Da, u pravu si. Zbog toga sam se svega odlučio za Hard Enduro motor, koji, priznaćete, bar se za nijansu manje eksploatiše od ful kroseva koji se tera po stazi. Još ako naletim na onog koji nije video ni Hard Enduro trku, onda sam dobro prošao. A dosta je takvih. Takođe, često siđem na asfalt, kad me put nanese u nepoznato, iako ga izbegavam i iako sam možda spretan dovoljno da izbegnem policiju, ne bih sebe da dovodim u neprijatnu situaciju, a i što da ne, da s vremena na vreme ne prokrstarim i gradom, čisto da uzbunim prolaznike i da vide da postoje i druge ''bučne'' mašine osim R-ova. Šalu na stranu... Bitno mi je da je agregat na svom mestu, ostalo ću jedno po jedno srediti što ne valja, ne bežim od ulaganja, pogotovu što ću skrpiti para za nešto stariji motor, pa očekujem i ulaganja... Volim da mi bude sve tip-top, ali želje su jedno, a mogućnosti drugo, držaću se prioriteta kada je stanje motora u pitanju. Ja ću najpre potražiti motor ovde, ali nešto sam dosta siguran da se isti neće uklopiti u moj budžet. Tačnije, imam već nekih ponuda u okviru budžeta, ali motori su bez papira. Nisam ni slutio koliko ovde motora koji mogu legalno da se voze, nema papire. Malo razumem to, a malo i ne razumem.

Upala mišića je nešto, čini mi se, logično posle napora, a vožnja po off-u je naravno napor. Nadam se da sve vreme pričamo o malo težem off-u gde se zahteva manevrisanje, stajanje, silazak sa motora, stalno pomeranje tela u raznim pravcima, guranje motora, čupanje, itd. Tako da taj problem upale mišića lako možemo sprečiti fizičkim aktivnostima poput lagane teretane, na primer, ili bar trčanja, vežbica, itd. Zagrevanje je naravno, sastavni deo fizičke aktivnosti, pa nikako ne može da škodi. Ako lagano krstarimo ravnim putevima i uglavnom sedimo na motoru, ne bi trebalo da bude nekih problema, naravno tu ne ubrajam prehlade, hronične bolove u zglobovima zbog vetra, itd. jer to nije zbog off-a, desilo bi se i po asfaltu, posle pokišnjavanja na primer. Tehnika je jako bitna, ali ona pravilna, mislim da negde ovde ima tema gde se razmatralo o nekoj školi ili kursu, ili bar predavanju na ovu temu.

Evo kako to radi profesionalni Enduro vozač, znači fizička priprema za nešto ozbiljnije je i te kako potrebna. E sad, on oko sebe ima tim profesionalaca koji ga uče u kom položaju telo treba da mu bude u svakom trenutku tokom vožnje. Retko ko od nas to ima, a mislim da je to najvažnija stvar kada je u pitanju zamor tela posle težih enduro tura. Jer ja i kada stojim, sto posto ne stojim pravilno, jer nisam imao nikoga da mi pokaže kako treba, već sam pokušavam da nađem najzgodniji položaj. Taman pomislim da sam ga našao, naiđem na drugačiji teren koji traži drugačiji položaj i odmah osetim grčenje mišića, obično butina, listova, podlaktice, a pri dužim vožnjama, umaraju se i mišići leđa. To sad lako podnosim u ovim godinama, ali kako će biti za jedno dvadesetak, ne znam, a i ne želim da razmišljam. Za sada osim trenutnog bola pri lošem položaju tela u toku vožnje, nemam drugih posledica, videćemo dokle će da traje.

Delim mišljenje sa Jankom, biće maaaalčice problema ako odabereš pogrešnu nogu na koju ćeš da staneš pod nagibom, ali u vožnji ćeš bez problema da se snalaziš, jer je lagan i izuzetno upravljiv.

NIje ti daleko, dođi i pogledaj ga, deluje mi ok.

Video sam ga u Leskovcu par puta, upamtio sam po Lebanskim tablicama. I to sam ga skoro jednom video, stajao sa mnom na semaforu. Ali ništa bliže ne znam o njemu, osim eto, da se vozi, ako ti nešto znači.

Da, često tu vozimo, mada za moje soft enduro magare od 125cm nije baš preporučljivo, zato kada ga prolazim, gledam da ga prolazim na dole, odnosno nizbrdo. Mada nekada nemam izbora, kao tog dana, gde se na poslednjoj slici vidi moj trag od gume kada sam išao odozdo, jer ta stena stoji skoro vertikalno, pa je zaje*ano za teže i slabije motore da je prejašu, a ova vododerina je do kolena, jednom po nekom blatu sam se jedva iščupao iz nje. Inače ovaj putić mi je na 1km od kuće. Za trening, dušu dalo...

Danas sam malo išao put planine, put je nekad bio u dobrom stanju, ali sad ga je voda uništila. Mada, kada gledam ovako na slikama i ne izgleda baš opasno, tačnije, ne može se proceniti strmina, ali znate onaj osećaj kada ne znate hoće li zadnji točak da preteče prednjeg, ali pregrmesmo moja hondica i ja... Послато са LG-D855 уз помоћ Тапатока

Ne da je možda bolji izbor, nego je svakako mnogo bolji izbor za duže ture. Ja volim KLE-a, meni je legao, vozio sam ga dve sezone, mada sam brzo uvideo da nije za teži off, tj. nije za mene jer nemam snagu da ga držim tamo gde se nagne, neko ko to može i ume bolje, ovaj motorčić može da savlada i dosta zanimljive prepreke. E sada, ja nisam prelazio u jednoj turi više od 200-250km i to van autoputa jer volim da krivudam, čak ga nisam forsirao nikad do krajnjih brzina. Zahvalan motor, dosta zahvalan...

Neka je sa srećom, savet i od mene kao od kolege iznad.

Kada su kineski gladijatori u pitanju, ja sam imao jedan koji nisam obukao ni 3 puta, pa sam ga poklonio drugaru, koji ga je pocepao i bacio. Najveći mi je problem bio što sam ja dosta mršav, pa kada ga obučem, iako je moja veličina, stalno mi se pomera, pogotovu deo oko laktova, jer jedino tu nije imao trakice za podešavanje. Većinu vožnje provedem u nameštanju štitnika, pogotovu kad negde uletim u ''nebrano grožđe'' malo većom brzinom, pa moram svaki deo tela da uključim u manevar, tada se sve pomeri sa svog mesta, da moram da stanem i sredim sve. Takođe, štitnik za grudi je bio štitnik samo na papiru, kornjača takođe ništa specijalno, bukvalno imitacija, a ja se najviše plašim povreda grudnog koša i kičmenog stuba. Posle sam ga i dao, a kupio posebno štitnike za laktove i kolena, koji su takođe od tvrde plastike, koje sam u prvoj vožnji isprobao tako što sam po kiši i maloj brzini skliznuo sa puta i u pokušaju da obuzdam motor, zabijem točak u kanal sa zemljom gde motor ostane da stoji uspravno, a ja preletim i dočekam se na laktove i kolena. Prošli smo bez ogrebotine i ja i motor, a štitinici iako kineski, odradili posao uz par ogrebotina. Ja bi onaj plastikaner nosio preko odeće, tako da bih bar malo ublažio moju ''vitku'' liniju. A i on ima trakice koje približavaju jako puno prednji i zadnji deo, tako da omoguće i nama motkama da ga nosimo, a da ne mrda puno. Dosta je lak, propusnost vazduha je takođe velika i ne ograničava kretanje. Što se tiče padova u off-u i na asfaltu, sve zavisi o kakvim padovima pričamo, ali ako uzmemo u obzir brzinu kojom se vozi off, a kojom asfalt, onda bih pre rekao da su ozbiljniji padovi na asfaltu. U off-u mi najviše stradaju noge i cevanice od kamenja, granja koje se podiže i raznih rupa, vododerina, šiblja... Tako da su mi čizme prva sledeća investicija.

Štitnike za kolena i laktove imam, a da rade posao sam se nažalost uverio i to na asfaltu. Uz čizmu, kontam da je dovoljno zaštite za nogu, za ono što ja vozim, a to znači mnogo manje verovatnoće da se povredim od vas koji vozite profesionalno trke, trenirate, mnogo više idete u krajnost od nas rekreativaca koji to radimo samo onda kada moramo.

Šta mislite o ovome za početak i vožnju u šumi, neki amaterski Hard Enduro? Ovo je na nekom minimumu po skupoći, ali čini mi se da je ok za ono što meni treba. Mislio sam da uzmem štitnik koji se oblači, ali prvo, duplo je skuplji, a drugo, morao bih preko njega da obučem dres ili nešto drugo, da se ne bi iscepao, a to znači dosta toplote u letnjim danima, što je pogubno negde gde moram da upotrebim i svoju snagu mimo one na dva točka. Drugi razlog je to što se teže skida od ovog plastičnog. Treće, dosta tih gladijatora ima lošu zaštitu napred i pozadi, dok oni koji je imaju, koštaju dosta više od ovog. Čizme nosi par mojih drugara, kažu da su okej, mada ne očekujem nešto mnogo za taj novac.

Na enduro skupu kod nas nešto smo razglabali oko KTM-a. Bila su dva fina motorčića, jedan je EXC 400, jedan EXC450, godišta nisam upamtio, ali su ako ne isto, onda godinu, dve razlika. Koja je razlika između ova dva motora, osim malo estetskih detalja? Inače, drugar vozio YZ426f, prođoše 3 dana, a mene još noga boli od kurblanja.

Istina! U planinu nikad sam...

Burazer ti ima malo čudne kriterijume za izbor motocikla. Što se tiče visine, imaš odgovor od kolege iznad. Takođe delim mišljenje kada je u pitanju estetika, jer i sam vozim motor koji ima lepu plastičnu masku koju mrzim, sa kojom nemam pravo da padnem, jer će se kruta plastika smrviti. A oba motora koje si naveo upravo imaju ''višak'' estetike. Ne znam gde on planira da vozi, ali ovi iako mogu da pregrme teži off, jednostavno nisu za to. Mislim da bi mu za to što on želi, neki malo stariji KTM LC4 bio mnogo bolji izbor, još da nađe nekog stranca bez papira, proćiće jeftino.

Ja razumem vožnju motora koji nije registrovan po planinama, uvek van naseljenog mesta... Ali ne razumem što je izbor pao na ova dva motora, ako ovo prethodno uzmemo u obzir? Jer mi se na osnovu izbora modela čini de će poželeti da prokrstari i asfaltom.

Baš to. Što to govorim? Pa zato što imam u ekipi takve mlade momke. Vozim registrovan motor, imam dozvolu i često sam ja taj koji ih zaustavljam da ne siđu u naseljeno mesto. A na pitanje šta ćemo tamo, kada možemo uživati u off-u, odgovor je ''da bi bili viđeni''. Naučio sam da u ovom našem sportu više ništa ne može da me čudi.

Da, ne vidim šta je čudno tu...

Kada je u pitanju neregistrovan motor samo za off, Dominator i KLE su veoma loš izbor. Kad tad će poželeti da ga ljudi vide na tom motoru, a to znači naseljeno mesto, asfalt i policija. Zna se šta ide na prikolicu...

Prvi skup na Kukavici pod nazivom ''Enduro Kukavica 2016''. Saradnja tri kluba, MK Tulovo (Tulovo), MK Poljanički Vukovi (Vranje), MK Vučje (Vučje). Do sada smo bili raštrkani, kopali planinske puteve po Kukavici, isprobavali razne trase, moguće i nemoguće, a ovog vikenda smo odlučili da se skupimo na jednom mestu i uspeli smo u tome. Iskoristili smo veliki događaj ''Pohod na Kukavicu'', koji organizuje Planinarsko Smučarsko Društvo Kukavica iz Leskovca u planinarskom domu ''Preka Voda'' na Kukavici i rešili da planinarimo na malo drugačiji način. Organizacija je počela spontano, svega par ljudi se odazvalo, plan je bio da kampujemo gore i prisustvujemo žurci koju su pravili planinari, ali smo odustali zbog toga... A onda neposredno pre vikenda Vukovi javljaju da dolaze, probudili smo uspavane vozače i iz našeg kluba i krenuli... Dogovor je bio da se nađemo svi gore kod planinarskog doma i planinari su se našli u čudu kada je zagrmela planina. Zadovoljan sam i srećan što smo se okupili u tolikom broju, iako je falilo još dvadesetak vozača, neki nisu mogli, a neki nisu hteli... Drago mi je da smo napokon krenuli u nešto ozbiljno i da nismo više par entuzijazista već smo sada velika i složna ekipa gde nije bitno ko šta vozi, već da se vozi... Sledeće godine ćemo ovu manifestaciju podići na viši nivo, napraviti dobru i tešku trasu koja će obići najlepša mesta na Kukavici i nadam se da će ovako nešto postati tradicija i da će nam se u narednim godinama pridružiti i ljudi iz drugih gradova! Hvala svim drugarima koji su upriličili događaj, vidimo se uskoro Ispred hotela ''Vlaina'' na Kukavici. Ispred planinarskog doma ''Preka voda'' na 1400mnv.

Baš jezivo...

Dve prethodne sezone sam fino izgurao sa TW-om, kramponi još uvek u životu, postaviću fotku posle sutrašnje vožnje. Izguraće i sledeću sezonu, verovatno kod sledećeg vlasnika. Mnogo više sam vozio po asfaltu, tu da sam ih malo više poštedeo asfalta, stanje bi bilo mnogo bolje. A i doduše, za razliku od nekih vas, ne prelazim toliko godišnje, a i 125-ica ih manje troši. Ja sam zadovoljan jako, mada zbog vaših iskustava, a i zbog nekih ovde, na sledećem motoru prelazim na Mitas. Videćemo šta će u praksi da kaže.