Mesto se zove Dobre Vode, a Jelena kao detence istrazuje obalu: Mesto je veoma malo i reklamira se kao takvo. Malo lepo mesto za odmor sa porodicom. Istina mesto je malo i nema se sta videti sem plaze, nekoliko restorana i to je to. Nocnog zivota nema pa ko to voli, mora da ga potrazi u Ulcinju ili Baru. Meni se licno nije svidelo jer cak i u predsezoni je bio solidan broj ljudi, verujem da se na onolikom mestu u jeku sezone penju jedni drugima na glavu. Plaza je kamenita kao i ulaz u more. Jako je nezgodno za neplivace jer ce izubijati noge po kamenju. Savetujem kupovinu onih morskih patika kako ih zovem. Kako zbog kamenja tako i zbog stakla koje sam povremeno nalazio. Ogladneli od puta, svracamo u restoran ''Plavi Jadran'' gde narucujemo dva hamburgera. Ovo lici na hamburger i to je sve. Ima neke primese na ribu, lepinja suva, meso upitno... Gladan sam pa ga proteroh nekako kroz digestivni trakt. Usluga u restoranu ocajna. Imaju vestacku ljubaznost i jako traljavo ocenjuju ljude i tako ih usluzuju. Covek ima nekakvo interno culo za osecaje i energiju, tamo sam u grudima osetio da mi nista ne prija. Jelena narucuje obicnu vodu, fukarski nam uvaljuju bocicu ''Rose''. Placamo racun i idemo, vise necemo svratiti ni u kom slucaju. Plaza, kao sto rekoh kamenita i prljava. Lezaljke kostaju 7 eur, koliko i smestaj... Stipsa ili ne, mislim da je to puno. Postoji i deo plaze koji je besplatan ali ume da bude guzva, pogotovo u sezoni. Lezati tamo na pikavcima, cepovima od flasa, gde se po koja folija od necega zalepi za telo namazano kremom za suncanje nije bas lepo. Pogotovo kada duva jaci vetar. Probali smo jedan dan i zaista nije to to, pogotovo da nas preskacu i zaobilaze kao kerove na plocniku.

Posle kanjona, vec iznjakani stizemo u PG. Zaobilazim centar i idemo ka primorju. Moram priznati da sam se umorio ali vozim i dalje bez vecih problema. Jeleni je vec puno, ovo joj je prva veca tura i vidim da se premesta i ispruza noge sa fuzastera. To je sto je, mora da izdrzi jos malo i ponosan sam na nju sto se bori sa svime. Nije lako putovati na motoru i ona sada to dobro zna. Kawasaki za to vreme samo brunda. Dva cilindra rade bez greske, 1-2-1-2-1-2 taktovi samo pucaju. Jebi ga, nije najbrzi motor na svetu, ima lepsih i boljih, komfornijih ali ovaj je moj i bez greske me slusa. Sta ces, shvati ga tako, gradski motor u touring borbenom zadatku, kontam koliko moze i tako ga vozim i tretiram. Potrosnja nam se krece oko 4.5 litara sa tri kofera i nas dvoje, zadovoljan sam. Vozimo se i dalje, od primorja jos uvek ni traga, mada pratim elevaciju na Garminu i citam kako se spusta a kada dodjemo blizu 0, tu je moreee. Stizemo do tunela Sozina, placamo putarinu od 1 eur i nastavljamo dalje ka Baru. Tunel je dugacak oko 4km i zaista je impozantan. Skracuje put i ne treba ga zaobici, licno ga nisam shvatio kao rizicnog. Picimo kroz njega oko 80km/h, na trenutke dizem i na oko 110km/h cisto ono, da brunda malo Kako se primicemo moru tako je sve toplije i sunce nam obajsava kacige. Ne smeta nam i vec umorni idemo ka destinaciji, otprilike na 480km smo od kuce. U jednom trenutku kako idemo ka Sutomoru izmedju dve planine ukazuje se plavi Jadran i horizont. Obuzaju me emocije, zatvaram gas i gledam... Dosao je i taj trenutak posle toliko godina, ali ovaj put na svom motociklu i verenicom pozadi. Znam da sam na pravom putu tockom i zivotom... Jelena ne reaguje uopste, sprzena je od voznje, rukavicom joj lupam o kacigu i pokazujem prstom u pravcu mora. Nije ga prepoznala, mislila da je nebo. Kawasaki vec usporava, automobil iznad nas ablenduje, kratim ga cak u tri nize, otvaram gas nesto agresivnije ka Sutomoru posle kojeg cemo pikirati mesto. Resili smo da to budu Dobre Vode. Zasto nemam pojma, jednostavno smo krenuli u tom pravcu. Vozimo se uz magistralu i sve nam je interesantno. Jelena se budi i kaze kako se sva ova voznja isplati i dobija ponovo energiju. Vidim da vise ne moze i da ne bi izdrzala jos kilometara, stajemo u Dobre Vode i spustamo se full natovareni u moto opremi do plaze. Ja bih mogao jos da vozim ali ona je stigla do limita. Ja bih trazio smestaj nesto podrobnije ali zbog Jelene odlucujem da nahvatamo prvi koji lici na nesto. Smestaja ima zaista puno i svakakvog. Gostiju nema bas puno, slobodno se cenkajte. Odmah pored plaze, pitamo nekog coveka ima li sobe. -Kako da ne... Samo izvolite. Izgovara pomalo cudno. Licno, nisam izbirljiv, spavao sam na patosima, dvosedima, trosedima, ugaonim garniturama, kolima... Saljem Jelenu, kazem joj, ako ti se svidja uzimaj. Hocu da joj skratim muku i pustim je da odmori. Posle par minuta izlazi i kaze da je okej sve, ja pristupam dogovoru oko cene uspesno, otkacinjem kofere i smestamo se. Svlacim moto opremu, oblacim letnju opremu i izlazim da ispregledam ''Kawasakija''. Prljav, hiljadu insekata po njemu, pucka od toplote i mirise na pravi motocikl, gume vrele, lanac masta od Scottoilera... Ponosan sam na svoj bajk i lupam ga rukom po tanku koji proizvodu zvuk metalnog bureta. Motocikl u svoj najiskrenijem i izvornom obliku.

To sa busenjem guma je cudno. Kupim nov set guma, za par dana izbusim prednju gumu. Krenem na more, izbusim zadnju. Izmedju toga nista )) Lose je sto nismo mogli da se zadrzavamo na Zlatiboru. U jednom trenutku ulazim brze i lose pozicioniran u krivini i idem ka bankini. Apsolutno moja greska. Pustam obe kocnice, skrecem pogled sa bankine u levo gledajuci izlaz iz krivine, Kawasaki se naginje, naginje i VOALA dobrom reakcijom sprecavam sranje. Za takve korekcije (pod uslovom da bas ne idete brzo) uvek postoji toliko rezerve da se koriguje greska. Samo pogled ka izlazu i dobra kontrola gasa. Nastavljamo dalje a neko je gledan i hoce opet pauzu. Prva kafana ''U Suton'' biva nas privremeni kutak za odmor. Nista posebno, vise je za napijanje i tracarenje nego za klopu. Narucujem cevape sa kajmakom, Jelena nece, ona bi samo nesto toplo da se zagreje. Ona uvek tako kaze a kada stigne klopa, strpka moje. Interesantni smo ljudima iz kafane, ispituju nas odakle smo, gde idemo i tak'... Motorom na more, heejj nije mala stvar iako nama bajkerima to deluje laganeze i uzivanje. Mnogi se ne bi usudili. Nastavljamo dalje ka granicnom prelazu, ohladjeni kao u poznu jesen. Vozimo i dalje laganeze prateci uputstva sa ''Garmina'' i znakova na putu. Jeleni je sada jasno zasto sve to sto imamo na motoru ima smisla i zasto je potrebno. Ubrzo stizemo pred granicni prelaz sa nase strane. Nema puno guzve niti puno peripatije. Dajemo pasose, teraju nas da skinemo kacige radi identifikacije i krecemo ka prelazu s' crnogorske strane. Prijatno sam iznenadjen, prolazimo kao na kasi u ''Tempu''. Nista skidanje kaciga, ispitavanja, dobismo pecate i zelje za srecan put. Ja i dalje vozim sporo jer nas prati kisa, kolovoz je klizav a put i vise nego opasan sve do primorja. Sa desne strane stene, sa leve provalija. Postujem ozbiljnost trase, vozim lagano bez rizika i razgledam. Nemamo mesta za stajanje, kisa je, te smo u ovom delu bas kratki sa slikama. Na oko 300km smo od kuce, deluje da smo blizu ali jos uvek ima podebelo da se vozi i to kroz jako tesku deonicu. Jelena me stalno zapitkuje kada stizemo u kanjon. Kanjon se smatra veoma opasnim i poprilicno satanizovanim mestom. Stizemo u isti i ja sam odusevljen lepotom koju postujem i vozim strogo po propisima. Krenuli smo ovim putem pre svega iz zelje da ga iskusim i zaista je put koji iziskuje strahopostovanje. Na sve strane su znakovi upozorenja kao i table ''Vozi oprezno''. Sam po sebi i sa svojim motorom i kanjonom nemam nikakvih problema. No, to su bukvalno idioti od ljudi i manijaci koji su najveca pretnja i opasnost. Ovde se poprilicno umaram prateci iza i ispred sebe jer moram nas sacuvati od idiota. Ljudi mnogo rizikuju za minimalne prednosti, bukvalno za pet do deset metara niti drze propisno rastojanje koje ovde mora da bude bar 20ak metara. Vise puta nas preticu, ulecu u makaze i tu imamo situacije kakve se nisu desavale tokom celog puta. Rizikuju ljudi sa svacim a moram da izdvojim posebnog idiota sa Golfom MK2 1.6D. Covek sa drtinom pretice kolonu, stize do poslednjeg auta VW Polo kog ne moze da pretekne. Celu situaciju pratim u retrovizoru i gledam kako kreten u Golfu cima volan ka Polo-u, valjda ga da ga plasi kako bi ga ovaj pustio. Ne verujem sta vidim, od kud zna kako ce vozac u Polo-u regovati? Srecom mi smo nesto ispred kolone, Golf stize do nas, njegovo krilo nam je skoro u bocnom koferu gde manijak vreba priliku da nas pretekne. Sklanjam se desno i pustam ga da ode. Zivog bi mu glavu izlupao u beton. Upravo takvi su uzrok nesreca, samo idiotizam. No uprkos svemu uzivamo u lepotama kanjona i pravim pis pauzu negde u nekom delu. Sva mesta za stajanje su u suprotnoj traci preko puno linije, ne guram se bas i nije nam oglavu da remetimo tok saobracaja zarad slika.

Na pauzi Jelena govori o tome, kako sam u pravu za moto cizme. Definitivno u narednom periodu moramo da investiramo u dooobruu moto obucu. Definitivno kada se vozi daleko od kuce, neophodna je full oprema, bukvalno. Nema kompromisa. Pod utiskom smo loseg vremena, negde smo procitali da je svega 14c. Gledajuci mapu, deluje kao da smo na pola puta, ali tek sada pocinje ozbiljna voznja i krecu prvi problemi... Na usponu za Zlatibor osecam da se "Kawa'' jako jako lose ponasa u krivini. Uvija se i vuce me van puta. Kolovoz los ali znam da to nije uzrok, Jelena sedi mirno, nema diskusije samo je jedna stvar pitanju... Stajemo odmah na pumpi koja je bila tu k'o porucena. Jelena silazi i kazem joj, gledaj zadnju gumu ima li nesto u njoj! Micem nogama motoric... Cek' cek ima nesto - kaze Jelena. Jaoooo vidi probusili smo gumu. Kroz kacigu joj vidim u ocima da je zabrinuta, ona vec misli kako nam je propalo putovanje i da moramo zvati nekog da nas pokupi... Ja sam mrtav ladan, guram ''Kawu'' do kompresora i pumpam na 2.8. Jelena i dalje stoji zabrinuta. Sedaj, palimo. Problematika je ta sto, prvi vulkanizer je tek u Kokinom Brodu, jutro je i nedelja... Ja naravno nisam poneo sprej niti set za cepovanje. Zbog kise i probusene gume ne stajemo nigde niti ista slikamo. Bitno je naci vulkanizera. Stizemo u Kokin Brod, nalazim radnju ali vulkanizera nigde. Neki cica koji ga zna kaze, ma on je otisao negde, dolazi tek oko 16h pa ga vi sacekajte Zaista mudar covek. Odmah tu na nekih 100 metara vidim parking i garazu nekog autoprevoznika. Nekoliko slepera, kontam da imaju kompresor. Ljubazno pitam portira i objasnjavam sta nam treba, bez ikakvih problema nam otvara garazu, ukljucuje kompresor te problem resavamo privremeno i nastavljamo ka Novoj Varosi u nadi da cemo tamo naci nekog vulkanizera. Tu nailazimo na prvog vulkanizera koji zacudo radi. Radnja mu je manja nego moje kupatilo i na nekoj je strmini. Kako tu radi, pojma nemam. To je sto je izbora nema. -Dobro jutro! Mozes li da nam cepujes gumu? Dobijamo potvrdan ugovor i momak zavrsava posao za nekoliko minuta. Jelena gleda u proces cepovanja i nije joj jasno zasto covek nabija siljak u gumu. Zensko, sta ces :)To nas kosta 300 dinara. Nebitno skroz, bitno je da smo resili problem. Pravimo par slika, zahvaljujemo se i krecemo dalje kao Prijepolju i dalje ka granicnom prelazu Brodarevo.

Nakon te kratke pauze nastavljamo ka Uzicu i Zlatiboru. Ceo put vozimo po ogranicenju i uprkos tome sto nema saobracaja, ne idemo brzo zbog mokrog kolovoza. Manjka mi onaj osecaj sigurnosti i dok je tako, vozim sporim tempom bez naglo izvedenih radnji. Ljudi se obicno hvale da su stigli za X sati, ja na te price ne padam. Kada stignemo stigli smo, bitno je da dodjemo svo troje u celini. Povremeno razmisljam o odgovornosti koju imam vozeci voljenu osobu kroz najopasnije deonice u Srbiji i koliko ona ima volje i sigurnosti da se upusti u tu pricu. Pogotovo na motociklu tipa ER5 koji je prava pravcata gvozdjurija. Sirov motocikl ali ipak onaj pravi, izvorni. Dva tocka, rezervoar, sediste okrugli far i to je to. Pravi motociklizam, nista fensi i uljuskano. Skala koja pada ka crvenom upozorava me da je vreme za tankovanje, tek tamo negde pre Uzica. Iskreno, pojma nemam gde smo stali. Smrzli smo se i bole nas noge, vreme je za topli napitak i malo opruzanja na nekoj pumpi. Jelena pije neku toplu kafu a ja uzimam ''Guaranu''.

Krecemo ovo rutom: Teorijski to izgleda dobro. Kontam, dobar je taj deo oko Arandjelovca. Jeste ali kada ides sam, bez prtljaga. Taj potez Mladenovac - Topola - Rudnik je zaista lep ali put je katastrofa. Krecemo se dosta sporo, noc je... Tu i tamo pobodemo neku rupu koja se bas oseti s'obzirom da zadnje vesanje ne moze bas najbolje da se izbori sa svom tezinom. Mislim u sebi, Aleksandre magarce bez mozga u 21. veku pored ''Google Map'' i ''Garmina'' na upravljacu isplaniras ovakvu rutu... Jelena cuti pozadi, konta da sam se unervozio ali to je sto je, teraj sada... Sta savetujem? Planirajte rutu po tome kakav je put, kakav motocikl vozite a ne po tome sta je po kilometrazi krace jer to ne znaci da je brze. U svakom slucaju, bez nervoze i panike s'obe strane. Trebao sam da ga spicim preko Kragujevca autoputem pa odatle do Cacka. Jeste dalje ali mogao sam bez problema voziti 100-120km/h u sestoj ... Zaista je bitno sacuvati vozilo kojim putujete i stedeti maksimalno svoje energije koju sam vec naceo kidajuci se po Topoli i Rudniku. U jednom trenutku Jelena mi cuka po kacigi, usporavam i otvaram vizir: -Jesi li ti siguran da je ovo put za more? Zar ne bi trebao da bude kao neki veci, magistralni put? Ma jeste, ovo je po printu koji sam istampao kuci i nagurao u tank torbu a i ''Garmin'' tako pokazuje. Samo da se dokopamo Cacka posle ce to ici brze. Nazalost to traje, mrak je, los put a i pocinje kisa a mi putujemo brzinom nekom, sto bi rekao moj ujak: ''Jel ste krenuli motorom ili terate kobilu do tamo''? Drndamo se kroz Rudnik i Majdan kad odjendaput sa tog puta iz sume izlazimo na raskrnicu sa magistralnim putem picimo na Ibarsku. Jaoooo kao da sam video ne znam sta. Vraca mi se pozitivna energija i osecam se lakse. Rano ujutro, nedelja, ubrzavam nesto agresivnije i vozimo oko 120km/h u sestoj. Prija nam, masini takodje dok ''Garmin'' pokazuje kako kilometaraza brzo opada do destiancije. Kisa nas prati ceo put i hladno nam je. Komentarisemo kako bi bilo bolje da sam poneo zimsku varijantu moto opreme ali ajde, mi smo kao krenuli na letovanje? Vodu sa vizira brisem rukavacima. Held ima usiven mini brisac na kaziprstu koji fantasticno brise vodu. Bas sam se odusevio Nakon Cacka vozimo se uz Zapadnu Moravu, pored manastira Vavedenje, Preobrazenje i bar jos nekoliko zaboravio sam. Mozda cemo svratiti nekom drugom prilikom. Tu pravimo prvu pauzu jer nas je prethodna deonica puta posteno namucila. Kisa i dalje ne odustaje ali nismo od secera. Moja oprema i Jelenina fantasticno radi posao i uglavnom nosimo koznu kombinaciju. Opremu redovno mazemo balzamom sa pcelinjim voskom tako da se sva kisa sliva sa nas. A ''Kawasaki''? Samo fercera, hladno-toplo-mokro-suvo nista mu ne smeta.

Otvaram Jeleni dva bocna Givija da spakuje dok ja kao igram ''World of tanks''. Ljubavi, dodji da vidis sta cemo da ponesemo. Udjem u sobu i gledam. Gledam opet... Komentarisem: Pa ne idemo kolima, gde cemo ovoliko stvari? Cak i da stanu, ne moramo bespotrebno opterecivati motor. Gledaj sad, perfomance packing: Ovo ti ne treba, ni ovo, ni ovo, meni ovo ne treba, niti ovo, bam bum resim situaciju ocas posla. Sada ces videti kako moze i kako mora Tast i tasta bezuspesno pokusavaju da nas ubede da idemo autobusom na more. To je kao bezbednije... Mozda i jeste, ali gde je tu car, gde je zivot, gde je iskustvo, dozivljaj, izazov? Uostalom, ja vise sebi verujem i ''Kawasakiju'' nego nekom liku koji vozi bus. Moji opravdaju ali cale prvo mora da mi isprica savete, kako da vozim, kako da se ponasam... Prpa im je kontam, pravim se da slusam i uvazavam. -Gde cete, kojim putem? Pita cale... Odgovaram: -Idemo kroz kanjon pa cemo videti posle PG gde cemo se stacionarati. Odmah krecu predavanja, kako je to opasno kako ima alternativnog puta, bla bla bla... Cale se bezuspesno trudi da me odgovori od te trase, ja zelim bas tuda. Hocu da vidim kanjon, radoznao sam i osecam izazov. Za to vreme, Jelene pakuje stvari i cuti. Mozda bi druge kokadale i pravile dodatnu zbrku, no ona samo slusa i cuti, Znam da je to zato sto mi veruje i zbog toga mi je drago. Konacno, sve je spremno. Ostalo je samo prespavati i krenuti na putesestvije. Od toga naravno nema nista. Okrecem se po krevetu, preturam, mislim na put... Ja vec vozim i tamo sam. Obozavam tu euforiju pred put. Alarm na telefonu se ubrzo oglasava, oblacim svoj kozni kombinezon, izlazim iz kuce i prilazim vec spremnom ''Kawasakiju'' i cekam Jelenu. Dok navlaci rukavice, tipkam u naviju rutu i potvrdjujem, ~550km do odredista. Smestamo se u sedlo, sutiram petom copku ka nazad, kontakt na "ON'', killswitch na ''ON'', starter pritiskam na sekundu, dvocilindras se budi i neravnomernim ler gasom kazuje da je jos spava ali obecava da ce kroz 15-ak minuta biti sasvim spreman za putestvije. Izlazimo iz ulice i laganim gasom krecemo ka moru, ka ispunjenju zelja, ne sluteci u sta se upustamo... Nastavak sutra...

Proslo je 19 godina kako sam posledni put bio na moru. Imao sam 6 godina i nisam bas ni o cemu razmisljao... Vode me roditelji negde i meni lepo. Ostalo mi je u secanju da smo isli u Bijelu "Ladom 1200'', da je tamo bio neki brod i hotel Delfin... Znam da more i obala imaju poseban miris koji sam davno zaboravio. Naredne godine bivaju turbulentne i teske u domovini zajedno sa raznim desavanjima u porodici uskracuju mi svaku sansu za letovanje. Nikada nisam trazio od roditelja da me vode ili gurnu pare za more. Kapirao sam sve i jedino kupaliste koje sam posecivao je Salinacko jezero Nase zapusteno vestacko jezero koje mi je bilo sasvim dovoljno, no, ni ono me dugo nije videlo... More? More sam zaboravio kako je vreme prolazilo i nije mi bilo vazno. Posle skole sam se odmah zaposlio, rintao svud i sa svakim, kupio svoj prvi veliki motor ''Kawasaki ER5'' i na njemu upoznam, pre 3.5 godine sada vec svoju verenicu Jelenu. Nekom prilikom sam pomenuo da je neko od nasih poznanika otisao na more. -Da li si ti isao na more proteklih godina? Pita me Jelena. Mislim u sebi, kakvo more, ja svoja leta provodim ispred mesalice. Neprijatno mi je, ona studira a ja... -Ma kakvi rekoh, nemam kada a moram i novac da kanalisem negde drugde. -A ti, ides li svake godine? Pitam je. -Ma ne, nisam nikada bila na moru... Izgovara sramezljivo. Od tada je proslo par godina u medjuvremenu sam uhvatio solidan poslic, Jelena diplomirala i nahvatala neku zamenu, pocinjemo da zivimo zajedno i konacno se stvaraju uslovi za letnji odmor na moru. No, planiramo da pre svega pocnemo zajedno da zivimo te sva finansijska sredstva preusmeravamo na sredjivanje doma. Odricemo se letovanja i u ime toga cekamo, opet, neku tamo narednu godinu, 2015... Nazalost, opet nailazamo na poteskoce, Jelena gubi posao istekom ugovora a otici na letovanje sa jednom platom nije bas izvodljivo. Bas tada u meni se budi velika zelja za morem. Ne zbog mene samog nego zbog Jelene. Zasluzila je a Boga mi i ja sam. Lupam sakom o sto i kazem, vodim te "Kawasakijem'' na more pa makar ja spavao na klupi pored plaze!!! Hocu da joj ispunim zelju i odvedem je tamo. To je moj cilj. U medjuvremenu, ajmo reci za tih 5 godina koliko je ''Kawa'' kod mene ja sam kupovao razne neke stvarcice i spremao ga da ''jednog dana odem negde daleko'', tj. da imam tu mogucnost. Od standard golog gradskog motocikla, napravio sam mini-tourera sa nekim streetfight primesama: Motoric ima sve, full prtljag, sediste, maglenke, navi, pri tom je uredno servisiran a nedavno je bio i na velikom servisu. Ja sam uvek govorio, sad palim ''Kawu'' i mogu sa njom gde god... Redovno odrzavanje i ekonomicnost daje mi sada sansu da jednostavno kliknem kofere i navi, kljuc u bravu i pali... To mnogo znaci. Odvajam neku kintu sa strane, vijam sefa za odmor, ovamo - onamo, slucajno nadjem da imam 2 dana godisnjeg od prosle, spajam sve, potpisujem, pozdravljam svoje kolege i picim pravo kuci. Zbogom sluzbenom telefonu! S'obzirom da nismo znali datum nismo mogli da isplaniramo nista niti da rezervisemo. Znate, to je ono sve programiramo a meni to ide na onu stvar... Ako sam vec resio da stavim neke stvar on-hold, uzeo odmor, pakujem stvari i krecem ka CG pa cu ostati onde gde mi se svidi. Covek ne treba da se opterecuje time i da obavezuje sam sebe raznim sranjima, prosao sam bar toliko u zivotu, mogu samostalno da odvozim tu turu i da se snadjem. Zivotne situacije su me tako naucile i ocelicile, motociklizam svojoj prirorodom ispolirao i to je to, sedi pali vozi. To je nesto najbolje sto covek sebi moze da pruzi. Kupujemo hranu, Jelena pakuje stvari i zakazujemo polazak u 3AM!

Pre ces se informatisati na CRO forumu, oni voze velike Aprilije vise nego mi. Koliko sam citao iz radoznalosti, odlican je motor kako izrada, tako i mehanicki. Ako ti se dja, kupuj, ja bih

Otprilike tako, sve posle 2 godine ti je gratis Ne samo Saito, vecina... Kupi stitnike semeringa, ja ih imam od prvog dana. Najbolje su harmonike ako ti nisu ruzne.

Dajte nam vremena da se raspakujemo ^^

Otisli, bili i vratili se Jako sam srecan i drago mi je sto pitate za nas. Igrom slucaja nismo imali WiFi niti smo ga nesto jurili.

Ne bi to trebalo da menja drasticno stvar osim ako se nije cackalo podesavanje karburatora. Potrosnja bi trebalo da ti bude od 4 do 4.5 litra. Doduse, dosta stvari utice na potrosnju: Pneumatici, lanac i lancanici, stanje karburatora, kocnica...

Plastikica za reg. nalepnicu je kupljena u Nemackoj. Zapravo, to je nosac za vinjetu. Ima ga u ''Louisu''. @Milanezi Imas pravo! Skraticu ga. Kontao da ga ostavim duze ako se bude prebacio na drugi bajk.

Pojma nemam, idemo do Petrovca pa cemo videti sta i kako.

Mnogo sam voleo tu Celicu kao klinac. Pratio sam WRC i tu se trkala. Svidja mi se i dan danas, ako se ne varam najjaca verzije je bila 2.0T sa 4x4 pogonom. Kabrio verzija je jako jako retka, cak i preko.

Cestitam Nile! Drago mi je da si seo na 500icu!

Da, ima LifeTime update ali samo za centralnu EU

Idemo na moreeee! Recenica koju sam poslednji put izgovorio 1996. godine kada sam sa roditeljima posetio Bijelu. Secam se da more peni i da ima specifican miris, bio je neki hotel "Delfin'' i to je sve. Nakon toga rat, neka sranja, skola... Posle skola nezaposlenost koja se mesala sa nekim bezveze poslovima, devojka na studijama, potom posao, sredjivanje kuce da bi se uslovi stvorili tek danas, 2015. godine. Nije da nismo mogli ali imali smo prece stvari. Pet godina unazad u nase vlasnistvo dospeo je i plavi "Kawasaki ER5''. Sasvim obican gradski motor koji je u moju garazu stigao sa beogradskog asfalta. Tu i tamo se kupovalo nesto opreme sa zeljom i ciljom da se jednog dana zaputim negde, nije bitno gde, vec da sam na motoru i na drumu, daleko... Danas sve to dobija smisao. Benzin do cepa, Garmin na upravljacu, prnje po koferima, krecemo veceras u 3AM.

Jos slikica: Motoric ima kompletnu servisnu istoriju tokom mog vlasnista od pet godina, U narednih 30 000 nema nista od ulaganja osim redovnih stvari. Bukvalno... Moze zamena za Bandita 1200, SV1000, XJ900, CB1000... Uglavnom nesto veliko.

Krecemo nocas u 3am. Nismo nista rezervisali, gde nam se svidi tu cemo se parkirati. Bitno je da smo dole i da stignemo bezbedno. Pozdrav i hvala svima na predlozima i pomoci!

Imam "problem'' sa 340LM odnosno kartama. CN 2014 NT U pretrazi nema svih gradova, recimo, kucam Borca, nema... Ukucam ulicu i onda skrolam kroz sve ulice u Srbiji sa tim imenom i onda uredno nadjem to sto trazim, Danas sam isao za Novu Pazovu, kucam, nema... Generalno mi treba update, tj. nova mapa, nadam se da resava problem? Ako moze neki link bio bih zahvalan. Inace, pre toga sam imao Becker Z100 na iGO platformi i mislim da za nase podneblje bolje funkcionise od Garmina.

Hoces da napravimo kombinu, prodacu ti moje amorte orig. a ja da uzmem nesto drugo da budzim sto imam u planu.

Ne moze biti Michelin i Heidenau isto. Da ne shvatis pogresno, Heidenau je O.K. guma ali ako mozes da priustis bolje, uzmi. Ja sam na Continentalu, odlicna guma, uvek sam dobijao bolju cenu ili u rangu Heidenau i zbog toga je nikada nisam ni kupio, mada imam pik na K66.

Za izbegavanje.