Desetak minuta brzeg tempa i stizem do cilja. E sad mali uvod u ono sto posecujem. "Izvorno stanovnistvo Tush bi napustalo svoja sela i koristilo kule kao privremenu zastitu tokom napada na njihova sela. Keslo tvrdjava u Omalu je sagradjena tokom invazije Mongola 1230. Oreginalno je imalo 13 kula, stanovnici su ih koristili kao zastitu od nadirucih mongola a kasnije za odbranu od Dagestanskih plemena. Do 20-tog veka vecina je porusena, od 2003 pocela je rekonstrukcija i vracanje u prvobitno stanje." Usput videh otvorena vrata na jednoj kulu i ne odoleh zelji da se zavucem unutra Jos malo uzbrdo dolazim do najvise tacke u tvrdjavi (sledi nastavak)

Jos koja krivina i izbijan na vrh prevoja a gore sa jedne strane magla sa druge sija sunce a preko prevoja magla prevejava. Malo dalje stoji info tabla na kojoj pise cirka ~3000m nadmorske visine Jos par slika pa nastavljam nizbrdo Put malo laksli ali i dalje zabavan za voznju tu i tamo poneka recica Sneg u septembru, ovde je i dalje hladno. Usput nailazim i na pokvaren dzip kasnije iz price skontah da je crko menjac, sva sreca pa ovde cesto prolaze lokalci koji prevoze goste pa su ga u medjuvremenu popravili. Domina medj svojima Ovde se padine ponovo suzavaju i put postaje blatnjaviji, pritom masim skretanje i zamalo zavrsavam u sumi... sat kuca tika taka a noc polako pada... Pojacavam temo i zapadam iza kamiona gde gutam prasinu dobrih pola sata Konacno izbijam na visoravan i u daljini vidim Omalo (sledi nastavak)

Prica se nastavlja dalje, dobra vest je da sam skoro dobio snimke od kolege koga sam upoznao par dana posle ovoga.

Guevara imaju i prednju i zadnju http://www.motooprema.eu/sr/proizvodi/gume/moto-gume/mxetzeller/Tourance%2090/90-21%20M/C%2054H%20TL

Dobri sajtovi za proveru seriskih brojeva delova ako nesto treba da proucite, cene su identice ako kupujete u centru s http://www.cmsnl.com/honda-nx650_model279/ http://www.megazip.net/zapchasti-dlya-motocyklov/honda/nx650-dominator-hawk-14678/nx650-dominator-28580

@DestroYer015 Terao sam set Hidenau k60 scout proslu sezonu zadnja (130/80/17) trajala je oko 13000km plafon (iako sam cuo da traju dugoo) posle toga mozes da je mucis do zica (ako nemas druge). Prednju i dalje gazim sad ima oko 20000km ostalo je oko 30% do kraja. Obe gume su odlicne za put lepo leze po suvom i mokrom, zadnja je ok za neki laksi off nikako nije za blato, prednja je uzas za off kao po ledu da vozis... Prosle godine sam motnirao metzeler turence zadnju (120/90/17) posle 10000km potrosena je oko 40%, guma je 80% putna ali ok se pokazala i na blazem off-u Sad je 105e (120/90/17) ili 111e (130/80/17) u Guevari slicna cena ko k60 scout ali performansa i dugotrajnost su neuporedivo bolji. P.S. Ovo je statistika za normalnu voznju pri kojoj se ne stede gume

Inace ovde samo Kamazi i dzipovi prolaze a kad treba da se momoiđu bude tesno Polako ali sigurno penjem se u oblake I konačno ulazim u oblak, temperatura drastično pada, ladnoća bije svuda, vlaznost je velika a efekat gori neko kad je kiši toliko da su mi naočare bile konstantno zamagljene i da sam morao da ih skinem i nastavim vožnju poluslep.

A na nekim delovima se vozi i kroz potok

Još malo makatama i izlazim opet na asfalt. Krava ispod mosta Stigoh do Pshaveli-a i druge dileme, da li krenuti u tri popodne za Omalo i da li ću stići da se vratim bar do ovde do mraka. Dva minuta razmisljanja palim motor i nastavljam u nepoznato. U početku je put idiličan sa dosta ravnog porstora pored puta i mesta za potenicjalno kampovanje i roštiljanje. Kako polako počinjem da dobijam na visini čistine nestaju a put se zaoštrava a voznja postaje interesantnija i izazovnija.

@Lunja Sve lepe stvari su u malom pakovanju Ali ne posustajem bice još veceras

I dolazim do prve dileme da li skratiti put za kilometar i ići prečicom koja je jedva ucrtana na karti ili ko sav normalan svet regularnim putem. Brzo skeniranje prečica deluje dobro, okreći nizbrdo Već posle 500m situcija se pogoršava kao i nagib terena i šta će sad ovo kamnje oko mene Malo dalje nizbrdo i završavam u ćorsokaku. Na slikama ne deluje tako strašno, kočnice su misaone imenice klizalo se ko na sankama a nagib terena težak za hodanje kamoli za spust na putnim gumama i motoru od 180kg. E sad počinje žurka, pokušavam da ga izguram u svim mogućim pravcima, podmećem granje ni to ne pomže. Počinjem da gledam na sat i da razmislajm gde ću noćiti večeras, a sve vreme u daljini se povremeno čuje po neki auto kako prolazi putem. Prošetah okolo vidim sveži braboljci od ovaca i koza a ko za k**ac čobana nigde nema. Razmišljajući šta ću gde setim se kolege Arvak-a i njegovog dozivljaja kad se zaglavio u pustinji Irana. Čovek je seo na put i čeko da se neko pojavi da ga izvuče iz nevolje. To je to idem do puta pa šta mi Bog da. Sidjoh kilometar niže i načuljih uši. Posle desetak minuta u daljini se začu prvo tiho pa sve glasnije brundanje nekog vozila, iz krivine po kamenju poskakuje matora limuzina iz 90-tih a u njoj četvoro ljudi srednjih godina. Iskačem na put u stilu saobraćajaca. Staju kola otvara se prozor gledaju me upitno i pričaju nešto na Gruziskom. Šta ću sad reko Rusi misleći da li znaju Ruski, viču Gurzici, vadim telefon pokazujem sliku problema. Oni većaju, ja još očajniji šta ako odu šta da radim. Okreću sa ka meni i klimaju potvrdno. Krećem uzbrdo a oni kolima zamnom dokle su mogli, pa dalje nastaviše pešice. Negde na 200m od motora jedan se premišlja oće da se vrati, ja ih ubeđujem tu smo samo još malo. Dođosmo do motora kažu sedi sad ćemo da te zanesemo, malo gas malo gurka i izvukoše me iz kanala. Spustismo motor do prve zaravni, ja mokar i mrtav umoran, vadim neke konfetke da ih počastim što mi pomogoše kažu ne treba i odoše polako.

21 Septembar "Jedan od najprepricavanijih dana" Dan za jednodnevan izlet do sela Omalo. Ko god se spremao za Gruziju cuo je za ovo mesto i put do njega, 75km čistog zadovoljstva kakav bi svako ko vozi na enduro motor pozeleo. Od opreme pakujem samo osnovno kantu za gorivo, ulje, alat, rezevne gume i postavu za jaknu (što se kasnije ispostavilo kao ne baš pametna odluka). Usput stajem nabrzaka do pekare Počinje guzvanjac u saobracaju i probijanje, jesam li već spomenuo bi ovde ljudi vozili preko i ispod vas samo da im to fizika dozvoljava. Malo dalje na izlazu iz grada pavim pauzu za doruzač i procenjujem oblake valjda neće kiša danas. Prolazim nacionalni park Tbilisi i spuštam se u Kahetiju, vreme se poboljšava. Još malo voznje stižem do mesta Tianeti, skoro sam na rezervi jedan krug oko sela i nalazim pumpu. Sve je spremno, sa izlaskom iz sela počinje predstava.

Bice bice sad ce kisa pa cu biti malo aktivniji

20 Septembar Danas odlučih da obidjem kupatila, na ulazu me dočeka žena sporazumesmo se malo kupatilo 40 laria jedan termin pokaza mi vrata i ja udjoh. Sa vrata počinje da se oseca jak miris sumpora da ne kažem pokvarenih jaja Malo kupatilce, kada, tuš sto za masažu i čučavac u uglu. Nije baš ono što sam zamišljao ali radi posao. Prilazim kadi ruka u vodu, voda vrela skoro pa me opeče Pali ladnu vodu uzmi kofu i veslaj vodu napolje po podu Kad su se uslovi normalizovali počinje banja Ni sam ne znam kolko je vremena prošlo ispruzih se na onaj sto za masažu i još malo meditacije i hlađenja, a u sebi se mislim da je masaže sad, osta pusta želja. Taman kad sam krenuo da ponovo da se banjam čujem viku iz hodnika žena viče gotov termin Sledeća stanica Sunni džamija Nedaleko od Botaničke bašte nalazi se jedina preostala džamija u Tbilisu koja je preživela Lavrenty Berino čišćenje tokom 1930-te. Sagrađena u 19 veku od crvene cigle kombinue Islamske i Gotičke motive, interesantno je da se ovde zajedno mole i Šiti i Suniti. Prvo što mije zapalo za oko jeste neuobičajen oblik, nijednu džamiju nalik ovoj nisam video plus osmougaoni minaret baš odudara od tradicionalnog. Priđoh vratima pozdravih ljude sa pitanjem može li se mašu slobodno. Unutra opet iznenađenje skroz drugačiji enterier od onog što sam do sad viđao nema kupole već ravan plafon i dva mirhaba (molitvena niša) Kao po običaju nađoh dobro mesto i smestih se da malo odmorim i uživam u enterijeru. Još malo odsedeh pa produžih na ručak ovaj put na pravi Ajarian hačaputi a ne hleb ko pre par dana Ručak oko 5-6 larija ko pojede nije mu dobro. Hleb sir jaje i maslac preko toga, pandam komplet lepinji Ostatak dana provedoh šetajući okolo družeći se sa ljudima i spremajući se za sutrašnji "izlet" (sledi nastavak)

19 Septembar Odmaranje i šetnja po gradu Usput sretoh Mad Max-a Obiđoh i buvljak kod Suvog mosta, tamo svega i svačeg pravi buvljak kakvog kod nas sve manje ima. Elektronika na kilo Tradicionalni rogovi za ispijanje vina (sledi nastavak)

Nastavljam sednju korz grad. Metekhi Vakhtang I Gorgasali tradicionalno podiže crkvu i utvrdu koja je služila kao kraljeva palata, otuda naziv Metekhi koji datira iz 12 veka i znači prostor oko palate. Nažalost pata i propratne zgrade nisu preživele invaziju Mongola 1235. Sveta Trojica Poznatija kao Sameba je glavna bogomolja u Tbilisiu. Sazidana izmedju 1995 i 2004 je treća na po veličini Oravoslavna bogomolja u svetu. PRedstavlja spoj tradicionalnog Gruziskog i Vizantiskog stila. Inače ovo je za njih ko za nas Hram Svetog Save. Ovde je kamera riknula Unutra je gradjevian ogromna i bas dobro ukrašena. Ono što mi je unutra zapalo za oko jeste to što naspram ulaznih vrata stoji stolica koja liči na tron okrenuta ka oltaru, nazalost nisam se setio da pitam nekog da mi pojasni smisao ovog tako da su ostala nagađanja u mojoj glavi Polako se vraćam nazad ka hostelu i završavam ovaj dan. (sledi nastavak)

Produzih dalje do sumpornih kupatila da vidim izbliza na sta to lici. Lokalna legenda kaže da je tibilisi oživeo uz pomoć termanlih voda, nakon sto je kralj Vakhtang Gorgasali naisa na izvor. Samo ime Tbilisi je izvedeno od reci "toplo" tako da je moguđe da u legenti pomalo istine. Arheolozi su potvrdili da ovde postoji duga tradicija kupatila čak iz vremena Rimljana, doduše današnja su zasnovana na Persikoj tradiciji. Kupatila postaju prava atrakcija u vreme uspona Puta Svile, kata je ovde tadilo čak 63 kupatila. Tokom Ruskog carstva kada ih je Puškin posteio bilo ih je svega 10, danas je preostalo samo 5. Ovako je to nekad davno izgldalo A sada Produzih uz reku do vodopada, kazu da je pre destak godina odavde izneseno par metara mulja i nanosa. Orbeliani Kupatila nazalost ja ih zaticem tokom rekonstrukcije (slika sa neta) u punom sjaju (sledi nastavak)

Sledeca stanica Narkila tvrdjava (preuzeto s neta) Narkala antička tvrđava nastala u 4 veku kao Shuris-tsikhe (i.e., "Invidious Fort"). U 7 veku je pozamašno proširena od strana Umayyads a kasnije od strane Davida Graditelja (1089-1125). Mongoli su je preimenovali u "Narin Qala" (i.e., "Mala trvđava"). Najveci deo tvrđave datira iz 16 i 17 veka, 1827 tvrđava je ostecena u zemljotresu. Danas se tvrđava sastoji od dve sekcije kosini između sumportnih kupatila i botaničke bašte. Odavde se Tbilisi vidi kao na dlanu Pogled na sumpurnim kupatilima Povratak u stari grad (ko se ne skotrlja niz ovu ulicu ) (sledi nastavak)

Ja sam radio kod Bobana sediste presvlacenje i obrada sundjera oko ~60e jeste cifra ali vredi. Mnogo strpljiv covek 7 dana smo sredjivali sediste dok nismo dobili ono sto sam hteo.

18 Septembar Ovde se hleb još uvek pravi ručno u posebnim pećima na drva, a hleb na koji smo mi navikli je dostupan samo u supermarketima i fensi prodavnicama. Na preporuku mladog nemca koji se zadesio u hostelu odlazim do jednog zavucenog restorana u blizini koji bi trebalo da je povoljniji od turističkih lokacija. Spolja ga jedva pogodih pošto je u podrumu unutra pomalo zagušljivo i mračno dok se oči ne naviknu. Nekoliko starijih zena i kuvar spremaju hranu. Pokazaše mi da odaberem jelo iz vitrine i sednem, odabrah nesto sto je ličilo na džigericu, kasnije se ispostavilo da je to bila dzigerica i pileće srce Posle nekog vremena donesoše sve u kompletu jelo salatu hleba piva ničeg ne manjka jedva pojedoh sve. Na kraju račun 12 larija ~5e fino prodjoh Po uputstvu recepcionarke dođoh do banke i platih kaznu usput se promuvah po zavučenim uličicama starog dela grada, i tad prvi put u zivotu videh da ima neko gori od nas ali baš baš gori. Počevši od fasade prodavnica (kao da su iz 90-te) vlage koja se oseća iz zgrada na ulici... Doduše kad se dođe do novijeg dela ta slika se brzo menja i dolazi do nečeg nama poznato Usput iskoči primer tunig-styling u kućnoj radinosti Polako zatvaram krug i vraćam se u turistički centar a samim tim i atnosfera postaje veselija. Domaći slatikiši lešnici na kanapu potopljeni u sirup od grozđa (nazalost nisam probao a bilo ga je bukvalno svuda ) Svraćam u prodavnicu da se malo osvežim gledam cene nešto mi skupe 5-7 laria za đačko pivo, malo bolje pogledam 2.5l Pogledam limenke nešto malo mi prevelike kad i one za 0.5 vece od naših Čak je i pepsi drugačiji Usput uslikah par tabli ispred restorana da se kasnije uskladim sa njihovim cenama. Vratih se do hostela da odmorim pa dalje u obilazak (sledi nastavak)

@sloboleo Moze pusti na pp neku sliku

Bice jos nisam odustao bilo je posla sad pa nisam stizao

Bio sam na Bubanj potoku dosta puta i uzimao alat na komad ima svasta da se nadje ali moras cesto da ides da bi naso nesto da valja ostalo je krs i razvaljen alat. Posle ovoliko pozitivnih iskustva sa Rothewaldom najverovatine da cu uzeti onaj najveci set i biti miran narednih 10god. Elem ima li neko iskustva sa Facom kljucevima kazu da je Engleska firma sa tradicijom ali cena mi je sumnjiva, doduse sta ima da se pokvari kod kljuceva