Kraj Oktobra. Tometino Polje, Kostunici preko planine, Teocin kafana kod Perice, Brezna nova destilerija, Bersici i pecenjara u koju smo zeru zakasnili pa ostali gladni, Takovo, Savinac. Nazad do Bersica, dalje ka Rajcu, etno selo Trbovic, Gornji Banjani, Kostunici, preko planine... Skola Tometino Polje, cekam druga Micu. Celu noc peko rakiju, pa se uspavao. Dan prelep. Odvajanje za vrh Maljen u T.Polju pre fabrike vode Kostunici. Stari hrast 6m precnik, 300 godine Deda star 90 godina, trenutni vlasnik, prica da je samo za njegova zivota 3 puta pucao grom u hrast. Hrast i dalje raste, registrovan je i pod zastitom. Deda nam je otvorio kapiju da prodjemo kroz imanje. Kaze cuo motore, obradovao se, mislio unuk iz Ljiga ima kvad... Bi mi zao sto nije zaista unuk. No idemo dalje. Kod Perice u kafani, Teocin. Prva kafa, smoki i noblice. Nazalost ne one sto ih spominjemo u omiljenoj Giletovoj temi... Centar sela Brezna. Stari dom, zadruga. Pre nesto vremena se prodavao ceo centar sela za 100.000evra. Preko puta su jos dva objekta, bivsa posta i verovatno prodavnica ili kafana. Ih sto sam rodjen u pogresno vreme. Sve je zagaseno i oronulo, jedino iza doma nicu novi objekti buduce destilerije, novog vlasnika sela. Bersici, raskrsnica za g. Branetice i Rajac. Vidi se da je selo zivelo. Ostaci tri kafane, prodavnica koja radi i pecenjara u kojoj seku pecenje, koje je vec naruceno. Ni na nase insistiranje ne ubedismo ih. Ne kaze narod dzaba, sit gladnom ne veruje. Al dobro, drzi onaj smoki i noblice iz Teocina. Kako smo insistirali za hranom poslase nas u Takovo, udaljeno samo 4km, mada nismo planirali do tamo. Tamo je i resoran Takovski grm, spomen kompleks i kafana koja ima i jela na kasiku. Tooo. Opet je tu raskrsnica ovaj put za Donje Branetice, prodavnice dve, kafana koja je radila do 12, jer je nedelja, spomen kompleks, restoran Takovski grm. I tu u prodavnici nam preporucise da odemo u Savinac , ima restoran sa dobrom klopom. Kaze udaljenost 1km. To je bilo tacnije na 5km, ali posto nikad nismo bili tamo, bili smo uporni. Savinac , izletiste i lepo selo. Nedaleko od Gornjeg Milanovca. U povratku sam fotografisao, samo etno selo Trbovic, gde smo svratili na casicu razgovora sa vlasnikom. Inace oni se bave iznajmljivanjem kvadova, a u Gornjrm Milanovcu poseduju servis i prodaju guma za iste. Vole ekstremni off jakim cetvorotockasima. Posle pun gas , jer je Mica zurio zbog kupaca rakije, koji su takodje bili u zurbi. Gutanje prasine. Vreme nas je sluzilo, masine takodje. Upoznali nova lica, nova sela, destinacije za odmor. Sve boje jeseni. Steta sto dan nije duzi.

Danas voznjica do Kadinjace. Sporednim putevima od Divcibara do Jelove Gore, brda Grad.... Na brdu Grad iznad Kosjerica. Prevoj Trnava Grkva i kafana u Jelovoj Gori. Renoviraju... Na prevojima sunce od jutra, nize magla, hladno, klizavo. 110km predjenih, potrosnja 4,5 i drugi 7,5l/100km. Oba kvada 270cc, samo zadnja vuca.

Ti si samo ljubomoran, i nisi se SNaSao

Ljudi pucaju i u strahu. Ako je npr procenio da je nagrabusio, moze da potegne oruzije iz straha. A kada na nekog potezes oruzije dobro razmisli sta ces. Jer neko ce da srlja i na cev.

https://luftika.rs/nesreca-pucnjava-svadja-u-saobracaju-q/

Sta je tu je. Dobro se zavrsilo na kraju. Mogao si da prekratis 177 putem direkt za Cacak. Da si mene pozvao objasnio bih ti ukratko. Ja sam inace pored puta, prosao si kraj moje kuce. Trenutno nisam gore, al ako nesto treba mogu pomoci ili uputiti. To vazi za sve kolege, a za one dobre volje i naravi i da svrate.

Ima ima, ne vidi se s puta. Sto se tice same Golije od Reke ka Ivanjici su selo Dajici i vikend naselje. U sustini skoro sve je asfalt i bio. Dzabe oni asfaltiraju, jer su malo zakasnili. Par decenija. A retko se vraca u selo. Jedino ovi ljubitelji prirode sto vise ostave nego donesu u prirodu jesu problem. Kao i neodgovorni seljaci.

Hoces da kazes da su asfaltirali od Golijske reke do Duge Poljane? Ipak koliko toliko oko tog puta ima domacinstava, povezao ja poodavno nekog cicu za Dugu Poljanu, pa mi sve porodice odatle nabrojao. Njima znaci taj put. Meni je bio dobar i makadam, isao sam cesto i kad je sneg dozvoljavao. Jedino mi je smetalo kad je kisovito te rupe se napune vodom, a neko blato crvenkasto. Inace od Odvracenice pa do kruznog toka za D.P. i G. Reku je sirok asfalt i tu gledamo zavejane dzipove i kako ni bager ne cini cuda ,jer navejava momentalno. Nadmorska visina na najvisoj deonici puta , a blizu pomenutog kruznog toka je 1757m, sto je impresivno za uzu Srbiju. Primera na Zabljaku je najvisa tacka puta ka Savniku 1600 i neki metar. A to je pak Durmitor.

Ako mrzne ploca, a spolja zimi mrzne pitanje je dana kada ce da ispuca taj materijal, taman bio i beton. Propisno uradjena debela bet ploca najduze drzi, jedino plocice ili behaton ploce mogu duze.

Najvise se po selima u Zapadnoj Srbiji asfaltiralo prosle godine. Bukvalno i do samo jednog domacinstva ili preki putevi kroz planinu. Kramponke traju mnogo krace na asfaltu, ali nekad godi asfalt.

Aha ti cak nisi ni usao u Gojnu Goru, vec sa tog puta skrenuo na dole i izasao kod mehanicara u Bogdanici. Izasao si na donji put na koji se skrece kod crkve. Ovaj putic odozgo do dole cca 4km je od skora ceo asfaltiran, uzak je i verovatno ima rizle. Slabo se i koristi jer samo par domacinstava se nalazi na njemu. Mogao si nastaviti kroz Gojnu Goru i sirim putem sici dole pred samo selo Kamenicu. Isti je reljef samo je put siri. br. puta 177 A jos najbolje i najblize da si sa 177 na 355 ako dobro vidim broj puta. Preko Jancica za Cacak direkt. Put se kao sto rekoh spusta od Gojne Gore u dolinu reke Kamenice, te je vrlo lep krajolik i vikend naselje na reci Kamenici. Put jeste uzi i krivudav, delom sa zakrpama, ali nema puno guzve.

Cekamo da se javi Dragan. Nadam se da se nije mnogo iznervirao i da je stigao u banju na vreme. Nemoguce da je isao u Mrselje, jer taj put vraca u Tometino Polje i skoro je asfaltiran 500m iznad Trnavca.Tim putem bi izasao na los makadam, koji se racva vise puta, i tu bi samo srecom mogao da ubode u koji deo Tometinog polja ce se naci. Desno na toj raskrsnici preko mosta je corsokak, samo do domacinstva Tomica. Kad se tu dvoumis, svratis u prvu kucu na samoj raskrsnici i pitas Zlatka , brku. Ako je dobre volje bice to i casica razgovora. Ko voli Pravo makadam je Orlovo Gnezdo. Inace u Trnavcima zivi i Marko Trnavac visegodisnji prvak trube u Guci.

Kod Duskovacke crkve sa glavnog puta iz pravca Divcibara za Pozegu se skrece levo u ovom slucaju. Desno nema. Odmah tu se racva put na donji nizbrdo kroz Beli potok, koji je prosiren pre deceniju, i prolazi kroz Bogdanicu, Kamenicu, Druzetice do Pranjana, i gornji put, koji je prilicno ravan jer ide po grebenu, a prolazi kroz Gojnu Goru za Cacak. Reci ce Dragan kojim je posao. Gornji put nakon 500m od skretanja ima krivinu na levo, a pravo je asfaltiran put za Dobrinje, Malu Jezevicu. Putokaz kaze Cicovici i jos neki. Tu moze da se pogresi i skrene ka Maloj Jezevici, pa da se odvoji za Gornju Dobrinju. Put je uzak, a skoro asfaltiran do G. Dobrinje. I nizbrdo je prilicno, jer je crkva na brdu Zajcici i prevoj kod Cicovica je na 850m. Ako se pak nastavi ka Gojnoj Gori, i u samom selu postoji dva skretanja. Prvo je u ovom slucaju za Pozegu desno, preko Dobrinja ili za Cacak i Kamenicu selo levo. NAkon kilometar je crkva i tu se desno odvaja za Cacak i spusta u dolinu Kamenice jako strmo. Pravo je za selo Kamenicu opet nizbrdo kroz centar sela Gojna Gora, i naravno u dolini se okrece desno i ulazi na onaj donji put od Duskovacke crkve , koji ide do Pranjana i dalje. Zivo me interesuje gde je kolega Dragan pogresio. Arso nije mi jasno gde ste dole u Mrseljima skrenuli levo da bi dosli do Pranjana. Dole u Mrseljima koje put samo kaci se skrece kod groblja i put se racva levo i desno. Levo je za zaseoke Orlovo Gnezdo i Tometino Polje i nije ceo u asfaltu. Desno se penje strmo uzbrdo za opet Tometino Polje i fabriku vode. Ni tu nije asfalt sve , cak je vise makadama. Posle na ulazu iz Mrselja u Bogdanicu, put, kojim je trebao kolega Dragan ici se moze skrenuti levo za Vidojev vir i reku Tinju. Tu tek ne mogu daleko obicni motorim cak ni teski enduro.

Jesi li skrenuo kod crkve u Duskovcima? Ako jesi , kojim putem posto se tu odmah racva na gornji i donji put.

Devedesete su u kriminalnom pogledu bile bujne, ali i normalnije nego danas. Dokazivalo se ko je ludji, jaci. Danas se prave cevapi od ljudi , tela se unistavaju ,ubija se zbog interesa najvise, a na meti se cesto nalaze nevini prolaznicici i porodice kriminalaca. Stvoreni su monstrumi , koji se samo smenjuju, ne nestaju. Meksiko.

Ali veliki servis na 60.000km? Na Fordu 2.0i zetec na 150.000km, ja ga radio na 165.000km i remen, roleri spaner su mogli jos. Nisu pokazivali znake zamora. To ko prelazi do 10.000km godisnje mozda mu je i ok.

Pa od Cacka ce da ide kud je planirao. Ako pazljivo procitas , deonica puta , koju sam predlozio menja najduze sat vremena ukupnog vremena planiranog za put. A mozda ni toliko, jer ce ustedeti vreme autoputem do Lajkovca. Ja ne gledam mape kada predlozim nesto, gledam zadovoljstvo koje mi put pruza. Evo na primer ti si mu predlozio rutu preko Rume i Sapca, a zatim Divcibara i Pranjana preko Bogdanice, kojom takodje cesto prolazim. Ti nisi svestan koliko bi mu to produzilo putovanje samo do Cacka. Do V. Banje nisam isao cesto, tako da nisam ni pokusao da predlazem.

Do Mionice autoputem, a od Mionice udaris preko Struganika, Ravne Gore, Brajica ,Teocina, Leusica, Kostunica i kanjonom Cemernice do Cacka. Nema saobracaja, put je asfaltni, negde i nije bas nesto, ali su predeli prelepi. Tu ces izgubiti satak vremena nego autoputem uz kaficu na brzinu. Postoji jos verzija, ali ne bih da te pozurujem. Nije ni bezbedno ni uzivanje. Od NS do Lajkovca autoputem meni treba kolima sat vremena. Ja bih ipak posao i malo ranije i ostavio lufta za uzivanje u voznji.

Ne bih da vas razocaram, ja uopste ne pijem alkohol. Ono je neko podmetnuo. Ne bih nikoga da razocaram, al morao sam to da napomenem. Da ne kvarim mladje kolege. U svakom slucaju ko god da je u prolazu preko Divcibara, moze da navrati, na casicu razgovora, zlu ne trebalo neka pomoc. Ako nekom zafali antifriza u predstojece hladne dane.

Tesko , jer on bi sa 35ks morao u prvoj da izbacuje preko 50km/h. Lancanicima nece dobiti mnogo, a toliko veliki i mali zupcanik da legnu na sraf ne postoje. Jedino da izadju u susret i da ne vade iz prve, a da se stavi blokada na karbu. To je najjeftinije resenje i najmanja prepravka.

Za smestaj je ok hotel Kerber u centru Pg. Nije skup, ko dolazi motociklom moze ga uz dogovor parkirati u holu ispred recepcije. To je u stvari zajednicki hol sa malim trznim centrom.

Ne znam da li se drugima desava da sanjaju pesme, meni se to desava s vremena na vreme. Jutros se probudim ranije, s namerom da zapocnem planiranu voznju do Visocke banje i da se malo brcnem i u Rzavu i u bazenu tople vode, a u glavi mi se vrti pesma, koju nisam cuo bar deceniju. Ustadoh na brzinu, preskocih dorucak, opremih i sebe i vozilo samo neophodnim za taj put, i krenuh u 8:30h pevajuci ispod kacige refren sanjane pesme. Stani jutro probudi se, dosta sam ja bdio odmeni me, donesi mi sne.... Kakve sne. Moram da se rasanim, a jutro turobno ko pokisli ribar.. Crkva u Duskovcima se skoro ne vidi. idem dalje ka Pozegi, preko Jezevice, razmisljajuci kuda da prodjem, a da vec nisam prosao. Ne vredi ovde sam sve puteve provozao vise puta, a do cilja nema bas mnogo izbora, a i to je zakukuljeno, Pomalo je i hladno, jer se asfaltom juri, po viziru vata ne maglica, nego se formiraju kapi vode, iako ima pinlok. Posle sam provalio ta je to spolja, pa sam lako resio problem. Rukavom. Ne treba preskakati dorucak. Ipak zbog hladnoce odlucujem da u Glumcu skrenem ka Vranjanima, i sporednim putem, sporijom voznjom ublazim svoj bol. Pesma se i dalje peva, mada pokusavam da je izbacim iz glave, pokusavajuci da pevam neku drugu. Ne vredi, a i nisam dovoljno muzikalan da bi mozak to prihvatio. Ubrzo izlazim na put , koji iz Pozege vodi za Uzice preko Lunovog Sela, skrecem ka Uzicu i ubrzo se odvajam za Sevojno. Cilj mi je bio da na magistralu izbijem u Uzicima nekom precicom, ali manjak ljudi po dvoristima okolo, i manjak poznavanja terena kod onih sto sam ih sretao su me doveli do Sevojna. Od policije na magistrali saznajem da moram ili na Sirogojno preko Dreznika ili na Arilje preko Pozege. Ma sta oni znaju, odlucujem da krenem za Dreznik i da tamo pitam nekog za preki put. Vreme se prolepsava, toplije je. Krecem ka Pozegi i otprilike nakon 1km se odvajam za Dreznik. Prelazim Djetinju, i lomim uzbrdo oko 10km. U Drezniku zaticem coveka ispred kuce i on pokusava da mi objasni da moram na Sirogojno, al se doseti da moze preko Severova, kaze davno je jedamput isao. Iako postoji navigacija i mape, preferiram ovakav vid snalazenja u putu. Volim da komuniciram s ljudima, da upoznajem nove osobe, nove krajeve. Da ih pitam kako je nekad bilo, vidim i sam da danasnjica ne obecava na selu. Ozare se , pricaju. Posavetovao me je da ima blizu u Skrzutima prodavnica, da se tu raspitam, a da posto se okrece na suprotni smer od Sirogojna ipak mogu i tuda. Cak je i blize Ispred prodavnice upoznajem momka, vozi belog Pola tdi UE registracije, sa pravim zlatiborskim naglaskom. Odbija pice, ali bez pozurivanja ceka da ja popijem sok. Dobar covek. Dogovaramo se da vozim dalje iza njega, jer on ide u tom smeru, pa ce mi na odvajanju za svoje domacinstvo pokazati dalje... Au tdi. Uzbrdo iza njega. Zagaravio mi je lice. Nastavljam za njim, a on staje u Ravnima u prodavnicu da kupi jos nesto. Shvatam blizu je kuce, raspreda se razgovor sa radnikom prodavnice i musterijama. Tu postoji i kafana , ali trenutno ne radi. Tu ga nagovaram silom da popije nesto. Uzima , al nosi jer zurimo. Na raskrsnici za Ravansko polje, mi kaze ovako. Desno je Sirogojno, 10 km, a levo zivim i ako bas ne zurim, da dodjem do njega na kafu, casicu razgovora. Ne mogu da odbijem tako ljubazan poziv, vidim da je dobar covek, a i poranio sam za brckanje . Dolazimo kod njega u klasicno planinsko domacinstvo sa vocnjakom na ulazu, okucnicom sa pomocnim objektima. Razgledam staru kucu, sa kamenim crepom, fontasnu, ulazimo u kucu na kafu. Upoznajem mu i oca. I naravmo da ima preki put odatle za Sirogojno, da ne moram da se vracam 4km do raskrsnice za njegovo domacinstvo. Delom je i asfalt, delom sumski po grebenu do repetitora na Bjelovcu. Krecem , prolazim Vulevice, i grabim ka repetitoru. Od repetitora nanize i brzo sam ponovo na asfasltu. Za par kilometara, eto me u Sirogojnu. Tu se muvam, i rucam. Preko Radoseva za banju. Stizem u banju, tu je i restoran, koji radi letnjom sezonom. Sad su bili vlasnici , moglo se popiti vino, rakija i kafa, ostalu robu nemaju. Nisu hteli da naplate kafu, nema boga. Od restorana se moze samo peske uz prelazak mostica i u stenu montiranom galerijom. Ispod galerije dovoljno dubok vir za kupanje. Kupanje je palo i u Rzavu 12,4c i u bazenu , gde je temperatura vode 24,8c. Jedan bazen je zatvoren i natkriven. Slike sam slucajno izbrisao, ostali su samo snimci, a njih ne znam , a i mrzi me da stavljam. Uglavnom na netu se mogu naci fotografije bazena. Na stenama oko bazena su uklesani podaci nekadasnjih korisnika banje. Datiraju uglavnom iz 30 godina proslog veka. 0-02-05-ed4bd3c389eca3343c3c7804baf02219935b6a38860e14467a5c56edf94dcba9_3040395dc397f547 STREAMABLE.COM Watch "0-02-05-ed4bd3c389eca3343c3c7804baf02219935b6a38860e14467a5c56edf94dcba9_3040395dc397f547" on Streamable. Voda u bazenu je prijatna i lekovita za kozne bolesti, oci, i zivce. Dno je sljunkovito, prijatno za stopala. Ja sam ronio otvorenih ociju, i stvarno sam posle toga bolje video sitna slova na telefonu. Ispred prvog bazena postoji cev iz koje toci upravo ta lekovita voda. U Rzavu se primecuje pokoja sitna potocara. Osusih se malo i put pod noge. Do Arilja dosadan put. A 40km. Na ulazu u Arilje svracam u motel Mlinarev san.. Ne radi. Na parkingu motela proveravam sta mi je sa luftom u upravljackom sklopu. Izgleda u servu. Cujem se sa mojom lepsom polovinom. U Arillju se ne zadrzavam, nego picim za Pozegu, sipam corbu, rucam kod Sajkace. Prasece. Neprijjatno me iznenadio sa kvalitetom. Dosad je uvek bilo na prihvatljivom nivou. Ostalo mi je jos oko 40km, a nije jos mrak. Odlucujem da se pre Glumca, odvojim za Dobrinje preko brda Strmac. Prvi put ovuda prolazim, a u raspitivanju kod mestana doznajem da gore i Daca Ikodinovic ima vikendicu. Valjda mu mama odatle. Strmac osta u oblaku prasine, jedva se nazire i Dacina kuca. Izbijam izmedju Donje i Srednje Dobrinje, pa iz Srednje na Madjere prekim putem. Tu sam vec domaci. Sta reci na kraju. Lepa, prijatna voznja, uzivanje u banji. Novo poznanstvo. Rekord u kilometrazi u jednom danu, pogotovo sto je jesenji, i sto ja volem da stajem svuda i zadrzavam se. Vozi se i makadam i preko prece, naokolo blize. A razmisljam, da se ne dangubim ladno bih odavno bio na nasem moru. Najveca brzina na ravnom 103km/h. Prosecna potrosnja oko 9l. Nije bilo stresnih i opasnih situacija. Zanimljivo ne sretoh nijednog kolegu usput. Nadam se da cu uskoro opet na voznju. Neku za mene novu destinaciju...

Dobro je da nisi zahvatio noc i jutro gore. Temperatura rapidno pada zalaskom sunca, a ne raste tako brzo izjutra. Ovako je na Divcibarama ovih jutra.

Ne znam da li se drugima desava da sanjaju pesme, meni se to desava s vremena na vreme. Jutros se probudim ranije, s namerom da zapocnem planiranu voznju do Visocke banje i da se malo brcnem i u Rzavu i u bazenu tople vode, a u glavi mi se vrti pesma, koju nisam cuo bar deceniju. Ustadoh na brzinu, preskocih dorucak, opremih i sebe i vozilo samo neophodnim za taj put, i krenuh u 8:30h pevajuci ispod kacige refren sanjane pesme. Stani jutro probudi se, dosta sam ja bdio odmeni me, donesi mi sne.... Kakve sne. Moram da se rasanim, a jutro turobno ko pokisli ribar.. Crkva u Duskovcima se skoro ne vidi. Idem dalje ka Pozegi, preko Jezevice, razmisljajuci kuda da prodjem, a da vec nisam prosao. Ne vredi ovde sam sve puteve provozao vise puta, a do cilja nema bas mnogo izbora, a i to je zakukuljeno, Pomalo je i hladno, jer se asfaltom juri, po viziru vata ne maglica, nego se formiraju kapi vode, iako ima pinlok. Posle sam provalio ta je to spolja, pa sam lako resio problem. Rukavom. Ne treba preskakati dorucak. Ipak zbog hladnoce odlucujem da u Glumcu skrenem ka Vranjanima, i sporednim putem, sporijom voznjom ublazim svoj bol. Pesma se i dalje peva, mada pokusavam da je izbacim iz glave, pokusavajuci da pevam neku drugu. Ne vredi, a i nisam dovoljno muzikalan da bi mozak to prihvatio. Ubrzo izlazim na put , koji iz Pozege vodi za Uzice preko Lunovog Sela, skrecem ka Uzicu i ubrzo se odvajam za Sevojno. Cilj mi je bio da na magistralu izbijem u Uzicima nekom precicom, ali manjak ljudi po dvoristima okolo, i manjak poznavanja terena kod onih sto sam ih sretao su me doveli do Sevojna. Od policije na magistrali saznajem da moram ili na Sirogojno preko Dreznika ili na Arilje preko Pozege. Ma sta oni znaju, odlucujem da krenem za Dreznik i da tamo pitam nekog za preki put. Vreme se prolepsava, toplije je. Krecem ka Pozegi i otprilike nakon 1km se odvajam za Dreznik. Prelazim Djetinju, i lomim uzbrdo oko 10km. U Drezniku zaticem coveka ispred kuce i on pokusava da mi objasni da moram na Sirogojno, al se doseti da moze preko Severova, kaze davno je jedamput isao. Iako postoji navigacija i mape, preferiram ovakav vid snalazenja u putu. Volim da komuniciram s ljudima, da upoznajem nove osobe, nove krajeve. Da ih pitam kako je nekad bilo, vidim i sam da danasnjica ne obecava na selu. Ozare se , pricaju. Posavetovao me je da ima blizu u Skrzutima prodavnica, da se tu raspitam, a da posto se okrece na suprotni smer od Sirogojna ipak mogu i tuda. Cak je i blize Ispred prodavnice upoznajem momka, vozi belog Pola tdi UE registracije, sa pravim zlatiborskim naglaskom. Odbija pice, ali bez pozurivanja ceka da ja popijem sok. Dobar covek. Dogovaramo se da vozim dalje iza njega, jer on ide u tom smeru, pa ce mi na odvajanju za svoje domacinstvo pokazati dalje... Au tdi. Uzbrdo iza njega. Zagaravio mi je lice. Nastavljam za njim, a on staje u Ravnima u prodavnicu da kupi jos nesto. Shvatam blizu je kuce, raspreda se razgovor sa radnikom prodavnice i musterijama. Tu postoji i kafana , ali trenutno ne radi. Tu ga nagovaram silom da popije nesto. Uzima , al nosi jer zurimo. Na raskrsnici za Ravansko polje, mi kaze ovako. Desno je Sirogojno, 10 km, a levo zivim i ako bas ne zurim, da dodjem do njega na kafu, casicu razgovora. Ne mogu da odbijem tako ljubazan poziv, vidim da je dobar covek, a i poranio sam za brckanje . Dolazimo kod njega u klasicno planinsko domacinstvo sa vocnjakom na ulazu, okucnicom sa pomocnim objektima. Razgledam staru kucu, sa kamenim crepom, fontasnu, ulazimo u kucu na kafu. Upoznajem mu i oca. I naravmo da ima preki put odatle za Sirogojno, da ne moram da se vracam 4km do raskrsnice za njegovo domacinstvo. Delom je i asfalt, delom sumski po grebenu do repetitora na Bjelovcu. Krecem , prolazim Vulevice, i grabim ka repetitoru. Od repetitora nanize i brzo sam ponovo na asfasltu. Za par kilometara, eto me u Sirogojnu. Tu se muvam, i rucam telecu corbu i domaci hleb. Preporuka. Nastavljam putem , kojim sam dosao. Do izdvajanja za Bjelovac, pa nastavljam pravo ka Arilju, odnosno Visockoj banji. Mogao sam to i od Bjelovca a i od domacina jos prekijim putem, ali sam hteo do Sirogojna. Kad je vec nadohvat ruke. Poslednji put, pre ovog sam bio mozda i pre vise od deceniju. Nesto je zivnulo, a nesto zgaslo. Ipak to selo drzi Zlatibor u zivotu, kao i ina zlatiborska sela. Put vodi do mosta na Rzavu, uglavnom nizbrdo. Posle ce uzbrdo , jelte. Do centra sela Radoseva, gde sretoh ljubaznog mladog svestenika, koji mi dodatno unese sigurnost u moj pravac. Od Radoseva skrecem suprotno od Arilja i za 10km stizem u banju. Stizem u banju, tu je i restoran, koji radi letnjom sezonom. Sad su bili vlasnici , moglo se popiti vino, rakija i kafa, ostalu robu nemaju. Nisu hteli da naplate kafu, nema boga. Od restorana se moze samo peske uz prelazak mostica i u stenu montiranom galerijom. Ispod galerije je jedini vir u blizini, dovoljno dubok i veliki za brckanje. Kupanje je palo i u Rzavu i u bazenu , gde je temperatura vode 24,8c. Jedan bazen je zatvoren i natkriven. Slike sam slucajno izbrisao, ostali su samo snimci, a njih ne znam , a i mrzi me da stavljam. Uglavnom na netu se mogu naci fotografije bazena. Na stenama oko bazena su uklesani podaci nekadasnjih korisnika banje. Datiraju uglavnom iz 30 godina proslog veka. Voda u bazenu je prijatna i lekovita za kozne bolesti, oci, i zivce. Dno je sljunkovito, prijatno za stopala. Ja sam ronio otvorenih ociju, i stvarno sam posle toga bolje video sitna slova na telefonu. Ispred prvog bazena postoji cev iz koje toci upravo ta lekovita voda. U Rzavu se primecuje pokoja sitna potocara. Osusih se malo i put pod noge. Do Arilja dosadan put. A 40km. Na ulazu u Arilje svracam u motel Mlinarev san.. Ne radi. Na parkingu motela proveravam sta mi je sa luftom u upravljackom sklopu. Izgleda u servu. Cujem se sa mojom lepsom polovinom. U Arillju se ne zadrzavam, nego picim za Pozegu, sipam corbu, rucam kod Sajkace. Prasece. Neprijjatno me iznenadio sa kvalitetom. Dosad je uvek bilo na prihvatljivom nivou. Ostalo mi je jos oko 40km, a nije jos mrak. Odlucujem da se pre Glumca, odvojim za Dobrinje preko brda Strmac. Prvi put ovuda prolazim, a u raspitivanju kod mestana doznajem da gore i Daca Ikodinovic ima vikendicu. Valjda mu mama odatle. Strmac osta u oblaku prasine, jedva se nazire i Dacina kuca. Izbijam izmedju Donje i Srednje Dobrinje, pa iz Srednje na Madjere prekim putem. Tu sam vec domaci. Jezevica, Duskovci i kuci sam. vec je i mracak pao, a i pesma mi je jos od pre Arilja isparila iz glave. Sta reci na kraju. Lepa, prijatna voznja, uzivanje u banji. Novo poznanstvo. Rekord u kilometrazi u jednom danu, pogotovo sto je jesenji, i sto ja volem da stajem svuda i zadrzavam se. Vozi se i makadam i preko prece, naokolo blize. A razmisljam, da se ne dangubim ladno bih odavno bio na nasem moru. Najveca brzina na ravnom 103km/h. Prosecna potrosnja oko 9l. Nije bilo stresnih i opasnih situacija. Zanimljivo ne sretoh nijednog kolegu usput. Nadam se da cu uskoro opet na voznju. Neku za mene novu destinaciju...

Pitali zenu, sta vise voli. Dugacak, a tanak ili kratak, a debeo. Kaze, nije bitno sto je dugacak, samo da je debeo.