Jvari prevoj 2.379m od pre par godina kompretano asvaltiran tako da nista od adv voznje opisane na dangerous roads sajtu ali pogled i osecaj i dalje na nivou. Jos jedna krivina a iza nje pocnjie vozic granicni vozic Koji ide u nedogled Jos malo i stizem do Kazbeka sadasnje Stepanminde Posto jos uvek imam vremena produzujem pravo do Ruske granice koja je par km iza grada Na granci radno, mora da je to razlog onolikog vozica Vahta Kamaz preradjen u "autobus" cesto prevozno sredstvo po Sibiru ko je tamo radio ili poznaje nekog cuo je ili video kako je voziti se u ovome 10h do gradilista. Purpurni manastir, kako mi je Martin objasnijo postoji staza kojom je moguce stici za dva tri dana peska od Omala do ovde. Uslikano u pravom trenutku Krecem nazad prva druga "bam" stadoh 100m dalje nema mi torbe vracaj se naza dok je nisu pregazili... Pred tunel sa leve trane vidjam "precicu" staru trasu puta koja ide oko brda i ne deluje tako lose. Krecem se polako izmedju manjeg grumenja ali posle par stotina metara dolazim do poveceg odrona koji je nemoguce zaobici ovako natovaren, okreci nazad i vozi ko sav normalan svet :I (sledi nastavak)

Sat dva kroz ta brda i trebalo bi da stignem do Kazbeka Blejac dana Zavrsavam sa odmorom i upijanjem lepote i polako se spremam za polazak. Nabrzaka stajem za jos pokoju sliku. (sledi nastavak)

Kupujem zadnji amortizer za Dominatora 650 ili od nekog drugog motora u ispravnom stanju duzina od rupe do rupe ~342.9mm ili neki kraci za cm do dva Kontakt 063/73-42-747

"Spomenik Rusko-Gruziskog prijateljsva podignut 1983 kao svedocanstvo tekuceg prijateljsva izmedju Gruzije i Sovjetske Rusije. Nalazi se na Vojnom putu izmedju ski odmaralista Gudauri i Jvari prevoja. Kruznog je oblika sacinjen od kamena i betona nadvija se nad Djavoljom dolinom, unutrusanjost je ispunjena muralima iz Gruziske i Ruske istorije." Do spominka stizem malo posle podneva. Stajem na parkng a nedaleko od sebe vidim turing BMW ruskih tablica i vlasnika kako polako prilazi da uzme nesto iz kofera. Odma se zapoce prica a jezicka barijera se prevazidje govorom ruku i medjusobnim rusko/engleskim svahilijem. Ubrzo me poziva da se pridruzim njemu i njegovoj zeni na kafi. Sedam za sto i dobijam neciju presecerenu kafu dok oni porucise drugu. Popricasmo koliko smo mogli da se sporazumemo pa se rastasmo oni na svoju stranu a ja ka spomeniku. Pogleda sa spomenika neopsiv recima... (sledi nastavak)

Nastavljam dalje ka Kazbeku polako shvatam da sam opet pri kraju sa gorivom, vozeci odbrojavam preostale kilometre. Nedugo zatim u daljini vidim pumpu, nastupa trenutno olaksanje koje nece dugo potrajati jer kako se priblizavam shvatam da pumpa ne radi nedaleko odatle stajem da se raspitam gde ima pumpa kazu malo dalje je odmaraliste sa pumpom. Nastavljam da se penjem uz serpentine na isparenjima boreci se sa povremenim stucanjem motora koji mi jasno govori da je rezervi uskoro dosao kraj. Izlazeci na kraj sa serpentinama u daljini vidim Gudauri odmaralise, nekim cudom isparenja me posluzise pa stigoh do pumpe uz redovno toci full. Sad kad je rezervoar pun lakse se dise, a predeli nastavljaju da se nizu sledeca stanica spomenik prijateljstva. (sledi nastavak)

Izlazim iz Tbilisija bez mnogo saobracajne muke i hvatam pravac Vojnog puta koji me vodi ka Kazbeku i Ruskoj granici. "Vojni put (212 km) proteze se izmedu Tbilisja i Vladikavkaza prateci tradicionalnu rutu koriscenu od davnina od strane trgovaca i osvajaca. Pocinje u Vladikavkazu i krece se ka jugu kroz Terek dolinu i Darai klanac (Rusko Gruziska granica), pa pored Kazbeka i crkve Svetog Trojstva. Dalje na jugozapadu prolazi kroz regiju Khevi i Jvari prevoj gde dostize svojih maksimalnih 2379m nadmorske visine. Nedugo zatim prolazi pored spomenika Rusko Gruziskog prijateljstva podignutog 1983. Nakon toga put skrece jugoistocno prolazeci prored reke Tetri Argavi i kroz grad Mtuleti. Jos juzinije susrece se sa zidinama srednjovekovne tvrdjave Ananuri pre nego krene prema severu ka Misketi i Tbilisiju. Put je igrao znacajnu ulogu u ekonomskom razvaoju Traskavkazkog regiona i tokom Rusko-Kirkaziskog rata, dok je u skorijoj istoriji bio skoro neupotrebljen zbog rusko gruziskog "nesporazuma"." Prvo stanica srednjovekovna tvrdjava Ananuri Kratka pauza pa nastavljam dalje Predeli i priroda kroz koje prolazim sve vise i vise recima neopisivi Po predlogu Martina malo posle spomenika skrecem sa puta i stizem do interesantnog izvora Stara busotina ostavljena pre ko zna koliko godina evoluirala je u izvor krajnje interesantog oblika i jos interesantnijeg ukusa (gazirana metalana voda). (sledi nastavak)

23 Septembar Doslo je vreme da napustim Tbilisi i krenem ka Kazbeku, pozdravljam se sa novostecenim drugarima tovarim Dominu jos koja slika i polazim. (sledi nastavak)

Stizem oko podne u Tbilisi dobro prodraman od skorasnjih dogadjaja i odlucujem ipak ostanem jos danas u Tbilisju umesto da produzim ka Kazbeku, sto ce se vrlo brzo ispostaviti kao iznenedjujuce pametna odluka. Penjem se na sprat dolazim do kreveta gledam fali mi roll torba, uh gde nestade . Dolazi starija zena iz osoblja i poce se smejati posto sam proteklih dana zagubio telefon u hostelu i isti naso na krevetu... Elem potrazismo je malo i nadjosmo je u komodi pored kreveta, jedna od devojaka koja radi u hostelu je premestila juce da ne smeta x) Nakon ove zbrke izadjoh da terasu malo da se opustim i tu upoznah Martina poljaka koji vodi ture po Gruziji, razgovor i pivce sa njim mi pomogose da zaboravim sve sto sam prosao juce i danas. Inace Poljaci su po picu slicni Rusima mnogo vole da piju pogotovu pivo a ni votka im nije strana. Malo po malo skupi se jos par ljudi i Martin iznese da probamo specialitet. Votka od lesnika pije se ledeno hladna pola pola sa melekom, doduse mi nismo imali melko ali nas to nije sprecilo da je probamo Ukus ko da pijes nutelu sa 30% alkohola x) Uz ovu degustaciju upoznah i jednog Nemca. Nas troje se zdruzismo tokom razgovora pa se dogovorismo da veceras odemo do grada na degustaciju vina i kinkalija. "Kinkali nacionalno jelo Gruzije, sastoji se od kuvanog testa ispunjenog mesavinom mlevenog mesa srnetine, govedine i svinjetine zacinjeno lukom, crvenom paprikom, solju i kimom." Dok sam se okrenuo pade mrak i Martin nas povede do grada. Kao iskusni turisticki vodic i dobar poznavalac vina covek nas povede da se najedemo kinkalija a onda paravac vinski podrumi, usput nam objasni stosta o vinu i samoj proizvodnji koje je inace drugacije nego kod nas. "Vino se ovde pravi tako sto se ceo grozd sa stabljikom stavi u qveri (glineni cup) koji je zakopan u zemlji. Potom se ostavi dve nedelje otvoren da se zapocne vrenje posle cega se poklopac zapecati i ostavi narednih set meseci da se proces fermentacije zavrsi. Nakon toga se qveri otvara, vino se flasira a od ostatka pravi caca (loza po nasem)." Pri degustaciji se pokazao kao pravi poznavalac vina pa probasmo svakojaka dobra vina i cacu, na kraju i poneka boca vina nadje put do hostela. U povratku svratismo do marketa po pivo i provod se nastavi u hostelu do kasno u noc. Ekipa mutnija od Dunava sleva na desno, bivsi ruski mafijas trener borilackih vestina u UN, koleginica iz UN, nemac sa devojkom i ja. (sledi nastavak)

Ne znam gde bi postavio pitanje pa neka bude ovde, ako ima bolje mesto premstajte. Elem hteo bi da kupim kompresor vazduha 25l / 50l nesto ovako. Koristio bi ga da ponekad nesto izduvam mozda odvrnem neki sraf i tome slicno u sustini amaterski. Da li neko ima neki predlog ili iskustvo sta bi valjalo moze novo / polovno.

Iz iskustva ako imas navigaciju na tank torbi mozes samo da izgines gledajuci malo u nju malo u put bolje uzimi neki nosac sad vise nisu ni skupi moze da se nadje za desetak evra. Ali svakako nabavi i tank torbu odlicna stvar. P.S. Ja se ne bi birinuo o skidanju nosaca ako ce neko da se ovajdi od 10e neka ga

Bice nastavak ovaj vikend.

Ja sam isto za sator 4-5 jun

Jel postoji neka kotizacija za ucestvovanje, da je organizovano neko nocenje ako se ostaje dva dana?

Ja sam zaintersovan samo da se uklopim sa vremenom i gumama Moze link do fb-a

Kod mene je iridijumska izdrzala oko 12000km pa je u danu naprasno pobrljavila baca vranicu al nesto vrljavo inace na domini se po manualu svecice menjaju na 6000km x) Sve se popravlja samo je pitanje koliko si voljan da ulozis Elem nista od ovog vikenda skroz sam zaboravio na Noc Muzeja

Ima li zainteresovanih za ovaj vikend da se provozamo?

Pozdrav koja je duzina zadnjeg amortizera od rupe do rupe?

Pozdrav, da li neko moze da mi kaze koja je duzina zadnjeg amortizera od rupe do rupe?

/

Mishelin Anake2 bog otac guma steta sto su prestali da je prave Nego ljudi kad cemo da pravimo okupljanje Domina?

22 Septembar Posto sam preziveo Kavkaz vreme je da krenem nazad ka Tbilisiju. Dosipam gorivo iz kante, proveravam vilu koju sam uspeo da ispravim, guvernal je malo pivukao na desnoj strani, u sustini vozno. Spustam se i povremeno stajem da uslikam poneku sliku. Na pola puta pravim pauzu zbog miksera koji istovara beton na delu gde se renovira put. Dok cekam gledam i dve stvari mi nikako ne idu u glavu, zasto vozi dok mu je jedna od zadnjih guma skroz izduvana i pocinje da se uvija oko felne i kako ce pobogu okrece mikser na ovako uskom putu... Nazalost na dalje nisam bio slikovit pa cu recima pokusati da docaram. Spustam se do glavnog puta bez problema hvatam identican put kao juce. Usput pravim pauzu pored nekog kanala za navodnavanje da malo operem motor, i doruckujem prvi put od juce ujutro (: Nastavljam dalje prolazim pored jucerasnje precice ovaj put se zadrzavam na glavnom putu. Na nekih ~10km od sledeceg sela i pume ponestaje goriva i motor pocinje da stuca, prebacujem na rezervu koja je oko 8km (hvala doktoru koji je pre mene skratio cevcicu u rezervoaru). Primenjujem strategiju zaleti ugasi pa dok ide ide, samo sto ovde ima dosta uzbrdo nizbrdo. Posto vidim da prolaze tu i tamo kola racunam da nekog zaustavim ako skroz ostanem bez goriva. Iako jos uvek imam isparenja odlucujem da ustopujem neki dzip. Sporazumeh se sa rusom koji mase glavom nema goriva samo plin ali jos mali pa ce pumpa. Na zadnjim isparenjima savladjujem poslednje brdo pa duga nizbrdica i stizem do sela i pumpe, koje olaksanje. Nakon dolivanja hvatam jucerasnji put ka Tbilisju koji protice bez problema.

Ne brinite ljudi, no uzivajte vratio sam u jednom komadu i sebe i motor Kad se sabere i oduzme sve "greske" koje sam do sad u zivotu napravio kasnije su postali dozivljaji kojih se rado secam.

E sad pocinje ses, krecem nazad jacim tempom letim preko onih gudura do sumraka stizem do serpentina pred prevoj. Pocinjem da se penjem na pola uspona trenutak nepaznje, prednji tocak upada u kolotrag, padam na desnu stranu i narednih metar dva cesem put kolencetom Ustajem adrenalin i stres me rade pokusavam da dignem motor al ne polazi mi za rukom skidam torbe opet zapinjem i uspevam da ga dignem. Posto je neki doktor skinuo utegu prednje vile volan sad stoji pod 30 stepeni, a pritom se guvernal na desnoj strani malo uvio... Hvatam tocak izmedju nogu zapinjem situacija se potravlja do granice mogucnosti upravljanja. Sad je vec poceo da pada mrak ali i dalje ne odustajem, malo pre prevoja vidim par lampi ali produzavam dalje putem i motor pocinje da trokira a iz moje glave kulja crni dim. Na prevoju me saceka magla u kombinaciji sa totalnim mrakom nista se ne vidi dalje od metar... Okrecem nazad idem do lampi pa sta bude. Usput vidim shvatam zasto trokira povukao sam sauh dok sam ga podizao... Tamo sva sreca uhvatih trojcu momaka pred spavanje. Sporazumesmo se na engleskom objasnise mi da su lokalni cobani koji vode konje za Omalo a ja im objasnih svoju muku primise me i ponudise hranom. Ali umesto ocekivanoh satora upadoh u improvizovano prenociste, napravljeno od bala vune prekrieno ciradom... Povadih sve sto sam imao iz tank torbe zimsku postavu jakne, duks i rukavice umotah se u to i zavukoh se sa njima u skroviste. Momci udjose u vrece a ja legoh na kraj do "vrata" onako umotan sa mokrim cipelama... Secate se onog snega pa nije on tu dzaba, budim se na svakih pola sata sat dok me vlazna cirada miluje po licu, proveravam dal sam ziv i koliko ima do jutra. Negde oko ponoci iako sam prilicno otporan na hladonocu pocinjem da tripujem promzline po prstima skidam mokriju cipelu i umotavam nogu rezervnom majcom malo da se zgrejem. Uspevam da zaspim sanjam da sam u Turskoj na plazi opet se budim u ledari cetri ujutru, u bre oce li vise svanuti. Jos malo pokusavam da spavam i negde oko pet sest ustaju momci na moju opstu radost. (da da to plavo je sator) Izlazim napolje zubi cvokocu tresem se ko prut setam pola sata napred nazad 20m da se malo ugrejem, za to vreme momci pronadjose svoje konje popakovase ih jos malo popricasmo i nastavise dalje ka Omalu. Iz price skontah da postoji mnostvo ovakvih prenocista usput koji su napravili cobani da imaju gde da se sklone kada teraju stoku. Sad kad sam opet ostao sam spakovah motor, spremih se klik zavergla ali nista se ne desava Sinoc sam se tako uparkirao da tesko sam mogu da ga izvucem na put a da nije upaljen. Guram na silu ne ide malo raskopavam ivicu kanala u kom je tocak i uspevam da ga izbacim na put. Sad jos da ga izguram uz taj brezuljak pa ce nizbrdo nekako da upali. Ali na pola puta motor se opruzi na mene i naprsnu bocna plastika... Lezim ispod gledam kako da se izvucem, kako da zakrpim onu plastiku, kako uopste da sidjem odavde... Izvukoh se i podigoh motor a u daljini spazih dzip dolazi uz serpentine, sve je gotovo sad se sigurno izvlacim. Prilazi dzip zaustavljam ga objasnjavam mu da samo treba da me malo pogura uzbrdo, covek mase glavom ne razume se u motore i ode dalje u jbt sta sad. Uzeh da zakrpim onu plastik trakom kad mi u pola posla sinu da pogledam merac (termometar) za ulje, a on tamo negde oko 0, izvukoh ga napolje a ulje gusto ko mas i ne bilo 20w50 u zimskim uslovima. Uh dobro je samo ga treba podgrejati na jutarnjem suncu i bice sve ok. Pola sata kasnije zavreglah ponovo i Domina se upali koje olaksanje. Kao nagradu za sve muke dobih cisto nebo iznad prevoja i velicanstven pogled...

Ovde upoznah jedan par iz Izraela, kazu izbegli su iz rusije 90-tih tokom velike represije, kao i svi jevreji koje sam upoznao na ovom putovanju. Kroz pricu mi objasnise da im je Gruzija najbliza i jedana od jeftinijih destinacija za odmor. Raspricasmo se a vreme samo prolazi jos sat dva i bice mraka, ponudise me da mi pokazu guest house gde su odseli. Sto naravno ko pravi odbijam jer sam zamislio da prevalim 75km off-a za 2h i ostatak puta izdzibrim po mraku pa valjda cu stici do ponoci u Tbilisi...