Ako se tvoj post odnosi na Rosija, pa u timu ima izuzetno perspektivnog omladinca, koji je, za sada, uvek iza njega. Neka zasluže rezultatima svoje mesto i šutnu ga u istoriju.

Ako ne bude kiše i ako si slobodan, možemo da se vidimo u petak oko 10-11h. Planirao sam sa suprugom zajedničku vožnju na CBF-u, da odlučimo koji motor ostavljamo, pa bih voleo konačno da se upoznamo. Za gurmansku turu čekam Mrleta

Eto druženja Da se okupimo o svom trošku, a na Zekin račun

Jel' si ti u nekom srodstvu sa Boccom? Zemunac, kako je moglo, dobro se završilo. Imali smo prilike da, ovih dana, čitamo o drugačijim ishodima u sličnim situacijama. Sva sreća, u mogućnosti si da sada ovde komentarišeš ovu situaciju. Povrede će brzo zaceliti, bićeš još oprezniji, jer ćeš se ovoga uvek sećati. Svako od nas bi različito reagovao u toj situaciji.

Malopre smo bili tamo i onda svratili do Vile Oetrovic na dopunu. Teletina izuzetno ukusna, ali pola porcije po osobi je malo za nas.

Još nije sve rešeno. Zoca i ja vodimo rovovsku borbu. Ne da zelenka, pa to ti je. Uvodim lagano rezervne snage (sinove), da oslabimo njen otpor. Pričao sam ti da ni na Fejzera nikada nije sela, niti hoće. Videćemo šta će biti, danas je dan D.

Da sam ja, kojim slučajem ti, ja bih se mene plašio i izbegavao bih mračne ulice Znam da ti je bila želja da kupiš CBF 1000, kupio si odličan motor, uživaj! Zaista prelep motor.

Ko pre devojci... Drago mi je da ga je Laconac kupio. Šteta bi bilo da je onakav motor otišao u "tuđe" ruke. Sa srećom ga vozio.

Ovaj post te (delimično) amnestirao zbog onog dezerterstva Sinovi znaju da sam zaljubljen u CBF-a, oni su za promenu, ali i dalje mi je glavni kočničar skvo, koji mi je rekla da nikada neće da sedne ni na jedan drugi motor, osim na Diverziju. Sad sam u situaciji kao i naš drugar Komša-nemam ni jedan racionalni razlog da menjam motor, osim, čisto zbog promene. U sredu sa skvo idem put Đerdapske magistrale, pa će još biti vremena za odluku. Do tada, neka se krčka.

Izvinjavam se. A oduvek ste me i zbunjivali- Jedino sam vas razlikovao po motorima, a sada obojica vozite TDM. Još veća muka

Čitali ste već u raznim temama o mom motoru. Nemam šta mnogo da dodam, osim da je registrovan do polovine jula sledeće godine, potpuno nova zadnja guma metzeler roadtec 01 (najbolja guma koju sam vozio-po mokrom, kao po suvom),prednja odlična, početkom juna promenjena ulja u kočnicama, kardanu i motoru (Ipon), generalna provera, kočnice odlične, fabrički koferi sa fabričkom signalizacijom, dodato led osvetljenje za kočnice u koferu.Slajderi (kreš barovi, ili kako ih ko zove), fuzasteri na slajderima, za odmaranje nogu kod dužih vožnji, punjač za mobilni. Svaki deo i svaki šraf na motoru je originalni,motor kupljen od prvog vlasnika iz Austrije, sa kompletnom servisnom knjižicom i spiskom svih popravki. Originalni rezervni delovi idu uz motor. Akumulator u garanciji. Jedini nedostatak na motoru je mala linija bočno na masci (koju nisam hteo da popravljam, zbog uroka) nastala prislanjanjem motora na moto skupu, na susedni motor. Naštelovani (sinhronizovani) karburatori, potrošnja sa dvoje na motoru i tri puna kofera, oštrije vožnje, oko 5,2 litra. Svaku popravku, u narednih godinu dana, od kupovine (nastalu normalnom upotrebom) ja snosim,jer sam siguran u stanje motora. Kao što je Astral napisao, ovaj motor ne može da se pokvari, može samo da se poželi nešto drugo. Iskrsla mi kupovina CBF 1000, koji odavno priželjkujem (mada nema kardan), pa čisto da promenim. Postavljam fotografije motora iz kompa, jer sam odvezao motor kod majstora, radi kompletne provere, ovde ne želim da nudim nešto, iza čega ne stojim. Za forumaše je cena 2400 evra, za sada je oglas samo ovde, bolje je da neko od naših kupi proveren i siguran motor. Telefon 064/5928985.

Juce sam bio sa pirodicom u vili Petrovic, u Parmencu, sa sesne strane puta, od Cacka ka Uzicu. Na obali Zapadne Morave, enterijer odlican, hrana izuzetno ukusna. Koliko se sećam, veća porcija rolovanog svinjskog (i pilećeg) filea - 630, manja 480, punjena piletina "ala Jela", oko 600...Manja porcija i vise nego dovoljna, osim ako niste terminatori, kao ova dvojica mojih klipana. Sedam, osam pica, 3 velike porcije, dve manje, tru salate, tortilju, projice, lepinjice-4160 dinara.

Koja budala (u pozitivnom smislu), neviđeno Ima kohones, u'vatio se za motor kao majmunče

Nisam pročitao sve odgovore, pa ne znam da li ti je neko rekao da ga "pališ" na centralnom, a ne na ćopavoj. Dok sam imao xj 600, dešavalo se da mi pali lampicu kada ga startujem na ćopavoj, čak i dimi iz auspuha. Kada ga stavim na centralni, sve regularno.

Fantastično! Kakvo ludilo (ponovo)

Traže samo za Hondu i BMW, za ostale, ne. Ne naplaćuju za motore. P.S. Tasos je zakon za uživanje motorom.

Vi ste carevi! Krajem avgusta smo na odmoru i zeljno vas ocekujemo, da uzivo cujemo najsitnije detalje.

Druže, bilo šta sada da napišem je neprimereno, u ovoj situaciji. Niko od nas ne može da oseti tvoju bol, zbog ovog tragičnog događaja. Moj ti je, najdobronamerniji savet, da više ništa ne pišeš i objašnjavaš na Forumu, ovo nije mesto za to. Ne želim da zvučim kao čovek bez emocija, ali si sada u šoku, izgubio si voljeno biće, sačekaj da država odradi svoje, kroz uviđaj i propratne stvari. Stvari umeju mnogo da se iskomplikuju. Još jednom ti se izvinjavam zbog ovakvog posta, ali to je za tvoje dobro. Najiskrenije saučešće.

Kapija Sumadije, izlaz sa auto-puta u Batocini. Odlicna jagnjeca corba, sa puno mesa i vrelom lepinjom, 240 dinara.

Nešto me zezao komp pa sam teško postavljao fotke., zato i nije bilo teksta u prvom postu, pa ukratko objašnjenje. Ovaj vikend sam lepo iskoristio, pa sam sa suprugom u subotu išao preko Čačka, Ivanjice do Sjenice, gde smo hteli da svratimona teletinu ispod sača kod Jukića. I svratili smo, ali na kafu i kiselu vodu, obzirom da nisu imali teletinu. Nastavili smo do Pazara, gde mi se desio mali peh. Pošto je velika nizbrdica sa puno lakat krivina, a ispred mene šleper, vozio sam drugom i samo dozirao zadnjom i malo prednjom kočnicom, ...dok nisam izgubio zadnju. Ulje proključalo (verovatno), pa sam kočio samo prednjom i posle 10-tak minuta sve normalno. Svratili kod Junuza na ćevape (nešto nam se i nisu svideli)i paljba za KG. UKraljevu natankao do čepa, za 345km-18,82l. Naredni dan sa mlađim klipanom i drugarom, preko Rače, Lapova, Jagodine, Rekovca do vile Petrović u Čačku. Klopa fenomenalna, usluga vrhunska, cene veoma pristojne. Ove slike ne traže mnogo teksta. Imamo prelepu zemlju, još samo...

Izdajico! Takav motor si rešio da prodaš! Puno pozdrava i da se uskoro vidimo

Druže, želim vam brz oporavak i poslušaj Drumsku lisicu. A neki ljudi imaju sreću da glupost nije smrtonosna.

Do kraja odmora je ostalo par dana, tako da smo išli samo do obližnjih plaža, a ja sam vreme ubijao tražeći na internetu koja su mesta za obilazakIstanbula još zanimljiva, osim onih standardnih. Ali, kako se bližio kraj odmora i vreme odlaska za Stanbol, vremenska prognoza se uveliko usložavala. Pretposlednji dan na Tasosu je bio izuzetno vetrovit, sevalo je i pucalo ukrug, toliko da sam mislio da su Grci i Turci opet zaratili zbog Kipra. Pravili smo razne varijante, ali je vremenska prognoza bila neumoljiva. Nije mi toliko bila frka što ćemo (opet) pokisnuti i voziti po kiši, koliko mi je bila ovratna pomisao da ćemo dva dana provesti u hotelu, jer su najavljivali velike padavine u Turskoj, a treći dan ćemo morati da vozimo opet po kiši do Plovdiva, pa narednog dana, opet po kiši do Srbije. Razmišljali smo i o varijanti da idemo do StarogDojrana, da tamo prespavamo, pa narednog dana za Srbiju, ali je vreme i tamo bilo katastrofalno, u narednih par dana, po prognozi, a i počele su bile demonstracije oko priznavanja-nepriznavanja dogovora oko imena. Ostavili smo za ujutru da konačno odlučimo kuda dalje. A ujutru: Nebo je odagnalo sve nedoumice. A i šta ćemo u Tursku? Četiristo i nešto godina smo sanjali o tome da ih više nikada ne vidimo, a sada smo ih se kao nešto uželeli. Pravac Bugarska. Dok smo se spakovali i stigli do trajekta, vreme se malo poboljšalo, tako da je bilo sve standardno, galebovi: Čobanice: Kiša i retki trenuci bez kiše: I onda, na auto-putu kroz Bugarsku-potop. Voda na sve strane po putu, sletanje sa puta, sudari... A nigde zaklona. Posle Sofije, u blizini granice, kiša malo prestaje, žurim da što pre pređem u Srbiju i opet potop. Stajemo na jednu manju pumpu na par kilometara od granice, dok nevreme traje, gromovi udaraju veoma blizu, bukvalno se osećaju vibracije od udaraca... Da prekratimo vreme, naručujemo sendviče, nešto kao naše komplet lepinje, ukusne, ali preskupe. Trinaest evra za ovo na tanjiru. Za tu kintu smo bilo gde u Bugarskoj mogli na kompletan ručak. Ali, matora koristi situaciju, nema računa, plati, ćuti i jedi. Do Kragujevca nas je pratio pljusak, u Nišu nas je zakačio i grad, oko Jagodine je prestala kiša i malo smo se prosušili, ali sam video da nam se sprema još jedno tuširanje oko Batočine, koje je ubrzo usledilo. Kako smo prilazili Kragujevcu, kiša je jenjavala, na 10-tak km od KG-a, nije bilo ni kapi, a u Kragujevcu sunce. Čuo sam se sa Nešom Pandom, kaže da je u Sofiji tada bio potop, da su ulice bile pod vodom. Nešo, ako nastupi sušni period u Bugarskoj, zovite, dolazim s' kišom. I tako, ništa zanimljivo u povratku, 700 i nešto kilometara vožnje po kiši, Zelenko na visini zadatka, Metzeler roadtec me oduševio, nije ispalo baš kako sam planirao, ali sam u suštini zadovoljan.

Po povratku sa Mermerne plaže smo svratili u Panagiju, po preporuci, ali nešto i nismo oduševljeni, kako uslugom (ne)ljubaznošću, tako i ukusom hrane. Jaretina kod Kostasa u Teologosu je druga dimenzija u odnosu na ovu u Panagiji. Ovu fotku sam odmah poslao našem drugu Ćaletu, čisto da ga malo živciram Posle par dana uzaludnog iščekivanja da padne kiša i opere mi motor od one odvratne bele prašine sa Mermerne plaže (shvatio sam jednu pravilnost - kiša nikad ne pada kada bih ja to hteo, naprotiv, pada uvek kada to najmanje želim), rešili smo da se provozamo do Limenarije i tamo pronađemo neku perionicu i usput obiđemo Iriš gold juvelirnicu, jer sam čuo od drugara da je vredi posetiti, čisto kao svojevrsnu atrakciju, turistički. Koji zajeb! Na netu sam pronašao lokaciju juvelirnice i po toj mapi je juvelirnica u samom centru grada, odnosno u ulici koja je paralelna sa glavnom, pa sam je ja tu i tražio, normalno bezuspešno. Obišao sam sve obližnje ulice, a zainatio sam se da je pronađem, da nikog ne pitam, jer je, sudeći po fotografijama ogromna, pa nisam hteo da me na moje pitanje gde se nalazi juvelirnica, sagovornik čudno pogleda i pokaže mi rukom obližnju zgradu. Više i ne znam koliko sam puta išao sa kraja na drugi kraj gradića, prolazio poprečnim ulicama, dok se nije upalila lampica za rezervu goriva, pa sam krenuo put obližnje pumpe, na izlazu iz grada, severno, gde sam pronašao i perionicu i za simbolična tri evra, sam oprao motor. Ljudi moji, koliko je peska izašlo, da to nije normalno. Kada je skvo videla onaj silni pesak, nije mogla da veruje da je to sve od našeg motora. Natankao sam gorivo i uzeo dodatni kanister od 5l, čisto da ne zafali dok ne pronađem juvelirnicu i vratio se nazad u grad, da ga joj bliže upoznam. Kako moja potraga nije dala rezultat, a obzirom da idući iz Potosa nismo primetili juvelirnicu, rešio sam da krenem na sever ostrva, pa ukrug, valjda će negde iskrsnuti. Prošli smo ponovo pored pumpe i perionice i... iza sledeće krivine, na oko 100 metara od pumpe Ozbiljna juvelirnica, sa ozbiljnim merama obezbeđenja, tako da nešto i nisam imao želju da fotkam unutrašnjost, da me čike ne preslišavaju za koga radim i kome tipujem. Svako koga supruga ubedi da čisto informativno odu da pogledaju šta ima, neka pripremi novčanik! Ogroman broj raznog nakita, po najrazličitijim cenama i kad jednom opustiš ruku, posle ona sama ide. U jednom trenutku skvo gleda nekusrebrnu (ili od belog zlata) ogrlicu, na kojoj ne piše cena, već oznaka 76M i komentariše da i nije skupa, jer je ona 76 shvatila kao cenu u evrima. Malo sumnjičav u tu njenu teoriju, raspitao sam se kod prodavačica, koje su mi rekle da tu cifru pomnožim sa 36 i dobiću cenu u evrima! Hvala lepo, poseta završena! Supruga poziva telefonom klince i objašnjava im gde smo bili i oni traže da im pošaljem fotografije poklona koje smo im kupili, i ja im šaljem. Konstatovali su da sam "baš duhovit" i narednih par dana nisu hteli da razgovaraju sa mnom Ne znam zašto? Jedna od dobrih stvari tumaranja Liminarijom pri traženju juvelirnice je što sam pronašao dobru kasapnicu sa svežom teletinom, tako da sam već video leskovačku mućkalicu u tanjiru. Ovo pominjen, ne toliko zbog klope, već iz razloga što me je oduševio mesar, koji ne zna ni jedan drugi jezik osim grčkog, ali zato ima ima poster, na kome mu pokažete od kog dela želite meso i on to iseče. Nakom prijema narudžbine, tip počinje da seče kockice, kao za gulaš, a ja sam mu tražio šnicle i zaustavljam ga u daljem sečenju. Kada je shvatio šta hoću, lik ono isečeno sklanja, uzima novo parče i seče na šnicle, uz osmeh, bez ikakve ljutnje ili poprekog pogleda. WP_20180611_13_11_05_Pro.mp4