Jbg, pečen sam skroz! Ja bih Jopet, a vi kako te? Ne stvarno mi je bilo odlično tih dva dana, nemam ni jednu zamerku, osim da je duže trajalo.

Hvala! Kako si fiksirao fotoaparat? Stavio sam ga na držač za GPS, koji sam uzeo sa DX-a, konkretno OVAJ. U principu, zadovoljan sam, nego ću malo da poradim na tome, da se vidi ceo kadar, ovo je bilo u hodu i mislim da je odlično ispalo.

Evo ga konačno vidoje... Uživajte!

Ajde da ne budem sisa, pa da ne kažem i ja koju reč iz mog ugla. Bio je lep i sunčan dan. Pošto bi se normalan čovek vozio, ja sam rešio da rasklopim motor za zimsko sređivanje. I tako i bi. Uglavnom, da skratim priču, nešto sam bio u garaži, čistio kotao, kad zvoni mi telefon, zove Rade Busman. Ide se u Valjevo da se voza malo, oš´ sa nama? Slušajući njega u isti trenutak gledam motor sav raskopusan, kažem mu kad se ide? Kaže za dva dana. Idem! Odmah sam krenuo u sastavljanje motora, vratio vile htedoh menjati glupe manžetne, kojih nema nigde po Srbiji , plastike, i motor je istog dana bio gotov. Dan ranije se čujem sa Popsijem da vidim odakle se polazi iz BG-a, pa da idem sa ostatkom ekipe. Kaže na OMV pumpi prema ibarskoj. Gledam ja Google maps, nađem ja pumpu, znam gde je i mogu da krenem. Došao je i dan D. Polazak iz LA (Lazareva ). Dogovor je bio da se nađemo u 11h na OMV-u, pa da u 11:30 peglamo do VA. Dođem ja u 10h, popijem kafu (ne znam što sam naručio, jer kafu ne pijem uopšte) i čekam. 10:30 nema nikoga. 11h nema nikoga. Pošaljem poruku Popsiju, neodgovara. Ja već, nisu valjda otišli, da li sam na pravoj pumpi, kad zove Popsy, kaže druže na pogrešnoj si pumpi, Kakav sam car rekoh sebi. Kaže piči samo napred i naićićeš na pravu pumpu. Sedam na motor, i gas do pravog OMV-a, kad tamo družina na okupu, već upalila motore i čekaju. Polazimo istog trenutka i pravimo prvu pauzu (negde pre UB-a mislim) i pozdravljam se sa svima, jer nisam stigao to da uradim na OMV-u. Ubrzo smo krenuli i oko 13h smo bili u Valjevu, gde su nas čekali Rade (Busman), Dejan (Libero), Zoki (kawazoki) i drugi. Pola sata odmora, kupovina napitaka, čokoladica i ostalih potrepština i pravac u off. Samo što smo krenuli, negde posle brane, osetim nešto mi čudno kvačilo odvaja. 10 min posle toga mi je bilo jasno zašto, jer mi je pukla sajla od kvačila. E hebiga. 10min mi je bilo potrebno da zamenim sajlu, a u međuvremenu smo malo razglabali, dok sam vraćao sajlu. Kada je sajla bila nameštena, krenusmo da stignemo ostatak ekipe, koja je već odmarala u debelom ladu... Taman kad sam stigao, ostatk ekipe, ajde nema odmora idemo dalje. Tako mi i treba kad idem zadnji. I tako ti mi peglamo polako kroz šumu... Divljaš, a?! Malo, hihihihi... Moj anđeo čuvar, koji me je vadio iz nezgodnih situacija i koji je imao strpljenje da se prvog dana vuče samnom... Rade Busman! Stigosmo i na Povlen, gde napravismo malo većću pauzu, da se nešto meznemo i da se osušimo... Rade i Zoki... Posle zasluženog odmora, krenusmo u dalji pohod. Vozili smo malo kroz šumu, barice (koje nisam hteo da izbegnem ), livade. U jednom tenutku (dobro bilo je tu više trenutaka, ali ovaj je bio upečtljiv). Vozeći se iza Radeta, nisam na vreme obratio pažnju da se ispred nas nalazi mali bedem, koji i nije toliko bio strašan, koliko ono što se nalazilo iza njega. Kako je Rade naglo zakočio, i da ga nebi udario odpozadi, nekako izbegnem sudar i kako nisam uspeo da zakočim na vreme, pređem bedem i koliko je Transalp sa svojih 50 konja i jednim velikim konjom na njemu težak, potonuo sam u mulj. Posle petnaest minuta čupanja iz blata, nastavismo mi put. Kad smo sustigli ostale, prvo pitanje je bilo šta sam sad uradio? Mulj, kažem. Gde si našao mulj, čoveče?! pitaju me ostali. Kažem ja umetnost. U tom, prilazi mi Popsy, stavlja ruku na rame i kaže: "Izgleda da si ti preuzeo moju titulu!" Bež´ bre Popsy, pu pu... Ništa, idemo dalje. Malo okoline, kroz koju smo prošli... I stigosmo u planinarski dom. Smeštaj u planinarskom domu je više nego odličan. Sobe su vojničkog tipa. po desetak spratnih kreveta po jednoj prostoriji. Imamo kuhinju, dnevni boravak sa bubnjarom, koja greje za sve pare. Pre no što je večera bila gotova družili smo se ispod lipe... Posebno me iznenadila vest kad sam čuo da će drug Boban svratiti do nas. Jako mi je bilo drago što sam video Bobana. Pošto ga je njegova mama čekala u autu, nije se dugo zadržao, te je bio sa nama nekih 15-tak min. Otpratili smo ga do auta gde je njegova mama kazala legendarnu izjavu: " Bogam´ Bobane, ovde ti je hebenno!" Crkao sam od smeha! Bobane, pozdravi mamu puno! ...dok pasulj nije zamirisao. Pasulj je bio... Šteta što nemam slike pasulja (imam praznog tanjira, koji sam slikao pre nego što sam sipao pasulj, ali što sam slikao prazan tanjir, to ostaje misterija...). Veče je već odavno palo. Punih stomaka, izlazimo napolje, predostrožnosti radi, gde dalje nastavljamo priču do duboko u noć. Slušao sam priče na druženjima da Zoki prave odlične palačinke. Tu noć sam se i uverio. Zoki, care! Punih stomaka i izmoreni od današnje vožnje, otišli smo spavati. Ja sam legao među poslednjima. Iako jako umoran (nisam spavao prethodnu noć + plus ceo dan vožnje), ne mogoh odmah zaspati. Kada me je san konačno počeo hvatati, neko je počeo tako jako hrkati, da me je bilo strah zaspati. A vrh mi je bio neko sa izjavom u sred noći: "Brateee..." (kasnije sam saznao da je to Žex rekao... Sledećeg jutra, na svu sreću, spavao sam odlično. Ustao sam odmoran i oran za pređašnju vožnju. Neko je već ustajao pre mene, ali kad sam ja ustao , nikog nije bilo. Izašao sam malo napolje da upijem svežeg jutarnjeg planinskog vazduha, koji mi je jako prijao. Dorati miruju pred polazak... Pije se jutarnja kafa, umiva se, brije se, peru se motori i možemo da krenemo. Prva stanica Pašna ravan da se sipa gorivo (ko mora) i da se popije neko piće... Ovde se opraštamo od Žeksa, ima poslovne obaveze, te je hitno morao za BG. Pošto je on držao brzi tempo, meni je odgovaralo... Miša je ostala u planinarskom domu, tako da smo nastavili dalje bez dva člana. Posle izvesnog vremena, stižemo na vr´ Jablanika, gde se sastajemo sa Milanom (Free) i njegovom ženom i Markom (ne znam da li ga ima na forumu). Mister Vlajko objahao Jablanik... Transalp ekipa sa djira... Malo okoline... Izležavanje pred polazak... Idemo dalje. Pravimo prvu pauzu nakon Jablanika, da fiksiramo kreš bar na Bojanovoj Africi. Tu stupa Popsy sa dakt tejpom i granom od nekog drveta (dalje znate sami). Msm, čovek se na njegovoj Teneri svašta naučio, ali dobro sad... Sledeća deonica je kamenite podloge, pa je malo bilo zezanja... ...ali polako i sigurno smo svi došli do Dražinog vidikovca... Dalje smo se uputili do Torničke Bobije. Uglavnom sam slušao o njoj, čitao i gledao slike iz putopisa, koje su pravili Busman i Libero. Sve to na slici deluje lepo, a uživo? Mnogo lepše, što sam se i sam uverio... Ja, kao i svi ostali, smo kao Busman i Fibra gledali okolo, očarani lepotom okolnih pejzaža. Mene lično, u tom trenutku nije ništa drugo zanimalo, osim samog pogleda na prirodne lepote, koje pruža Tornička Bobija... Libero, čovek koji se zajedno sa Busmanom, potrudio da nam svima bude lepo... Još malo okoline... I došlo je vreme da polako krenemo. Meni, verujem i ostalima, nije se išlo sa ovakvog pogleda, ali šta ćeš. Odlazimo polako do planinarskog doma, da se malo okrepimo. Valjevčani su prvi otišli, a zatim i svi mi ostali. Ostatak ekipe, zajedno samnom smo peglali do pred Valjevo u neki restoran, gde sam morao da se pozdravim sa ekipom, jer sam žurio za NS. I eto, nemoguće je opisati ova dva provedena dana, koje smo proveli u valjevskim planinama, detaljnije, ali malo sam se potrudio da dočaram. U principu, većinu ljudi sam znao sa foruma, gde sam imao osećaj da ih znam dosta dugo. Upoznavanje uživo je bila čista formalnost. Drugari, šta da vam kažem, drago mi je što sam vozio sa vama i daće Bog da sledeće godine bude više vožnji, pa da samim tim bude i više druženja. Do skorijeg viđenja...

Milane, tebi i Dejanu dubok naklon kako vozite Afrike, još sa ženama.

Vidoje je gotov još jutros, nego me hebe nešto render-ovanje. Prvi put radim sa snimcima, uglavnom znam sa slikama, ali mislim da sam i više nego zadovoljan, nadam se da ćete biti i vi... Stavljam da se uplouduje večeras, ujutru će valjda biti već okačen. Nego sam mislio uzeti GoPro kameru, ali posle pregledanog snimka sam odlučio da ipak neću uzimati, jer ovaj fotoaparat pravi super snimke. Malo ću da poradim na postojećem nosaču, i rešio sam pitanje snimanja. Znam da sam rekao da će biti večeras, problemi su bili tehničke prirode.

Evo danas ću i ja kao Busman. Slike nisu tako dobre, kao Busmanove (a i njegova priča je za romane), ali su bolje nego Popsijeve... Videh Vlajko postavio link ka fejsu, pa rek´o ajde i ja. Slažem se da je preglednije da je u temi. Izvinjavam se, neće se ponoviti više... Iskupiću se današnjom postavkom vidoJa iz peščare...

Pošto imam mLogo video snimaka, večeras ću samo postaviti par slika, čisto da ne bude da nema ništa za večeras. Dan pre sam se dogovorio sa Gligom da se nađemo na raskrsnici kod Perleza u pola deset, pa ćemo dalje peglati zajedno. I tako bi. Dođoh nešto ranije, taman da se malo protegnem od sinoćnog lumperaja. Nedugo zatim eto i Glige... I tako, peglamo mi do Crepaje, pa odatle off-om do Deliblata... I peglamo... Ka Deliblatu... Mesto okupljanja i upoznavanje... I krenusmo! Prva pauza i početak problematične deonice. 5min posle, brat teneraš se zaglavio u pesku, naravno i ja, jer sam stao na uzbrdici da pomognem čoveku u nevolji. To je taj pogled, nakon što smo se isčupali iz peska... Okolina... Pauzica... I... Nemam više slika. Ima snimaka, biće u skorije vreme. Toliko!

Nisi ništa propustio...

Eve i mojih fotki... KLIK

Auh, imam sat i po video materijala. Šta sam ja snimao...

Ajde da se prvi zapljunem. Bilo je fenomenalno, mišići me boledu, vozila se cela ruta od 100+ km čistog uživanja. Prolazeći kroz peščaru, zapitao sam se da li sam uopšte u Vojvodini, a na nepunih 80 km mi se nalazi od kuće. Svakako da treba da se organizuje malo ozbiljnije druženje, i da se turi datum u Enduro kalendar za kolektivnu vožnju sledeće godine, ali otom potom. E sad, drago mi je što sam upoznao Igora (Tenere97) super lik i Radića (RadicM) takođe super lik. Gligu znam/znate. Igoru je ovo bio prvi off, a na "Tanjirači" je imao lubenice, pa smo se malo mučili, ali jaka je sila u tom momku, tako da imamo novopečenog enduraša. Radić je na "Durmitoru" imao isto lubenice, ali on ga vozi kao da ima krampone. Gliga je ovde zaslužio najviše pohvala, prvenstveno odličan je vođa puta i drugar, a vozi kao da je ukrao nekome motor. Gligo care! I najbitnije, slike, tj snimci, ali malo kasnije, idem da se uljudim malo...

Šteta da se nije naslov teme nije tako nazvao... Drago mi je što sam prisustvovao ovoj vožnji i što sam ponovo video Bobana, Ja se nadam, ne poslednji put... Nego kada čemo Jopet?!

Jedino silikon nisi trebao da stavljaš, sve ostalo je ok. Pošto se sinhronizacija radi jednom, u vrh glave dvaput u neko duže vreme, ja sam uzeo flašu od koka kole i presekao na pola, izbužio čep, metnuo neki mesingani nastavak (onaj za plinske cevi), pola metra gumenog creva i sve to obmotam izolirkom, pa okačim o korman i radi posao. Ovo tvoje je estetika, naspram onog mog, ali radi opet posao.

To je bilo samo prvi dan, drugi dan je već bio drugačiji...

Znači ne verujem. Ja sam planirao takođe u nedelju da idem u peščaru, s tim što sam ja hteo onako bzv da idem. Pridružujem se i ja.ondaK...

E moja ravnico...

Bio bi full kad bi izbacili Tenere 900 povodom 30 godina, ali ne razmišljaju oni jbg...

Zamisli da nije upalila do dole...

Super si prošao.

Super je ispalo. Reci mi, koliko je jedan kofer težak? Planiram verovatno ove zime da se malo igram u garaži, pa ću i ja verovatno napraviti sebi jedan par... I još jedno pitanje. Da li mi je dovoljan lim od 1,5mm debljine? Nešto mi je puno 2mm... Doduše, voziš GS-a, njemu i 5mm da staviš nije ništa.

Durmitor

180 konja i 144Nm obrtnog momenta???!!!

Jedino Lalajko da je posle Afrike seo na BMW, ne znam da li je iko više... Ajd´ da razumem da sednu na KTM posle AT ili ST, al´ na BMW?!

Transalp skup u Argentini...