Nije nikakva demagogija sa moje strane. Izneo sam samo poznate podatke i činjenice o slučaju (bez ličnog zaključka), a zaključke neka svako donosi kako misli da treba. A što se mene, tiče sa tvojim se zaključkom u potpunosti slažem.

Krivina se i ne vidi na na ovoj fotografiji (jer se nalazi iza leđa onog ko je fotografisao). Na fotografiji je izlaz iz krivine. A inače tu prolazim skoro svakodnevno i do sada tu krivinu maltene nisam ni uočavao, a i sama krivina ne deluje nešto "oštro" i nezgodno. Međutim juče sam prilikom prolaska iz pravca odakle je i Saša nailazio baš obratio pažnju i ustanovio da je vrlo nezgodna (ne mogu tačno da definišem šta je u pitanju, ali nekako dođe kratka). Pri ulasku u krivinu deluje da može komotno da se prođe kroz nju sa dvesta kilometara na sat, a onda odjednom fali prostor za izlazak u pravac. Samou poslednjih par godine na tom mestu je bilo više udesa (automobilima) sa smrtnim ishodom. Čini mi se da je Saša šesta žrtva te krivine.

Što se onomad nisi ovako junačio na račun BMWa (kada si mi bio u blizini)?

Danas ispratismo kolegu i prijatelja na večni počinak. Ko je bio i kakav je bio videlo se po onome koliko je ljudi došlo da ga isprati. Nije pošteno i gre'ota je da zbog trenutka opuštanja sve ode u materinu!

Stvarnost nije u očima nego u stvarnom događaju. Ja bih voleo da je ovaj događaj nastao samo u mom viđenju, međutim, nažalost on je stvaran. A stvarno je i to da smo od početka sezone izgubili dosta kolega i stvanost je i to da je (uz neke druge uzroke) brzina osnovni uzrok pogibija. A vi možete da me mrzite koliko hoćete, to ništa neće da promeni da opstanemo. Što se mene tiče napisao sam sve što sam smatrao da treba da napišem i nemam razloga da bilo šta više dodam.

Pa šta treba da pišem u ovakvoj temi? Hoćeš "buten & guz" fotografije da postavljam ovde? Ovo je crna hronika i treba da nečemu posluži a ne da se isprđujemo pukim izjavama sućešća. Ovo je stvarnost i ja neću da je oblikujem i ulepšavam,a ukoliko administratori smatraju da sam napisao nešto neprimereno temi neka slobodno to izbrišu.

Misliš li da je tebi teže što čitaš nego nama koji smo mu bili drugari i koji su noćas morali da rade to što su radili? A ukoliko ovo što sam napisao nekom malo utera strah i natera ga na oprez, ja ću da budem zadovoljan i znaću da i čak ovakva tragedija nije potpunoo uzaludna. Sa Sašom smo često pričali oko udesa motocikista (stalno se sa tim susretao na poslu) i rekao je sto puta da bi motociklisti trebalo da vide nešto od onoga što on gleda svakog dana i da bi u tom slučaju bilo manje pogibija. Evo ja sada zloupotrebljavam upravo njegov slučaj da bi mu na neki način to učinio umesto njega.

Prednja sigurno nije (prednji točak neoštećen), a zadnji točak (i guma) potpuno smrskani, tako da ne može bilo šta da se tvrdi.

Teren je potpuno ravan, asfalt u odličnom stanju. Upravo sam se vratio smesta tragedije (da po danu pogledam tragove i ima li još nečega da se sakupi i ukloni). Motor je sišao sputa petnaestak metara pre znaka za naseljeno mesto i tu "zaorao", zatim (u padu) zakačio u taj znak (motor prošao sa desne strane znaka između znaka i ograde) i zatim nema skoro nikakvih tragova desetak metara (što znači da je motor bio u vazduhu), zatim sledi udarac motora desnim bokomu stub (i to na način kao da je motor bio uspravjen na prednji točaka) i to na visini od oko dva metra. Po ostacima na ogradi i kapiji dvorišta Saša više nije ni bio na motoru već je glavom udario u podnožje stuba i u metalnu ogradu. Noćas sam procenio da je telo bilo tridesetak metara dalje od mesta udara, međutim danas sam izmerio preko četrdeset metara. Radnici el. distribucije su upravo zamenili stub kada sam ja stigao tamo. Razgovarao sam i sa vlasnikom kuće ispred čije se kapije dogodio udes (upravo crevom spira krv i ostatke tkiva sa ograde) i tvrdi da se čula eksplozija prilikom udara. Napravio sam i nekoliko fotografija ali neću da ih postavljam jer još uvek ima prizora koji nisu za gledanje. Definitivno je brzina bila prevelika i nije bilo šanse da se drugačije završi. Dok smo sinoć (noćas) bili na mestu tragedije sašina supruga je zvala telefonom sve koje je poznavala (da proveri zašto se nije vratio kući) i niko nije smeo da se javi.

Nikada u ovakvim prilikama nisam bio sklon da donosim zaključke samo na osnovu onoga što sam video ili saznao, jer uvek postoji mogućnost da je bio još nečega. Da li je glavni (i jedini) uzrok tragedije konzumiranje alkohola verovatno nikada nećemo da saznamo. Moguće je još i da ga je neko vozio "zaslepilo" farovima u mimoilaženju, da mu je izletela neka životinja ispred motora, da ga je strefio neki zdravstveni problem, .... ? Dovoljno je i da te pritera da kineš i par sekundi si van funkcije. U svakom slučaju je bilo očigledno i sigurno da je brzina bila prevelika, zna se da je bilo konzumiranja alkohola i sigurno je da su smrtonosne povrede nastale usled jakog udarca glavom u betonski stub. A da li je bilo još nečega što je doprinelo ovakvom rezultatu .....?

Sinoć (utorak 24.04.2018.) u 21h i 50 minuta, poginuo je moj kolega i dobar drugar dr. Saša Zlatić (1970. godište), doktor hirurgije, a upravo od juče i profesor na medicinskom fakultetu u Nišu. Upravo sam se vratio sa mesta tragedije (stigao sam tamo petnaestak minuta nakon udesa) i prizor je bio strašan. Policija je već bila stigla i nismo odmah mogli da priđemo telu i motoru, ali smo nakon završenog uviđaja (trajao do pre pola sata), mi njegovi drugari, uklonili motor i rasute delove sputa i sakupljali komade opreme i delove lobanje i mozga po travi i u ostacima (kacige koja se razletela u paramparčad). Saša se vraćao sa još dvojicom kolega iz restorana Marjan (Draževac) gde je proslavljao postavljenje na mesto profesora na fakultetu. Popilo se, ali je Saša bio krupan i jak čovek i mogao je da podnese prilično alkohola. Neposredno pre udesa ova dvojica kolega (koji su bili na jednom motoru) su se zaustavili zbog pišanja, a Saša ih je pretekao i nastavio dalje. Kada su nastavili put, nakon petstotinak metara (iza blage leve krivine), nailaze na slupan motor (udario u betonski električni stub), a telo nalaze u travi pored puta tridesetak metara dalje. Glava je praktično bila potpuno razmrskana i smrt je bila trenutna. Motor (Honda Varadero 1000), je uništen do neprepoznatljivosti, a betonski el. stub (u koji je motor udario) je slomljen, a trag udarca je na visini od skoro dva metra. Bilo nas je na mestu udesa desetak motorista i očigledno je da je Saša iz nekog razloga "ispravio" blagu levu krivinu, proklizao po travi pored puta, udario prvo u saobraćajni znak, a zatim (petnaestak metara dalje) i u električni stub (gde je motor i ostao), a telo je nastavilo po travi još tridesetak metara. Inače je Saša imao kuću u ovom selu na jedan kilometar od mesta pogibije i tamo je bio krenuo. Ovaj put je poznavao bukvalno ko svoj džep jer je skoro celi život tu prolazio, a zadnjih godina uglavnom motorom (do pre par meseci Transalpom, a od nedavno Varaderom). Sa Sašom sam se čuo par sati pre tagedije (u pola osam), zvao me iz kafane da im se pridružim i da se dogovorimo za zajedničku vožnju do Ravne Gore. Umesto dogovora i zajedničkog putovanja sakupljali mu delove tela po travi i spremamo se da ga odpratimo na večni počinak. Saša je imao suprugu i dve ćerke. Njemu neka je laka zemlja a porodici moje iskreno sučešće.

Nisam lično probao, ali znam neke koji jesu i svi tvrde da je to loše. Na pravcu čak i upotrebljivo, a za krivine katastrofa. Skidali su ih vrlo brzo nakon probe.

Ja sam i postavio temu upravo iz razloga da dobijemo informacije i predloge od onih koji bolje poznaju ovaj kraj i zaista su bili dragoceni vaši saveti. Vrlo je verovatno da smo se sreli ispred Aranđelovca u to doba, ali su nam mnogi usput ablendovali i pozdravljali nas tako da je teško setiti se svakog detalja. Na putu nismo imali ni jednu kritičnu situaciju, automibilisti su bili svuda izuzetno korektni i ustupali nam prednost i tamo gde je nismo imali.

Putovanje proteklo lepo i bezbedno. Iz Niša krenulo pet motora, već u Kraljevu jedan kvar (crkla pumpaza gorivo na jednom Suzukuju). Kolega ostao da se otloni kvar i pridrušio nam se kasnije. U Mrčajevcima se priključilo još pet motora i nastavljamo do Požege. Tu još jedan kolega ima peh sa gumom i ostaje kod vulkanizera da se sanira kvar (vulkanizer međutim totalno zasrao stvar i kolega se vratio u Rekovac). Ostatak ekipe stiže na Kadinjaču. Produžavamo predivnim predelima pored Drine i zastanemo povremeno da se uslikamo pored nekog znamenja a i da malo uplašimo glad. Zbog češćih pauza stižemo u banju Koviljaču predveče i tu nas "preuzima" naš član ĐoleLo, a pridružuje se i Štampar. Krećemo prema Gučevu (gde već u potpunom mraku postavljamo šatore i gde smo i prenoćili). Đole i jedan od "naših" nadgledaju postavljanje šatora. Ova destinacija inače služi okolnim ljubavnicima kao omiljeno msto za "izlete", međutim ove noći su im neki padobranci pokvarili planove. Uglavnom smo nakon postavljanja šatora pristupili večeri (dostavljen roštilj u organizaciji Đoleta i uz pomoć njegovih koleg). Normalno da večera ne ide bez piva i tako smo posle toga napravili po koji snimak, pa na spavanje. Noćni pejzaž sa Gučeva Ujutru su nas probudili slavuji i tek smo tada mogli da vidimo lepotu mesta na kome se nalazimo. Grehota je samo što je tokom 1914. god na tom mestu mnogo krvi proliveno i što su mnogi ostavili svoje kosti po ovim predelima. Neka im je slava, a mi smo ovom načom vožnjom i posetom pokušali da ih otmemo od zaborava. Sledeća destinacija mačkov kamen. Lepa vožnja planinskim putevima (preko Loznice i Krupnja). Mačkov kamen Sa Mačkovog kamena ponovo do Krupnja i zatim do Tekeriša Trkeriš. Mesto gde se odigrala Cerska bitka. Meni je ovo mesto bilo značajno jer je ovde poginuo i moj rođeni pradeda Milorad Živić. ovde se rastajemo sa Đoletom, on se vraća u Loznicu, a mi produžavamo dprema valjevu i Lazarevcu. Nažalost, fotoaparat je ostao bez baterije pa nema snimaka, ali smo u lazarevcu obišli crkvu i spomen kosturnicu poginulim ratnicima sa Kolubare. Sveštenik nam je održao i besedu i opisao tok događaja iz tog perioda. Sa ovim smo završili plan koji smo imali pred sobom na ovom putu, u Lazarevcu su nam naši kolege organizovali ručak i odatle je svako krenuo na svoju stranu. Uglavnom je povratak protekao u noćnoj vožnji i lepo je što smo se svi bezbedno vratili kućama. Predivna vožnja, dobro druženje i dobri ljudi (i oni su krenuli na put i oni koje smo sreli na tom putu i upoznali). Hvala svima!

Malopre stigoh kući nakon prelepe vožnje i druženja sa dobrim ljudima. A imao sam i čast i zadovoljstvo da uživo upoznam i družim se sa kolegama sa foruma (Štampar i ĐoleLo). Posebno bih se zahvalio omladincu Đoletu koji je nam se našao kao ispomoć za sve što nam je trebalo, a danas je sa nama obišao Mačkov Kamen i Tekeriš. Fotografije i "putopis" čim se malo odmorim.

Iskustvo od juče: U roku od pola sata pregorele mi dve lemilice, a obećao sam kolegi iz Svilajinca da mu do sutra uradim regler. I odmah na motor i gaaas do Niša i nazad po lemilicu. Podložio ga ja baš domaćinski. I čudo jedno koliko je danas bilo "ludaka" po putu koji su mi oduzeli prednost. Bar dvadestak njih izletelo ispred mene (a inače mi je redovno sledovanje na ovoj deonici tri do četiri oduzimanja prednosti). Na kraju mi i policajac koji je stajao pored radara (pored koga sam prozviždao bar dvostruko većom brzinom od dozvoljene) pripretio palicom. Namnožilo se budala pa to i je!

Gde može da se kupi ovaj komplet za dve osobe (serija 27) i od kog materijala bi trebalo da bude?

Kako (na osnovu vaših sugestija) stvari stoje, izgleda da će plan "malo" morati da se promeni. Najviše probema pravi neasfaltirani put od Ljubovije do Mačkovog kamena, pa će iz tog razloga put pored Drine da se produži do Banje Kovijače, a zatim idemo do Gučeva, Loznice, Krupnja, Mačkovog kamena, Zavlake, Tekeriša. U ovoj opciji teško ćemo da stignemo prvog dana do Tekeriša (na noćenje), nego ćemo morati negde ranije usput da se "ušančimo" i prenoćimo. To znači da će drugi dan da nam bude priično "nategnut" (verovatno i pretegnut) pa će iz tog razloga morati malo da se koriguje plan za povratak. U svakom slučaju nam je plan bio da obiđemo mesta gde su se vodile bitke tokom 1914. (Cer, Mačkov Kamen, Kolubara) i to će i da bude ispunjeno, a ostalo je manje bitno. Hvala onima koji su pomogli savetima, a ja ću (po povratku) da okačim kao neki putopis i koju fotografiju (pod uslovom da me ovi moji sa kojima idem ne ubiju zbog promene trase). Ukoliko još neko ima neki savet ili sugestiju slobodno neka to napiše. A DjoleLo neka pripremi predavanje koje će da nam održi o zanimljivostima iz njegove okoline.

Alkohol iz apoteke je 96-97%.

Poštovane kolege, povodom stogodišnjice pobede u Velikom ratu, Moto klub Veterani 63. Padobranske, 21. i 22. aprila organizuje vožnju gde bi se obišla mesta na kojima su se tokom 1914 odvijae važne bitke. Plan je da se krene iz Niša i da se preko Kruševca, Kraljeva, Čačka i Užica stigne na Kadinjaču, tu se napravi pauza i onda da se (uz Drinu) nastavi do Mačkovog kamena i Tekeriša (gde bi se i noćilo u šatorima). Interesuje me zna li neko ima li u Tekerišu (ili u blizini) kamp ili neko pogodno mesto gde bi moglo da se postavi desetak šatora? Takođe su dobrodošli i predlozi šta još obići na ovoj trasi, kao i mesta gde može da se nešto pojede. Drugog dana je predviđeno da se ode do Lazarevca (spomen kosturnica borcima sa Kolubare), zatim preko Ljiga do Kadine Luke, pa do Ravne gore, Gornjeg Milanovca i Kragujevca, Rekovca do Kruševca i nazad za Niš. Idu dvanaest motora, a trasa ukupno oko 800 km.

Izvini kolega, ali sve što si napisao (osim ovog što sam "boldovao") je potpuno proizvoljno i uglavnom netačno.

I moj je original američki iz 42. Ja sam nu samo skratio onaj šiljati vrh za par santimetara (lepše mogu da posečem travu i da poravnam teren sa njime). A naći ćeš ti mesta i na ovom motoru za sve što ti treba. (A sikirica i ašovče su obavezan alat).

Sveto, nosim (za sada) ono staro vojničko ašovče sa drvenom drškom (kod mene ima mesta gde da se pričvrsti), ali razmšljam da ga zamenim za ovu "modernu" verziju sa metalnom sklapajućom drškom (jer je mnogo manjih gabarita).

Testera služi iskljčivo za presecanje stabala i debljih grana, a sekirom možemo i da presečemo stablo i da nacepkamo drva i da zakucamo klin, i da napravimo kočić, i da posluži kao pomoćna alatka oko motora, ....! Ja imam sekiricu od 0,8kg težine i 33cm dužine, ali smatram da je preteška i da je oko 0,6kg idealna težina za kampere.

Serijski regleri su dobar izbor (ali su prilično retki i skupi su). Ja sam još pre četvrt veka radio trofazne serijske regulatore (za neke druge namene i za mnogo veće snage), ali je vrlo problematično napraviti ga (u domaćoj režiji) da ima prihvatljive gabarite i prihvatljivu cenu (za naše domaće prilike). Sa druge strane, pararelna regulacija (i pored nekih negativnih osobina), uz pravilan izbor kompnenti (i uz pažljivu izradu), može sasvim korektno da obavlja funkciju dugi niz godina.