ALP, ima li šta interesantno u četvorouglu Osečina-Ljubovija-Zvornik-Loznica (u čijem centru je Krupanj), za ovu moju bedeviju? I šta planirate za ovaj vikend? Odličan izbor! Ima lep makadamski put od Pecke preko brda za Soko Grad ( manastir Svetog Nikolaja), a oko njega ceo splet putića i staza za lakše motore. Kreneš kao za Rožanj i Krupanj i posle nekog vremena sreneš levo na brdo. Nadam se da ga nisu asfaltirali u zadnjih par godina zbog manastira..Zavisi koliko zelis da se zalećeš.. Odatle je blizu Drina i Postenje, pa za par dana nije dosadno. Ljudi su prijatni, privatni smeštaj je jeftin, mi smo spavali u podnožju kanjona Postenje (planinska reka, lepo mesto za šator, iznad glave stena od 200 m..). Kako god, planiram da bolje istražim taj kraj tokom godine. Ovog vikenda sam (kao i svi luzeri), u gradu. Ali sledećeg ne propuštam..

Ja uplaćujem danas. Ako nas nema dovoljno, može doplata.

Možda , ali mislim da je videla da smo obojica slabašni za nju. Moram da napomenem da je u toku asfaltiranje nekih deonica koje pamtim kao lepe makadame. Npr, južno podnožje Bobije sve do skretanja prema selu Gornje Košlje je pod novim asfaltom. Vrag je oneo šalu, treba požuriti i uhvatiti još šodera dok ga ima...

Ne mogu da odolim, moram da stavim i ovo: Opet biseri Valjevskog kraja. Ako bih sabirao benefite (relativna blizina od kuće, pristupačnost i prohodnost terena, raznovrsnost težina, ambijent / pogled, visina kretanja, raznolikost konfiguracije terena...), ovaj deo Srbije odnosi pobedu. Zato opet malo našeg uživanja za Vas. Ovog puta krećemo od Pecke, sela 40-desetak km severno od Valjeva. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%29 Na ulazu u selo je benzinska pumpa (prodavačica u poznim tridesetim prvo odmeri motore, posle odmeri vozače..., i razoračarano se vrati za pult). Trek nas vodi odmah u brdo, gde brzo dobijamo na visini.. I povremeno malo grublji teren. A onda malo orijentacijskih problema, tek tolko da ne bude dosadno. Ovde bi po karti trebalo da bude neki putić.. Na livadi nalazimo jedno od čuda ruske tehnike. Tkzv, rabijač panjeva. Nikada nisam u živo video kako radi, Ex-man kaže da cepa debele panjeve ko Panta pitu. Sa brda se spustimo u dolinu reke Ljuboviđa, ali pre toga malo gimnastike.. da bi prošli, moramo da presložimo nečija drva za zimu.. ? A onda uz brdo prema Bobiji Sa istočne strane Bobije uhvatismo već poznate puteve prema selu Gonje Košlje i kanjonu reke Trešnjice. I preko zaseoka Grčić na Pašnu Ravan i prevoj Debelo Brdo. Već poznata kruška.. Od prevoja Debelo Brdo grebenom opet prema Bobiji i nazad dole na istočnu stranu. Crkva u dolini Ljuboviđe.. i preko brda opet u Pecku. Tura za uživanje, terenu su lako prohodni za male motore sa par kaljuga koje na sreću ne traju dugo. Mi nismo žurili i dan smo potrošili sa uživanjem. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

1. donmarkoni® 2. blazoheroj 3. skuteras 4. padobranac 5. makikt 6. DeXter79 - uplatio 7. Doktorski 8. Brca 95 9. Alp

Sićevačka Klisura, staza iznad anfiteatra, 12 km Desetak kilimetara dugačka, nekoliko stotina metara visoka. Kroz nju prolazi glavni putni pravac za Sofiju i Tursku. Detaljnije na: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%A1%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0 To su suvoparne informacije koje čitaocu daju osnovne parametre. Meni je Sićevačka klisura mesto gde dam kalio svoju mladalačku snagu, volju i istrajnost, dobijao prijatelje za života i na žalost neke na tom terenu i gubio. Tu sam utkao neke od svojih najvećih sreća i trauma. Kada pokušavam da sagledam šta mi se tu događalo od 1980 do skora, uglavnom ne uspevam. Sve je prošlo u trenu, slike klize munjevitom brzinom i kada uspem da neke od tih fragmenata zaledim i analiziram, shvatam koliko mi taj teren znači. Trek koji prikazujem je u stvari lovačka / krivo-lovačka staza koja prati izohipsu iznad kraja stenovitog odseka klisure a ne vrhom masiva. Tako da u nekim delovima preglednost nije najbolja jer delimično prolazite kroz listopadnu šumu, šikaru ili žbunje ali zaslužuje pažnju "oštrijih" enduro podbornika. Krenulismo iz sela Sićevo, ušuškano mesto smešteno par km iznad magistrale.. Par stotina metara od sela počinje splet sitnih puteljaka koji uglavnom vode oko uređenih vinograda (Sićevačka vina su poznata..) I nedugo zatim mekani a malo kasnije kameniti putevi se pretvaraju u stazu.. Hmm,, jel mi ovo ostaci večere ili doručka? Tu obratiti pažnju.. greška od par desetina cm, znači duuugo putovanje niz kamenitu padinu.. Jeste džombavo... ali je zato strmo ! U daljem toku ture treba po nekada i malo razčistiti teren.. I srećom po nas, napuniti baterije sa par dobrih vidikovaca. Da bi pri kraju ture izašli na kaljavi put koji silazi na istočni kraj (ili početak?), klisure. Nije onako kako sam očekivao, ali nije ni loše. Sapatnici su posle nekoliko sati "tehničkog terena", izgubili volju za kružnom turom preko sela Stara Ostrovica, pa smo se magistralom vratili na početnu tačku. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Fotke mi nisu tako lepe, ali u predelima uživam isto ko i ostali.. Ove godine sam u Prokletijama oko jula-avgusta.. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1660548

Probao više različitih, ostao na "OruxMaps"..

Druže, gde ima ovo za 130usd (ili, još bolje za manje )? To je najbolji gorionik koji sam ikada koristio (imaju ga dva moja drugara, stranci). Neverovatno funkcionalno, pogotovo kada kao taj moj drugar imaš i slavinicu za gorivo . Na dva gorionika smo pravili večeru za trojicu (pastu, kafu, supice) za 10-ak min ukupno! Ja sam viđao do sada za oko >150e (gorionik i boca za gorivo), bilo mi uvek skupo... Videh na aliexpress-u. Ne moras uzeti bas primus. Ima jos firmi koje prave gorionike. Kada sam pre četiri godine kretala na put oko sveta biciklom, platila sam 150 evra za Primus. Posle šest meseci sam ga bacila. Radio je samo na čist benzin. Nije pomagalo ni rasklapanje i temeljno čišćenje svakog dana. (Dobra strana toga je što sam postala nesoporni majstor za multifuel gorionike - a svaki zanat je zlata vredan ) Na sve moje žalbe, iz Primusa su mi odgovorili da je predviđen za čista goriva. WTF! Ako kupuješ multifuel i plaćaš 150 evra, onda očekuješ da radi na sva tečna goriva, bila ona kupljena u EU ili u Kazahstanu. Srela sam mnoge putnike sa sličnim problemom. Preskočiću razne gorionike koje sam nakon njega koristila i skočiti na 2013. kada sam u Kini kupila BRS-8. Kopiju Primusa ali za 60$. Koristim ga i danas i čistim jednom u mesec dana ili ređe. Napominjem da gorionik koristim svaki dan, najmanje dva puta dnevno. Pored multifuel BRS-8, vrlo praktičan pogotovu kad vam je važan svaki gram je alkoholni gorionik. Alkohol gori na vrlo niskim temperaturama kad sva druga goriva otkažu. U Srbiji se prodaju Trangia sistemi -- imaju gorionik, štitnik za vetar, posudu za kuvanje, sve u istom setu, minijaturno. Ti si u svakom slučaju najiskusnija po tom pitanju ovde... Ali ja nikada nisam voleo benzinske gorionike, verovatno što su oni koje sam koristio bili ruski sa sumnjivom pouzdanošću a kasnije sam imao prilike da kojistim i zapadni kome sam uspeo da izgubim par delova. Par puta sam bio svedok panike u "šatoru do mene", zbog prelivanja istog. Tako da zadnjih 36 godina akanja u prirodi koristim plinske. Čak mi se i na visinama preko 6,000 m pokazao kao vrlo upotrebljiv (propan-butan), samo moraš biti strpljiv. Pošto je ovo forum gde redko ko ide na hladno i visoko, mislim da je njima plin još prikladniji. Pozdrav od mene za heroja ulice. Peglaj sestro!

Ide, ide.. u nastavku..

Izveštaj i koja fotka na: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-9#entry1824594

SUVA PLANINA: Gadžin Han - Jagličje - Mosor - Kosmovac - Novo Selo - Semče - Gadžin Han / sve zajedno oko 110 km Svrljiške planine su mi verovatno nadraži teren u Srbiji. U stenama Sićevačke klisure sam proveo dobar deo svoje mladosti a severna stena Trema i Sokolovog Kamena mi je zimi uvek izazov. Toliko uspomena i emocija na malom prostoru! Zato sam ovu turu namerno odugovlačio, kao kad se vraćate staroj ljubavi a ne znate kako će vas dočekati. U tome su mi svojski pomagali i moji sapatnici u enduro turizmu, koji su uvek imali razloga da ipak izglasaju neki lakši i bliži teren. Al, što se mora nije teško, pa sam na kraju ipak uspeo da ih ubedim da je to teren dostojan enduro majstora kao što smo mi ( ) Gadžin Han je malo mesto na 10-15 km od Niša u delu mape koji nije toliko prometan i po malo zaboravljen u vremenu. To me rastužuje ali mi ta "ruralnost" i prija. Iz Gadžinog Hana krenete slabim asfaltom (koji se brzo pretvori u makadam), prema selu Jagličje sa južne strane Suve Planine. Povremeno se organizuju planinarske akcije uspona na Trem (1.808 m), sa te strane jer je manje zahtevan i južno orijentisan sa manje snega. Tako sam se i ja nadao da put-staza koja vodi prema Mosoru neće biti previše izlokana i zagušena granjem i balvanima. Imao sam pravo. Gadžin Han. Presvlačenje i priprema. Jagličje. Ovde vreme nema previše značaja. Povremeno dolazi nebeski kosač i vodi zalutale i posustale duše. Broj meštana se smanjuje a mladi ne dolaze. Put iz sela je obeležen kao planinarska staza. Malo kasnije put se ustrmi i udžombi ali zato dobijete i pod snegom (od noćas), povijene grane koje junački tuku dok se na juriš probijate. Prevoj. Levo za Mosor, pravo na severnu stranu, desno prema Sokolovom Kamenu i Tremu. Trek vodi nizbrdo na severnu stranu. Posle strme staze i par kaljuga, izbijamo na lep put koji vodi do bivšeg planinarskog doma i dalje na prevoj Devojački Grob.. Šta me gledaš? Teraj bre! Ček da proverim da nije ovamo.. Posle nekog vremena izbijamo u reon sela Kosmovac. Tu sam ranije par puta bio zimi, jedan od pojmova "tako blizu a tako daleko" sela. Odatle prema dolini.. Selo Toponica. Trem u oblacima. Brzo se spustismo prema Crvenoj Reci i preko gradilišta novog auto puta u reon sela Špaj, gde naletesmo na deonicu punu vode i blata.. Al se nekako dokopasmo višljeg terena i odjednom je sve ok. Za razliku od severne strane Trema, ovde je sunčano i toplo.. Ali ne zadugo. Iz sela Mokra (odgovarajući naziv), se zaputismo prema prevoju Preslap, gde sam se nadao da ćemo uspeti da stignemo do novoizgrađenog planinarskog doma.. i par storima metara od prevoja zaglavismo u snegu.. Junački odustadosmo i preko kraškog polja (pregazismo i progurasmo par smetova), prema selu Mali Krčmir. U početku lepim i širokim a kasnije u dnu izrovarenim putem prema dolini.. Kad se dohvatismo doline, lokalnim makadamima iz sela u selo izbegavajući magistralu, stigosmo opet u Gadžin Han umorni i zadovoljni.. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Šareno sunce sa oblacima. A blata... pa možeš da biraš, ali ništa strašno

Bili, vozili, uživali.. Više o turi na starom mestu ovih dana.

Neuspelo snimanje sa Svrljiških planina ali daj šta daš...

Sutra Ex-man i ja idemo u Valjevske planine da se malo kaškamo. Vozimo od Pecke brdom preko Bobije do kanjona Trešnjice, okolo na Pašnu Ravan i opet brdom na Pecku. Oko 100 km. Imamo 1. (jedno), mesto u kombiju za motor...

Vratili se, zadovoljni. Za par dana više fotki.

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1660928

Klopa je od korektna do odlična, 200 m. iznad pored makadamskog puta imaš i planinarski dom Vranjak, spavanje je oko 10 eu ali nema ishrane. Predeli su odlični.

Ex-man, Karlo i ja verovatno u petak veče (osim ako ne udari neka kišurina), idemo put Niša i Gadžinog Han-a, na turu: Gadžin han-Jagličje-Mosor-Kosmolac-Mokra-Semče... i drugi dan ivicom Sićevačke klisure (sa gornje strane), Crnče, Ostrovica, Vis, Pasjača Motori: što lakši, to bolje Spavanje: Niška banja Teren: od opuštenog do prilično zahtevnog.. Dobrodošli su svi sa dobrom voljom, velikim točkom i krupnom šarom.

Svi mi gradimo tarabe oko sebe.. Najveću uslugu činiš kada ne uvlačiš druge unutar svojih i ne dozvoljavaš da drugi prave iste oko tebe..

Opet malo Deliblatske Peščare, nekako bliska i draga destinacija sa malo blata u ovim "zimskim" danima.., nešto malo preko 100 km pesc__20160220_1048.gpx Tereni su uglavnom nezahtevni za lake motore.. Šumari su se potrudili i na dosta mesta postavili klupice i stolove za odmor pešaka.. Drago mi je zbog toga, bilo bi lepo da im pomognemo i ne ostavljamo đubre za sobom. i po negde kada srenete sa puta malo zahtevniji.. Pa dobro bre!!, El ja treba ovde da prođem?? Deca su svuda ista,.. samo su igračke skuplje..

Trenutno nema drugog normalnog puta osim preko Andrijevice ili Tresnjevika. U planu je asfaltni put kroz kanjon Cetine, koji ce liniju PG/Gusinje napraviti na 70 km. Ali ako imas enduro motor... Stvari se menjaju..

Sjajno, bravo! Imao sam prilike da na Machu Pichu dođem stazom Camino de Inca, traje nekoliko dana i prelazi se par visokih prevoja, pešaka, šator, vreća i sva kamping oprema. Dobra je zbog upoznavanja sa konfiguracijom terena i vidiš još par arheloških lokacija koja nisu toliko poznata ali na mene su ostavile veći utisak od ove komercijalne. Tako se izbegava penjanje iz kanjona (nego silazis peške, što je lakše), i već si delimično aklimatizovan. Ima još nekoliko interesantnih građevina na čuki u nastavku grebena (kuća od vrača i izdvojena kraljevska palatica), ali je staza jako strma i kolko se sećam za turiste su stavili sajlu (via ferratu), da se ne bi stremeknuli u rupu onako zadihani.. Vidim da su počeli da biju po ušima za turiste.. Ako želiš spektakularna mesta bez previše turista, idi u Lagunu Paron, ima kombi prevoz jeftin, gore je akomulaciono jezero i predivni vrhovi preko 6.000 m. Uglavnom tamo idu planinari. Na Titikaki nema ništa spektakularno, Puno je prljavo mesto, ali zato imaš par lepih hranilišta za kondore (stvarno doleću na klopu koju im daješ), i sistem plovećih ostrva na kojima ljudi žive. Kolko se sećam LaPaz je još gori od Lime, čuvaj se drparoša.