Ove godine sam sredjivao jednu Yamahu Virago 535, radio preradu, ali sam imao i fabricke delove za tehnicki pregled. Jedino sto su mi bili zamerili je sto nemam katadiopter na stop svetlu, ali ni fabricki ga nema, pa su me pustili. Retrovizori su bili kineski, ali su licili na original, tako da nisu pravili problem. Korman je bio promenjen, ni to nije bio problem, jer svakako ne znaju u detalje na tehnickom kako izgleda motor i koliko verizija tog motora postoji. Inace, delova za Virago 535 ima da se nadje, pa i ako nesto fali lako se nabavi. Motor je choper, nema mnogo plastika, estetski je lako da se dovede u fabricko stanje.

Od oglasa za motor postade bračno savetovalište. Druže, ovde slušaj savete za motor, al nikako ne slušaj kako ćeš sa svojom ženom postupati i dal ćeš motor prodati ili ne zbog žene. A još više ne slušaj ni na jednom forumu kako da gradiš autoritet u svom braku. Ako TI i SAMO TI smatraš da je prodaja dobra za vas dvoje, ili nije dobra, tako i postupi. I onda da se vratimo na motore... u februaru ove godine sam prodao NC koji sam kupio u aprilu prošle godine. Znači, nije bio star ni godinu dana, u stanju kao da je izašao iz salona. Cenu sam spustio za 1000e u odnosu na nov. Nebitno koliko sam ga ja platio, i koliko sam platio ovogodišnji. Dogovor je bio da kupac pozove salon, pita za cenu, i da mi 1000e manje od cene novog. Tako da je to bio orijentir, gde je i kupac bio zadovoljan, jer je uzeo u februaru takoreći nov motor, odmah bez čekanja, a i meni je bilo ok jer sam dodao nešto para i u maju kupio model za 2021. Smanjenje cene od 200e neće nikog privući, jer za te novce će svako poželeti da on bude taj koji će izvesti motor iz salona, prvi sesti na njega, račun da se vodi na njegovo ime itd...

Ja znam da su 3/4 ovakve, za drugo ne znam

Kad ti nisu zamerili za 3/4 pantalone u kombinaciji sa košuljom na sastanku, neće ni za patiku

Koga interesuje, grejači ručica za NC 2021 u Delti koštaju samo 35804.86 din Dobra stvar je što je ostavljena instalacija na motoru, povezuju se ručice i kontroler, a na instrument tabli postoji indikator u kom su stepenu uključene ručice (mislim da je od 1 do 5). Nalazi se na centrlanom delu, iznad sata. Kad se da kontakt, upali se na trenutak.

I više nego ukratko

Podržavam

Jesam, pobrkao sam. Moje su 18ice Fala ti

Felne 17ice sa gumama (gume Dunlop nisu vredne pomena, trenutno su na autu ali nisu u top stanju). Menjao bih za Alfine felne ali manji prečnik, 16 ili 17. Rupe su 4x98 Znači, nije za prodaju, samo za zamenu, jer su felne na autu, a nemam druge da stavim

Edukativno

Kad se vratim sa dugog putovanja, jer je onda motor neverovatno prljav

Nema

Pa ni ja trenerku, to je bila zamena za moto opremu. Jel menjaš ti moto jaknu svaki dan kad kreneš na višednevnu voznju?

Lično sam ovaj motor vozio dosta puta, i sem toga što je konkretno ovaj primerak u besprekornom stanju, sa kompletnom istorijom od prvog dana, model je prava egzotika. Iako nema zaštitu od vetra i smatra se neudobnim, prošlog meseca smo njime i mojom Hondom napravili turu do Grčke. Odgovorno garantujem da je extra održavan i pažen, nikad nije padano sa njega, niti se štedelo za servise. Jedinstven je, i nema ko ga ne zagleda bilo gde da se pojavi. Po meni, najlepši naked/cafe racer ikada.

3. dan 5. avgust 2021. Plan za treći dan je Vršac - Kragujevac. Nekih 170km. Ujedno i najdosadniji dan. Krećemo naspavani ujutru oko 7h. Plan je da ne stajemo do Smedereva, tako da i nemam slika od te deonice. Evo samo slike apartmana i gde smo bili, daleko bilo ikome... Na ulasku u Smederevo treći peh na kinezu. Opet Džoni iza mene skuplja delove. Spala je šelna što drži auspuh, i on je video kako otpada sa motora. Srećom, ima dve, pa smo mogli da nastavimo dalje. Ja pokupio svoje delove koji se razleteli na putu, pa pravac centar Smedereva da tražimo mesto za doručak Stižemo u centar, i nalazomo bilo šta da jedemo. Mogu reći da smo bili jako lenji po pitanju nalaženja mesta za klopu, nismo se trudili da se raspitamo ili googlamo, već na šta prvo naletimo, tu stanemo. Kako smo našli, tako smo i bili zadovoljni uslugom. Pojeli po sendvič i palačinku, a krenuli na omlet. Sve u svemu, bitno je da se nešto pojede... Nailazimo na neku gvoždjaru, tu nadjem šraf M8 za montiram šelnu, popravimo to i pravac za KG. Hvala gazdi radnje, častio nas šrafom Nakon popravke sipao gorivo, i odatle do Kragujevca smo vozili bez stajanja. Uvek u povratku sa neke ture najgori i najdosadniji deo mi je povratak kući, kada prilazim predelima koje vrlo dobro znam. I oko 12:45h stigli smo na mesto odakle smo i krenuli pre 3 dana. kiša je počela da pada oko 13h. Sam Bog nas pogledao... Po Italijanu 855km predjenih, po kinezu malo manje, ali tu je negde... Bilo je veoma lepo, zanimljivo, aktivno... Ali sa skuterom na putovanje ne verujem da ću više ikada... Živi bili

2. dan 4. avgust 2021. Plan za drugi dan je Sombor - Izletište na Tisi kod Zrenjanina. Ali plan je promenjen, zato što je vremenska prognoza najavljivala opet kiše preko noći, a nama se nije htelo da opet mučimo muku sa šatorima. Zato je dogovor pao da idemo preko Kikinde u Vršac i tamo nadjemo smeštaj u krevetima, da se naspavamo i odmorimo kako treba. Drugi dan smo nekih 270km. Ustajemo oko 8h. Otvaram šator, a ispred šatora bara. tako je bilo i ispod šatora Madjutim, sunce sija, dan je super i raspoloženje je na levelu max. Ne smeta nam i što se nismo kvalitetno naspavali. Šatori su već počeli da se suše, i stvari koje su pokisle, a mi sedamo na sto ispod trema da pojedemo nešto što smo kupili juče u gradu. Lagani doručak, malo kulena, sira, čokoladnog mleka, krema, i kafica sa cigaricom Kad je već sve u kampu dostupno, žao bi bilo i ne okupati se u bazenu. Bazen je extra, može se korisitit i kao zatvoren, a u njemu je veštački zasoljena voda. U kampu samo jedna porodica iz BG i mi, totalni komfor. Milinica... Okupasmo se, sredili, spakovali, i oko 12 krenuli. Prvo stajanje je bilo u Bačkoj Topoli. Samo pauza za sladoled i sokić, nismo se nigde šetali i zadržavali Na izlazu iz Bačke Topole stajemo da se dopunim gorivom. Jastuk na sedištu je spas. Samo ga treba malo naduvai, ne skroz, da dupe lebdi u vazduhu Teramo dalje. Lepo je vreme, sunčano i toplo. Kinez ide 60km/h, non stop pun gas. Kaže Džoni da popustim malo, hoće da se pregreje. Gde ću više da popustim, idemo kao da stojimo u mestu . Vojvodjanski putevi pravi, prazni i dosadni. Gledam kako su napakovali ove rolo bale ovoliko, kad nas u Šumadiji se ovo ne vidja često Sledeće odredište je Mokrin, i tu nameski prolazimo zbog Mike Antića. Mika je rodjen u Mokrinu 14, marta 1932. godine, a osnovnu šklu započeo u Kikindi. Ja sam poštovalac njegovog lika i dela, a čak sam i kao mladji recitovao devojčicama Mikine ljubavne stihove Red je da se poseti njegovo rodno mesto. Od Mokrina idemo do Kikinde. Ulica Generala Drapšina u Kikindi je po oceni sajta www.architecturendesign.net svstana u 50 najlepših ulica na svetu. Ovo što sam ja slikao telefonom ne dočarava realnu lepotu ulice. Stvarno je prelepa Drvoredi sa obe strane ulice se nadvijaju nad njom i prave prirodni tunel. Sve je zeleno, lepo i mirno... Mi tražimo gde ćemo da pojedemo nešto. Sedamo u neki restoran Kod 4 musketara, gde sam jeo najgore spremljenu piletinu. Na silu pojedemo obrok i krećemo dalje. Nemam čak ni slike šta smo jeli, toliko sam bio demotivisan da se nisam setio ni da slikam... Od Mokrina do Vršca se desio i prvi peh. Pošto je Džoni većinu vremena vozio iza mene, jer sam ja sporiji sa kinezom i diktiram tempo, video je da mi lonac auspuha preterano vibrira. Stali smo da pogledamo i videsmo da je sraf za nosač auspuha i zadnjeg blatobrana otpao. I to ne jedan, već dva šrafa Vadimo alat i one šrafove što smo poneli, i brzo rešavamo problem. U sred te nedodjije staje i neki momak sa Kawasakijem GPZ 500 da nam ponudi pomoć. Hvala mu, ali problem je bio rešiv na licu mesta. Zavismo šrafove i put dalje... Na sledećem stajanju da bi proverili kako stoji auspuh, vidimo da iz Gilere culji ulje iz prenosa i baca po felni. To je kvar koji ne možemo popraviti, ali se vodimo onom teorijom Alfista: dok ima ulja ispod motora, ima i u motoru . Ovako ćemo voziti do Kragujevca definitivno, pa kako bude. Sledeći peh je bio ispred Krajišnika. Na raskrsnici se kinez samo ugasio. Verglam, al ne daje znake. Mislim se, nek se ohladi malo, a ja da zavijem i zapalim jednu cigaretu, da mi se malo razbistri um, jer nervozan mogu samo da ga išutiram, gurnem pored puta i pozovem šlep da vozi kući. Dok ja pušim i gledam filozofski preko horizonta kako se dan polako gasi i sunce zalazi iza nepreglednih žitnih polja, Džoni, koji leži oko skutera, samo se nasmeja. U ruci drži lulu za svećicu, a svećica stoji u luli. SVEĆICA SE ODVILA IZ GLAVE MOTORA U TOKU VOŽNJE!!! Ja sam osetio da motor poslednjih kilometara slabije vuče, ali sam mislio da je pregrejan, pa mu treba predaha. Ko je mogao da sluti da će se ovo desiti. Srećom, imamo osnovni alat, pa i ključ za svećicu, pa problem rešavamo brzo. Uživamo u lepom vremenu u sutonu, i stižemo u Vršac Nalazimo smeštaj, jedini dostupan u 9 sati uveče, kod nekog Avrama. 1500din po osobi. Apartmani ispod proseka, locirani u nekom pasažu kroz neka dvorišta, ali je bitno bilo samo da ima krov nad glavom i pravi krevet za spavanje. Silazimo do grada da pojedemo nešto i popijemo piće sa Vladanom @WoodyRider. Hvala mu na gostoprimstvu . Jesmo, pismo, i vraćamo se da u smeštaj da odmorimo. Ujutru se treba poraniti da se vrati u Kragujevac. Prognoza kaže da će kiša oko 12h da pada, pa planiramo da pre kiše stignemo kući...

1. dan 3. avgust 2021. Plan za prvi dan je Kragujevac - Sombor. 321km po Google karti, ali kilometar satu smo prešli 370. Malo smo lutali. Okupljamo se oko 6:20 u radionici. Proveravamo da li smo sve poneli šta treba, isterujemo mašine i spremni smo za put. Resetuje se kilometraža (samo na Gileri, kinez nema tu opciju). Par fotki za srećan put, i polazimo u 6:40. Nema odbora za ispraćaj, nema nikoga... svi spavaju, a mi se trudimo da tiho zatvorimo rolo vrata radionice da ne probudimo komšiluk. Gorivo smo natankali još predhodni dan, tako da ćemo imati autonomiju preko 100km bez pumpe. Krećemo ka Topoli, nama dobro poznat put i bez ičega zanimljivog. Stajemo negde posle Čumića gde su radovi na putu i dalje, da stegnemo malo prtljag. Dalje nas put vodi kroz Topolu Prvo stajanje je u Arandjelovcu, gde smo planirali da doručkujemo. Stigli smo malo pre 8h, vozimo se glavnom ulicom, ali je teško naći da nešto radi, sem pekara. A mi bi smo da se počastimo pravim doručkom. Sednemo u neki Cafe bar and restaurant, ali nam kažu da je od naslova ostao samo Cafe bar, da klopu više nemaju. Predjemo malo niže u neki restoran, mislim da je naziv Vajat. Tamo imaju klopu, ali tek od 10h, nemaju sad lepinje . Samo može kačamak. Dobro de, daj i kačamak, samo nešto da se pojede da ne gubimo vreme. Onda je ipak konobar našao jednu lepinju od juče, pa kaže da može i omlet da se napravi. Pa nas uslužiše sa kačamakom i omletom, jedosmo i platismo pa da teramo dalje... Vozimo dalje do Lazarevca. Uz put ništa zanimljvo, lepo vreme, lepa priroda i lep put. Kakva je milina kad mogu da vozim i da slikam telefonom, to na motoru mi je neizvodljivo, dok na skuteru mogu dok vozim i poruke da kucam, čitam mejlove, gledam Polovne automobile, čitam vesti i odgledam neki klip na YouTube U Lazarevcu stajemo na cafe pauzu i da malo odmorimo dupeta. Sedište na Spintu je kao na dasci, udobnost je 0. Već je dupe utrnulo. Da nam ne bude dosadno u toku vožnje, kacige smo opremili Sena komunikacija. Šalimo se da više vrede nego moj kineski skuter. Ali istina je Sledeće stajanje je Ub, samo da opičimo koju sliku i nastavljamo dalje Tu sam stao i da sipam gorivo, dosuo 3,5L i što bi @Prgi18 rekao, plaćam galanto i nastavljam dalje U toku vožnje se malo menjamo skuterima, da odmorim dupe na Gileri jer je dosta udobnija. Maksimalna brzina nam je 60kmh, toliko kinez može da razvije. Tako piše na kilometar satu, a i uporedio sam sa GPS na telefonu, tačan je. Italijan laže, pokazuje 10km/h više nego GPS. Nekoliko slikanja u toku vožnje: Stajemo u Trbušac ispred neke prodavnice da popijemo sok i pojedemo sladoled. Tu su i dve lokalne pivopije već krvavih očiju, a tek je podne. Uporedjuju naše skutere sa APN-cima koji su oni vozili u mladosti Prolazimo Šabac i stižemo do Sremske Mitrovice. Srpska zastava se viori na Italijanu. Džoniju je to bio fazon, a meni smešno. Pa nismo otišli u Mongoliju pa da se zna odakle smo Krećemo da se penjemo na Frušku Goru iz Ležimira. Tu nam je manji uspon nego da idemo na Irig, tako da će skuteri savladati to bez problema. Na prevoju nalazimo klupice za odmor, i stajemo da prezalogajimo nešto, jer je već vreme ručku, i da popijemo kaficu. Ovaj ručaj je bio u kamperskom fazonu Na sedište kineza stavljam jastuk na naduvavanje za plažu, i to se ispostavilo kao pun pogodak, jer mi je spasilo guzicu. Taj isti jastuk koristim i na Hondi kad utrnim od dugog putovanja. Vozimo do Dunava i tu pravim zajeb, jer sam mislio da je most u Iloku u Srbiji, a u stvari je u Hrvatskoj. Kad smo stigli do granice, morali smo da se vratimo nazad, jer naravno pasoše nismo ni planirali da nosimo. Vraćamo se da predjemo Dunav skelom kod Banoštora. Skela je brzo stigla, prevezla nas i naplatila 100din po skuteru. Džabe Skeledžija nam je tražio da mu poklonimo zastavu sa skutera. Neka mu je, nek mu sa srećom služi Kad smo se iskrcali, Džoni uvidja da mu nema rukavica. Verovatno su mu ispale negde dok se ukrcavao, ali nas mrzelo da se vraćamo. Nastavlja dalje goloruk. Što se tiče opreme, imali smo samo kacige, on rukavice za bajs koje je izgubio, i ja Dainese letnje moto rukavice. Ostalo sve je bilo casual garderoba. Bitno je samo da imao duge rukave, da ne izgorimo na suncu. Koje je ovo bilo olakšanje u odnosu na motor, gde moram za svako stajanje da skidam rukavice, kacigu, potkapu, jaknu, pojas, pa sve to vraćaj nazad kad treba da se krene. U Čelarevo stajem da sipam gorivo i da galantno platim Dalje vozimo do Odžaka, i tamo stajemo na pauzu za kaficu. Ležemo na travljak ispred gradskih bazena i kuvamo kafu na kamperski plin I konačno u 19:20h stižemo na naše planirano odredište. Sombor Ideja je bila da postavimo šator bilo gde u prirodi. Videli smo da ima neko izletište Tromedja, pa smo mislili da bi to moglo biti pogodno mesto. Medjutim, kako smo prošli tablu za Sombor, posle nekoliko metara vidimo tablu za Kamping pod nazivom SoSul. Nismo baš ekstremni kamperi, pa smo odlučili da je bolje da prenoćimo u uredjenom šatorištu, i krećemo ka SoSul-u. Tamo nas je dočekalo daleko lepše od onoga šta smo očekivali. Kamp je ekstra uredjen, sa svim što treba da ima, čak i sa bazenom. Da ne pišem mnogo o kampu, koga intereuje ima na netu. Mogu samo reći da su uslovi više nego odlični, a cena je 7e po osobi. U kampu nema gužve, pa smo mogli da biramo mesto gde da postavimo šatore Kada smo se postavili, sedamo na skutere da odemo do centra Sombora da pojedemo nešto i da kupimo šta nam treba. Nešto protiv komaraca treba obavezno, jer ih ima mnogo. Kupili smo spirale i upalili 2 isred šatora, i to je delovalo. Nisu nas izujedali. Prvi put sam u Somboru, i jako mi se dopao grad. Sve je mirno, čisto i sredjeno, daleko lepše od Kragujevca. Klopamo neki bezveze giros na ulici i vraćamo se u kamp da zalijemo sa pivom I tada oko 23h kreće kiša da pada... Sve smo se nadali da će nas zaobići, ali nije nam se dalo. Padala je sve do 5h ujutru. I to sve vreme pljusak. Džonijev jednoslojni šator je propustio posle 10 sekundi . Brzo smo prebacili stvari kod mene i morali smo da spavamo u istom šatoru. Ja sam imao Quechua CAMPING TENT MH100 za 3 osobe, i pokazao se kao dobar, jer je celu noć bio u vodi i pod kišom, i nije pustio ni kap. Pokušavamo da zaspimo dok kiša samo udara po šatoru. Zatvorim oči, zadremam pola sata, pa se opet probudim, malo zevam u telefon, pa opet zadremam. Tek negde pred zoru me hvata san, i uspeo sam da zaspim...

Nije ovo kratko putovanje od tri dana bio nikakav izazov ili dokazivanje da se može putovati i na 50ccm, već je to bio jedini izbor. Morao sam da se usaglasim sa svojim prijateljem koji ima Gileru Runner 50cmm, a imali smo zajedničku želju i dogovor da napravimo jednu kratku zajedničku turu. Da vozim Hondu od 750ccm uporedo sa njim ne ide, a i ne bi mi bilo zanimljivo. Dogovor je pao da usaglasimo mašine, pa sam odlučio da osedlam Sprint Max 50ccm. Želja nam se javila još preko zime, dok smo u našoj zajedničkoj radionici sredjivali njegovu Gileru staru 20 godina. Taj skuter je kompletno bio rastavljen, kompletno ofarban, stavljene nove gume, zamenjeno što je trebalo da se zameni, i nakon svih radova skuter je izgledao bukvalno kao nov. Dakle, vozni park nam je bio sledeći: Sprint Max, 2008 god, 49ccm, 4 stroke Gilera Runner, 1999 god, 49ccm, 2 stroke Dvočlana ekipa: Ja, na kinezu koji je od mog burazera i koji je prešao svega nešto manje od 2800km, kupljen nov i veoma malo vožen. Možda me znate sa foruma, vozim Hondu NC750X, pomalo aktivan u toj temi i u još ponekoj. Često putujem motorom, za takve namene ga i imam. Prosek po sezoni je od 12000 - 15000km. Džoni, moj dobar prijatelj i kolega sa posla, biciklista i karting vozač, osvajač na desetine pehara u raznoraznim karting takmičenjima. Nije bajker niti član foruma. Vozi Italijana (Džoni u kariranoj košulji, ja ovaj desno što se kezi) Pošto nam je počeo odmor u firmi, dogovor je pao da prvo odvezemo ovu kratku turu, pa ostatak odmora da se svako posveti svojim individualnim planovima. Plan je krug po Vojvodini. Prvi dan polazak iz Kragujevca pa da stignemo do Sombora, drugi dan do Zrenjanina, a treći dan da krenemo kući za Kragujevac. Motore smo samo oprali (što se kasnije ispostavilo da nije bilo dovoljno, jer smo trebali i da ih malo pregledamo), napakovali osnovne stvari za kampovanje, parkirali u radionicu i bili smo spremni da krenemo. Spakovali smo i neki osnovni alat, ključ za svećice, nekoliko raznoraznih šrafova i matica, da nam se sve to nadje zlu ne trebalo, jer će nam koristiti uz naše elementarno znanje iz mehanike...

Logično bi bilo da je obrnuto. Posle zime valjda prvo se vozi polako dok se malo ne povrati rutina. Bar ja tako...

Samo jako poželi, i imaćeš

Nemam ja problem sa NC-om, da nisam prezadovoljan sa njim ne bih već treći put kupovao. Nego jednostavno nemam potrebu da neki motor vozim dugo godina, malo mi dosadi, i imam želju da isprobavam jos neke modele. Afriku 1000 sam samo probao, bila je 2017 god, i sem što mi je bila malo visoka, sve ostalo mi se svidelo. R1250GS 2019 god sam vozio, isto zadovoljan. Multistradu nisam nikad, ali nema tu šta da se proba. Nogama dohvatam tlo, kao i kod svih modela, što je najbitnije. Za ostalo verujem da je poslednja reč tehnike, što se meni jako dopada, jer volim nove tehnologije na motorima. Ja to gledam ovako: Afrika naginje ka offroad-u, GS je negde pola - pola, dok Multistrada pretežno za asfalt. I još jedan razlog zašto mi se Multistrada mota po glavi je taj što GS-ova ima na svakom ćošku, dok se Dukati retko vidja, što ga čini meni zanimljivijim. Nek poćutim malo, dok istekne garancija na NC-u, pa će se smisliti nešto. Za sad nema boljeg od HONDE

Nemoj uporedjivati Diverziju koja je napravljena u prošlom milenijumu sa Hondom NC koja je stara par godina. To su one iste priče da je Golf 2 bolji od Pežoa 308. A uživanje u vožnji na NC je i te kako...

Bravo, pravi izbor. Da te super služi. To je motor koji mi je upisan u plan da kupim za koju godinu Afrika, R1250GS ili Multistrada V4. Imam još par godina da se smislim. Kod Afrike mi se jedino ne svidja ekran (tj 2 ekrana) koji je mogao da bude sa dosta boljim interfejsom. A ostalo sve mi je top, vrhunski bajk. @Justicije, želim ti dosta lepih i sigurnih kilometara

Ispod je ponuda koju sam ja dobio od njih, kada sam tražio kofere i nosače. Na kraju sam se ipak odlučio za GIVI TRK set kofera, jer sam nosač za centralni kofer imao od prošlog modela.

@eclipse Čestitam na kupovini, motor je prelep, bela boja mu je extra. Da te lepo služi i bezbedno vrati kući Pre nekoliko dana sam pisao o nosačima bočnih kofera kako sam ugradio GIVI nosače. Originalnih još nema u prodaji. Ako želiš SHAD 3P nosače bočnih kofera, oni imaju za NC 2021 i cena im je 17.800din u Plattneru