Возимо заједно. Свако ужива на свој начин. Почеле су кривине. Пролазимо кроз Белановицу. Нисмо готово никог срели. Некако је пусто и превише мирно. Настављамо према Гарашима и Гарашком језеру. Пут је добар и широк и може да се цепа. Кратка пауза на брани језера да би се неко раздремао а неко да би дуванио електричне а неко нормалне цигаре. Не знају да се трују и једни и други.

Ево како је изгледало возити од Ваљева, преко Врујаца, Мионице до Љига. Било нам је занимљиво возити овуда, без обзира што смо сви пуно пута одвозали ову деоницу. Волимо да се возимо, па нам увек буде лепо и ново. Стижемо у Љиг. Позаната раскрсница. Излазимо на Ибарску и скрећемо према скретању за Белановицу

Вожња и дружење из окторбра 2015 год. Данас смо требали да се возимо на неку другу страну Србије, али је првобитни договор измењен на иницијативу најмлађег члана Ваљевске моторашке екипе. Испало је одлично. Некад и млађе треба ослушнути па послушати. Крај сезоне се ближи а ми све нервознији и жељнији моторашења. Шта ли нас то толике тера да зависимо од брујања мотора, звиждања ветра преко кациге, врелине испод одела, кише која се слива где стигне? Да ли је то нормално? Има ту љубави и то мало уврнуте. Док смо се данас возили, размишљао сам да поред везе човека и машине, постоји, чини ми се још страснија и необичнија веза између точкова наших љубимаца и асвалта, врелог или хладног, свеједно. Додирују се, залепљени, љубоморно чувају своју везу. Нема раздвајања, чак ни у кривинама ни великим брзинама. Док су заједно, сви су срећни и свима је лепо, као да знају , ако се, не дај Боже раздвоје, раскину, сви ће плакати и бити тужни и несрећни. То је цена падања. Ко зна када ће опет бити заједно. Данас је, хвала Богу, љубав цветала на све стране. Нико се није одвајао и раздвајао, ни точкови од асвалта ни ми од љубимаца. Били смо једно, загрљени у јесењим бојама по сунчаном асвалту. Уживали смо у свакој кривини, свакој промашеној рупи на коловозу, у ведром небу. Ручице гаса су се вртеле напред назад. Додај, одузми, обиђи, закочи, прескочи. Договор је био да се у 11 сати нађемо на Јадру у кафићу нашег друга Миленцета. Недеља 25 октобар 2015 год. топао и сунчан. Ивица је предложио да се вози до Љига, Белановице, Гарашког језера, Аранђеловца и етно села Бабина река, где би направили паузу и мало одмарали, па преко Лазаревца назад до Ваљева. Екипа је била у саатаву Црвен бан на Бембари, Смиљке на Кави, Чика Мики на Јамахи, Ивица на Бигу и новајлија, Ивицин другар Вељко на Строму. Чика Мики вози кроз свој град до зборног места. Стижем на време и паркирам се испред кафеа. Ево како је изгледало гуштерисање и припремање за возикање. Неки су се мало и шепурили и позирали а неки нису ни обраћали пажњу. Ту је била и стална кафе поставка која нас је дочекала и испратила. h

E!!! Баш си ме обрадовао овим путописом. Одлично. Један дан много, два, права мера. Поздрав.

Баш си лепо ово све описала и исписала и одвозала. Храбро и дивно. Браво.

Ауу!!! Бре!!! Па где баш на медведа да налетиш!!!?? Добро си прошао. Мени се Трансалпина више свидела.

Одлично путешествије. Браво.

Жико, не дај се. Одмори се и опорави. Чека те још пуно моторашких килметара. Велики поздрав.

Одлично.

Браво и за тебе и твоју Јапанку из Словеније. Навозалисте се и уживали упркос лошем времнеу. Недостаје још по која фотка. Има фора за сликање из вожње. Једноставно је. Окачиш фото апарат око врата и сликаш, само мора да ти буде мали апарат, не онај класични са објективом. Не мораш сваки пут да стајеш и сликаш.

Браво! Храбро и одважно. Хвала на дивном путопису.

Ха!!! Ха!!! СУпер су!!! Екстра маторци!!!

Баш нам је добро. Ух!!! Љубимци су се одморили и расхладили. Сачекли су нас. Били су стрпљиви. Напуштамо Коцељеву и возимо према Ваљеву. Сумрак је већ на прагу. Стижемо у Ваљево. Сумрак је већ надвладао.Одлазимо на ноћно освежење. Мало ћаскања и разлаз. Захвалан Господу на безбедном повратку мене и мојих пријатеља.

Стижемо у Уб. Незадржавамо се. Настављамо и скрећемо према Коцељеви локалним асвалтним путем. Пролазимо кроз лепа села и мало другачију природу. Мотори и ми смо били у некој природно техничкој вези. Узајамно смо се слушали. Неки необичан склад. Пријала нам је околина. Приближавамо се Коцељеви. Асвалт је био пријатељски настројен према нашим загрејаним гумама. Љубимци су се осећали сигрно и заштићено. На моменте је, брујање из издува Страхињиног крузера, реметило идиличност заласка Сунца и нашег кулерског возикања. Било је симпатично. Стигли смо у Коцељеву. Лепа и слатка варошица. Одмах одлазимо на освежење у „Замак“. Ух!!! Баш нам пријало пиће и дружење. Изненадио ме је одличан еспресо. Слатко смо се смејали и зезали. Сунце нам је правило друштво и употпунило уживанцију. Смештамо се и тражимо најбољу позицију за посматрање заласка Сунца и хватање његових последњих трептаја пред надолазећи сумрак.

Спремни смо за покрет. Гориво сипано. Љубимци подмазани, затегнути, напојени, само брекћу. Лагано излазимо из Ваљева. Крећемо према Коцељевии и Шапцу. Скренућемо према Убу, пре Коцељеве, једно десетак километара. Пошто сам ја најстарији у овој моторашкој формацији, морао сам да водим рачуна о свим њиховим жељама и потребама, па смо морали одмах направити паузу, јер је Страхиња огладнео, није стигао да руча, а Југослав није запалио цигарету читавих 27 мин. и 16 секунди и 11 десетинки. Ево нас на моторашком паузирању и позирању. Настављамо општинско моторашку после подневну авантуру. Чека нас одличан део пута. Добар је за оштрење и праваца и кривина. Ја волим да запржим од ваљева према Шапцу. Овог пута сам био уздржан. Показао сам им како трба бити смеран, кротак и умерен, општинар мотораш. Напуштамо Шабачки пут и скрећемо десно за Уб. Возимо локалним асвалтним добрим путем. Разледали смо околину. Ливаде, дрвеће, куће и по који пролазник и лепо Сунце, чинили су ову вожњу лепом, меком и ненаметљивом. Необична слика поред пута. Лепа жена са тримером уређује и коси траву поред пута поред свог лепо сређеног дворишта. Вредна, згодна, а још и са села. Савршена комбинација. Темпо је умерен и прилагођен условима пута. Нигде нам се није журило. Ослушкивали смо разне звукове који су се разливали око нас у току вожње. Мириси и боје су се мешали у савршеном односу. Погодила се одлична мешавина. Гледајући у ретровизору, моје моторашкепријатеље, чинило ми се да смо сви некако срећни на исти начин у смирај овог на изглед обичног дана.

Кад се помене општина илити општинске ћате, човек има представу о неким досадним, трбушастим, нервозним, маторим, ћелавим, намргођеним ликовима који су увек мрзовољни и само чекају да вас скину са дневног реда. Међутим, постоје и неки други, мало савременији и модернији радници градских управа са неким другачијим животним поставкама и интересовањима, зато и звучи потпуно страно и нестварно кад се помисли да тамо неки општинари воле и возе моторе, да је просто несхваљтљиво како је то уопште и спојиво. У Градској управи, где ја радим, има екипа мало млађих радника, који су заражени моторашким вирусом. Пошто сам ја тренутно најстарији међу њима, реших да их поведем у једну краћу вожњу у једно после подне, одмах после радног времена, да им покажем како треба и како не треба моторашити. Ја сам општински инспектор, а ова тројица млађаних су урбанисти, помислих да не би било лоше повести неког и да нас мало „прати“ и „заштити“. Поведосмо у вожњу и бившег МУП специјалца Југослава, за сваки случај. ХМ!!! Инспекција, урбанизам!!??? ХМ!!! Свашта ту можда има??? Треба бити обазрив. У торак 12. Априла 2016 год. , договорена је вожња.Скуп је на „Лук оил“ пумпи у 16 и 45. Мало смо се провозали и уживали. Ништа пуно километара, око стотке, од Ваљева према Убу па према Коцељеви и назад у Ваљево. Зборно место. Први је стигао МУП специјалац Југослав. Југослав и ја. Један кратки селфи, док чекамо остале да стигну. Стиже Веселин, млади општински урбаниста. Појављује се и Жељко, такође млади општински урбаниста Ево долеће и Страхиња, најмлађи општинар урбаниста. Срећемо на пумпи и Игора, стручњака, мајстора, доктора за Веспе. Мало се шепуримо и позирамо. Моторашки позерај на бензинској пумпи. Правимо се важни. Веселин и Жељко, другари, пријатељи, колеге, урбанисти, кумови, мотораши.

Договорено. Чекам спреман.

Хвала пријатељу Мрле. Можда си мало претерао. Направићу се важан.

Данас 4. априла 2016 год. био сам у Горњем Црниљеву и посетио споменик пилоту Миленку Павловићу и запалаио свећу. Мало сам седео и ћутао. Ја нисам могао да вам се придружим на меморијалнј вожњи, па сам решио, да ето сам данас одем и будем бар мали део ваше идеје и поклоним се храбром човеку. Пошто нисте успели да стигнете до Горњег Црниљева, ево неких фотографија са лица места па да се осећате као да сте већ били, као што сам и ја био са вама захваљујући вашим фоткама. Пуно поздрава од Микице из Ваљева.

Чекамо наставак, а Нема нема.

Браво момци мотораши. Свака вам част. Хвала за извештај и слике. Поздрав

На продају мото јакна Cycle spirit 3xl. Без поставе. 50 евра. Микица 064 502798 Ваљево Џет кацига, 20 евра.

Браво Шумадинац. Свака част на избору мотора. Видећеш каква је уживанција возити се на њему. Не знам како ми је промакла ова твоја куповина Диверзије. Нисам на време отварао ову твоју тему. Ја сам често свраћао у Крагујевац код Пеђе Рибарића, што држи сервис бош пумпи "Сима". Можемо да се видимо и упознамо а и мало провозамо као прави "диверзанти" Поздрав и пуно безбедних моторашких километара.

Е!!! Људи сад видех да је Шумадинац купио Диверзију. Баш сам се обрадовао. Комшо, ово што си написао подржавам 200 посто и обавезно да се видимо и провозамо. Поздрав свим "диверзантима"