Vojislave, sto se tice kacige o laktu, to se stalno primenjivalo u gradskim uslovima kada je bilo toplo vreme. Imao sam i jednu jet kacigu koju sam povremeno koristio. A bilo je momenata kada ni jednu nisam nosio. Nisam imao negativne komentare od policije po tom pitanju, mozda me je posedovanje A kategorije "spasavalo". Sada vise nije tako. Kampovanje. Ali ne bilo koje a evo i zasto. Ovaj kamp je bio kod mesta Itea koja se nalazi u zalivu i gleda na Peloponez. Pedja i Ana imaju satorcic za planinarske ekspedicije a meni je dovoljno i dalje samo nebo. Vreme je bilo super i u kampu smo se nekako okupili sve motociklisti iz raznih zemalja Evrope na proputovanju kroz Grcku. Tu je bio i vec ranije pomenuti par iz Holandije (kako je mali svet). To su plavi momak Arnold i njegova devojka u prugastim duksevima. Desno od njih par iz Belgije (koje sam puno godina kasnije iznenadio obilskom kod njih kuci). Levo Pedja i Ana a do njih par iz Italije. Tu su bili i par iz Nemacke ali ih nema na slici. Mene valjda prepoznajete. I tako sedimo svi oko logorske vatre i padaju vicevi, ozbiljne politicke teme, teme o zivotu i normalno motorima. Malo se popilo a Holandjanin Arnold se nasao izmedju Pedje i mene. Krenemo da se zezamo i podpirujemo Arnolda kako mi motociklisti treba da smo maco i kako kod nas muska rec je zakon. Njemu se to svidja ali njegova devojka negoduje, pocinje nesto na temu ljudskih prava. Nemci se tu svesrdno prikljucuju dok Italijani i Belgijanci pucaju od smeha. Ana doliva ulje na vatru sa snishodljivim odnosom prema Pedjom, kao, kako ti kazes sefe. A on je revoltirano tera u sator. Komedija, ali ne kapiraju to svi. Arnoldova devojka se ozbiljno naljutila i odlazi u svoj sator. Zove Arnolda a mi ga ko za inat grlimo i dobacujemo nesto u fazonu, ma pusti zenu sedi da popijem jos koju. Nemci dobijaju fras, tacno smo znali kako se vi balkanci odnosite prema zenama. Ostatak ekipe vise nemoze da izdrzi od smeha, znaju da se zezamo i kapiraju ovu salu. Nemci demonstrativno odlaze. Sve se malo stisalo pa se i Arnold malo kasnije povukao. Kad iz njegovog satora "sljas". Ko je koga udario, nismo nikada saznali. Sledeceg jutra svi happy.

Hvala svima na lepim komentarima. Hvala Nenade. Slazem se sa tvojim iskustvom iz radionice. Na ovom putu Jawa je super radila, jedino su joj poispadale unutrasnjosti auspuha u jednoj krivini. Pokupili smo delove, vratili nazad i pritegli. Inace je ova Jawa bila novija od mog MZ-a koga sam kupio novog pre 2-3 godine u odnosu kada se ovaj put odigravao. Da, Jawa se cesce kvarila i drugar je najcesce imao problema da usteluje dva cilindra da rade kako treba ali to je bilo par puta na godisnjem nivou, ne secam se drugih problema. Kod MZ-a sam menjao iglicasti lezaj ma klipu/radilici, ostalo uobicajeno odrzavanje. Ipak su to bili novo kupljeni motori i odrzavani. Hvala Stikis. Mirisi Grcke se lepse dozivljavaju na motoru. Hvala Miksamgm. Stvarno neverovatno, baci sliku pa da uporedimo.

Grcka je bila duplo jeftinija destinacija od naseg mora 70-tih i 80-tih. Cesto sam tamo isao sa roditeljima (osnovna/srednja skola) i kampovao. Ostala mi je u lepom secanju. Zbog krize koja i dalje traje od 90-te, na more nisam isao od ovog putopisa. Doduse bio sam na crnogoskom primorju sa svojom porodicom kod prijatelja pre 4-5 godina. Dosta su se promenila vremena. Vratimo se na putopis, ima jos dogodovstina. Mikena Mlada Francuskinja u Delfiju. Na ovoj slici se vidi slomljeni desni retrovizor od pada i malo iskrivljena rucica prednje kocnice.

U bolnici mi nisu naplatili pomoc iako nismo imali putno osiguranje za slicne slucajeve. Zakrpili i pustili dalje. To vece nalazimo zabacen puteljak i na skrivenoj livadi lezemo pored motora. Toplo je, nisu nam potrebni satori. Posto nisam ni imao mali sator za na motor, spavao sam na duseku pored motora kao kauboj. Niko nije brinuo o vremenu. Leti kisa nije padala. Jutro me budi u vecim bolovima od juce. Verovatno sam se ohladio a i spavanje na zemlji nije doprinelo. Tesko disanje ce me pratiti jos koji dan ali kad si mlad, sta to moze da fali. Putovanje se nastavlja. Vidi se siroki flaster koji drzi cajgere. Posluzio je do Beograda. Kako ulazimo u Lamiu udaramo u vreo vazdusni zid. Verovatno smo usli u Sredozemnu klimu. Secam se da nam je giros legao samo tako pa smo narucili repete. U Karditsi Pedja menja gume. Zadnja mu je bila bas losa pa je kupio Pirelli (za nas je to bila premija posto su kod nas bile dostupene samo Barum moto gume). Pa ako je zadnja Pirelli onda mora i prednja (kad je bal nek' je maskenbal). Kako mu ga je Pedja tada davao sa novim super gumama. Vulkanizer nas covek. Kaze obradovao se da cuje Srbski. Grci im ne daju da govore Srbski. Tada nismo bili svestni i upuceni ali sada se zna za progon 800 000 - 1 000 000 Srba iz danasnje Grcke u periodu izmedju Prvog i Drugog Svetskog Rata. Sve toponime i hidronime menjaju sistematski na Grcki na celom podruciju sadasnje Grcke. Sto se tice nosenja kacige. Zivko se dobro seca, zakon je bio neodredjen, tj. nije specificirano gde treba kaciga da se nalazi na telu pa smo svi to koristili. Mnogo je lepse bez kacige (pogledajte film "Wild Hogs" ili procitajte poznatu knjigu "Zen i Umetnost Odrzavanja Motocikla"). Dobre suncane naocare su sluzile do 70km/sat, kasnije su vam suzile oci ali moglo je da se izdrzi. Samo da vas ne opali neki veci insekt.

Moguce, cizme su duboke i jake tako da osim manjih ogrebotina nisu stradale niti sam ja imao povrede. To sad malo zavisi i od pada. Kaciga mi je definitivno glavu spasila. Da sam nosio nosu koju sam prvo koristio par godina (ona crvena na prvoj slici), ne bih isto prosao. Kozne pantalone su kozne pantalone. Rukavica mi je spala sa desne ruke i imao sam guljenje koze na par mesta. Nista strasno ali sam naknadno sasio siri lastis koji mi je bolje drzao tu vrstu rukavice da mi ne spadne (kratke kros rukavice ne drze tako lepo ko duboke kozne). Mislim da adekvatna oprema i ne mora da bude skupa ali da bude prikladna. To sto sam nosio je puna ratna oprema i nosim je kad putujem. U kracim/gradskim varijantama to moze da bude kontraproduktivno. Kaciga, pojas i rukavice su minimum leti. U to vreme nisu mnogo zezali ako nemas kacigu u gradu i tako se vozilo. Za ostalo sve je individualno.

Hvala! Kros sidi cizme, enduro Nolan kaciga i kros Hein Gericke rukacice su kupovane postepeno u spremanju za enduro motor i Pariz-Dakar trku (tada sam se lozio na istu). Crvenu enduro jaknu, koju i danas nosim, kupio sam kasnije, verovatno 1990. Svu ovu opremu i danas nosim ali su se cizme rascvetale. Zapravo plasticni delovi su od starosti propali, postali kruti i raspali. Jos se mislim da li vredi popravljati cizme. Tako da sam na ovim slikama mesano obucen (drumsko-kros). Sto bi rekli, bio sam u tranziciji. I pored jaceg standarda tada nego danas, nije se moglo tako cesto ici u inostranstvo i kupovati komplet opremu u cugu. Cene su bile slicne kao danas. Sto se tice skupa u Lazarevcu, to je neko drugi bio sa slicnim motorom posto suzukija gsx 750 f vozim vec cetvrtu sezonu a nisam bio na skupu koji pominjes.

Vise se pazilo na kadrove posto je rolna bila 24-36 fotke. Ovde sam prebacio samo neke od fotografija ali ipak ih nije bilo mnogo kao sto se danas besomucno slika zbog tehnickih mogucnosti. Ipak i danasnje elektronske fotografije gledam da prebacim na papir u jednom momentu, opet u probranoj meri. Krecemo u kasno popodne iz Kalabake ka Trikali, Karditsi. Visoki drvoredi pored puta i bocni vetar ali nista strasno. Pedja sa Anom ispred mene na nekih 20-tak metara, vozimo ustaljenim ritmom oko 90km/sat. Odjednom ogromna plasticna kesa, u koje Grci ostavljaju djubre pored puta, se oslobadja i krece da se kovitla preko kolovoza. Pedja eskivira kesu a ja procenjujem da li ce da se usled vrtloga kesa krece levo ili desno od njega. Milisekunde prolaze i nema dovoljno vremena kuda, samo pravo pa sta bude. Iz nekih moto casopisa sam citao da ako vec treba udariti u prepreku onda to raditi direktno i u ispravljenom polozaju. More, plavetnilo, gledam da izronim jer nemam vise vazduha. Budim se, vidim plavo nebo i pocinjem da se osvescujem. Pridizem se i vidim Pedju kako okrece motor i dolazi. Vec se pridizem dok parkira motor. Uskoro dolazi hitna pomoc. Na svu srecu prolazim samo sa savovima na desnoj butini, srca od ogledala. Tesko disem i boli me desni kos ali nakon rentgena, nista, samo dobro ugruvan. Glava nista a kaciga ocesana sa desne strane, vizir neostecen. Predpostavljam da se kesa zamotala oko prednjeg tocka i momentalno ga blokirala. Pao sam na desnu stranu udarajuci asfalt sa desnim plucnim krilom i glavom najace. Zato sam izgubio svest na momenat. Znaci udarca od cizama pa do kacige. Staklo od retrovizora i desnog cajgera preseklo kozne pantalone. Motor citav. Verovatno mi je prednja felna sa zicama bila nesto ostecena (osecalo se u voznji). Auspuh udaren i sada je pravio neki piskutaviji zvuk. Zadnji kofer delimicno oguljen ali posto je kozni, nista znacajno. Tank torba se u padu pomerila u desnu stranu tako da je motor delimicno klizao na njoj i desnom koferu. Desni cajger radi ali se slomio gusani nosac, sto smo zalepili sirokim flasterima iz bolnice.

Ovo je ta poznata ekipa u avanturi zvanoj Grcka. Sta na je samo Ana radila. Ma ne, Ana je super, ovo smo se samo zezali.

Nekoliko dana kasnije se sastajem sa Pedjom i Anom u Ohridu. Put moze da pocne. Prelazimo prelaz za Grcku kod Bitolja i nailazimo na mesta Florina, Kozani i pravac Meteori. Pedja na Jawi i moja malenkost (Dejan) na MZ-u. Prasnjavi kauboji pred ulazak u grad. Ispred manastira srecemo Francuske bicikliste koji u razgovoru pominju neke tenkove u nasoj zemlji. Sta ovi pricaju, to su nesto pobrkali. Koliko smo tada bili pod staklenim zvonom da su svi znali sta nam se sprema a mi kao guske u magli. Ipak mi se taj detalj urezao, kao da se nesvestno htelo javiti.

Te 1989 plan je bio da nasa druzina (4 motora sa 4 vozaca) uputi za Grcku na Peloponez. Put od 2500-3000km. Ali pri samom razmatranju, prvi clan Vlada otpada (ne secam se vise razloga ali nije mogao da krene na put). Pravimo malo uskladjivanje i Pedja sa Jawom 350 prvo ide na nase more a Ivan se prikljucuje u Ohridu gde se cekamo. Vremena imamo, jedino su sredstva ogranicavajuci faktor. Racunamo izdrzace 2-3 nedelje. Idemo da se vozimo i obidjemo interesantna mesta pa dokle stignemo. Sve se odvija po planu sve do dan pred polazak, Ivan odustaje. Prica se svela na dva slova. Valjda dva, jer je Pedja na putu i nema nacina da mi javi da li ima neke promene sa njegove strane. Cekam dan D. Eto mog druga Pedje, stize, a sa njim i njegova devojka Ana. Super iznenadjenje. S moje strane nosio sam dodatnu kacigu za suvozaca/icu ali nista i pored mnogih zainteresovanih. Ipak je to motor. I za pocetak situacija sa parkinga u Predejanima. Ovo je deo puta koji sam sam prvo vozio do Ohrida i bio sam prenatrpan. Tank torba, dva kofera i torba sa dodatnim stvarima na zadnjem sedistu i zadnjem nosacu. Stajem na parking pod senkom trske u Predejanima pored jednog motora iz Holandije. Pokusavam da sidjem i onako ukocen i zaglavljen izmedju stvari, padam sve sa motorom na levu stranu. Publika, momak i devojka motociklisti iz Holandije, gledaju u neverici i zabrinuto priskacu. Uspesno ustajem i dizem motor sa komentarom "Ovako ja inace uobicajeno silazim s motora". Koja blamaza, bar da se izvucem na iznudjeni stos. Za sada nastavljamo put zajedno. Oni inace voze Yamahu XS 650. Praksa mi je bila da vozim 90km/h bez mnogo kocenja i bela linija. Samo kada su se dva kamiona u istom momentu mimoilazila, nisam preticao. Ali mi Holandjani nesto posustaju u klisuri. Malo prikocujem da vozimo naporedo. Pokazujem rukom sa dva prsta prema mojim ocima (u prevodu, gledaj sta ja radim, prati) i pesnica (100km/sat). Momak klima glavom i dalje je pesma. Temperatura je bila takva da jedino preko 90 je moglo da se vozi u punoj ratnoj opremi. Na 70 otvoren vizir a bilo kakvo zaustavljanje je bila sauna. Uz dugu sirenu se pozdravljamo u hodu kada se odvajam za Skoplje a oni nastavljaju za Grcku. Ovaj par smo kasnije vidjali po Grckoj i u jednom kampu se i blize upoznali.

U to vreme su vozila bila jako skupa i pored boljeg standarda nego danas. Na vrednost vozila se doplacivalo jos 120% a retki su imali pravo uvoza pa je izbor bio ogranicen. Motori MZ, Jawa, IZ, su bili dostupni sa cenom od oko 2000DM, sve ostalo je bilo nedostizno (preko 10000DM). Yugo je np. bio oko 4000DM pa je stvarno bio luksuz imati motor. Da ne pricam o moto opremi (nije je bilo ili u tragovima). Ipak i pored raznih teskoca, standard je bio mnogo veci nego danas (x10). Tako da je to vreme imalo i lose i dobre strane. Tesko je uporedjivati detalje sa danasnjim jer su faktori/odnosi promenjeni. Kolega stampar je tu dao dosta primera pa da se ne ponavljam. Sto se tice posla i standarda, recepcionar/portir sa srednjom skolom je mogao da za dve mesecne plate kupi novog MZ/Jawa/IZ (ziveci kod roditelja gde nije imao dodatne troskove). Krediti su bili mnogo povoljniji a drzava sigurnija pa nije problem bio da se odplacuje narednih 30 godina. Preko studentske ste mogli da za dve nedelje fizikalisanja imate nedelju dana mora (u skromnoj varijanti). Nego da se vratim na motore. MZ mi je bio prvi veliki motor koji sam vozio 3-4 godine pred ratove 90-tih i moglo se putovati sa 250cc bez problema. Ovaj motor je bio startan, kao i svi dvotaktni motori i za grad, tj. do 60-70km/sat je bio bara-bar sa vecim motorima. Putna brzina 90-110 bez problema dok je do svojih max. 130 tesko dohvatao. Sa suvozacem i prtljagom to je sve bilo teze ali mogli ste ceo dan da vozite a da masina to ne oseti.

Bilo je to leto godine 1989. U to vreme u Beogradu je bilo mozda 50-tak motora od kojih se 30-tak skupljalo na Uscu (mesto za okupljanje). Od toga su bile dve moto ekipe. Prva jaca (motori od 1000cc), je cinila Slavka na Z1000, Tvigija na K100RS, laverda 1000 ili 1200 (zaboravio sam ime/nadimak kolege). Druga smo bili nas cetiri drugara sa tri MZ ETZ 250 i jednom Jawa 350. Ostali su bili pozeri kao sto koriste izraz u filmu "Wild Hogs". Ne bas ali tako mi se bar cinilo, jer se vozilo svaki dan i mogao se steci neki utisak o moto zajednici. Zapravo, bila je retkost da neko ima polozenu A kategoriju i to je nekako definisalo ko ce motociklizmom da se "bavi" ili je to samo prolazna faza. Takodje je bilo indikativno ponasanje milicije. Naime, kada vide motor obavezno su zaustavljali da nesto "provere". Ima tu par anegdota: - Jednom prilikom je pandur iz suprotnog pravca napravio polukruzno u sred najgusceg saobracaja na nedozvoljenom mestu, da bi me stigao i zaustavio. - Drugom prilikom jure i preprecuju mi put (neko je mnogo gledao krimi filmove holivudske produkcije). Iskace milicajac i hvata za kljuc motora da ga ugasi. Ostali susreti su bili uobicajeni pa ih se i ne secam ali zajednicka mantra je bila "pa ti imas polozeno" i tu su prestajala pitanja. Tako da se moze zakljuciti da je posedovanje A kategorije bila redja pojava. Da ne pricam o ljudima koje sam licno poznavao.

Nisam nesto planirao da pisem jos jedno podsecanje iz proslog veka (da ne bude previse) ali kakva je situacija jedino nam to ostaje do daljnjeg. Takodje me je inspirisala prica kolege stampar-a iz tog vremena i eto pricice uz vatru koja pucketa a napolju pada sneg. Posto je juce bilo podsecanje na godisnjicu pocetka agresije od strane NATO-a sacekao sam sa "novom" pricom. Slava svim stradalima za krst casni i slobodu zlatnu.

Bravo! Stalno neke teme o MZ-ima, da li je to znak da napisem jos jedno podsecanje iz proslosti?

Klasicne fotografije (doduse u boji) koje su u putopisu "Slike iz proslosti - Turska" su slikane elektronskom kamerom 3.1 mega pixela, pa proceni sam da li su zadovoljavajuceg kvaliteta. Inace sam slikao onako odokativno, bez primene bilo kakve fotografske tehnike. Samo sam gledao da nema odsijaja.

Branko ... svaka cast. U to vreme retko ko je imao takve motore. Ili preskupi ili se nisu mogli uvoziti. MZ i Jawa-e su bile mnogo pristupacnije. Da ne zapocinjemo u ovoj temi prepisku, evo jos jedne slike iz Grcke. Mene krasi bela kaciga a ovu sliku mi je drugar uradio i u crno-belom izdanju koju nisam prebacio u elektronski format.

Branko .... da li si na prvoj slici gde vas je vise?

Grcka leto 1989 (Meteori)

Nego kao da nista nema na Kosovu i Metohiji, da ne pominjemo druge lokacije u Srbskim zemljama.

Pozdrav. Nadam se da ces ga uspesno obnoviti jer je vrlo zahvalan motor. Vozio sam ga 3-4 godine krajem osamdesetih i obisao razne destinacije. Najdalje sam dobacio do Peloponeza u Grckoj (nista ostrva). Dvotaktni 250 je kao cetvorotaktni 500, tako da bez problem mozes na duza putovanja ako te zanima. Neznam kako je sa delovima danas. Srecno.

Vise sam sklon da mislim da je slucajno. Da li si primetio da su ljudi generalno pogubljeni. Nemaju pojma sta rade, kao da su sami na svetu. Dosta ljudi se krecu ko muve bez glave. Cudna vremena.

A meni izduvna grana 4 u 1 komplet a da pase na gsx750 f 1990 model (katana druga gen.) ako neko ima.

Ako znas gde sigurno prihvataju, pa da se i ja upustim u promenu.

Da li prihvataju na tehnickom promenu sa heblova na korman/guvernalu?

Prva liga! Svaka cast vozacima, a tek vozacici. Putopis je sjajan. Odmah dajem zeni da cita u nadi da ce promeniti misljenje u vezi zajednicke voznje motorom (o individualnoj kao vas dvoje i ne uzimam u obzir). Cudno, jer kada smo se uzeli, vozili smo se motorom bez problema a sada ... ne znam sta bi. Mozda vasi dozivljaji pomognu.