi i od toga dan postao još savršeniji. Svaka fotografija, svaka razmenjena rečenica, a bilo je tu više desetina ljudi kojima smo motori i ja bili neopisivo zanimljivi, ne umem sada reći ko više, dodao je svoj gram soli na gomilu ovog savršenog dana.

 

Ljudi i komunikacija sa ljudima, samo ako se malo otvoriš, doneće ti ono zbog čega si i krenuo na put: ispunjenost, zadovoljstvo, toplinu, čak i introspekciju, ako umeš da slušaš. Čovek je društveno biće, zaista, i treba mu komunikacija sa drugim ljudima.

 

A, rekoh vam već to negde, ljudi su blago, ne samo prokletstvo, ove planete! I to da spoznaš, nije ti čak ni potreban motocikl.

  • Podržavam 18

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ponosni BJB Redar, 1217 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Vespa ET4 150 (16. dvotočkaš)

A kakvi bi tek ljudi bili kad bi se samo malo potrudili da predju koji km vise cisto da obidju, upoznaju, prosetaju... Ali, onaj koji nece i ne moze.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Integrisan, 8303 postova

Kazak, koji mi je dodirnuo srce svojom dobrotom. Hvala ti!

Novo-poznanstvo.jpg

 

Švajcarac u Kazahstanu:

Svajcarac-u-Kazahstanu.jpg

 

Sedamdeset i devet godina, vozi kamion dugo pre nego je ovde bilo puta:

Ljudi.jpg

 

Srbi i Britanci:

Srbi-i-Englezi.png

 

Jedan u nizu vesnika dobrih želja, parking u Turkistanu:

Dobrodosli-u-Turkistan.jpg

  • Sviđa mi se 1
  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • REW/Hit The Road, 502 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: BMW R 1250 GSA

Ko će da spava posle ove priče ? 1care.gif1care.gif1care.gif

 

Kako da vratimo dobrotom nekom putniku namerniku u našim krajevima ! Kako kaže naš drugar Žarić, da pozovemo Boga u pomoć da nam podari neko takvo iskustvo i da nam omogući da vratimo svu tu ljubaznost i dobrodušnost nekom prolazniku kroz ovu našu pustinju. Neka se ostvare te želje.

 

Seve, hvala za mapu.

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja