Pozdrav brate Mrle. Ne brini, sa našim ženama je sve bilo u redu. Obećale su da će nas i sledeći put"pustiti" u grad , kad ponovo dođu Mrle i Vanja Valjevci su uživali u druženju sa vama dvoma.

Bravo. Divan putopis. Sve si dobro skockao i slike i slova. Baš mi se dopalo tvoje pisanije i putešestvije. Izgleda da si vredan i skroman mlad čovek, a što je danas retko. Ako jednog dana budeš putovao u pravcu Valjeva i želeo da svratiš na kafu i pauzu, immaš moj poziv. Telefon o63 502 798. Pozdrav. P.S. Obavezno upoznati gospodina Pedju iz Kragujevca. Sjajnn čovek, prijatelj i motoraški brat. Posebno vredan, dobar i pošten.

Bravo. Divan putopis. Sve si dobro skockao i slike i slova. Baš mi se dopalo tvoje pisanije i putešestvije. Izgleda da si vredan i skroman mlad čovek, a što je danas retko. Ako jednog dana budeš putovao u pravcu Valjeva i želeo da svratiš na kafu i pauzu, immaš moj poziv. Telefon o63 502 798. Pozdrav. P.S. Obavezno upoznati gospodina Pedju iz Kragujevca. Sjajnn čovek, prijatelj i motoraški brat. Posebno vredan, dobar i pošten.

Pozdrav brate Pedjo. Obradovao sam se ponovo ovom tvom putopisu u ove hladne dane.

Bravo i svaka cast za oboje.Svetski odradjen putopis, a kako i ne bi kad si ti svetski putnik i motoras. Uzivao sam u svakom tvom putopisu. Pusti ove besmislene komentare. Hvala ti jos jednom. Respekt i za tvoju zivotnu i motorasku saputnicu.

Svaka vam cast momci. Lepo ste se navozali. Uzivali u prirodi i klopi. Dubrovnik je bio i ostao nesto posebno. Hvala na lepom putopisu.. Pozdrav.

Pozdrav Igore. Bas sam uzivao i u slikama i u prici. Nisi vise samo majstor za Vespe, vec si postao i majstor za pisanije o putesestvijima.. Ja te poznajem kao dobrog deckica, koji je i tada voleo da pomaze drugima, pa si morao izrasti i u dobrog coveka. Ovo ti moja sestogodisnja kcerka Carna saje pozdrave i smajlje.

Hvala ti na ovom divnom putopisu. Uzivao sam i u slikama i slovima. Poseban pozdrav za mog prijatelja motorasa Debeljana.!!!!!

Pozdrav brate Bobs. Ponovo sam uzivao.

Srecan vam put. Uzivajte i upijajte u sebe svu tu Bozju blagodat. Poseban pozdrav za mog prijatelja Debeljana motorasa od Mikice Levaka.

Momci, bas ste uzivali i zezali se i navozali se i sve to podelili sa nama. Svaka vam cast. Pozdrav od dosadnog, sporog i matorog kruzerasa.!?

Tek sam sad procitao putopis.Odusevio sam se fotkama i stilom pisanja. Prava motoraska avantura. Bio si hrabar kad si se bez prednje vratio sa mora. Pozdrav.

Momci, svaka vam cast. Divne fotke, lepa prica, ekstra motori, uspelo putesestvije i to sve podeliste sa nama. Hvala vam puno. Uzivao sam. PS i ja sam vlasnik jednog kruzera Vulkan en 5oo, pa je i to jedan o razloga sto sam uzivao u vasim motoraskim kilometrima.

Moj Vaskrsnji porodicni rucak je pomeren za 16 sati, pa sam resio da se odazovem pozivu oca Grozdana svestenika u selu Ogladjenovac, gde se organizuje neobicna manifestacija, takmicenje u tucanju Vaskrsnjih jaja, Tucijada. Imao sam priliku , pre dvadesetak dana ima osam priliku I da licno upoznam oca Grozdana kada sam sa Pasom I Crven banom bio u maloj off voznji. Interesantan I duhovit covek. Voli motore I motorase. Misa Splinter je bio organizator okupljanja dela valjevskih bajkera, sto samostlaca sto clanova Slou vilsa. Susret je bio u 13 casova na benzinskoj pupmi Luk –oil u Valjevu, pa ko dosao, dosao I otisao. Jas am se pripremao na voznju pijuci kaficu na keju reke Kolubare I uzivao u lepom danu I nasmejanim licima gostiju I prolaznika. Mesto okupljanja. Pristizu motorasi, svi su, cinimi se nekako zadovoljni. Malo price i pozirnja. Resismo da krenemo. Zarko je bio vodja puta. Pumpa se tresla od brundanja opasnih masina. Evo nekoliko slika prilikom izlaska iz Valjeva, preko Carica. Lepo vreme , put odlican a priroda predivna. Vozilo se u koloni I po propisima . Bravo motorasi. Iznenadna cigarette pauza. Ja kao bivsi strasni pusac , razumem ove sadasnje duvandzije motorase. Nije lako biti bez cigarette 2o –tak minuta, He!He!. Kule se malo zabrinuo, kojim putem poci I proci. Izvidnica je krenula da proveri koji je pravi put, da slucajno ne bi zalutali u ovako prelepoj I opasnoj “divljini”. Izvidjac je javio I pokazao OVUDA! Srecni krecemo. Cigarete su zavrsene. Opusci ostaju sami baceni na drum pored tockova nasih ljubimaca. Meni su malo zasmetali ovi napusteni I zapusteni objekti , koji su do skora radilii I imali znakove zivota, steta. Drzava nam malo vise grca. Stizemo u selo Ogladjenovac. Parkiraju se masine.Voditelj programa nas je primetio I pozdravio, preko razglasa(malo smo se pravili vazni)(nije lako biti bajker). Zar ne?!. Ljudi I narod znatizeljni, pa malo zagledaju I komentarisu. Bajkeri mogu biti opasni I nezgodni, kavi li su ovi sto dodjose kod nas!? Otac Grozdan nas je sacekao I pozdravio I u konaku pocastio Na mene su prizori okupljenog naroda ispred crkve bili melem za oci a I za dusu. Atmosfera I ponasnje istih kao neko arhaicno vreme, koje se malo izgubilo u ovom modernizmu, kako Evropskom , tako I ovom nasem. Tradicija I obicaji , moralnost I postenje, odnosi medju ljudima, kao da polako posustaju I nestaju u borbi sa nekim kobojagi naprednim I modernim postavkama zivljenja.Videvsi ove slike I osetivsi onaj duh vremena , kad sam ja bio mali I isao na seoske vasere I gradske, ove ringispile I ovu decu I starije gospodje u narodnim nosnjama, svatih da za nas ima jos nade I da nista jos uvek nije izgubljeno. Borba ce da traje. BIla je I trka malisana, bacanje kugle , bilo je I mladog I starog sveta, koji su mlao posmatrali takmicenja , a malo I nase ljubimce, koji su onako okupani Suncem izgledali kao velike igracke za velike detinjaste cike motorase. Ulaskom u crkvu ostao sam na trenutak sam i nekako ispunjen i zadovoljan i zahvalan Gospodu za ove divne momente u nasim zivotima.Ovde tiho, napolju vreva i zagor, a meni lepo zbog svih nas sto smo ovde zajedno i uzivamo, svako na svoj nacin. Polako se blizilo vreme za moj porodicni Vaskrsnji rucak. Morao sa da krenem. Neki su ostali a neki su sa mnom krenuli za Valjevo . Ja sam mora da malo usporim i uzivam u prirodi i bojama a i da slikam. Bio sam ushicen I iznenadjen lepotom okoline kroz koju sam prolazio. Stalno sam zastajkivao da bih se nagledao ove nase miline od neba i od zemlje. I ove oranice su mi bile divne, a tek moj ljubimac, koji sve ovo upotpunjuje. Bez njega ne bi ni bilo ovoga. Jedno lepo seosko domacinstvo, pa opet priroda, mirisi, put, nebo, vetar, sve to zacinjeno zvukom mog ljubimca koji je dopirao ispod kacige. Ni Crvan ban nije mogao da odoli ovom prizoru. Morao je da stane I da zabelezi Stizemo u Valjevo. Okolina i dalje lepa, samo na drugi nacin. Ne kasnim na rucak. Moj ljubimac parkiran ispred garaze, ja vec pomalo gladan, a on sit i zadovoljan. Jos jednom hvala Gospodu na ovom divnom danu I velikom prazniku. Miran I srecan.

Au bre Paso, gde nas sve neces odvesti i sprovesti ovim tvojim voznjama i slikama. Sto sta sam od tebe naucio i video. Hvala ti odvazni motorasu.

Trojica neustrasivih endurasa Plameni. Libero I Vitez , pozvase mene dosadnog kruzerasa na jednu obicnu asvaltnu voznju po okolini Valjeva, ne daleko , jer se vreme nesto mutilo, iako je bio kraj maja 2o10. Krenulo se u pravcu Debelog brda I Bajine Baste, da bi ovi endurasi mogli da peglaju u brdu krivine, a ne pitaju kako je jednom taze motrasu, matorcu na krutom kruzeru. Posto su vozili opasno I ostro, napravise pauzu da vide da li nesto ne fali motorima.Ha!Ha!. Ljubimac i ja odmornih i hladnih glava nezainteresovano posmatramo okolinu i ove svoje zabrinute prijatelje. Uh ! dobro je , svi su delovi na broju. Cek, cek, sta je ovo ?k ao da se nesto izgrebalo ? Nije ni cudo kako sam ispeglao zadnju krivinu. Izleda da je nesto varnicilo? Kinez I Japanac nemaju komentar na ovu situaciju. Njima nista ne fali ! Otkud ove bubice zalepljene i ogrebotine od one rizle !? Ona lakat krivina je morala sporije da se sece. Srecom nista nije otpalo a i bube su male. Ha ! Ha!. A vidi ovog kruzera, kao nov, nit je prljav ni ogreban a ni znojav, kao da se nije peo uz ovo brdo, ??, ipak nije to toliko los motor!? Nastavljamo cesljanje krivina I ciscenje puta od rizle. Momci ostre gume na brdskom asvaltu. Ja i moj kruzer ne secemo mnogo krivine. Dostojanstveno i lagano gutamo metre uspona. Uzivamo u voznji I predivnoj prirodi. Vreme se oblaci. Sve je vise oblaka I vetra. Odjednomse pojavi nova gradjevina sa desne strane puta iz Valjeva. Zastajemo da vidimo da li radi. Izgleda lepo i cisto i novo. U tom trenutku. Iz objekta izlazi vlasnica I poziva nas da udjemo jer su tek pre par dana otvorili. Prihvatamo poziv I ulazimo dase malo okrepimo icem I picem. Malo smo pozirali I sepurili kao deca.! Ovde Libero I Vitez pokusavaju da me ubede kako treba da promenim motor. Au! Sve mi diraj, al u mog ljubimca ne moj!? Zamalo das me opasno naljute.Hm !Hm ! Nisam se dao, pa sam i rukama morao da objasnjavam !Ha!Ha! Gazdarica se bila ipak malo uplasila nas “strasnih “ I “opasnih” nepoznatih motorasa. Stidljivo je posmatrala nase manekenisanje I fotkanja ispred restorana. Procenila je das mo mi ipak fini I pristojni motoristi. Laknulo joj je! Ne moze se bez mobilnog. Plameni objasnjava svojoj zeni da ne brine. : ‘’ Kaco, sve je u redu, nisam brzo vozio, ti znas da kad je Mikica tu ja ne mogu i ne smem od njega da brzam.Jeste, jeste vec me je grdio kad sam malo preticao gde nisam smeo, ma sve je kul, vracamo se pre mraka, sigurno, a Mikica mora zbog zene i kcerke, tako je , vazi !’’. Eto to je to ! Evo malo pogleda iz kafanice. Lepo smo se odmorili i ispricali sa gazdaricom. Resismo da ne nastavljamo voznju dalje, vec da se vratimo ka Valjevu. Jer je sve mirislo na kisu. Predlozih da svratimo u selo Sovac u porodicnu kucu mog tasta dr.Tomica, jer nam je usput, a I da ih iznenadimo, pa ne dolaze motorasi svaki dan u kucne posete. Tako I bi. Stizemo u selo Sovac. Masine se parkiraju mangupski ispre dvorista. Skidamo opremu, gasimo motore da ne prepadnemo ukucane i komsije, jer niko ne ocekuje ovakav upad nepoznatih i nenajavljenih bajkera. Ko zna ko je sve ispod onih kaciga. Zenski deo porodice Tomic je bio prepadnut i uplasen od grmljavine nasih ljubimaca. Nisu znale dal’ to seva il’ grmi s’ neba il’zemlje? Sakrise se iza kuce!?Ha!Ha! Moj tast se bas iznenadio posetom ‘’opakih’’ motorasa, pa je bze bolje izneo posluzenje I pozvao u kucu na odmor I okrepljenje. Razne price kretose za stolom o ovome I onome, pa zasto I kao volimo motore, a oni su opasni , jel idu brzo, da li duva mnogo na njima. Sve smo im lepo objasnili , a oni nas nisu bas najbolje razumeli. Dr. Tomic, kao brizan covek I doctor, zabrinu se zbog tmurnog vremena nad Sovcom . pa nas posavetova da bi bilo bolje da krenemo, jer moze kisa da nas uhvati pa da ozebemo. Poslusasmo ga I kretosmo. Ispraceni smo bili onako porodicno od strane dela familije Tomic koja je bila zatecena u tom trenutku . Ispunih zelju mom tastu da sedne na motor da vidi ka to izgleda I sta mo to toliko volimo. Nije mu se dopalo. Ha!Ha!. Nebo nas je pozurivalo. Krecemo i bezimo ispred kise. Uspeli smo. Kratak i sladak provod. I kruzeras je stigao pre kise. Nije mnogo smorio ostale, samo malo! Ha!Ha!

Evo ova zima traje I nkako da prodje. Svi cekamo leto, neko da se kupa, letuje a neko samo da vozi I vozi I vozi motore, naravno. Gledam neke fotografije sa proslogodisnjih voznji po okolini Valjeva u letnje vreme I resih da se podsetim nekih od njih. Bese ovako! Kraj jula 2010 g,.Vrelo I toplo. Radni dan je zavrsen. Rucalo se. Moze se otici na kupanje, moze se malo popodne dremnuti ali se I moze malo motorom provozati. Pozvah mog novostecenog motoraskog prijatelja, iskusnog motoraskog vuka, Igora,na forumu Kuratista. Odmah je pristao. Satanka je dogovoren u kaficu kod Mila na Jadru, gde se inace odredjena ekipa valjevskih bajkera skuplja pre pocetka voznji, na dogovor i dobru kaficu. Mile je, inace veliki moj prijatelj i gitarista, ali ne voli motore. Tako je bilo i sa nama dvojicom. Odlicna kafica, brz dogovor i put pod tockove. Banja Vrujci nas zeljno iscekuje (Powered by frubar.net) Masine su bile spremne za pokret. Nas dvojica isto. Nisam uspeo da slikam iz voznje put do Vrujaca. Nema veze. Uzivali smo. Lagana voznja, vreo asvalt, malo ljudi na putu, puno zelenila. Zevanje levo I desno. U voznji se osecao onaj miris vreline za vreme voznje od motora I asvalta. Stigli smo, ali se ne okupasmo, a zasto? Ni danas ne znam. No , svejedno, raspremi smo se i parkirasmo masine ispred nekog restorana sa ogoromnom drvenom nadstresnicom i hladovinom. Sedosmo na osvezenje, picence, razgovor i posmatranje setaca, kupaca i obicnih prolaznika. (Powered by frubar.net) Pojavise se iznenada lokalne kolege , bajkeri. Malo su se sepurili I pravili vazni (Powered by frubar.net) Ovu su verovatno bivsi motorasi u penziji. Au kakvi lepi i pravi motori. Malo su se iznenadili ovakvim opakim masinama. Ha! Ha! Malo sale! I dalje sedimo i osmatramo okolinu. Uzivancija I zezancija Pocelo je da nam biva sve toplije, pa resismo da krenemo nazad prema Valjevu I da svratimo u Mionicu I u njihovu crkvu, da malo sednemo u portu I uzivamo. Krenuli smo. Prvo smo svratili u novu crkvu u Vrujcima. Nismose zadrzavali.Par fotografija I pravac Mionicka crkva.

Odavno nisam citao ovako sladak i duhovit putopis.Prosto sam pozelo da sam vam komsija i prijatelj pa da smo zajedno provozali ovu turu. Nisam isao do sada na Rajac, ali prvi lep dan, sedam na svog ljubimca i pravac vasu turu, ali sam bez zene (ne voli voznju na motoru). Hvala da divnim fotkama i nepretencioznom putesestviju.

Zaboravih napisati KaWASAKI 5OO Vulkan 2oo2 g

Koje ulje i filter ulja se preporucuje za Kawasaki en Vulkan 2oo2 god.

A gde je jos? Taman uhvatio zalet za citanje, kad ono nema vise. Fali vam jedan cruzer, da drzi balans u koloni, na repu da ne jurite i ne poletite. Ha! Ha 1Ha! Ha!

Dejane, Libero sta vise o tvojim talentima reci. Morao sam ored spavanje da pogledam vase danasnje putesestvije. Sutra idem da kupim neki enduro!Ne moze se samo sa gospodskim i melkanim cruzerom "svet" obilaziti. Eto, odoh zadovoljan na spavanje. Pozdrav'.

Srecan povratak,dolazak i ostanak. Sad si tu,ponovo sa nama. Odmori se i naspavaj pa onda opet napred. Pozdrav!

Samo da te pozdravim, pohvalim a i malo "izgrdim" na smelosti i hrabrosti za ovakav put u ono vreme/nevreme/ po snegu, hladnoci. Citajuci komentar ostalih bajkera koji prate tvoje pisanijei slikanje i ja sam osecaso kao da sam tu pored tebe i da svi zajedno uzivamo u divnim fotkama i recima.Sta da ti kazem, nastavi svojim putem, lagano, sledi svoje instikte, vreme i nebo, puno sigurnih motoraskih kilometara.Srecan povratak.

Da nisam bio ucesnik opisanih dogadjanja, mastao bih kao klinac pred spavanje da kupim motor kad porastem i vozim i bude kao ove cike, i glumim na onim slikama.Sve je biolo predivno a ti si uspeo da sve to podignes dabude jos lepse i vece i sladje. Puno ti hvala na svemu.Lepo je te poznavati i druziti. Zaboravih da ti kazem "dosli neki coperi" ha! ha! ha!. p.s. greske u pisanju su slucajne, nisu iz neznanja pravopisa!