Vlasinsko jezero - Kalna - Jerma - Dimitrovgrad - Dojkinci - Topli Do - Temska / oko 240 km, 90% van asfalta Krenuli smo u zoru sa Vlasninskog Jezera. Ko nije bio, evo osnovnog: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D1%80%D0%BE Odmah uhvatili sistem šumskih puteva koji vode preko Vrtopa prema Kalni. Ovog puta u kombinaciji sa Igorom (nije na forumu, strastven enduraš u priličnoj formi. Lik je za pola dana vozio biciklom Bg-Prijepolje ibarskom magistralom... što ti nagoveštava da nije baš čist...) Na Vrtopu se zagubili par puta i izgubili neko vreme dok se nismo iskobeljali iz orijentaciskih dilema.. - Baba, kojim putem za Kalnu? "Kude bre?" - Za Kalnu baba, ima li puta? " A di je to?" - Pa tu preko brda, jedno 20 km.. "Aaaaa, sećam se, bila jedared na igranci tamo ko devojka... Ovude me može, moraš nazad.." - Zbogom baba.. Ali pošto smo mi tvrdoglavi, morali smo da ispitamo svaki potok... izgubili još neko vreme, Ali ipak na kraju izbili na glavni put. Prošli putem kroz prelep kanjon Jerme.. (ko nije bio, mora otići..) Po selima uzput, stranačka kampanja je u jeku (to što su sela urušena, domaćinstva staračka, nikoga od vlasti stvarno nije briga..) Igoru se izduvala guma: Tetka imaš li možda pumpu? "Će nađemo.., a imam i ćerku.." Kakvu ćerku? "Pa za udaju.." Lepo, al ja sam oženjen.. "Pa i vidi se da si kilav, čim nemaš pumpu..." Kanjon Jerme.. Vruć dan, prašnjav put, valja napraviti pauzu ponekad.. Spomenik Srpsko-Bugarskom ratu: https://caribrod-dimitrovgrad.blogspot.rs/2015/08/pametnik-prica-o-srpsko-bugarskom-ratu.html "Nesrećniče, pobratime, ostavio si ovde kosti. kriv ili ne – ne sudim ti, počivaj, bog da prosti." Kod Dimitrovgrada se natankovasmo i šoderastim putevima za selo Peterlaš.. Opština, mesna zajednica, škola...? Još par gubljenja po lokalnim šumarcima.. Selo Smilovci, i lokalni magarac koga su u cilju poboljšanja raznovrsnosti turističke ponude, maskirali u zebru? Etno kuća u Smilovcima.. Odatle preko Vidlič brda na drugu stranu prema Dojkincima. Planinarski dom u Dojkincima, još nije pušten u promet (na žalost) Znao sam da put iz Dojkinaca za Krvave Bare nije u najboljem stanju i pod znakom pitanja, al da probamo.. Dalje nećeš moći !! I tako se razočarani vratismo u seosku kafanu da utolimo glad i tugu.. Al, ne lezi vraže.. Odmoreni i osokoljeni lokalnim čarobnim napicima, rešismo da ipak probamo preko brda, čisto da vidimo kakav je put, pa sutra polako i natenane za Krvave Bare i Topli Do (već smo dogovorili spavanje u selu).. Alternativni šumski put iz sela nađosmo lako i relativno brzo izbismo na greben.. Sat kaže još 30 min videla... Da ipak probamo?? Nerazumne odluke se donose lako, tako i mi u nastupu entuzijazma jurnusmo prema našem cilju. Put-staza se po grebenu relativno lako izgubi, pa smo i tu upucali neko vreme. Na grebenu kod Krvavih Bara smo upali u par smetova (pravih snežnih smetova, uobičajenih za Staru Planinu na 2.000 m. u maju..), koje smo srećom nizbrdo lako preguslali. Ali nas onda stiže mrak, kiša i nevreme... i havarija počinje. Staza neubedljiva od klizave granitne podloge, svetla mršava, mi umorni, ne vidim skoro ništa.. svi preduslovi da se sjeb***. Pola sata kasnije, na jednoj nagnutoj granitnoj ploči guma proklizava u desno, ja padam na levo.. Završavam nosem u bari bunoj crvenog blata. Onako ležeći se pipam, gledam dal je nešto slomljeno, osim bola u levoj šaci ništa ne nalazim. Kiša pljušti po leđima i kacigi, mrak je skoro totalni, srećom čeona lampa radi pa lako nalazim motor par metara dalje. Dobro, ajd da dignem motor... Svojim vitkim mišićavim telom i odlučnim panterskim pokretom vučem korman , .... al nešto nije u redu, korman dižem a motor ostaje dole.. Bliža inspekcija pod svetlom čeone lampe otkriva da je korman slomljen neposredno pored levog distancera !!? Poprečna šipka ga još nekako drži da se potpuno ne raspadne.. Igor je u trenutku pada bio ispred mene i sad verovatno čeka na nekoj krivini da ga stignem. Kiša i dalje uporno pada, mrak je skoro totalni, samo moja lampa sija a ja razmatram opcije.. I tako vanredni uslovi, traže vanredne tehnike vožnje, koja otprilike izgleda ovako: rezervoar motora stisnem kolenima kolko mogu i držim desnu ruku na gasu. Levu ruku držim 10 cm iznad kvačila kako bi mogao povremeno da promenim iz 1. u 2, a da ne izčupam ono što je od kormana ostalo.. Ispade da se tako može voziti (čak i stojećki..), po džombavom puteljku. I tako bangav polako stazom prema dolini. Igor me čeka na prvoj krivini, pa su i njegova svetla pomogla da vidim bolje sad već pravi šumski put. Takav silaz je trajao još sat vremena dok ne dođosmo do Toplog Dola. Tu smo uz pomoć raspoloživog alata kolko-tolko učvrstili korman, i u sreći i veselju (po kiši), odvezli asfaltom do Temske, gde smo turu završili. Za mene bi ovo bila tura od 2 dana, koju smo ugurali u jedan. Kad si mlad i glup (manje prvo, više drugo), može i tako. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Izvinjavam se, pogrešan link, ovo mi treba: https://www.louis.de/en/artikel/usb-universal-plug/10032985?list=166451445&filter_article_number=10032985

To bi bilo super ako se razumeš u struju. Imam dva led svetla koje bih stavio na roll bar advenčera ali nisam siguran da li isti može da ih podnese. Nije zavrat a inisam tu sledećih 7 dana, videćemo. Nego da ugovorimo onu Đerdapsku turu...?

Šta reći osim da je ovo jedna od najboljih tema na Forumu. Prelepe slike, duhovit pripovedač....šta ćeš bolje Još kad bi imao vremena da mi turiš ona svetla na kravu.. Da vidiš kolko bi bio opušteniji i duhovitiji Beograd-Vlasina preko Stare, povratak preko Golije i Valjevskih planina? Jedna od varijanti, stvar za glasanje.. uz neko pivo.. ali za neko vreme kada razradimo još opcija.. npr Vlasina-Stara: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-5#entry1845235 ili slično..

Imaš li mogućnosti da iz Louis-a doneseš: https://www.louis.de/en/einkauf/warenkorb Baš bi se obradovao.

Hvala druže Icatejej-u (i drugaricama). Ti si srećan što žena još uvek hoće da te prati. Meni se tefter naduo od planiranih tura pa sam rešio da nešto od toga posetim. Za neko vreme bi mogli da udružimo iskustva i osnujemo godišnji konkurs za "najlepšu off road turu godine", ili možda kako su biciklisti napravili "Dunavsku biciklističku rutu" da i mi damo svoj doprinos sa "Trans Serbia Trail" ili slično...

Rtanj (1.565 m) Vrh u istočnoj Srbiji, u tro-uglu Boljevac-Soko Banja - Paraćin. Svojim karakterističnim pravilnim oblikom privlači pažnju od daleka, bez obzira što nije bog-zna-šta visok. Ipak, ja sam u zadnjih 10-tak godina nekoliko puta bio zimi na tom "majušnom" vrhu i uvek sam na**bo u silazu (jedared sam skijama naleteo na neki šoder, što je prouzrokovalo padom na nos, sledeći put sam se izgubio na sedlu u potpunoj magli na -24c, mereno u selu Rtanj, batrgao par sati po dubokom snegu dok nisam shvatio gde sam, a da ne pričam da su ruže vetrova takve da gore i u leto nije previše prijatno). Oću reći, vrh je malen ali ga shvatite ozbiljno. Malo smo i sumnjali u našu tehničku spremnost što se tiče uspona sa enduro motorom ali osim par završnih lakat krivina (gde smo na opšte divljenje prisutnih planinara pokazali svoju superiornu tehniku vožnje ), nije bilo nekih problema. Soba u planinarskom domu Grza. Dom je zapušten ali soba je uredna. Turista i domar (turista je ovaj levo) Vrh Rtanj iz istoimenog sela u podnožju. Pvo smo probali planinarskom stazom iz sela Rtanj direktno na sedlo ali je ista prevazišla naše enduro mogućnosti. Moguće je eventualno bez većih problema spustiti motore niz nju ali uspon tom stazom bi nam oduzeo dosta vremena i energije. Zato smo se odlučili za obilaznu varijantu (asvaltom 10 km prema Soko Banji a onda desno u brdo), i pored lovačke čeke i hranilišta izbili na kraška polja koja su karakteristična za jugo-zapad Rtnja. Pauza pred završni juriš.. Hrabri konjanik u nezadrživom nastupu... Samo nemoj da staneš, samo nemoj da staneš, samo nemoj da staneš, samo nemoj da staneš... (foto Karlo) Lako je planinarima, njima je ovo prosto da prepešače (a oni misle: lako je endurašima, oni ne hodaju..).. Karlo pozira. I trt-mrt, nađosmo se na vrhu. "Историја Ртња се везује за причу о богатој јеврејској породици Минх која је поседовала параћинску фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је самоубиство под неразјашњеним околностима, а супруга Грета са Јулиусовом браћом преузела је руковођење рудником. За сећање на свог мужа, Грета је саградила црквицу-капелу на врху планине Ртањ.[1] Цркву је градило 1.000 радника, а освећена је 1936. године. Пре двадесетак година капела је страдала као последица веровања у ртањске легенде. Разнета је динамитом у покушајима трагања за давно скривеним богатством. Прича о злату и драгуљима у утроби планине, а која је вероватно везана и за легенду о дворцу чаробњака који је по предању постојао на овом месту и био висок колико и данашња планина, у коме је чувано огромно благо, донела је много невоље овој природној лепотици. Постоји иницијатива да се ова капелица обнови[2]." Silaska sam se bojao više nego uspona, ali bez razloga, sve je prošlo dosta glatko. Ex-man je donji deo ispravio direktno po jarugi na dole.. I mali videjo: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-4#entry1842124 Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Šta je 10-15 godina,čas to prođe...

Vlasinsko jezero-Zvonce-Dimitrovgrad-Smilovci-Dojkinci (skoro do Krvavih Bara) - nazad do Dojkinci - preko grebena do Krvavih Bara i Toplog Dol-a / 214 km, od toga oko 30 km asfalta. Uskoro na "Srbija bez asfalta"

Grza, Troglan Bare, Prskalo, Javorak, Čestobrodica, Obradove Stolice, Grza / skoro 100 km Grza je omiljeno izletište u delu od Jagodine do Boljevca. Dolina puna zelenila i vode, mada sama reka zna opasno da nabuja u proleće pa vikendašima pravi probleme. Krenete od samog kraja doline skoro do samog izvora Grze, gde se nalazi planinarski dom (nije u najboljem stanju ali sobe su uredne, posteljina je čista), i krenete asfaltnim putem pored jezera uz brdo. Asfalt brzo nestane i vi ste na odličnom terenu za enduro. Teren je kombinacija tvrde podloge i delimično blatnjavih detalja. Okolina je uglavnom listopadna šuma ali povremeno uđete i u četinare sa kraškim poljima. Ako nastavite dalje na sever naletite na poligon aljtiljerije V. S. sa znacima upozorenja. Skrenemo desno. i brzo smo do vodopada Prskalo Karlov ljubimac pozira (foto Karlo) Putem do kraja doline, desno preko mosta (piše na tabli "Vakaluci") i drugom stranom reke uz brdo. Tu se teren otvori a put raširi. Ispred je već više puta spomenuta livada "Velika Brezovica". Idemo desno. Drvo koje u toku dana miruje, ali obratite pažnju, ako se kojim slučajem opustite i legnete da odmorite ispod siromašne krošnje, isto oživi, zgrabi vas svojim čvornovatim granama i uvuče u mračnu rupu u samom podnožju. Uostalom gledali ste Hari Potera? Šumarski dom Javorak. Oni bi trebali da se bave šumom a ponekada i šumokradicama. Dok sam odmarao u tih cca 15min, prošla su par traktora napunjenih građom dupke pored same kuće. Noršalantni pozdravi vozača govore da se ne štrecaju previše.. Put dalje vodi do asfalta prevoja Čestobrodica, tu se isti pređe (malo se vozi paralerno sa magistralom),i preko lepih livada prema jugu Na jednom mestu se dosta strmo spusti u malu dolinu koja ide prema severo-zapadu Tu se izbija na šumski put koji je ranije služio za transport uglja a danas za transport drvne građe. Ima i nešto objekata uz put.. Srbija. Svaka insinuacija je namerna. Taj put vas odvede do tunela Obradove Stolice, ulaza sa Timočke strane. Dug je 2 km, služio je početkom prošlog veka za izvlačenje rude uglja. Danas povremeno kroz njega prođe neki TAM-ić natovaren drvima, mističnom izmaglicom i nostalgijom. Kao dete, uvek sam se pitao gde to živi Drekavac? Evo odgovora! Zato lokalno stanovništvo u ove predele nikako ne zalazi noću, kreću se u većim grupama i puno galame. Priča se da Drekavac izbegava da napada danju ("Drekavus Homoljus, gradnjom predmetnog tunela je uspeo da prođe kroz barijeru Čestobrodice, naseli Timočki region i razvije posebne napadačke tehnike). Meštani kažu da vas svojim stravičnim i jezivim glasom ukoči i parališe žrtvu a onda je na živo vari, deo po deo." (Izvor: "Homoljske mistične priče deci za laku noć"). Ali ako se kojim slučajem zadesite noću i sami... Evo šta od vas ostane.. Tunel je mračan, sa zidova curi voda, podloga je neravna i delimično poplavljena, pa je pametno spremiti i očistiti svetla.. Posle jedno kilometar vožnje, pojavi se mala neubedljiva svetla tačka negde daleko u mraku. Pošto vozim polako, ta tačka nikako da stigne do mene. A kad joj se konačno približim, vidim da je zadnjih 100 m. poplavljeno skoro do nivoa točka. Digneš noge, moliš boga da ne ubodeš neku rupu ili blok i po blagom gasu.. Izlaz iz tunela sa južne strane. Tu ste u dolini koja se kreće u pravcu severo-zapad / jugo-istok (i koju bi trebalo bolje istražiti), putem koji vodi prema selu Izvor. Stara železnička stanica sada. I nekada.. A kako je izgledalo napraviti tunel... Pa zamislite sami. Iz sela Izvor, asfaltom do Grze i našeg smetaja. Nastaviće se.. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Pa i ja mislim da su sve spojili vrijeme je bilo vise.... 2014. godine nije bilo spojeno. ( http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/#entry1662549 ) Pre 10-15 god sam taj krug vozio biciklom po makadamu, u Sušici su na tom uskom putu lokalni bikovi "čuvali stražu", bio vrlo tih i molio boga da ih ne naljutim, moto saobraćaja skoro da nije ni bilo, ljudi su jedva čekali da neko naiđe i ponude ga rakijom, kafom i lokalnom pričom. Danas tu jure besni džipovi sa oholim vlasnicima kojima je stalo da pokažu status. Za mene je to gubitak doživljaja koji tražim.

Hvala brateee,a lijepo,a ranije kad sam pocinjao sa obilaskom CG sam upravo isao sa skuterom neki kinez Nyanyang 125kubika sisao je makadamom kao lud,naravno ako ne stedis motor Moja preporuka je Mala Crna Gora mozes sve da obidjes sa skuterom i jos mnogo mjesta u Cg gdje je asvalt a sve ti na dohvat ruke... Pozdrav svimaPlaniram put Zabljaka u junu i vec sam jednom prosao pre 2 god Beverly-jem trasu Trsa-Nedajno-Sušica-Mala Cg ali sada sam sa Joymax-om 300 a on nema bas toliko veliki tocak za kaldrmu od Nedajna do Male Cg, negde sam čuo da su uradili/asfaltirali taj deo pa mi treba tacna informacija ako neko od vas zna da li je asfaltirano u tom delu??? Hvala Na žalost, asfaltiran je veći deo puta kroz Sušicu. Ostalo je nekoliko kilometara kaldrme.

Hello redex111 You don’t have any problem with road Dubljevici /Boricje, especially with high clearance car. If your car have low clearance, just slow down. Some pictures in: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103919-crna-gora-bez-asfalta/page-2#entry1759448 Have nice trip.

Beograd (Ostružnički nasip), - Obedska Bara i nazad, oko 150 km. Ova vožnja je zamišljena kao opušteno kuliranje nasipima velikih reka (Sava, Dunav, Tamiš..), ali kao i dosta stvari u životu sam morao da u hodu menjam planove. Tako je i ova tura (kao i neke druge nepomenute), ostala nezavšena i dug koji kad tad se mora platiti. Ipak, pošto mi je relatibno blizu kuće, staviću je na ovaj forum jer mi se čini da za barem jedan deo forumaša može biti interesantna (unapred se izvinjavam onima kojima je vožnja po nasipima dosadna, nezanimljiva ili geografski daleka) Krene se nasipom od Ostružničkog mosta i isti prati do Obedske Bare. Prikladna je za one koji bi hteli da nabijaju kilometre po relativno lakom zemljanom terenu, ljubitelje prirode i posmatrače ptica. Tura bi trebalo da bude logistički lagana jer prolazite neposredno pored sela i naselja (Boljevci, Prograr, Kupinovo...), ali nemojte očekivati da u istim imate benzinske pumpe ili ne-daj-bože neku otvorenu prodavnicu gde bi po vrućem i sparnom prolećnom danu kupili vodu ili slatikiš. Boljevci na vidiku.. Zato ignorišite deo treka koji ide od Kupinova do Šimanovaca (tamo je najbliža benzinska pumpa). Napravljena je pod moranje. Obedska Bara: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9E%D0%B1%D0%B5%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0 Carsko Austrougarsko lovište od 1874 godine, posle lovište dinastije Karađorđević a onda i dinastije Komunističke Partije ili njegnih naj-jednakijih podanika i prvoboraca. Specijalni rezervat prirode na skoro 10.000 hektara, bogato raznim biljnim i životinjskim svetom. Jedan deo puteljaka unutar rezervata je bio poplavljen skoro do nivoa točka, pa sam morao da skvasim noge. A drugi deo je bio previše blatnjav za moj ukus (težak motor na rezervi sa gorivom..), pa sam se bojao da ću ga na kraju gurati peške iz šume.. i vratio se na glavni put. Crkva Sv. Duha u Kupinovu, sagrađena je 1803. U nju su prenete iz crkve Sv. Luke sve dragocene starine iz despotskih vremena. Jedanaestog jula 1944. godine crkva je minirana i veoma oštećena, a svi predmeti iz nje isčezli su i upropašćeni. " Radi se ovde o takvim stvarima i starinama koje potiču iz jednog čudesnog svetlog perioda srpske povesti, kada su zadnji ostaci srpske države , na svom sutonu davali maksimum svog životnog značenja na kulturnom , istorijskom i umetničkom polju , a Kupinovo je kao ondašnji smanjeni centar srpske države koja je tonula , privlačio najbolje umetnike one epohe" Pre nekoliko godina sam bio sa ćerkom, veslajući po zabačenim rukavcima, organizujući kao primeran roditelj tkzv, „čas u prirodi“, tražeći i prikradajući se čapljama, rodama, orlovima, vidrama, kunama i vodenim zmijama. Tada je sve radilo. Danas je objekat zatvoren, prijavnica zapuštena, restoran ne radi.. Jedino objekat i dvorište Srbija Šuma neposredno pored funkcioniše i kod njih možete ipak iznajmiti čamac ali ne i popiti sok ili kafu (to je ipak viši nivo turizma) Majka sa malom devojčicom uzaludno se vrti unaokolo, tražeći barem neku organizovano-bezbednu aktivnost za svoju ćerkicu. Devojčica ne ume da kaže „r“, već nešto što mnogo liči na „l“, pa me to podseti na mog bivšeg profesora političke ekonomije koji kada uspoređuje ekonomije ruralnih i industrijskih sredina kaže „lulalne“. Pošto je bio svestan pritajenog podsmeha studenata, morao je biti strog, pa se njegov predmet teško polagao. Tako smo i mi stalno ponavljali „lulalno“ pa varijacije „luralno“ i „rulalno“ pa me moja ćerka i danas ispravlja kada nesvesno ponavljam nepravilno. A to je bilo početkom 80-tih.. Posle rezervata „Obedska Bara“ lepim putem nastavljam dalje, nadajući se da isti neće preći u kaljugu, ali nisam računao na pešadijsko-tenkovske-vrotivdiverzanske prepreke Vojske Srbije postavljene baš za ovakve ko ja, koji bi da svojim prisustvom i fotografisanjem uznemiravaju budnu vojsku i otkrivaju državne tajne.. I tako smoren i utučen vlagom, vrućinom neprikladnom za ovo doba godine (28 st), se vratih do lokalne kafane I nazad kući u nove radne pobede. Pozeri.. Tako me je umilno gledala svojim veeeelikim tamnim očima, elegantnim i senzualnim pokretima mi dajući do znanja.... A ne, to nije iz ove priče... Mrš bre da prođem!! Beli grad na vidiku.. Eto, trt-mrt, prvi deo Savsko-Dunavske-Timok priče je gotov. Čekam nastavak. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

Đerdapska tura je jedna od onih koje vuku jak anvaturistički prizvuk u bilo kom kontekstu da se spominje. Guste stoletne, mračne šume, blatnjavi puteljci, duboki kolotrazi, šarenilo konfiguracije terena i orijentacijski problemi (ajkula, drakula, drekavci...), opominju da se za nju treba dobro pripremiti. Zato snažno sugerišem: - tim koji se poznaje - full alat za svaki motor (sve što vlasnik misli da treba) - gps uređaji + neka lokal komunikacija - što lakši motor (+ minimum stvari za preživljavanje i presvalaka) - krupna šara i veliki točak od ostale logistike, odprilike je ovako: - gorivo: na 60 do 110 km (ako seoske pumpe rade, ako ne, dodaj još 50 km..) - spavanje: Lepenski vir, Majdanpek, Brza palanka, Milanovac, uglavnom privatni smeštaj od 5 do 10 eu. Alternativa je kampovanje, što povećava težinu i usporava grupu... - hrana: iz ranca + uz put pomenute lokacije - para?: gorivo + spavanje + hrana (računajte sami) Pošto su u mom timu matoraca ova dvojica počela da zatežu, tura bi mogla da dođe pod znak pitanja. Ali pošto je to jedna od najlepših (i najzahtevnijih), koje znam, ja guram kao da idemo.

He, he.. Asfalta baš nešto i nema a blata verovatno ima u pozamašnim količinama pa bi čepaljke pomogle. Domet ti je ok, a fizička sprema bi morala da bude na nivou "sa,d ću da sklonim ovih par balvana, dignem motor iz jarka i pomognem da se izgura kolegin na brdo..." Uostalom, kad ćeš ako nećeš dok si mlad?

Vlajko: Staviću neki dan turu Bg- obedska bara i obratno nasipom (sve dok ne udariš u ogradu vojske kod Nikinaca), cca 100km u 1. pravcu. Čekam neki luft pa da zatvorim tu priču do Mađarske granice i nazad nasipom niz Timok. lord: Mi verovatno za 1. maj idemo veliku Đerdapsku turu: Golubac - Dubočka pećina, - lepenski vir, - Rajkova pećina, - Topolnica, - Miroč, - Podvrška, - Brza palanka, - Blederija, - Vratna, - Klokočevac, - Rudna glava, - D Milanovac, - Dobra (sve off), oko 350 km u 4 dana. Kad budem definisao detalje, pustiću na forum, pa ko može i želi... dobrodošao.

Hvala na lepim željama, staraćemo se.. Tvoje "sokoćalo" sa terenskim gumama prolazi 80% ovakvih terena (garantovano), tako da očekujem da se više sličnih isposnika uključi u ovaj enduro turizam. Rualna Srbija je prelepa a zapostavljena. Često ne poznajemo bogatstva terena i ljudi (ne mislim na materijalna..),koji su u našem okruženju a kamoli u drugom kraju države. Kad nas je više, detalji se lakše prolaze, priče su raznovrsnije i sve zajedno je bogatije. Uostalom tolko puta do sada je dokazano da mi možemo znatno manje nego mašine ispod nas a najveće prepreke su uglavnom u glavi. Relativno sam blizu (godinu, dve...), da sastavim jedan veliki "Trans Srbija Trail", koji bi obrađivao upravo ovakve terene sa što manje magistrala, obilazio značajne kulturne, istorijske i geografske tačke naše zemlje i na neki način pozvao enduro zavisnike da podelimo iskustva. To bi trebalo da donese i neki benefit lokalnim zajednicama.

ALP, ima li šta interesantno u četvorouglu Osečina-Ljubovija-Zvornik-Loznica (u čijem centru je Krupanj), za ovu moju bedeviju? I šta planirate za ovaj vikend? Odličan izbor! Ima lep makadamski put od Pecke preko brda za Soko Grad ( manastir Svetog Nikolaja), a oko njega ceo splet putića i staza za lakše motore. Kreneš kao za Rožanj i Krupanj i posle nekog vremena sreneš levo na brdo. Nadam se da ga nisu asfaltirali u zadnjih par godina zbog manastira..Zavisi koliko zelis da se zalećeš.. Odatle je blizu Drina i Postenje, pa za par dana nije dosadno. Ljudi su prijatni, privatni smeštaj je jeftin, mi smo spavali u podnožju kanjona Postenje (planinska reka, lepo mesto za šator, iznad glave stena od 200 m..). Kako god, planiram da bolje istražim taj kraj tokom godine. Ovog vikenda sam (kao i svi luzeri), u gradu. Ali sledećeg ne propuštam..

Ja uplaćujem danas. Ako nas nema dovoljno, može doplata.

Možda , ali mislim da je videla da smo obojica slabašni za nju. Moram da napomenem da je u toku asfaltiranje nekih deonica koje pamtim kao lepe makadame. Npr, južno podnožje Bobije sve do skretanja prema selu Gornje Košlje je pod novim asfaltom. Vrag je oneo šalu, treba požuriti i uhvatiti još šodera dok ga ima...

Ne mogu da odolim, moram da stavim i ovo: Opet biseri Valjevskog kraja. Ako bih sabirao benefite (relativna blizina od kuće, pristupačnost i prohodnost terena, raznovrsnost težina, ambijent / pogled, visina kretanja, raznolikost konfiguracije terena...), ovaj deo Srbije odnosi pobedu. Zato opet malo našeg uživanja za Vas. Ovog puta krećemo od Pecke, sela 40-desetak km severno od Valjeva. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%29 Na ulazu u selo je benzinska pumpa (prodavačica u poznim tridesetim prvo odmeri motore, posle odmeri vozače..., i razoračarano se vrati za pult). Trek nas vodi odmah u brdo, gde brzo dobijamo na visini.. I povremeno malo grublji teren. A onda malo orijentacijskih problema, tek tolko da ne bude dosadno. Ovde bi po karti trebalo da bude neki putić.. Na livadi nalazimo jedno od čuda ruske tehnike. Tkzv, rabijač panjeva. Nikada nisam u živo video kako radi, Ex-man kaže da cepa debele panjeve ko Panta pitu. Sa brda se spustimo u dolinu reke Ljuboviđa, ali pre toga malo gimnastike.. da bi prošli, moramo da presložimo nečija drva za zimu.. ? A onda uz brdo prema Bobiji Sa istočne strane Bobije uhvatismo već poznate puteve prema selu Gonje Košlje i kanjonu reke Trešnjice. I preko zaseoka Grčić na Pašnu Ravan i prevoj Debelo Brdo. Već poznata kruška.. Od prevoja Debelo Brdo grebenom opet prema Bobiji i nazad dole na istočnu stranu. Crkva u dolini Ljuboviđe.. i preko brda opet u Pecku. Tura za uživanje, terenu su lako prohodni za male motore sa par kaljuga koje na sreću ne traju dugo. Mi nismo žurili i dan smo potrošili sa uživanjem. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

1. donmarkoni® 2. blazoheroj 3. skuteras 4. padobranac 5. makikt 6. DeXter79 - uplatio 7. Doktorski 8. Brca 95 9. Alp

Sićevačka Klisura, staza iznad anfiteatra, 12 km Desetak kilimetara dugačka, nekoliko stotina metara visoka. Kroz nju prolazi glavni putni pravac za Sofiju i Tursku. Detaljnije na: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%A1%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0 To su suvoparne informacije koje čitaocu daju osnovne parametre. Meni je Sićevačka klisura mesto gde dam kalio svoju mladalačku snagu, volju i istrajnost, dobijao prijatelje za života i na žalost neke na tom terenu i gubio. Tu sam utkao neke od svojih najvećih sreća i trauma. Kada pokušavam da sagledam šta mi se tu događalo od 1980 do skora, uglavnom ne uspevam. Sve je prošlo u trenu, slike klize munjevitom brzinom i kada uspem da neke od tih fragmenata zaledim i analiziram, shvatam koliko mi taj teren znači. Trek koji prikazujem je u stvari lovačka / krivo-lovačka staza koja prati izohipsu iznad kraja stenovitog odseka klisure a ne vrhom masiva. Tako da u nekim delovima preglednost nije najbolja jer delimično prolazite kroz listopadnu šumu, šikaru ili žbunje ali zaslužuje pažnju "oštrijih" enduro podbornika. Krenulismo iz sela Sićevo, ušuškano mesto smešteno par km iznad magistrale.. Par stotina metara od sela počinje splet sitnih puteljaka koji uglavnom vode oko uređenih vinograda (Sićevačka vina su poznata..) I nedugo zatim mekani a malo kasnije kameniti putevi se pretvaraju u stazu.. Hmm,, jel mi ovo ostaci večere ili doručka? Tu obratiti pažnju.. greška od par desetina cm, znači duuugo putovanje niz kamenitu padinu.. Jeste džombavo... ali je zato strmo ! U daljem toku ture treba po nekada i malo razčistiti teren.. I srećom po nas, napuniti baterije sa par dobrih vidikovaca. Da bi pri kraju ture izašli na kaljavi put koji silazi na istočni kraj (ili početak?), klisure. Nije onako kako sam očekivao, ali nije ni loše. Sapatnici su posle nekoliko sati "tehničkog terena", izgubili volju za kružnom turom preko sela Stara Ostrovica, pa smo se magistralom vratili na početnu tačku. Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/