Inače, sahranio sam već dva aparata, jer su pali na zemlju, pa sam zbog toga uzeo ovaj otporan na udarce. Ovaj mi je pao sa motora pri 30kmh i nije mu ništa bilo. Šteta što nije snimao, da vidim kako se prevrće...

Uh teško za te novce da ćeš naći nešto, a da valja. Ja imam Nikon AW100, koji je u nekom vrhu tih vodootpornih aparata i plaćen je 300$ sa brdom opreme. Kod nas, kad sam gledao da ga uzmem pre dve godine, bio je 32000din, bez ičega. I sad je mislim ta cena.U principu, nemaš neki izbor tih aparata. Možeš za 200€ da uzmeš Olympus TG610 Though, koji je isto super aparat ili Fuji FinePix XP30 za nešto manje para, ali je za klasu lošiji, ali mislim da može da ti odradi posao.

Skroz ti je dobar taj nasip. Ima tu još dosta, nego visoka trava i trska... Na proleće kreće uređivanje (čitaj oranje po nasipu ), biće više prostora. Ako, ako. Taman kad sredim, mislim izorem nasip, zovem vas, pa da okrenemo nešto, kod mene barem toga ima. BiJo ja kod vas na Glinari, valjda je red i vi kod mene da dođete. Naravno, bićete blagovremeno obavešteni, ali tek tamo na proleće...

Evo nešto i od moje okoline. Poligon je mali, tek utaban, mada ima tu još 10X više prostora, koji ću na proleće da raskrčim...

Malo se igrao sa filterima u PS-u...

RD03 ti je najkvalitetnija i najsbosobnija Africa koja je napravljena. Mana joj je jedino, što je već ušla u pozne godine, mada ako se sve održava kako treba, sahraniće bilo koji motor. Ali opet, ja bih gledao neku RD07/a. Kako oni što idu na put oko sveta, natrpaju sve i svašta, pa opet lepo izgleda, mislim ne potone...

Ko je posle vratio ST kući? Ili je ostala tu gde je slikana?

Je l´pada 1000-rka do Nove Godine?

Fora je u tome da ti uzmu pare. Sramotno je to da za motor stariji od 10 godina uzimaju toliku sumu za registraciju i osiguranje! A sada jedan vic. Znate šta kaže vlasnik osiguravajuće kuće kada ustane? Ne daj Bože nikome...

..a gde ima dima, tu vatra postoji, jao Bog te .... pa to motor gori!

Sutra ću malo opet na nasip, pa da i to probam. Moram da se pripremim za sledeću godinu, za povlensku kosu i valjevčanke...

Čestitam!

Kod mene u krugu od 20 km nema niko ko vozi Enduro. Što kaže Voja, lakše mi je kod vas u Glinaru doći, nego, naći nekog za vožnju...

Iz minusa u plus. Jak si Cedomire kao konj! Ali, razmisli malo. Dok ti je dorat na patosu, na mekoj zemljici i jos meksoj travici, mozes slobodno da ga zarotiras u pogodniji polozaj... na uz brdo, ili niz brdo, zavisi od situacije, ali ce ti sigurno biti lakse da ga dignes. Nisi bre ti Acimo (cuvaj kicmu zmaje)! Više sam konj, nego što sam jak. Šalim se malo. Probao i to, ali motor je bio upleten u trsku i neku travuljinu, te je jedino bilo moguće uraditi ovako kako sam uradio. Znam da je pravilnije i lakše uraditi tako kako kažeš, ali jbg sad. Uglavnom, živim u ovoj dosadnoj ravnici, te ću se najviše zadovoljavati ovim nasipima, nema ničeg drugog na vidiku.

Mislim da to proističe od toga što nikad nije bilo ovlašćenog servisa u Srbiji, te si morao da ideš preko da radiš servis, dok je nov motor (tako mi neko reče) i zato što je englez (oni valjda ne znaju da naprave ni automobil (Rover), a ne motor ). Uglavnom rekla-kazala.

Dan 20.11. 14h. U kući dosadno, uradilo se sve od obaveza, koje sam imao. Dan je još, šta raditi?! Nisam dugo razmišljao, te sam odmah odleteo da obučem opremu i da odem malo do nasipa DTD-a, koji je na 2,3km od mog sela, da malo uvežbam par stvari. Oblačim opremu, silazim do garaže, isterujem motor i pravac nasip. Ubrzo sam kod nasipa i počelo je vežbanje. Ranije sam se mučio sa prelaskom nasipa, koji je na nekim mestima veoma strm, a i imao sam loše gume. Sada je situacija malo promenjena i gume su bolje. Nasipu se prlazilo na više načina: direktno, dijagonalno, tako isto i silazak. Tlo je bilo rastresito, te je silazak dijagonalno bio škakljiv, jer je prilikom kočenja zadnjom, točak bežao ispred. Sledeći pokušaj je bio bez kočenja.. I tako... Vežbao nekih sat i po vremena, te je bilo vreme polasku kući, pada mrak uskoro. Ajde reko da prođem još jedno "malo" strmije brdašce za kraj, pa da odem na miru kući. Uhvatim zalet, zadnji točak grebe li grebe, popenjem se na vrh malo brže nego što sam trebao, kad iza, strmina... Setih se da nisam vežbao podizanje motora odavno, pa reko ajde da se prisetim... Bilo je malo seksa, jer je trebalo podići motor, koji je se prizemljio tako kako se prizemljio. Okrećem se leđima i polako dižem motor, ali mi noga kliza, te mi je sve teže dići. Nađem nekako položaj i na keca ga dignem. Sunce polako zalazi i vreme je poći kući... Tamo negde, ka mom selu...

Uh, zahebana rabota šta želim. Jedan maxi enduro i jedan lakši enduro, mislim da mi ne treba više. Maxi enduro neka bude neki V2 do 200kg i nekih 80-tak konja (taman), a lakši enduro oko 130-140kg, pa šta bilo.

Gledaću i ja da navratim...

Al´ ga potopi...

...nakon što je mesto raskrčeno, prepustio sam se čarima ribolova. Mora se iskoristiti poslednji (iole) sunčani dani...

Krenuo da raskrčim trsku na mestu za pecanje (vidi se srp na top kejsu).

Ja,ja. Tu bandu su obecavali mnogi pre tebe .... i koliko se secam, ni do Drine nije stigla, a kamoli do Istre. Ja sam novajlija, tako da ne znam o čemu pričaš...

Samo ti postavljaj slike, nećemo se mi ljutiti... Al´ nemoj da se nađeš u čudu, ako ti dođe enduro banda iz Srbije u posetu...

Misliš li isto što i ja?