Ma gotov je on samo ON to još ne zna

Ma nema na čemu, volimo kad možemo pomoći

Jes vala. Kad je plast sena ubio miša? :D

Iz iskustva, kontaktiraj ga više puta a navrati kad oćeš, mada je sad malo nezgodno

Uuuuuuuuu... ove žute su sexy

Ženiš se! E svaka ti čast, pa nek je sa srećom

Rešenje tvog problema leži u rukama Joške i Arakisa trust me (if you dare )

Koji sneg? :D

Uuuuuu tek sad videh Raška. Tamo nema buvljak i Bubanj potok. Hmmmmm... mora da ima negde. Ma će nađemo, nije Sveto pismo p.s. a da meteš LE diode?

Heh, uzNi te od 55W pa uturi sijalice od 35W. Snađi se! Potrudi se malo! Sve čekaš neko drugi da ti uradi! Gde ti je mlados', ludos' :D

Ako je samo zbog fenseraja, možeš na kratko da ih pališ ali moraš znati da prazne kolumator čim ih upališ. Malo paljenja da. Mnogo paljenja, ne. A ako želiš da ih pališ na duže, trebalo bi da sve ostale sijalice zameniš LE diodama i tako smanjiš ukupnu potrošnju ali ćeš i tako samo odložiti pražnjenje akumulatora na nešto duži period. 55W, mnogo je kume

Ma niiiiije Popsiju gorela. Samo se dimila i video se plamen. Ništa više

Sve je to slično. Ne brini, sve se pravi od određenog materijala. Više se niko u svetu ne zeza sa takvim stvarima jer je tehnologija postala jeftina i dostupna.

Stvar principa ti si naš heroj

Vaše je da nekako doterate motor do Laboratorije. Sačekate koliko treba i odvezete se. Sve resto radimo mi. Osim čepovanja.

Da, baš ta

imaš pp

Imaš PP

Manje više je isti postupak osim što na većini usd vila moraš rasklopiti štap da bi prevukao semering. Malo je komplikovanije ako rasklapaš viljušku. A ne rasturaju se sve isto.

Kad ja svašta obećavam pa me onda vataju za reč Formula za izračunavanje koliko treba skratiti oprugu da se dobije željeni stepen sabijanja: d = (64)(P)(r*3)(N)/(G)(D*4) gde je d = sabijanje D = prečnik materijala od koga je opruga P = sila sabijanja r = poluprečnik navoja opruge G = modulus – modul tvrdoće i izražava se u N/m2 i morate ga naći kao podatak za vašu oprugu N = broj aktivnih navoja (Aktivni navoji su ukupan broj navoja opruge manje 1.75 navoja) r*3 = r na treći stepen (kub) D*4 = D na četvti stepen Ovo je otprilike matematika ali vrlo dobra. Ako znamo da naša opruga ima stepen sabijanja P/d od 0.706 kg/mm; dužinu od 315 mm i 26 navoja (12.1 mm po navoju) možemo gornju jednačinu smanjiti na nešto upotrebivo. Neka K bude konstanta za (64)(r*3)/(G)(d*4); i sad formula izgleda ovako d = (K)(P)/N ili P/d = 1/[(K)(N)] ili N = 1/[(K)(P/d)] Znamo da je stepen sabijanja opruge P/d, jednak sili po jedinici dužine. Nazovimo to SSO. P/d = SSO Sad je N = 1/[(K)(SSO)] ili K = 1/[(N)(SSO)] Znamo da je fabrička mera stepena sabijanja 0.0706kg/mm i da je N = 26-1.75 = 24.25. To znači da je K = 1/[(24.25)(0.706)] = 0.584 Izlazi da je N = 1/[(SSO)(0.0584)] Totalna dužina opruge je (N+1.75)(12.1). Nazovimo je TDO (kad bi bila Ukupna dužina opruge ovo bi bilo UDO a to ne želimo, jel tako :D ) Ako želimo da opruga ima stepen sabijanja od 0.80 njena dužina mora biti N = 1/[(0.80)(0.0584)] = 21.4 aktivna navoja TDO = (21.4 +1.75)(12.1) = 280 mm ukupne dužine Ako želimo da opruga bude od 0.85 N = 1/(0.85)(0.0584) = 20.15 TDO = (20.15 + 1.75)(12.1) = 265 mm Ovde nije meren prostor između navoja i vodite računa da ostavite dovoljno slobodnog prostora kako bi imali isti hod štapa. Nemojte suviše skraćivati opruge. Otprilike, opruga od 0.95 je sasvim dovoljna za teže vozače. Gabaritne momke Pa ko voli, nek izvoli

Bolje nađi slajdere. Kreš barovi bi mu stajali ko piletu sise. Nije to motor na koji se kače nekakvi gelenderi

Zadnje ogibljenje: Za zadnje ogibljenje važe isti principi kao i za prednje, a tu malo toga možemo da učinimo. Gotovo svi zadnji amortizeri imaju one stepenice ili šraf do koga je nemoguće doći i koji služe da prednapregnu oprugu i/ili da povise zadnji kraj. Jevtini imaju samo sistem za prednaprezanje a skuplji i za prigušivanje pri sabijanju i otpuštanju. Prednaprezanje je ok za sitna podešavanja tvrdoće opruge ali nije zamena za podešavanje visine. Može malo ali je to stvarno malo. Trebalo bi imati iste mogućnosti zadnjeg ogibljenja kao i prednjeg da bi se oba kraja isto ponašala u vožnji. Kilavi amortizeri, kakvi se obično ugrađuju serijski ne mogu se uspešno podešavati. Zato je rešenje, aftermarket amortizer. E a za to nam treba kinta koju obično nemamo. Gle čuda! Snalaženje je ovde majka Mara. Ili da se mete drugi amortizer sa nekog drugog motora a ko baš oće, nek nađe recimo amrtizere sa GSXR750 koji se mogu podešavati na obe strane. I sabijanje i otpuštanje. Nije neka pomoć jer nema mnogo mudrosti. Zato se treba snaći kao i za sve do sad.

Famozni nivo ulja: Zapravo, ovo me je i podstaklo da pišem sve ovo. Primarna uloga ulja je da bude protiskivano tamo amo i tako priguši oscilacije opruge. U amortizerima za kola to je jedina funkcija ulja. Osim za trkačke automobile. Međutim, u viljuškama na motorima imamo ulje, opruge i vazduh zarobljen iznad ulja. Jes malo komplikovanije al ne strašno. E taj pomenuti vazduh je važan član naše male zajednice. Kad se vazduh (kao i svaki drugi gas) komprimuje, on deluje kao opruga ali sa progresivnim dejstvom. Što ga više stiskamo, biva sve tvrđi. Znači, što je viši pritisak, potrebna nam je sve veća sila da ga sabijemo još malo. Za razliku od gasa, kod nas vazduha, opruge u većini viljušaka su linearne. Imaju stalan stepen sabijanja. Ideja je da se tim vazduhom spreči dodirivanje navoja opruge prilikom punog sabijanja. Već sam rekao da se od opruge dobije cevka kad se svi navoji zalepe. Od toga korist ima samo zubar Pravilan nivo ulja dozvoljava da se iskoristi gotovo cela putanja viljuške a vazduh sprečava da se opruga toliko sabije da se pretvori u cevku. Nema tu neke mudrosti. Kako da znamo kad je dosta? Šta nam treba? Prvo, povadite čepove, ulje i opruge i izmerite kolika je maksimalna putanja viljuške. To je kad joj utroba izađe napolje. Zatim potrpajte utrobu i nalijte fabrički propisanu količinu ulja. Drugo, kad je sve montirano i viljuška je na motoru, metite vezicu oko štapa da se pipa sa blataricom. To ste već jedared radili. Treće, idite i provozajte se. Naglo kočite i ako možete, dignite ga na prednji točak pri kočenju. Zakovite viljušku, onako dušmanski. Četvrto, natrag kući pa izmerite koliko je otišla vezica na gore i to uporedite sa onim merenjem bez opruga i ulja. Iz koraka Prvo. Najbolje bi bilo kad bi ta razlika iznosila 5-6mm. Ako je razlika mnogo velika, izvucite malo ulja. Ako je mnogo mala ili je jednaka maksimumu (zakovali ste ga, jebaste mu majku) dodajte malo ulja. Najbolje je ako povadite štapove sa motora, povadite opruge i u potpuno vertikalnom položaju izmerite novo ulja u štapu kad je štap potpuno sabijen. Nivo merite od ivice štapa do ulja. Ako menjate nivo, menjajte ga po malo. 10mm nivoa gore-dole je sasvim dovoljno. Skoro je beznadežno meriti količinu ulja kad je u štapu. Zato se meri nivo. Primer od malopre: Odredili smo odokativno nivo od 124mm i dobili onaj jastuk od vazduha od 112mm. 10mm kraće nego što nam treba na 122mm. Zatim smo odvadili ulja do 127mm i dobili jastuk na 115mm. Kad smo odvadili nivo na 132mm, pogodili smo u dlaku 112mm a to je ono što nam treba. Onda smo kratili opruge pa smo sve radili iznova. Misim, lepa zanimacija al troši mnogo vremena i rada. Sa druge strane, dobio je čovek ogibljenje kakvo mu treba. Ima 120kg žive vage.

Ulje za viljuške: Viskozitet (uslovno rečeno, gustina) ulja: Aj da vidimo ko ne zna kako izgleda vožnja u autu sa lošim “montizerima”? Ljulja brate za sve pare i na kraju svi bljuju od morske bolesti. Točak odvali u rupu pa se vrati na gore, pa opet dole, pa opet gore (boing, boing, boing...) Motor sa ovakvim ogibljenjem je skoro nemoguće kontrolisati, složićete se. A i ne morate se složiti, izbacite ulje iz viljuške, poterajte motor i otvorite novu temu u Motoristi na drumu sa naslovom “ja ga omastih za bez veze” E, tu na scenu stupaju amortizeri. Tačnije, prigušivači oscilacija sa oprugom. Amortizer je delimično ispunjen uljem koje se proteruje kroz male otvore kada se opruga sabija i otpušta. Gustina ulja prigušuje – koči oscilovanje opruge i ta energija oduzeta od opruge se pretvara u toplotu. Zato je amortizer vruć posle vožnje. Ako je ispravan. Nađite dobro podešen trkački, kros ili SM motor pa probajte. Sedite na nj i zatim trucnite dupetom po sedištu. Zakovite ga svojom težinom i naglo ustanite na noge da ga rasteretite. Motor će se munjevite podići skoro do potpune visine ali će se na samom kraju polako dizati. To je prigušivanje oscilacija u akciji. Nema u reakciji. Sila prigušivanja zavisi od gustine ulja i veličine otvora kroz koje se protiskuje. Mnogi motori za široke narodne mase su spuvani po ovom pitanju. Mekani su. To se može popraviti gušćim uljem ali se isto tako može lako i preterati. Ako menjate ulje pa vam poispadaju plombe na sitne neravnine, preterali ste. Jedna sitnica se lako previdi. Tvrđe opruge traže gušće ulje. Iz onog primera, kad su opruge skraćene prešli smo sa ulja 10W koje je ispalo retko, na 15W i dobili rezultat koji odgovara čoveku. Skupe viljuške za trkačke i sportske motore imaju sistem za podešavanje prigušivanja prilikom sabijanja i otpuštanja. Ali i to radi samo kad je pravilno određena gustina ulja. A i skupo je za naš ukus. Ima i neki emulatori koji se meću na jevtinije viljuške ali o tome ako me ne bude mrzelo. To su neki Race Tech Cartridge Emulator.

Prednje ogibljenje Tekst koji sledi se odnosi na obične viljuške. Princip je isti i za upside-down viljuške ali im je utroba drugačije raspoređena. Prvo treba odrediti pravilan odnos dužine (putanje) opruge. E aj sad, šta je “pravilno”? To je stvar ukusa ali ima nekih smernica: • Koristite gotovo celu raspoloživu dužinu sabijanja opruge. Celu putanju. • Ne potapajte (sabijajte) ogibljenje. To vožnju čini neudobnom a može i da pokrši nešto unutra. • Počnite sa traženjem sabijanja pod opterećenjem od nekih 30-35% za vožnju po ulicama ili 27-30% za trke. Podešavanje prednjeg ogibljenja zahteva da prednji točak bude odignut od zemlje ali da pri tome viljuška ne bude napregnuta. Ne oslanjajte motor na držače koji se kače na prednju viljušku. Drugim rečima, snađite se Sabijanje: Prvo izmerite maksimalnu putanju viljuške. DakleM blokče i olovče u šake. I alat u šake, naravno. Bez alata nema zanata. Kad je točak u vazduhu, odvrnite gornje čepove na viljuškama i povadite opruge. Ne vadite ulje!!! Izmerite rastojanje od donjeg trougla i blatarice na štapu. Zatim potpuno sabijte viljušku i izmerite isto rastojanje. Zapišite rezultate. Recimo u milim metrima E sad vratite svu utrobu u viljuške. Omotajte plastičnu vezicu oko štapa tačno iznad blatarice (da se pipaju). Spustite motor na zemlju. E sad ga opet dignite i izmerite rastojanje od blatarice i vezice. To je statičko sabijanje. Zapišite, nemoj da ste lenji i pametni. E sad ga opet spustite i vratite vezicu do blatarice. Sedite polako na motor i zauzmite normalan položaj za vožnju. Neka vam neko pripomogne i pridrži motor da bi digli noge na fuzastere a i da se ne svalite ko krme kad dignete noge u mestu Siđite sa motora i izmerite rastojanje od blatarice i vezice. To je prva mera sabijanja pod opterećenjem. Sad spustite vezicu i opet sedite na motor i opteretite malo viljušku pa je polako otpuštajte da se pridigne. Izmerite rastojanje i dobili ste drugu meru sabijanja pod opterećenjem. Srednja vrednost je neka “normalna” mera. Razlika se javlja usled prijanjanja viljuške (lepljenja). Piši meru! Izračunajte procenat sabijanja. To je kad se sabijanje pod opterećenjem podeli sa maksimalnom putanjom viljuške. Za ulicu je dovoljno 30 - 33%, većina trkača više voli 27-30%. Kruzeri mogu ići i do 40%. Sve zavisi koliko meko vaše dupe voli da se vozi. Manje sabijanje, tvrđe opruge, manje potapanje pri kočenju, na neravninama lakše ispadaju plombe. Pa ko šta voli. Birajte. Prednaprezanje drastično utiče na sabijanje. Obično treba krenuti od 10mm do 20mm. To se postiže ili podesivim čepovima na štapovima ili stavljanjem podloški iznad opruga ka čepovima. Ako treba da stavljate duže podloške, napravite ih od PVC vodovodnih cevi sa oznakom 40. Em je jevtino, em je dovoljno tvrdo em se lako seče i obrađuje. Ako ne dobijete zadovoljavajući rezultat malim prednaprezanjem, morate promeniti hod opruge. Pretpostavimo da je opruga suviše mekana. Stepen sabijanja opruge: Ako je ogibljenje suviše mekano, možete kupiti nove opruge. Najlakše ako imate kintu. A možete i preseći postojeće opruge. Ajmo za početak ovako da ne bude tri puta sečem i opet mi kratko . Stepen sabijanja opruge se meri u kg/mm. I to je baš tako. Kolika sila (težina) će sabiti oprugu za koliko mm. Obične opruge imaju stalan stepen. Ako će je 100g sabiti 10mm, onda će je 200g sabiti 20mm. Progresivne opruge imaju drugačiji stepen na različitim delovima opruge i na početku sabijanja su mekane, zatim su sve tvrđe kako se sabijaju prema maksimalnoj vrednosti (dok se ne zalepe). Pri punom sabijanju gušće motani delovi opruge su obično skroz sabijeni a šire motani jedini još uvek rade pa je zato stepen sabijanja veći. Postoje i duple opruge. Nisu progresivno motane već su to dve opruge različito motane jedna na drugu. Da bi izmerili oprugu, metite je na vagu. Može i obična kućna vaga za merenje težine pre i posle toaleta. To je ona vaga iz vica “dragi, za rođendan želim nešto što ide od 0 do 100 za manje od 3 sekunde”. Muž ode i kupi ženi vagu za merenje Kad smo rešili vagu, metite oprugu na vagu, proterajte šipku kroz oprugu da se ne migolji i nečim se oslonite na oprugu. Može armatura 18 sa nekom omčom da se mete na vr’ opruge pa time sabijajte. Sabijajte oprugu dok vaga ne pokaže recimo, 5kg. Sad izmerite dužinu opruge. Zatim je sabijte dok vaga ne pokaže 55kg. Izmerite dužinu. Stepen je razlika u težini podeljena razlikom u dužini. Aftermarket opruga ima raznijeh. Najpopularnije su Progresivne, jelda. Tek da se razumemo, kad kupujemo progresivne opruge, moramo znati kakve su nam potrebne. Ako je stepen sabijanja veći za 10%, to u vožnji pravi ogromnu razliku. Nemanje kinte znači - ne kupujem progresivne opruge nego ću da presečem svoje stare. I to je legitimno. Kad se okrate opruge, postaju tvrđe. Mnogi ne veruju u to al je to živa istina. Evo primera sa malo matematike. Ako uzNemo oprugu dužine 315mm i presečemo je na 278mm od početne opruge od 70kg/mm dobijamo oprugu od 78kg/mm. E sad, treba nam i nadomjestak za odfikareni patrljak pa ćemo turiti cevku od 37mm. Ako bi oprugu još skratili na 252mm, dobili bi oprugu od 89kg/mm. Ovo je primer iz prakse ali je sasvim ok, verujte mi. Nadam se da me ova mrza što me ufatila neće dugo držati pa ću napisati i celu matematiku za određivanje tvrdoće opruga. Valjda Kad smo kod fikarenja opruga, batalite bonsek. Ništa nećete uraditi osim što ćete se izmoriti ko konji i promeniti gomilu platana. Lepo odma uzmite brusilicu pa secite. Kad ste sve otfikarili kolko treba, uzmite brener (acetilenski) da poslednji navoj zagrejete i poravnate kao što je bio i originalni kraj opruge. Misim, može i propanski brener ali ide sporo. Uvedite kraj opruge u crveno usijanje i klještima ga poravnajte kolko treba. Kad ste ga poravnali, brusilicom ga još obrusite da bude ravan. Treba da izgleda isto kao i original. To je vrlo važno da bi opruga uvek gurala ravno. Kad ste sve to uradili, spakujte viljušku i sve opet izmerite. Tako možete prednaprezanjem dobiti ono što vam treba.