Tačno je da na 100 pređenih kolometara tih tri litra (450 dinara) i nije neka cifra, ali recimo na 10.000 km ipak jeste. Međutim ima jedan bitniji razlog zbog čega treba kontrolisati potrošnju, a to je da povećana potrošnja može da vam ukaže i na neku neispravnost na motoru. Moj motor u proseku troši oko 5,5 litara (imam neki programčić na telefonu gde upisujem tankovanje i kilometražu i koji mi prati i obračunava potrošnju) i onda se odjednom desi da mi na dva uzastopna tankovanja potrošnja bude preko sedam litara? To mi je znak da je došlo do neke brljotine na motoru i da treba da se provere neke stvari (svećice, brizgaljke, filter, ...). Uglavnom kod mene bude da su se dizne (brizgaljke) nešto "zaprljale" i sipanjem sredstva za te namene u benzin potrošnja se vraća u normalu. Dakle kontrola potrošnje benzinaa nije samo u funkciji uštede, nego još višeu funkciji kontrole stanja agregata. Uostalom to bi bilo isto kao da nas ne interesuje da li nam mtor troš pola litra ulja na hiljadu kilometara, ili na deset hiljada. Novčano zanemarivo, ali nam takva potrošnja ukazuje da nešto nije kako valja.

Upravo tako, Mile je objasnio razliku između paničnog i oštrog (ali kontrolisanog) kočenja.

A suštinska razlika između kontrolisanih i nekontrolisanih uslova upravo i jeste u tome što u iznenadnim situacijama mi ne biramo podlogu na kojoj smo i što uglavnom i nemamo pojma kakva je ta podloga (po pitanju "gripa") i pojma nemamogde je granica snage kočenja, dok ne dostignemo tu granicu. Već sam u prethodnim postovima (u ovoj temi) sve ovo napisao i izneo stav da ABS nije svemoguć niti da obavezno omogućuje kraći zaustavni put u svim okolnostima, nego samo umanjuje mogućnost od iznenadnog gubitka trakcije i nekontrolisanog klizanja. I smatram da je greška u komentarima mnogih kolega što svaku potrebu za brzim i oštrim kočenjem nazivaju paničnim kočenjem? Panično kočenje (ili bilo koja druga panična radnja) podrazumeva da se radi o refleksnom reagovanju (bez svesne kontrole svojim postupaka), što se uglavno završava padom, dok svesna potreba za vrlo oštim kočenjem ne podrazumeva paniku, ali isto tako može da se završi padom zbog gubitka trakcije i proklizavanja. Već sam naveo ranije da mi se više puta desilo da je i prilikom opreznih kočenja dolazilo do proklizavanja (na podlozi gde se tako nešto ne očekuje), kao i da sam povremeno morao da kočim veoma oštro (ali kontrolisano) što je opet uzrokovalo proklizavanje (uglavnom bez pada). Smatram da je upravo u takvim situacijama ABS dragocen pomoćnik.

Ma odlično ja znam kako funkcioniše ABS, nego jesi li ti pročiao post na koji sam dao ovaj svoj komentar? Kolega je napisao da mu zadnji točak skoro uopšte ne koči (da je kočnica tvrda i da koči svega sa oko petine snage). Dakle nije uopšte napisao da točak blokira pa popisti, nego da neće da koči, pa se moj komentar odnosio isključivo na ovu tvrdnju. Što se ostalog tiče, već sam u prethodnim komentarima naveo da verovatno ima onih koji mogu da pobede ABS u dužini zaustavnog puta, ali samo u kontrolisanim okolnostima i na poznatoj podlozi, a u iznenadnim situacijama i na nepoznatoj podlozi vrlo teško.

Imam i ja popriličnu masu (oko 110kg). Nego mi baš čudno da kod tebe motor slabije koči sa ABSom? Kod mene nema razlike u kočenju sa i bez ABSa, jedino što kada je ABS uključen dolazi do trenutnog popuštanja kočnice u momentu kada krene proklizavanje.

Nisam bio lenj (a i vozilo mi se) pa sam nakon što sam pročitao ovaj tvoj post motorom otišao do Ruske crkve (selo GornJI Adrovac). Od mene pa do tog mesta ima oko četiri kilometara sa dosta krvina i sa oštrim usponima (a u suprotnom smeru sa nizbrdicama). Istestirao detaljno ponašanje ABSa na svom motoru i samo sa zadnjom i samo sa prednjom kočnicom i solo i sa suvozačem (suvozačicom) i na asfaltu i na makadamu sa peskom i šljunkom. Motor koči izvanredno u svim situacijama i ABS reaguje tek u momentu kada krene proklizavanje točka i kočenje se nastavlja ponovo gotovo trenutno (do ponovog proklizavanja). Imam i opciju da se ABS isključi i probao i to i apsolutno je kočenje sigurnije u svim uslovima sa ABSom. Opet naglašavam da ABS kod mog motora reaguje tek u momentu kada točak proklizne i da ta asistencija traje samo delić sekunde. Već sam ranije napisao da mi je ovo prvo vozilo sa ABSom i da nemam neko drugo iskustvo s tim, ali bih, po ovome što si napisao, rekao da je ABS na tvom motoru imao neku falinku.

U prethodnim postovima uglavnom se govori o principima rada i tehničkim detaljima ABS sistema, a ja ću probati da iz par ličnih iskustava dam viđenje kako to zaista deluje u realni uslovima. Ovaj motor koji sada koristim je prvo (i jedino) vozilo koje sam vozio, a da ima ABS, tako da je i moje iskustvo isključivo vezano za ABS nastalo vožnjom ovog motora. Inače ja prilično često namerno pritisnem kočnice da ABS odradi (da bih proverio da li je u funkciji i da se ceo sistem ne bi "ustajao". A desilo mi se nekoliko puta da je ABS odradio posao baš za ono za šta je predviđen i smatram da ne bih uspeo da izbegnem udar u prepreku (ili pad) da nije bilo ABSa. Par primera: Bulevar nemanjića u Nišu, tri trake za svaki smer, vreme toplo, sve tri trake zaposednute (ali nije neka gužva). Na dvadesetak metara ispred mene (u srednjoj traci) ide neki kombi, približavamo se raskrsnici sa semaforima ali je zeleni talas i svi uglavnom voze 60-70 km/h. Ja bih da se prestrojim udesno i za trenutak pogledam udesno i onda u retrovizor vidim auto koji je blizu mene u toj traci. Vraćam pogled ispred sebe i vidim da je onaj u kombiju (dok sam ja gledao retrovizor) iz čista mira zab'o kočnicu i zaustavlja se. Nemam mesta ni za levo ni za desno, stiskam i prednju i zadnju, ABS radi ko mitraljez i zaustavljam se na tridesetak santimetara od kombija. Nije to bilo panično kočenje, nego jednostavno nije bilo vremena za "doziranje" i cinculiranje da se brzo ukoči punom snagom sa obe kočnice, a da ne dođe do proklizavanja. Bez ABSa ne bih uspeo. Drugi primer: Na jednom delu puta između Žitkovc i Aleksinca (put skoro prav, bez zakrpa i rupa, dušu dao da se nagazi malo brže), na svakih pedesetak metara venac ili "krajputaš" nekom ko je tu stradao. A razlog je što je sastav asfalta takav da čak i pri vrlo opreznom kočenju dolazi do blokade i klizanja i sletanja i udesi su na tom delu skoro svakodnevni. Desilo mi se na tom delu više puta da mi ABS odradi, a da ja pri tome nisam prikočio ni približno da bi (po mom osećaju) došlo do blokade i proklizavanja. Ima dosta onih koji tvrde da dobar "majstor" može brže da ukoči bez ABSa nego što sa ABSom i ja takođe smatram da je to verovatno moguće. Međutim to bi bilo moguće u uslovima kada je sve pripremljeno za probu i kada znamo i odakle počinjemo da kočimo i kada smo već više puta isprobali i stazu na kojoj se ta proba odvija i kada nam je poznato koliku trakciju možemo da ostvarimo na toj podlozi. Ali tvrdim da u realnim uslovima od toga nema ništa, jer smo često u situaciji da moramo oštro da kočimo (ne panično), a da pri tome pojma nemamo kakva nam je podloga i kada će da krene proklizavanje (radi se o delićima sekunde). I dok mi tako "doziramo" kočenje (da ne bi bilo panično) i dok tražimo gde je granica proklizavanja, lepo stignemo do prepreke i zakucamo se. Ne treba se zavaravati da će ABS da nam omogući neko bitno kraće kočenje i brže zaustavljanje, ali može da nam omogući da to sigurnije odradimo.

Ma kaži slobodno, nemoj da se stidiš.

Motor sam podizao jer nisam dobro spustio "ćopavu" pa se svalio (bez mene), a kičma stradala jer je već odavno bila "načeta", pa sada vrlo malo treba da se povrede obnove. Ni pet kila ne bih smeo da podignem a ja zapeo da dižem ovoliki motor. Imam sreću što se prilično brzo oporavljam od povreda, pa sam tako i ovog puta počeo da "funkcionišem" (bar delimično i uz pomoć svakojakih lekova) već posle dva dana. Ne mogu da hodam duže (a ni da stojim ili sedim u mestu), ali motor bez problema vozim svakodnevno (normalno, Brufen se porazumeva pre i nakon vožnje). A uostalom (sobzirom da uglavnom živim sam), nemam mnogo izbora hoću li da se izležavam, ili ću da se potrudim da što pre stanem na noge.

A koliko sme da bude star motor da se ne bi smatrao za bogalja? Moj star već 22 god. i vozim se sa njim svakodnevno bez ikakvih kvarova ili nedostataka.

Ja sinoć instalirao (sa sajta MegaSrbija) "skockana verzija" iGO NextGen Basarsoft (9.18.27.736574, verzija 13. jun 2019.) i sve funkcioniše izvanreno i bez zastoja. Danas testirana na tridesetak kilometara. A isto tako "skockana verzija" iGO Israel (sa istog sajta i od istog autora) bila je potpuno neupotrebljiva, pa je juče deinstalirana.

Sinoć instalirao iGO NextGen Basarsoft "skockannu" verziju, Danas je isprobao na tridesetak kilometara i sve funkcioniše odlično i bez zastoja (za razliku od one Israel "skockane" verzije koju sam instalirao pe par meseci i koja je bila potpuno neupotrebljva).

Koristio sam neposredno pred crkavanje prethodnog telefona tu verziju Basarsoft (osnovna a ne "skockana") i bio zadovoljan, međutim ova "skockana" Israel verzija je katastrofa.

Ja sam godinama uspešno koristio iGO primo, međutim crkao mi telefon i onda sam na novom telefonu pre par meseci instalirao tu neku iGO Israel Nextgen "skockanu verziju". To je katastrofa i praktično je neupotrebljiva. Prvo što je problem je pronalaženje GPS signala (mora nakon svakog startovanja da se briše folder "save" pa i tada potraga traje i po dvadesetak minuta). U toku vožnje navigacija kasni i po par minuta, gubi GPS signal, blokira se, .. Beži od tih skockanih verzija, nađi neku osnovnu verziju bez bilo kakavih dodataka. I ja sam upravo u potrazi za takvom nekom verzijom jer sam ovu moju "skockanu" upravo deinstalirao.

Ma džaba što je jedan Kepa vrbovan (a možda i podkupljen ili čak ucenjen), kada je i dalje situacija na forumu takva da kada na jednog koji vozi GS i ne žali se na njega, ima barem deset onih koji ga nikad nisu uzjahali, ali se kunu u sve da je to nešto najgore što je ikad napravljeno.

U poslednjih mesec dana došlo mi na proveru šest reglera i kod svih je problem bio u tome što je unutrašnjost bila napunjena vodom. Ja reglere koje radim zatvaram alumunijumskim limom i lepim ih za kućište epoksidnim dvokomponentnim lepkom i praktično nema šanse da tu voda uđe. Ispostavilo se da voda prodre na mestu gde provodnici (kroz gumene vođice) ulaze u regler. Jednostavno kada se motor pere jakim mlazom vode (ili kada mlaz na neki drugi način udari na ovo mesto) ona prođe između provodnika i zaptivne gume i napuni unutrašnjost i kasnije napravi spojeve unutra. U prethodnim godinama ovakvih kvarova gotovo da nije bilo, a sada baš krenulo vrlo često. Izbegavajte da koristite vodeni mlaz kada perete delove motora gde imate komponente od elektro instalacije ili neke eloktro uređaje, jer možete da napravite štetu. Jeste motor otporan na vlagu i na padavine, ali vodeni mlaz (pod pritiskom) može da prodre bilo gde i da napravi haos.

Pre nekoliko godina je neko udruženje za osobe sa Daunovim sindromom u Nišu organizovalo ukupljanje takvih osoba iz Evrope. Bilo osamdesetak osoba prisutno. Moto klub kome pripadam dobio je upit od organizatora da li smo u mogućnosti da organizujemo i ostvarimo moto-vožnju za takve osobe po gradu (gde bi smo obišli sve bitnije znamenitosti Niša). Uz pomoć još nekih klubova i uz obetbeđenje i pratnju policije uspešno smo izveli akciju i svaka od ovih osoba (uglavnom uzrasta od 14-25 godina) je kao suvozač na motoru prošla desetak klometara. Ne treba da naglašavam da niko od njih do tada nije imao prilike da se provoza motorom. Oduševljenje je bilo obostrano (i za njih kao suvozače, a i za nas koji smo im ovo omogućili). Za mene (a i za sve koji smo u ovome učestvovali) bila je ovo najlepša i najhumanija akcija u kojoj smo učestvovali, a emocije su bile neverovatne. Svi smo se na pauzama trudili da sakrijemo suze. Bila jedna devojčica (iz italije) koja zbog fizičke deformacije lobanje nije mogla da stavi nikakvu kacigu i tužno je pratila (iz autobusa koji je išao sa nama) vožnju na motorima kroz grad. Kada smo se vratili u taj dom-školu gde je bilo okupljanje, u dogovoru sa njihovim vaspitačima i sa policijom, stavio sam tu devojčicu na motor i desetak minuta je vozio po dvorištu (prilično velikom i sa delom gde ima park). Nikada neću da zaboravim stisak njenih ruku oko mene dok smo se vozili.

Što se mene tiče, slažem se sa tvojim komentarima i zaključcima, međutim čini mi se da postavljaš stvari isključivo kao crno-bele, odnosno nastupaš kao neko ko smatra da ili treba nositi apsolutno svu moguću oremu i to u svakoj prilici, ili ne sedati na motor. Ja, sa druge strane smatram isto da treba nositi opremu, ali je treba prilagoditi za svaku vožnju posebno jer opet smatram da mi nije svaka vožnja podjednako rizična, (a spreman sam da prihvatim određeni rizik). Poštujem tvoje pravo na takav stav, međutim ne mogu da ga prihvatim kao široko primenjiv za većinu motociklista u realnim (svakodnvnim) uslovima. Možda ti motor koristiš na drugačiji način i u drugačije svrhe nego ja i možeš da postupaš po pitanju opreme na način koji ovde opisuješ (što podržavam i što je sasvim u redu), ali ipak moraš da budeš i malo "fleksibilniji" i prihvatiš da to jednostavno nije uvek moguće kod svih koji motore koriste svakodnevno (osim ako se ne odreknu vožnje motorom). A koliki je rizik u svakoj vožnji zavisi od svega onoga što si ti već naveo u prethodnim komentarima, ali i od znanja, umešnosti, isustva i individualnih psihofizičkih spsobnosti svakog od nas. Nažalost, najmanje opremu koriste upravo oni sa najmanje znanja i sa najmanje iskusta (a koji već sve znaju i sve mogu), pa su nam i crne hronike uglavnom ispunjene sa takvima. I pošto reče da primer koji sam naveo o opremi u vzduhoplovstvu nije pogodan za ovu priču, vo sledećeg: Ukoliko bi smo Rosi i ja izašli na stazu, on bi komotno mogao da izađe i u kupaćim gaćama, a ja i u čeličnom oklopu i tvrdim da bi on (i sa takvom "opremom) bio neuporedivo manje ugrožen po pitanju sigurnosti u odnosu na mene, a iz razloga što bi on vozio verovatno sa četvrtinom svojh mogućnosti (i gotovo da ne bi bilo šanse da doživi udes), a ja sa pet četvrtina svojih mogućnosti (i gotovo bez šanse da NE doživim udes). Rekao sam u ovoj temi šta sam imao i neka svako proceni šta mu je činiti po pitanju svoje bezbednosti i kakvu će opremu da koristi, a rezltate svojih odluka (ispravnih ili neispravnih) dobijamo naknadno.

Moguće je da postoji i bolji izbor od motora za za ovakav prevoz, ali je (bar po meni) i prevoz motorom veoma pogodan za ovakve namene. Uostalom red je da se prisetimo da se motor kao prevozno sredstvo (najčešće baš za ovakve svrhe) koristi već duže od jednog veka i nisam do sada čuo da je motor nepogodan za vožnju kroz grad i za bliže destinacije. Takođe su i zakonodavci u svim zemljama donosili zakone i propise u vezi vožnje motora, kao i o opremi koja je obavezna (i koja se preporučuje). pri tome su se ti proisi i preporuke usklađivali i dorađivali sa tehničkim inovacijama i karakteristikama motora u nekom periodu, kao i ostanju puteva i saobraćaja u istom periodu. I ljudima (motoristima) nikada za to vreme nije palo na pamet da je motor neadekvatno prevozno sredstvo za takve namene. šta se onda toliko izmenilo u poslednjih par godina (ili decenija) pa da motor postane neadekvatan za tu namenu? Vraćam se opet na ono što sam naveo u svom prvom postu, a odnosi se na planiranju konkretne vožnjei na procenu rizika: Piloti i putnici u putničkim i turističkim avionima ne nose ni kacige ni skafandere ni padobrane (bez obzira što avion može da se pokvari i sruši se, jer je mogućnost za takvo nešto ipak veoma mala). I piloti i saputnici na sportskim avionima ne nose ni kacige ni padobrane kada idu na maršutu (ili prelet) ukoliko pri tome nemaju nameru da izvode akrobacije ili vrše neke ekstremne radnje sa avionom, ili vrše neku obuku, a ukolko imaju takav zadatak i cilj onda nose i kacige i padobrane (jer je verovatnoća za udes dosta izvesnija). Čak i piloti na borbenim avionima ne biraju podjednako složenu zaaštitnu opremu za svaki let, nego se i ona prilagođava onome što će da bude zadatak pri letu (bez obzira što bi najsigurnije bilo da se nosi oprema poodna za sve uslove). I autom kada pođemo na put koristimo pojaseve, ali ne znam nekog da koristi ugljenična sedišta sa pojasevima na četiri tačke, kacige i nezapaljiva odela, (što je obavezna i normalna orema kada pođemo na stazu ili na ozbiljnu terensku vožnju). Ja zaista ne vidim šta je tu vožnja motora drugačija ili specifičnija od drugih delatnosti (u kojima postoji neki rizik). Opremu biram prema onome u kakve svrhe imamo nameru da koristim motor na toj vožnji i prilagođavam je stepenu rizika koji očekujem pri tome. Več rekoh da su zakonodavci propisali i obaveznu ( ipreporučenu) opremu, a naše je čime ćemo još da je dopunimo eventualno.

Četrnaest kilometara vožnje kroz gradski saobraćaj spada u ozbiljnu vožnju i tu nema improvizacije i zabušavanja. A ja sam već u svom prvom komentaru naglasio da svaka vožnja zahteva i adekvatnu opremu i pripremu i naveo šta ja koristim na kilomtar ili dva, a šta na duže i upravo sam to i naveo kao primer kada sam pomenuo proračunati rizik.

Nije mi bila namera da propagiram vožnju bez opreme (jer smatram da je to neodgovorno i opasno), nego sam samo napisao na koji način ja postupam (što ne tvrdim da je ispravno). Što se patika tiče ne smatram ih uopšte za opremu i svrstavam ih u isti rang sa papučama, a kada idem dalje od prodavnice oblačim ČIZME i svu ostalu ozbiljnu oremu (zimi tekstilnu, a leti uglavnom kožnu). Do prodavnice odem i u sandalama (sa kacigom i rukavicama obavezno). A rizik pri vožnji od 30km na sat i sa 100km na sat ni približno nije isti i to kako zbog mogućnosti da će do udesa uopšte da dođe (zbog bitno dužeg vremena za uočavanje i izbegavana opasnosti), tako i zbog toga što su posledice eventualnog udesa pri manjim brzinama bitno manje (sila je jednaka masa puta brzina na kvadrat). Opet napominjem da treba nositi opremu (adekvatnu) prilikom svakog sedanja na motor, ali je (bar meni) nemoguće da za vožnju od dva minuta (do prodavnice) navlačim na sebe sve ono što nosim kada krenem na vožnju od desetak kilometara ili dalje. na to sam mislio kada sam pisao o proračunatom riziku, a ne da ne treba uopšte koristiti opremu ili koristiti "opremu"(recimo patike) koja nema nikakvu zaštitnu ulogu.

Što se opreme (zaštitne) tiče, treba naći kompromis jer često preterana količina (ili neadekvatna vrsta opreme za date vremenske uslove ili vrstu vožnje) isto može da uslovi da nam vožnja bude nesigurna i neprijatna. Svaka delatnost kjom se bavimo nosi i neki rizik, pa tako i onaj ko vozi motor mora da računa sa nekim rizikom i da bude svestan da postoji mogućnost da doživi nesreću i da bude povređen. Vrlo je bitno da svako za sebe (i za svaku vožnju) odredi kojem se riziku izlaže i da na osnovu toga izabere i odgovarajuću opremu. Kada vozim zimi oblačim sve što imam (da bih se zaštitio i od hladnoće i od mogućeg pada koji je u takvim uslovima vrlo izvestan). Kada po vrućini krenem negde na par kilometara, nosim patike (ili sandale), često obučem i šorts i majicu i rukavice. Pri tome načinom vožnje (sporo i opušteno) smanjim mogućnost da doživim udes na minimalnu meru (što nikako ne znači da je moguće da se tako nešto isključi) ali se to uzima u obzir kao proračunati rizik. I tokom leta na dužem putu nosim kožne pantalone i jaknu i ozbiljne čizme. rukavice se uvek podrazumevaju. Jeste tačno da čovek može da doživi udes i na vožnji od par stotina metara od kuće, isto kao i na par stotina kilometara, ali opet naglašavam da je situacija takva da na vožnju od par kilometara mogu da vozim i sa 20-30km/h, a na dužem putu to ne biva nikako. A takođe i ako se smlatim u blizini kuće komplikacije su (i za mene i za bližnje) mnogo manje nego na par hiljade kilometara dalje. Meni je motor prevozno sredstvo a ne sredstvo za iživljavanje i nabijanje adrenalina, pa shodno tome i vozim takvu vrstu vožnje i nosim i odgovarajuću opremu za datu priliku. Kada sam pre tri godine imao udes (na petstotinak metara od kuće) imao sam na sebi kacigu, sandale, šorts, rukavice i prsluk. Pri udesu napukla kaciga (Shoei) i spasila mi glavu, a sakupilo se ukupno četrnaest preloma (uglavnom rebara, neka i višestruko), da pri tome nisam imao ni jednu jedinu ogrebotinu bilo gde na telu. Pre svega načinom vožnje (i predviđanjem u saobraćaju) umanjiti mogućnost da dođemo u situaciju da imamo udes, a izborom opreme smanjujemo mogućnost da pri eventualnoj nesreći teže stradamo. Tačna pravila šta nositi u određenoj situaciji niko ne može da nam odredi, to sami moramo da odlučimo (prema proceni opasnosti na konkretnoj vožnji i prema onome koliko smo spremni da rizikujemo).

I kod mene vrlo često dođe na "obradu" potpuno ispravan regler, a kolege koji ih šalju (ili "majstori" kod kojih su oterali motor) ubeđeni da je regler crkao. A najčešće bude neki loš spoj, ili potpuno neispravan akiumulator, ili neispravni namotaji.

Aco, ja sam svoj motor kupio sa pređenih 40.000km i odmah obavio sve kontrole i radove predviđene za tu kilometražu i nije bilo potrebe da se bilo šta šteluje (a nije bilo ni tragova da je ranije štelovano). Sada imam blizu 100.000 km, kontrole ventila sam vršio na svakih 10.000 i do sada nije bilo potrebe da se bilo šta dira oko toga. Zazor isti kao i pri prvoj kontroli.

Normalno je da se greje (ukoliko nije upaljeno svetlo grejanje je veće). Premeri napon (sa upaljenim svetlima i sa 2500 ili više obrtaja). Ukoliko je u intervalu 13,8-14,4V ne diraj ništa.