E sad mozda malo razocarenje ali osim pustinje, obale i gradova uz more zbog kojih mi nije zao cimanja ostalo bi radije obisao pesaka i busem. Licno sam ljubitelj zelenila tako da mi onaj crveni kamenjar uopste nije lego ko da sam se vozio po Marsu i pritom velike temperature (omasio termin za 30dana). Takodje visoki prevoji i planine imaju i blize ili na drugim mestima gde bi se rado vratio. Gradovi su dosta prljavi (osim turistickih delova) i sam stil gradnje mi se uopste nije dopao, pogotovu nocu kad se pozavaraju prodavnice i djubre jos vise dodje do izrazaja... Hrana je secificna, sve je kuvano ispod saca sa dosta povrca i malo mesa, tako da mi je jako lepo legla nasa domaca kujna. Ljudi koji su tu samo da ti na neki nacin izvuku neki Dirham, cast izuzetcima ima i obicnih ljudi kao kod nas ali oni ne zalaze tamo gde su turisti a mi ne zalazimo tamo gde oni zive Ovo me je najvise razocaralo jer sam mislio da ce biti nesto slicno Turskoj ali ja nisam to doziveo. Visok stepen iskomercializovanosti i turizma, isto osecaj sam imao u grckoj pre par godina Mozda je ovo do mene ali svaki put kad bi kupio nesto osecao bi se da sam to manje ili vise preplatio (nepoznavanje trzista i cena) Voleo bi opet da se vratim do pustinje i da prodjem deo Erfurt - Merzouga - Zagora - Mahmid - Tata (Pariz Dakar ruta) da provozam neki full cross po dinama a ostatak zemlje busem i pesaka. Sve ovo sto sam naveo je dosta subjektivno mozda sam se nedovljno pripremio, previse ocekivao, obisao pogresan deo zemlje ili nesto drugo propustio ali znam ljude koji su se fenomenalno proveli dole i koji bi se opet vratili.

Ne Evropa sa svojom uredjenoscu ima svoje prednosti i mane kao i ruralnost. Sta znam sve pomalo ljudi stil zivljenja ambijent i moja neka predjasnja ubedjenja, doduse sad sam se privikao posle mesec dva. Vajda kad se malo kreces vidis da postoji mnogo razlicitih mesta za zivljenje i da nije uvek najbolje tamo odakle si krenuo, a bogami ni tamo kuda su se zaputio a ni kuda si prosao I na kraju sve zavisi od pojedinca cemu tezi i u cemu uziva.

@bocca_bastard Neprocenjivo je opet spavati u svom krevetu i jos imati vikend da odmoris posle puta Ali prvi put da sam se vratio od preko i da sam se osecao pomalo razocarano gradom u kojem zivim. Ali to razocarenje nije doslo iz Evrope niti iz bedinje bio sa i ranije tamo. Izgleda da sam malo poceo drugacije da gledam stvari pa mi ovo vise ne izgleda isto ko ranije ili mi mozda treba malo vremena da se priviknem Bice uskoro aftermath putovanja i informacije za one koji bi da krenu na ovu stranu.

Dan 27 Konacno se odmorih ko covek posle dva dana guzvanja na improvizovanim krevetima Do podneva sam se zadrzao u Izoli pa krenuh za Beograd. Jedna slika pred polazak sa domacinima. Odavde do kuce jos 640km autoputa, opet palim autopilot sa puzama na +150km. Kroz Sloveniju se smenjuju brda oko tebe pa ti zanimljivo a kroz Hrvatsku da se ubijes ko da vozis kroz Vojvodinu 300km. Najgore do svega nigde ne pise tabla za Beograd vec moram da se prisecam geografije (nemam neta ni kesiran taj deo mape) koja su pogranicna mesta da ne skrenem negde ranije. Sve vreme od Slovenije se sustizem i prestize sa ekipom iz Hell Angel-sa. Na jednoj od pumpi ih sretoh ali nisu delovali previse druzeljubivo pa ih zaobidjoh Pred granicu stajem na pumpu i mahinalno se hvatam za zeleni pistolj i pokusavam da sipam gorivo ali pumpa je srecom blokirana. A sve to vreme me zbunjeno gleda pumpadzija i na kraju saljivo dobaci "od kad su poceli da prave dizel motore". Tek tad pogledah u natpis kad ono dizel... Oko 50km pred granicom pocinju da se naziru prve table sa natpisom Beograd jos malo i stizem kuci. Na granicu stizem po mraku ispred mene poduza kolona koju prodjoh uz provlacenje. Prodjoh nasu granicu pa stadoh da malo dodjem sebi kad neko iz kolone vice Zeleznik reko ko je sad. Kad malo bolje pogledam kad ono durg Crni krenuo i HR da slepa nekog, razmenismo par reci pa krenuh dalje. Zadnjih 150km nikako da prodje nemam mapu ne znam razdaljinu sve mislim sace eno svetla od Surcina a to nikako da se desi. Sat i nesto konacno prodjoh Surcin pa Zapadnu kapiju, Gazelu, Adu i konacno stigoh kuci. Kod kuce svi srecni i radosni sto sam se vratio citav i bez problema, a ja ne mogu da dodjem sebi posle +8h autoputa i 640km. I tako oduzi se prica do kasno u noc kako to obicno biva kad se vratis sa ovakvih putovanja.

26 Dan Iskrcavanje prolazim granicu pozdravljam se sa ljudima koje sam upoznao na brodu i nalazim slovenece sa kojima sam se dogovorio da preklopimo vreme do jutra ako stignemo po mraku. Iako nisam bio odusevljen voznjom sa njima ipak krecemo (vecina mi nije legla osim Klare koja je ljudina). Nabrzaka se dogovorismo da idemo SS45 putem kuda sam dosao i da se kasnije uhvatimo auto puta. Genovu prelecemo zato sto ljudi zure kuci i ne stizem da montiram kameru i uhvatim makar tracak atnosfere u saobracaju. Na izlazu stajemo na pumpu gde sam popizdeo na njih i na sebe. Naime dok su oni sipali gorivo ja stadoh da utegenm zadnju torbu, dok sam muski napinjao gurtnu ona puca i ja ko u filmu padam na ledja samo sto kolut ne napravih. Dok se to desava svi stoje uredno na kraju pumpe i gledjau kako se valjam niko ni da mrdne. Ustadoh i poceh da produzujem grutnu kad se pojavi glavni i upita "dobro si?" reko "jesam" kaze "aj pozuri znas zurim kuci sutra moram na posao" pokupi se i ode napred. Ja gotov popizdeo na sebe sto sam se uopste uhvatio sa nepoznatim ljudima. Zavrsi se pumpa i usput na nekom od semafora im svakom ponaosob rekoh ako zaostanem ili stanem da slikam da pice dalje da me ne cekaju. Tokom SS45 puta rasusmo se svi tako da je svako vozio svoju voznju a sastasmo se tek na kraju gde nas je ceko navigator. Dok smo odmarali docekasmo samo Klaru zadnjeg clana grupe ne docekasmo ni posle duzeg cekanja pa produzismo bez njega . Onda nas nas navigator zamalo odvede u Milano, tako ti je to kad ne sinhronizujes navigaciju sa putokazima... Srecom vrlo brzo uvide gresku i izadjosmo na pravi put za Piacencu gde oni podigose brzinu i tu se rastasmo. Odavde do Slovenije ostaje jos 430km autoputa, palim autopilot i polako 100km/h - 110km/h usput se trudim da izguram u cugu +150km pa pauza i tocenje goriva. Na jednoj od pauzi sam bas ogladneo pa sam pripalio sporet i skuvao rucak Negde pred Sloveniju jos jednom stajem Popodne ulazim u Sloveniju prolazim Koper i motor pocinje da zastuckuje ostajem bez goriva prebacujem na rezervu jos ~8km. Srecom uskoro nailazim na pumpu gde posle tocenja shvatam da se sraf na saltalici dobro popustio i da je pravo cudo sto sam uspevao da prebacujem brzine, a nije joj prvi put da me zeza ovako... Pravog alata mi ne manjka pa je brzo dotegnuh i nastavih dalje. Malo kasnije stigoh kod porodicnih prijatelja koji su me ugostili napocetku putovanja. Opet me ljudi primise i ugostise ko svog najrodjenijeg iako me drugi put vide u zivotu. Za njih imam samo reci hvale

Dan 25 Slicno kao i juce stim sto smo u jutarnjim casovima pristali u Barselonu. Motaj desno majstore Dok cekamo isplovljavanje upoznah nemca iz moje sale. Momak je ceo svoj zivot proveo u gradu i kad je dosao u Maroko doziveo kultur sok. Covek je ostao u neverici kad je video kako se kolje kokoska na pijaci i kako su ljudi i nacin razmisljanja skroz drugaciji od Evrope. Pored njega uspeh da se uslikam sa Klarom, slovneka iz Zvonetove grupe, zena je extra lik uvek nasmejana pozitivna i raspolozena za pricu, slabo zna engleski ali i pored toga smo se lepo ispricali svako na svom jeziku Sutra puni 50 do sad je u zivotu obrnula 350 000km i ne planira u skorije vreme da batali motore i putovanja. 3h kasnije isplovljavamo i krecemo za Genovu Dok plovimo ka konacnom odredistu razmisljam gde da zanocim do jutra sobzirom da bi trebali da stignemo oko 00:00. Raspitah se kod slovenaca sta ce oni i dal mogu sa njima i pade dogovor da prenocio na prvoj pumpi. Priblizava se noc gledam na sat pa u daljinu ali Italije nigde na vidiku, svi se nadamo kasnjenju i ranom jutarnjem iskrcavanju. Prolazi ponoc i dalje nista, i tako narednih 5h. Tek oko 6:00 vide se obrisi Italije i oko 7:00 na nasu radost stigosmo u Genovu.

Dan 24 Sinoc sam poveden predjasnjim iskustvom opet nasao salu za konferecniju i tu se smestio "udobnije" nego u ostalim sobama ali samo dok nisu stigli rotelji sa decom... Sinoc su bili dobri ali danas su roditelji bili kriticni, deca mirna rade nesto svoje na podu oni pocnu da ih pomeraju a deca vriste bukvalno ili sede pored roditelja i vrste iz sveg glasa a oni ih ignorisu pricaju ili rade nesto svoje... Kao i prosli put ceo dan setam po brodu nalazim poznata lica upoznajem nove ljude i cekam. Elem brod spolja izgleda isto medjutim iznutra je dosta bolje organizovan i lepsi

Oko 4 sata se vracam u hotel pakovanjem se i trazim menadzera da mi otvori dvoriste da krenem da se tovarim na motor. Nadjoh ga u dvoristu sa nekim gostima pa krenusmo ka dvoristu, usput me zamoli ako imam malo ulja za kocnice da mu dam fali mu. Kako ne bi imao (to je uslo u sastavni deo opreme posle Durmitora ove godine kad zamalo nisam izginuo usled curenja kocionog ulja posle pada u mestu) samo je na dnu one lepo zapakovane torbe, sta cu vadi sve napolje red je da se pomogne coveku. Malo petljasmo oko posude za zadnju kocnicu al sraf se pojebo pa batalismo brzo, presuh mu malo u casu i spakovah ostatak. Kroz pricu ga zamolih ako ima da mi da malo ulja za masinu ispala mi negde usput flasa za dolivanje a ima jos dosta do kuce. Malo pogleda po garazi pa mi donese ulja i zaprepasti se kad je video da tocim do max, veli ne valja ti to bice preveliki pritisak ulja dodji da vidis kod mene. Izvukosmo sipku kod njega tamo ni trunke ulja, ponovismo jednom dvaput idalje nista, pocesa se po glavi kaze mora da se zato cuo onaj metalni zvuk jutros... Prica se oduzila pa krenuh tek oko 8 a trebalo bi da sam oko 9 u luci a do tamo 60km. Stizem skoro do izlaza iz grada ni sam ne znam sto nesipajuci gorivo pre i tu mi rekose da se vratim nazad u grad jer napred nema pumpi... Vozim nazad a pumpi nigde usput tako da na kraju dodjoh skoro do hotola (~15km). Nasuh pun rezervoar i dodah jos 10l u kantu bice do pola Italije. Sad brze bolje nazad ka luci, mrak se brzo spusta, pojacavam temo a u glavi tripujem da nestizem (nidje veze kad imam jos 3h do isplovljavanja). Dolazim do luke i pratim dobijena uputsva gde da podignem karte, prolazim putnicki deo i zavrsavam 5km dalje na terminalu za kamione gde me ljudi gledaju belo. Tu mi objasnise da sam debelo omasio, i da treba da se vratim na putnici deo koji sam prosao. Vratih se do tog dela i tu me usmerise na parking i mesto gde se podizu karte. Sve je zavrsilo vrlo brzo i jednostavno pa pravac granica i carina malo se oduzilo i kisica poce da rominja ali i to prodjoh. Ukrcavanje na brod kad tamo pola ekipe iz slovenije koju sam sreo kad sam dolazio. Spremni za kampovanje

Oce neko sutra na voznju najavise 20c suncano

Dan 23 Poslednji dan u Maroku, trajekt imam rezervisan tek za 23:00 tako da mi ostaje skoro jos jedan ceo dan da se snabdem i ponovo prosetam po Tangeru. "Parkovi su ovde dobro odrzavani jako popularni i poseceni. Ono sto je specificno je da svi sede na travi i trava je meka kao da sedis na sundjeru." Posle nabavke i par km setnje svratih do parka da odmorim. Dok prilazim iz daljine vidim belicaste obrise ali odbijam da poverujem u ono sto vidim. Kad sam stigao skroz blizu ostajem u neverici... Cik pogodi sta se belu u zelenom parku Dok odmaram u parku prilazi mi stariji covek, vec vidim neki dil u pokusaju. Sede pored mene i poce pricu odalke si kuda i tome slicno i u ovom delu Maroka neizbezno "smoke?". Reko ne pusim, nemam para i palim danas, ali nastavi on dalje imam dobar hasis mozes jednu pred put a imam i rizle ovde... Ostah uporan i otkacismo te teme pa predje na zacine, na sta ja otvorih ranac sa kilo zacina a on ce ne valja to je sve iz marketa treba ti iz kuce... Pa predjosmo na argan ulje i njega izvadih iz ranca, na sta ce on ni to ti ne valja to je za kozu ne za jelo... Oduzi se razgovor ja osta uporan u prici da nemam para i on me napokon ostavi na miru. Posle odmora produzih do jugozapadnog dela tvrdjave samo ovde jos nisam bio. Ovde je daleko opustenija atnosfera od luckog gdela gde sve vrvi od ljudi i sve je utegnuto. Izbih na jednnu od terasa odakle se pruza pogled ka Atlantiku i Spaniji. I jos malo po medini Na jednoj od tezgi usput stadoh da kupim cigare drugaru i posle malo cenkanja (mog ubedjivanja) prihvatise cenu od 2.5e za paklu Gauloise-a (prvi put da sam proso dobro). Spakovah paklu u ranac al brzi prodavac isuce hasis iz patike brzinom metka i poce da me nutka i da spusta cenu. Au bre ljudi beste ne treba mi toga...

Ostatak dana iskoristih da istrazim jos malo medinu. Sidi Bu Abib dzamija nadvija na Grand Socco delom medine, sagradjena je 1917 i ukrasena polihromnim plocicama. Nedaleko odavde se nalazi kapija koja vodi ka Nenubinim vrtovima Stiliziovane ploce sa imenima ulica Neke lude krave U jednoj od ulica sam naleteo i na gimnasticku salu na otvorenom. Pogled iz mediteranskog podnozija Borbena masina No1 ovde

Takodje postoji i razlika u duzini opruge koja vraca siber, na modelu RD08 je duza i jaca od RD02

Deblokada NX 650 Dominator http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/115897-deblokada-dominator-650/

Kako bi oslobodili pun potencijal Dominatora 650 i ostvarili fabrickih "45ks" potrebno je uraditi sledece. 1. Utvrditi da li imate blokadu, svajcarsko i deo nemackog imaju ogranicenje na 25kw 2. Ako imate treba skinuti karburator i proveriti flansnu / prirubnicu ili ti gumu koja spaja karburator i cilindar, ako postoji blokada unutrasnji precnik ce biti drasticno redukovan. (blokiran) (otvoren) Za ovo postoje dva resenja da se prosiriti rupa odokatino cime se moze dobiti snage ali tesko ce se pogotiti fabricka fizika venturijeve tube. Ili kupiti fabricki deo koji kosta ~50e. NAPOMENA: flansne karburatora za RD02 i RD08 se razlikuju u duzini i ne mogu se medjusobno menjati. Tabela za flansne 2b. Svajcarci takodje nose drugu iglu sibera i karburatora, nazalost nisam mogao da utvrdim da li ima razlike jer Honda ne prodaje vise te delove 3. Proveriti zadnji lancanik blokirani ce nositi manji sa 46 zuba umesto veci sa 47 zuba 4. U prvobitnim "najacim" verzijama dizne su bile 50 / 155 dok su kasnije spustnene na 48 / 148 | 150. Sa zamenom ler dizne na 50 dobija se zivlji odziv u nizim obrtajima dok stavljanje vece glavne dizne donosi vise snage u visim obrtajima. NAPOMENA: Kod mene se na jednom karburatoru dobro primila veca dizna dok je na drugom rezultat bio uzasan, tako da ova operacija zahteva vise iteracija dok se pogode prave dizne

22 Dan Dorucak u lokalnom kaficu sa Aminom, po koja slika i pokret danas imam ~300km da predjem vecinom autoputa. Kako ovde cudno pisu koka kola Nedaleko od ukljucenja na autoput stajem da dopunim gorivo i ocistim vizir od soli... Sreca pa je vizir plascan ali je zato ceo motor metalan... i sve sto je bilo zagrebano do metala je zardjalo... 200km kasnije 100km dalje vec sam duboko zasao u grad, u glavi polemika da li da idem u kamp ili ponovo u isti hotel. Poucen iskustvom u protekle 2 nedelje otidoh do hotela da probam da se iscenkam. Ulazim na recepciju poznati lik pozdravlja me raspituje se kako je bilo i kroz prijatan razgovor dogovorismo se da ovaj put bude 15e, imali su i jeftinije sobe ali su one zauzete. Motor kod menadzera u dvoriste i pravac pod topli tus. Kad premotam film poslednji put je bilo tople vode na planini pre 7 dana a posle toga samo hladna i celicenje

Interesantan clanak o razvitku Dominatora, ako ste u chromu koristite gtranslate opciju http://www.vidaenmoto.es/pruebas/honda-nx-650-dominator-historia-evolucion-modelos/

"Stari grad Rabat, opasan zidinama, leži uz morsku obalu, unutar njegovih zidina, nalazi se Medina (historijski muslimanski centar grada) i Millah (jevrejski kvart). Na sjeveru, na litici iznad rijeke Bou Regreg, stoji utvrda Kazba Udaja iz 17. vijeka, s impresivnim almohadskim vratima iz 12. vijeka, koje su ulaz u andaluzijski vrt i susjednu medresu u kojoj je danas Muzej umjetnosti Maroka." Iz medine se krecemo uzbrdo ka Kazbi, domacin usput staje da kupi cigare na komad. Almohadska vrada Prolazimo kroz vrata i ulazimo u dvoriste koje je neprirodno zeleno za ovo podneblje. Domacin mi objasnjava kako je ovo kraljev dvor i njegov vrt sobzirom da nema obezbedjenja zakljucujem da je to titula iz nekog proslog vremena, sad je turisticka atrakcija. Produzujemo kroz staru medinu i izlazimo na platoa odakle se pruza pogleda na usce reke u more. Domacin i ja, inace ovde sam ga tek razumeo kako se zove Amin Pogled na mesto gde je nekad bio kamp, odlicna lokacija steta sto je uklonjen. Posto je se u stopalu kulminiralo previse bola odlucujemo da odmorimo malo u kaficu ispod platoa, taman iskoristih vreme da dopunim malo telefon vec je odavno pao ispod 15% a Amin-u je baterija crkla jos pre 2h, bez prevodioca ne znam kako bi se sporazumeli... Odavde prosetasmo do najisturenijeg dela na stitu luke. Od neumornih talasa ovde se digla ozbiljna slana magla. Napustamo stit i krecemo ka Hasanu, znam da je visoka kula sumbol grada ali Amin vise od toga ne zna da objasni samo ponavlja Hasan... Usput prolazimo pored jevrejskog groblja i vracamo se opet u medinu. A kad tamo kobrin jezik ispod sedista Prolazimo ulicu gde smo se parkirali i stopalo ponovo pocinje ozbiljno da boli, jedva hodam al sam se zainatio da vidim sta je taj Hasan. "Kula Hasan je minared nedovrsene dzamije cija izgradnaj je pocela 1195. Gradio ju je sultan Jakub al-Mansur sa namerom da bude najveca dzamija na svetu ali izgradnja je stala nakon njegove smrti 1199. Toranj je dosegao 44m od predvidjenih 86m a ostatak dzamije je ostao nedovrsen sa nekoliko zidova i 200 stubova. U istom dvoristu pored dzamije se nalazi mauzolej Muhameda V." Stigosmo u sumrak tamo, ogromno dvoriste puno ljudi i strazara, gledam slikam a Amin mi pokazuje na neku gradjevinu i opet spominje kralja a meni i dalje nije jasno gde sam (tek sam mnogo kasnije procitao sta sam posetio). Nije proslo ni 20min pocinje molitva i cuvari nas ispratise napolje... Ispred opet ista scena Amin kupuje cigare na komad, gledam i ovaj put ne mogu a da se ne raspitam sto to radi, i dobih vrlo jednostav odgovor "nemam para za celu paklu" Vratismo smo na parking, platih 5mad uslugu i krenusmo nazad u stan vec odavno zeljan odmora. Kad ne lezi vraze ostah do 1 ujutru cekajuci da se skuva vecera, a sutra me ceka Tanger.

Ko ima zelju i cilj taj nadje nacin da to i ostvari. Sledeca destinacija negde na Istok.

Dan 21 Ustajem rano oko polo 9 domacina vec uveliko nema otisao je u salon na posao, taman malo da ugrabim vremena da uslikam smestaj i izvadim racunar da se javim. Pogleda sa krova "Jazbina" "Kupatilo" odvrnes ventil a iz cevi na zidu krene mlaz vode sa kojim pustas vodu, umvas se i verovatno kupas sa ovom kantom Posto sam zavrsio i spakovao sve sto sam imao spustih sve stvari do motora. Dok pritezem torbe gurtnama dolazi domacin i poziva me na kafu sa njegovim ortakom, sto da ne pomislih. Sedosmo u kafic, stize kafa sa secerom sto je kod njih po default-u, uh al su nagrdili konobaricu kad su shvatili da ne pijem sa secerom, vracaj onu kafu pravi novu... Dok sedimo i komuniciramo putem prevodioca razmisljam o Rabatu, jedan od retkih gradova koji mi se ovde dopao bilo bi greota ne obici ga kad vec imam jedan dan viska. I tako odlicujem da ostanem jos jedan dan samo jos da vidim gde cu da li neki hotel ili ovde, naravno nije mi puno trebalo da prevagne druga opcija posto je juce domacin ponudio da ostanem jos jedan dan. Obavestih ga da da bi ostao jos jedan dan ako nije problem sa cim se on slozi i predolzi mi da ide samnom da mi pokaze grad. Ubrzo se spakvasno na Dominu i krenusmo putem Rabata. Kolko je covek bio srecan pola puta je snimao telefonom jedva sam izbalansirao da se ne prevrnem... 20km kasnije stizemo na odrediste i malo se vrtimo po gradu dok smo se usaglasili gde uopste idemo Ovde sam video najcudniji parking zapravo isprva sam mislio da je taxi stanica. Naime paralelno sa putem ide ulica sirine 2m odvojena sa 2m trotoara od glavne ulice na koje se parkira a ulazi se svakom raskrscu. Posle dva kruga uparkirasmo se na jednom delu gde ima cuvara ceo dan 6mad i krenusmo u obilazak grada. "Rabat glavni grad Maroka nalazi se na severu zemlje na delti reke Bou Regreg i Atlantika. Metropoliten Rabat se sastoji od tri grada Temare, Rabata i Salea koji zajedno broje 1 600 000 stanovnika. Interesantan preiod iz duge istorije grada pocinje ujedinjenjem gradova Rabat i Salé u Sale Jadidaz 1609. i dolaskom velikog broja protjeranih andaluzijskih Maura iz Španjolske. Oni su 1627. osnovali zajedničku državicu znanu kao Bou Regreg, koja je postala centar Berberskih pirata, i opasno ugrozili plovidbu uz afričku obalu i po Mediteranu. Sultan Ismail Ibn Sharif pokušao je 1672. visokim porezima, smanjiti njihov profit i tako ograničiti njihovu aktivnost, ali je tek odlučna akcija evropskih pomorskih zemalja od 1768. rezultirala plodom, - tako da je ona gotovo prestala pred kraj18. vijeka. " Kroz pricu saznajem da je ove godine Bajram pao blizu vikenda pa su ljudi spojili skoro 7 dana odmora rezultat toga medina radi na 2/3 kapaciteta. Dok se probijamo jedinom ulicom u kojoj je sve otvoreno prolazimo pored nadasve za mene cudne naprave. Naime radi se o aparatu velicine srednjeg frizidera u koji se sa gornje strane ubacuje secerna trska na koju su nanizani kolutovi limuna a na dnu izlazi sirup. Nisam mogao da odolim a da ne probam, sirup je prevazisao sva moja ocekivanja, ni previse sladak ni previse kiseo taman kako treba i ledeno hladan. Vrhunsko osvezenje za ovo podneblje!

20 Dan Danas sam zaplanirao da stignem u Rabat trebalo bi da nocim u kampu koji je ucrtan na OSM mapi. Njeg nema na sajtu preko kojeg sam trazio kampove sto mi budi malo brige posto u Rabatu nema hostela a hoteli su poskupi a ostali kampovi mnogo udaljeni. Posle pretrage po netu nalazim njihov sajt i to me malo umiruje pred polazak. Posto nemam mnogo odavede do odredista zavrsavam sa placanjem kampa (~6e) i krecem skoro u podne, 15min kasnije masim skretanje i umesto na putu za obalu izlazim na autoput i tako sve Kazablanke srecom samo 80km i 3e...\ Kazablanka ogroman grad dosta saboracaja kako se polako probijam ka centru tako zgrade sve vise rastu u vis. Sve oko mene je moderno tako da imam utisak kao da sam se na kratko vratio u evropu. Naizmenicno palim kameru i nadam se da sam nesto snimio a usput zalim sto nemam vremena da ostanem koji dan ovde Nazalost nisam stigao ni sliku da napravim samo sam se provozao... Odavde do Rabata hvatam put uz more koji je fenomenalan dugacke plaze more talasi i dosta mesta za divlje kamovanje pravi odmor posle marsovskog pejzaza koji me je proteklih dana pratio. Negde usput shvatam da je vreme za rucak i stajem na jednoj od blizih plaza uz put. Kuhinja na otvorenom Malo pozeraja Sat vremena kasnije i opet se krecem jos par desetina kilometara i nazire se tabla Rabat. Put uz more prerasta u aveniju sa 4 trake i na jednom delu ide tik uz litice koje se uzdizu iz mora. Na ovom delu je velika koncentracija soli u vazduhu i dosta ljudi dolazi na inhalaciju. Ja sam posle 5km skoro oslepeo sve se nahvatalo po viziru i naocarima... Prolazim pored medine i u daljini vidim odrediste jos jedan tunel, prelazim most i ulazim u Sale (grad prekoputa Rabata kao NBG). Stizem do mesta oznacenog za kamp na mapi ali tu nema nicega samo pustara Srecom na raskrsnici sedi cuvar sa kojim pokusavam da se sporazumem ali mi bas i ne ide taj francuski. Dok se "sporazumevamo" u trenutku mi sine da imam neta a sa njim i gtranslate, tren kasnije jezicka barijeja je prevazidjena. Naizmenicno kucamo u prevodioc i saznajem da je kamp postojao ali sad je porusen i da u gradu postoji mnostvo smestaja, ma nemoj... Nova tura prevoda i dalje sam uporan za kamp i on me usmerava ka svetioniku odakle sam dosao i veli da se tamo raspitam. Vec polako naslucujem iz njegove price i gestikulacije da ni tamo nece biti kampa ali se ipak zahvalih i produzih tamo. Dok se vozim gledam na sat i primecujem da je prosao sat u razgovoru znaci ostalo mi je najvise 2h - 3h do mraka moram malo da pozurim sa smestajem. Stajem kod svetionika na parking i stopujem prvog "motoristu". Covek je srednjih godina, jos uvek se nadam nekom kampu i raspitujem se ali on ne zna engleski. Dok sam spremao prevodioc nidokuda se pojavi jos jedan momak na motoru. Ne uliva mi previse poverenja ali sa njim uspeh da se sporazumeh i on mi objasni da ovde nema kampa i ponudi mi pomoc da mi pomogne da nadjemo neki hotel. Poucen dosadasnji iskustvom rekoh "no money, free?" na sta se on nasmeja i potvrdi. Slozih se da mi pomogne, pozdravismo se sa covekom i krenusmo u potragu. On na napred na "automatiku" a ja za njim. Prvi lezeci nesto mu ispada i stajemo. Gledam ga kako podize sa ulice neki valjak i mislim se pazi kad je neki hasis ili lampa kad ono katanac za zadnji tocak... Nastavljamo dalje prvi hotel u medini tricavih 55e, potera se nastavlja. Usput mi pise da se opustim i ako ne nadjemo nista mogu kod njega da prespavam. Sto odma prihvatih bez previse razmisljanja. On me upozori da je malo dalje i pokazuje na karti neku udaljenost od 4km i pise nesto sto sam ja protumacio kao los prevod Temara... Sto da ne idemo kod njega. Kilometri se nizu prvo 5km pa 10km grad menja oblik izlazimo na tranzitni put. U daljini vidim zalazak sunca i lomim se da li da ga otkacim i psujem sebe sto nisam kampovao na plazi. Negde oko 15km vidim tablu Temara i povezujem da je to ustvari naziv mesta a ne samo los prevod... proverih mapu jos malo pa smo tu ali to je mnogo vise od onih prvobitih 4km... Utom stajemo pored puta, ugasio mu se motor i ne moze da ga upali pokusava da okrene magdet ali je klip zaglavio. Gledam ne znam sta da radim moze da bude svasta ako je zakovala masina. Par minuta kasnije kad se malo ohladio motor uspeo je ponovo upali i produzismo dalje. 5km kasnije sa zadnjim obrisima dana stizemo na odrediste. Stojim na trotoaru i cekam da otvori garazu u prizemlju zgrade, dok u meni prvi put u zivotu pocinjem da konstruisem najludje price... Uparkiravam motor za njim uzimam vodu i izlazimo napolje, reza na vrata, katanac gledam i msilim se osto sam bez motora. Posle toga svracamo do frizerskog salona koji je odma do garaze. Preveodioc opet radi a domacin porucuje da tu radi, da su to fini ljudi i da tu sacekam dok on ode po kljuc od stana, vraca se za 10min. Sledeci kadar sedim u salonu gledam sisanje, slusam arapski i presabiram se imam racunar, dokumenta, kes i noz u dzepu taman mogu da begam ako stvari krenu naopako. Dok mozgam vraca se domacin i krecemo do stana koji je u zgradi prekoputa. Ulazimo u ulaz i kako se penjemo uz stepenice polako spustam ruku ka dzepu i spremam se da delujem ako zatreba. Pred kraj stepenista mi pokazuje neki stan ali ne to je samo agencija... Izlazimo na krov i on otkljucava vrata a iza njih jedan sobicak sa krevetom, muzikom i malo stvari okolo. Gledam ne verujem jazbina ko sa filmova ali sad bar znam na cemu sam. Polako sticem predstavu o domacinu i paranoja se stisava. Iskomunicirasmo jos malo i sidjosmo do motora da ponesem jos nesto stvari. Nabrzaka spremih makarone za obojcu na sta on osta zacucdjen malo pojede reda radi i onda izvadi plinsku bocu i tiganj sa tazinom... Sat vremna kasnije kako sam se samo pokajao zbog makarano toliko je bio dobar da sam jeo na silu i nikako mi nije bilo dobro Veceras sam dobio "krevet" posto domacin nije hteo da cuje da spavam na podu pa je on preuzeo to mesto. P.S. Koren ovog ludila vodi poreklo od lokalaca koji su mi u preoteklim danima rekli da se pripazim na ulici jer ima svakakvih ljudi, a gde ih nema...

Sa filterom nisam imao problem iako sam ocekivao da ce biti mnogo prljav nije bio. Gorivo je ko kod nas. Ne bi se oslanjao previse na kartice u gradovima postoje bankomati.

Preradio sam sediste posto ga je neko pre mene posteno iseko i upropastio... Mada nema neke vece udobnosti od oreginalnog. Inace sa kantom od 10l i rancem na ledjima ostaje jako malo mesta za sedenje mozda 1/3 ali navikne se covek, malo se mrdas svremena na vreme ustanes. Na 150km 200km pravim pauzu na autoputu ovako i cesce zbog slikanja i uzivanja u ambijentu. P.S. Sedeo sam i na udobnijim sedistima

Dan 19 Posto sam malo kraci sa vremenom odlucujem da skratim rutu i ne idem za Essaouir-u vec ka El Jadid-i i dalje na sever. Dok se pakujem usput pravim po koju sliku smestaja. Ovako se pravi najbolji tazin polako i na vatri. Dok na parkingu montiram stavri uvidjam da sam juce dobio dve leve rukavice... Na izlazu iz medine stajem u istu prodavnicu da zamenim i cekam skoro pola sata dok covek ispred mene kupuje sve za krecenje jedne kuce a pored njega lokalci uspevaju da se ubace za ponesto sitnije. Kad sam konacno dosao na red nelezi vraze nema vise ovih rukavica, probavam da napravim neku kombinaciju za druge rukavice ali prodavac nece da rasparuje. Na kraju ostajem sa dve leve rukavice Od Marakesa do El Jadide predstoji 200km ravnice i pustare sa normalnijom temparturom oko ~30c Jedno stajanje da se dopune rezerve hrane, vode i goriva. Oko 1 - 2 stizem do odredista. Kamp Internacional nalazi se na 500m od plaze, jako lep i uredjen sa dosta hlada a cena je simbolicna ~4e. Raspakovah se pa prosetah do starog grada koji je skoro 3km udaljen od kapma. Atlantskim okean je na mene ostavio mnogo veci utisak od ocekivanog, puno vetra i dobrih talasa ali se nisam okupao ovaj deo je nekako cudno mirisao Malo o medini. "Osnivaci ovog mesta su bili portugalci koji su mu nadenuli ime Mazagan. Sagradjen je pocetkom 16-tog veka kao utvrdjena kolonija na obali Atlantika i bila je prva Portugalska stanica u Africi na putu za Indiju. Utvrdjenje svedoci velikom uzajamnom uticaju Evropske i Mrokanske kulture u razdoblju od 16 do 18 veka cemu svedoce arhitektura, tehnologija i urbanisticki plan samog grada. Nakon odlaska Portugalaca 1769 grad biva napusten sve do sredine 19 veka kada je obnovljen i od tad nosi ime El Jadida sto u prevodu znaci Nesto novo. Nakon toga postaje trgovinski centar i multikultarno drustvo sacinjeno od Muslimana, Jevreja i Hriscana." Na zidinama upoznajem Hasana profesora engleskog koji se tu setao sa sinom, jos jedan od rektih lokalaca koji zna engleski. Ostatak popodneva provedoh sa njim praveci turisticku turu po gradu. Na rastanku mi pokaza put do supermarketa. Posle skoro dve nedelje ovde prvi put ulazim u supermarket i otkrivam da su cene u malim radnjama ni manje ni vise nego duple sa duplo manje izbora Kupovah jos zacina i hrane i resih da se oprobam plinski reso u kuvanju. Tokom dana sam u papucama izgleda nazuljao desno stopalo koje u povratku pocinje sve vise da boli. Umesto da stanem i odmorim ignorisem i idem pravo u kamp... Danasnji rezultat u pesacenju tricavih 10km, nije ni cudo sto sam se nazuljao.