To si prepisao od mene

Dao sam plusiće, ali i ovako otvoreno: Definitivno za titulu. Sada ovu temu, na sreću, možemo da iskoristimo za glasanje

Svaka čast Deki, prvo tebi, a i ostalim kolegama koji su se u sve ovo uključili. Sada kada je sve završeno, mala lična radoznalost. Da li je lopov menjao nešto na motoru, ili ga je samo vozio bez ikakvih izmena? P.S. Ništa bez šumadinaca (N.F.S.)

Druže, pusti nabeđene doktore i njihove priče! Pitaj dedu, babu ili nekog od starijih! Mrsko mi je da ponovo pišem. Koren gaveza (prirodan, iskopan i odležan u alkoholu), spašće te svih problema. Bićeš ko nov! Posle gipsa, longeta i drugih gluposti, upotrebio sam gavez i doktor nije mogao da veruje. Ako ti treba dodatna informacija, na PP.

Skvo ponela haljinu koju smo kupili samo zbog obilaska manastira, što se pokazalo nepotrebnim, jer na ulazu daju suknje i ostale odevne predmete, za obilazak. Veći deo manastira je bio zatvoren, kroz staklo smo gledali razne relikvije i supruga me nagovara da fotografišem unutrašnjost, što ja odbijam, jer je na svakih par metara upozorenje da je zabranjeno fotografisanje. Ukazuje mi na žensku osobu koja telefonom snima sve u krug i koja nam prilazi, a ja, normalno i dalje odbijam da snimam. Ta osoba nam prilazi i pita me (na nekom od naših jezika) nešto o maču Kralja Artura i ja joj, krajnje suptilo, odgovaram da ne znam gde se nalazi (iako znam), ali da znam da je zabranjeno fotografisanje. Njen pogled, verujem, možete da zamislite! Supruga je kupila razne brojanice, krstiće i slične predmete i nagovara i mene da kupim i ja nešto za sebe. Sada sledi deo priče, koji nije namenjen vernicima. Na uporno insistiranje supruge, uzimam jednu ogrlicu, sa malteškim krstom i stavljam je oko vrata, kupujemo još par stvari za klince i napuštamo manastir. Ja sam ateista (ili agnostik) diskutabilno je, ali poštujem svačija verska opredeljenja. Nisam hteo da zapalim cigaretu na parkingu manastira, jer nisam želeo da narušim onu čistoću i zaista predivnu atmosferu mirnoće. Pa kako to ko shvatio! Odlazimo par kilometara dalje, stajem na jedno proširenje, jer su pluća željna nikotina. Pokušavam da ubacim u neutral, gledam u lampicu koja bi tebalo da se upali-ali se ne pali. Razmišljam, da li je moguće da ne pogodim neutral! Nikada sa tim nisam imao problema! Posle par neuspešnim pokušaja, pristiskam kvačilo i držim kočnicu, dok je, po meni, menjač u neutralu, i vidim da očigledno lampica ne radi. Probam sirenu-ne radi, žmigavci-ne rade. Uz zgražavanje supruge, skidam ogrlicu (kasnije su mi i sinovi u šali rekli da me je Svevišnji kaznio i da to nije za mene) i nastavljamo put. E, tu sam bio najbliži odluci da kupim Đuntinog BMW-a! Dolazimo blizu Panagije, parkiramo na Brunovoj plaži i odlazimo da se osvežimo. Plaža prelepa, ali za moj ukus prebukirana. Odlazimo do (čini mi se, koliko se sećam) Mama's gril i pijemo najgori kapućino u životu i jedemo najgori kebab. U širokom luku zaobilazite ovo mesto! Zovem mog dobrog majstora Nešu i on mi kaže da je verovatno problem oko leda koji mi je ugradio i da je sigurno samo osigurač u pitanju i da kada ga zamenim, neće biti više problema! Čuj, osigurač! A gde je to i kako to izgleda? Posle detaljnih uputstava, zamene osigurača (Yamahica ima rezervne), odlazimo na Mermernu plažu. Za (malo starije)-ne odlazite! Za mlađe-idite, ima se šta videti. Prelepa plaža, puno devojaka, dva kafića, muzika, gužva, ludilo1 Toliko prašine, gužve, nisam odavno video! I ne želim!

Obzirom da me drugari prozivaju, da još nešto malo napišem. Po povratku kući, sačekalo me mnoštvo obaveza, radova na kući i majstora (polisu nisam iskoristio, klinci bili dobri), pa malo kasnim. A i nije se baš odvijalo kako sam planirao. Normalno! Boravak na Tasosu je fenomenalan, i svakom od drugara bih preporučio Tasos, zbog fenomenalnih puteva i mnogobrojnih plaža. Na krajnjem jugu je malo lošiji asfalt, pa zna da iznenadi (kolotrazi, kontra nagibi), pa bi trebalo obratiti pažnju. Povuče na forsaž onaj asfalt i krivine, ali u trenutku je mogući problem. Ali, to je na malom i kratkom delu puta, južno od Potosa. Inače, put je fenomenalan i priroda nestvarna. Toliko lepih uvala, palaža... Moja skvo voli da poštuje tradiciju, veru, poštuje verska znamenja, pa me je zamolila (ultimativno zahtevala) da posetimo manastir Svetog Arhangela Mihaila, što sam ja uklopio u posetu nekim plažama na koje su mi ukazale neke kolege. Na parkingu manastira: Moj verni Zelenko: "Divlja plaže, ispod manastira: Ulaz u manastir:

Probaj ovde: http://www.3t-racing.com/kontakt/ Prodaju samo Lazer kacige.

Grozno! Počeo sam sa čitanjem putopisa, još dok sam bio u KG, željno iščekujući Istanbul, gde sam namerio posle Grčke. Odmor prošao, u nedelju ujutru krećem, a zbog mali_veseljak, još nisam siguran da ću na tu stranu. Pa, koliko traje to putovanje do Istanbula? Lenština! Inače, putopis je odličan

Milane, to je šala,ništa zlonamerno.

Milan GS, vozi Piaggio x9, a prodaje Varadera Izvini Milane, bilo mi ovo zanimljivo Bez ljutnje. A ionako je sad oglas na vrhu Inače, motor je lutkica.

Ih Janko, kad je to bilo...

Sad si ga ugasio

A i red je bio da se ponoviš Još kad bi i Boris konačno odlučio da kupi nešto... Vas dvojica ste legende. Srećna kupovina!

Kako vas, bre, nije sramota? (pojedine, sa kojima se inače često slažem u mišljenju)! http://www.telegraf.rs/vesti/2315433-pre-nego-sto-je-nasmrt-iskrvario-uzviknuo-za-ovu-zemlju-vredi-poginuti-ovo-je-najherojskija-prica-sa-kosara-foto Koliko je Srba izdalo Kosovo i dokle da jedni drugima analiziramo DNK? Ne interesuje me ko je odakle, dok poštuje moju porodicu, mene i moju zemlju. Čika Rajko, upotrebi gumicu, inače ode i ova tema.

Provokatoru Vi ostali, izvin'te na offu

Nisam pročitao celu temu, pa da ne davim previše. Već sam pomenuo u temi Putopisi, neko power s...nje sam sipao u Bugarskoj, na Šelovoj pumpi, kao bolji benzin, malo skuplji, ali "radi". Nisam prepoznao motor. Anemičan, nejak, umire... Kad sam sipao "obični 95", motor se preporodio. Da li je to do godišta motora, ili benzina..? A i potrošnja veća.

Oće! Baraba i ološ jedan! Mnogo je kume,mnogo je

Neki su ovdi mnogo uzNapredovali Kako se Grci ne bune, a kod njih je 95-tica 1,76e? Mnogo ste mi vi, neki, bahati! Malo vam je jeftin hleb, sad hoćete i jeftino gorivo? Vlast ne shvata, čini mi se, da je ovo samo jedna varnica nezadovoljstva, koja je mogla da plane i oko nekih drugih pitanja. Lično mislim, za njih je ovo bolji razlog. A 20l za mesec, toliko samo ode, u jednom pravcu do posla. Ako je suština našeg života preživljavanje, onda pozdravaljam, možda može (i treba i tako)! Ipak mislim da bi ovo trebalo da bude mnogo kvalitetniji život, od ovoga što nam se godinama unazad nudi. A to je prosta formula.Malo smanjiš, na jednoj strani nepotrebne državne rashode, a na drugoj malo popustiš. Mada ovako iz inostranstva, sve mi je to malo smešno. Poslato sa Tasosa, gde se bahatim

‚Za zakasnelu informaciju mi dođeš pivo. Pevao je grčke pesme, nije naše. Ovde pravim prekid u putopisu, jer je više kolega postavljalo u svojim putopisima fotografije plaža na Tasosu, pa da se ne ponavljam, a i sve su kratke vožnje. Posle Turske nastavljam

Danas je bilo planirano da odemo do manastira Arhangela Mihaila, pa u povratku do Teologosa, ali pošto skvo ima samo haljinice za plažu, a takve nemaju blagoslov za ulaz u manastir, morali smo u nabavku, a kako su se braća Grci naradili preko zime, još nisu postigli radnu temperaturu i otvaraju prodavnice u 11h, girose prave od 10h, a mi bili ispred prodavnica u 9h, nekako je došlo do vremenskog nesklada, pa smo popili eKspreso i grčku (6e), odlučili smo da verski turizam ostavimo za neki od narednih dana, a da se posvetimo gurmanskom turizmu. Do Teologosa se dolazi iz centra Potosa, dobrim putem, sa lepim krivinama, a od Potosa je udaljen 11km. Obzirom da smo i tamo poranili, otvaraju oko 11h, ali su nas pozvali da popijemo kafu u restoranu iako nije otvoren, odlučili smo da malo prošetamo mestom. Prvo malo istorijskih podataka. Nakon egipatske vlasti... Ma šalim se, koga zanima pitaće Sveznajućeg i sve će saznati. Mnogo starih, potpuno napuštenih kuća, kao da nas je vremenska kapsula vratila 100 godina unazad i nekoliko taverni. Obzirom da sam se dobrano umorio i smorio lutanjem po selu, rešio sam da svratimo u neku od taverni i osvežimo se. Iskreno, već sam krenuo ka taverni, koja je do Kostasove,jer sam procenio da će tamo pre stići pečenje, ali u tom trenutku nam Kostas prilazi, jer su mu konobari rekli da smo već dolazili, objašnjava nam da će jaretina biti spremna za sat ipo i poziva nas u restoran. Dok smo naručili piće, Kostas nam donosi, uz izvinjenje što ćemo čekati, četiri parčeta domaćeg, prepečenog hleba, a na svakom krug paradajza i po lepo parče kozjeg sira. Interesovalo ga je kako smo saznali za njega i posle objašnjenja mi govori da su mu neki bajkeri, provincijalci iz BG-a , poslali majicu sa logom moto kluba, koju čuva i pokazuje mi privezak sa srpskim grbom. Svima je poznato da su Grci prijatni i gostoljubivi, ali je ovo nov nivo. Konobar koji zna dosta srpskih reči, kada su u pitanju narudžbine se interesuje za koga navijam, voli Partizan, podiže atmosferu jer odjednom spontano zapeva, ludilo. Pošto je priprema potrajala,morao sam na nagovor konobara (koji me je oslovljavao isključivo sa my friend) da probam i Alfa pivo. Kostas je još par puta prilazio, izvinjavao se što čekamo i onda dolazi do mene,odvodi me do "iizloga" gde se jare peče i pita me od kog dela želim da mi odseče pečenje. Ukus je fenomenalan, ko je probao zna, ko nije, neće verovati... Na kraju, poklon od kuće su četiri kolača i popust od 10%. Kilogram jaretine, tri piva (morao sam posle pečenja da se povratim), jedna ceđena pomorandža, litar vode, dve salate, pečena ljuta paprika, hleb 41 evro, sa popustom. Onaj prepečeni hleb sa sirom i paradajzom je poklon od kuće. Pri polasku se pozdravljamo sa njim i odlazimo 10 metara dalje po motor i pri prolasku pored njegove tarvene, vidim Kostasa na vratima, koji nam maše, pozdravlja nas i gleda za nama. Sad, da li što nas je zagotivio, ili je hteo da se uveri da ću uspeti da se popnem na motor posle tri piva (doduše u oko tri sata), a ne zna mučenik da se u Šumadiji beba odmah po porođaju ne udara nežno po leđima da prodiše, nego joj se da po čašice šljive od 22 grada. Tavi smo mi Šumadinci. Ispred druge taverne, Kostasove konkurencije, parkirana tri GSA 1200! E, brate, uvek moraju da budu antiprotivni, pa to ti je. Ne znam što sam sve ovo napisao, ali, ne može da škodi. Možda nekom i koristi.

Ti znaš moj stav o nepotrebnim fizičkim aktivnostima Med i origano Izvin'te, Kostos me ubio k'o zeca, za sada samo par fotki. I opet se neka čobanica u providnoj haljini ubacuje u kadar. Ne može čovek na miru da fotografiše prirodu.

Na licinom mestu

Bilder?

A da mu ja odradim servis? Bilo čega. Rezultat će biti isti, a ti ćeš letovati fraj do kraja života Gde je najbolja jagnjetina? Ubiste me, menjam planove svakog minuta

To sam i planirao, ali hoću postupno, svakog dana po jedno do dva mesta. Šteta je da samo izvezem tu kilometražu i kao da nigde nisam bio. Bolje je da pređem i 200, 300km za vreme odmora, ali da uživam u svakom trenutku. Što kažeš, zato sam i došao motorom.