Vožnja motocikla je, nadasve, bogato iskustvo…Jer je sve veoma intenzivno. Sva čula ljudskog bića se koriste do svog maksimalnog potencijala. I što je motocikl manji i stariji (klasičniji) to je iskustvo intenzivnije. Vožnju od 20 minuta, osećate kao da je 40, a 80 km/h vam se čini kao da ste premašili 100-ku. Stari klasični motocikli (bez vetrobrana) imaju svoje osobine, koje sve čine još bogatijim i nezaboravnim. A osećaj brzine je itekako intenzivan.

Kada se malo smire strasti, dođe trenutak samorefleksije. Tada adrenalin odrađuje svoje. Svaki put nakon proživljene "situacije" radim sopstveni uviđaj. Mesto zaustavljanja (na nekih metar od dupeta automobila). Prvi kontakt sa podlogom (a tek što sam ispravio motocikl posle krivine). Tada gubim desni retrovizor. Putanja od nekih 20-tak metara. Još jedan pogled unazad. I zajednički selfies Sad možemo dalje. Oźiljci su junački ukrasi, a bore najrealniji svedoci života.

Jutros je čovek, starosti 74 godine, vozeći automobil, pri brzini od 50 km/h, "utripovao" da mu životinja pretrčava put (verovatno ga jebucka Parkinson ali on nije svestan toga). Ja sam vozio nekih 30 metara iza njega. Osim mene, druge divljači na putu nije bilo. Zakočio je i stao...na sred puta (parče pravca prema Avali, pre marketa Ruža). Kočim i ja, čim sam shvatio da ispred sebe imam fiksnu prepreku. Mliisekunde su u pitanju ali počinje slow motion fenomen. Iz suprotnog pravca vidim da dolaze vozila i ne mogu ga obići sa leve strane. Rešim da se "oborim" na desno, jer imam jaku torbu na desnom boku i ne rizikujem da me zgaze ili da se sudarim u suprotnoj traci. Bolja opcija bi bila pad na levo i isklizavanje u travuljinu, ali sa te strane mi je poluga menjača i kardan... Ako ostanem u pravcu udaram ga odpozadi, prelećem i ateriram ko zne gde i kako. Nisam ga udario i mogao sam, posle, nastaviti dalje. Izašli su iz auta vozač i njegova supruga. Pita me jesam li dobro? Prijatelju, zasrao si mi jutro. Otkud ti ideja da kočiš, eto tek tako? Kaže:"Neka životinja mu je izletela na put." Gospođo, jeste li, vi, videli neku živuljku? Njen izraz lica mi je dao odgovor. Idi prijatelju s' milim Bogom a i ja ću. Ajd' kud si naumio... Popodne sam položio Večeras zavidao rane Shedovsu. Sreća je kada te od dva zla potrefi manje. Ili Ćeraćemo mi još.

Lokacija sistema. Povezivanje. Neiskorištena crevca i spravica za kalibraciju. Kontakt. Ima neku estetsku vrednost. Zavisno od položaja motocikla ili kočenju skazaljka se spušta i podiže, ali mirno radi i ne drhti. Potrošnju goriva ne treba shvatati kao eksplatacionu normu, već kao pokazatelj tehničkog stanja vozila i načina vožnje.

Ŝta traži u mojoj traci? Ja sam, jedan, miroljubiv čovek. Ŝto rek'o Meŝa Selimović: "Boj se ovna, boj se govna, a kada ću živeti." Svi smo mi drugovi na drumu. Ljudski je greŝiti. Božanski je praŝtati. Drugarski je ukazati na greŝku.

Ja to radim na motociklu. Prilazim do razdelne linije, nacentriram levu čizmu sa usmerenim đonom na njegov retrovizor. Sa kombistima je malo drugačije.

Povratak sa kampovanja je bio za pamćenje. Ovo luče je 130 km puta lupalo kao prekrupač za kukuruz (Kučevo-Beograd). Ali me je dovezao kući. U znak zahvalnosti, urađena je generalna revizija motora.

Primer psihičke isfrustriranosti prema motocikli(sti)ma, zbog osećaja inferiornosti.

"Slobodni točkovi" Radovanjski lug

Čovek je čovek. Grešna smo bića, ne zato što su Eva i Adam gricnuli jabuku, već zato što sve u životu učimo na greškama. Moj lični stav je da smo svi drugovi na drumu (bez obzira na vrstu vozila). Na motociklu, sam subjekt "prirodne" selekcije (polazak je izvestan, povratak u orginalnoj ambalaži nije). U automobilu sam potencijalni ubica (iz nehata ili bahatosti isti k...c). Što napisah, napisah.

Dajte ljudi... Ne gubite ljudskost i osećanja za druge ljude (to su možda i najveće vrednosti jednog čoveka). Na 11 strana sudite a ne znate ni čoveka ni šta je tačan uzrok nesreće. Ne mora da znači da je, čovek, motociklista "divljao." U jednom trenutku je mašina "zavrištala." Posle par sekundi sledi udarac i tišina... Turiranje ,uz odvojeno kvačilo, umesto sirene (zvučni "signal" koji često koriste na sportskim motociklima da skrenu pažnju na sebe). Vozač je nastavio da se prestrojava (u najboljem slučaju sa kasno uključenim pokazivačem pravca). Saučešće porodici ovog čoveka i neka počiva u miru. P.S. Od ukupnog broja saobraćajki (motocikl vs drugo vozilo) 1/3 je nastala krivicom motocikista.

Na deonici pre STR Koviona, iz pravca Ralje, "pojavile" se rupe u kolovozu. Par njih su duboke, sa oštrim ivicama (krateri) i teže se uočavaju. Uz gore navedeni savet "držati" levlju poziciju u traci (bliže zamišljenoj liniji). Pored jezera, do Trešnje nema rupa.

Kardanci.

Na Avalskom, kod My Home nameštaja, neko je, pre sat vremena, nastradao. Policija, hitna i čovek pokriven čaršavom. Neki lakši dual sport motocikl, u tipu KTM-a, napred neoštećen, leži u traci prema Avali, ali je nosom prema dole. Nisam mogao nigde da zastanem autom. A i već je bilo sve gotovo. Avalski ponovo uzima svoj danak.

Ovo je vrhunska čizma za tu namenu. Nemačke padobranske čizme - Army Shop M.M.O.C. WWW.MMOC.RS Padobranske čizme Nemačke vojske firme Haix. Jedna od najkvalitetnijih čizama na svetu, izradjene od govedje zrnaste kože sa vibram djonom. Čizma je vodootporna...

Beker, Kojić... Omatorio sam, ne mogu da se setim još nekog sa Yamahinim "cvatarom" iz Bel Ami kafića, na početku Račanske.

Poruka za Feniksa:"Ovaj grad je mali za dvojicu."

Preuzeto sa zvaničnog sajta. DGR finansiranje je omogućilo Movember-u (navode je kao vodeću humanitarnu organizaciju) da podrži projekte u: Australiji, Austriji, Brazilu, Kanadi, Češkoj Republici, Nemačkoj, Finskoj, Francuskoj, Hong Kongu, Italiji, Irskoj, Luksenburgu, Holandiji, Novom Zelandu, Norveškoj, Španiji, Švajcarskoj, Velikoj Britaniji i SAD. O Movember-u i puštanju brkova u mesecu novembru postoje informacije na internetu. Što se mene tiče, ja sam oduvek poštovao oblik obreda koji čovek smatra pogodnim da njime slavi svoga Svoritelja. Ode se ne radi samo o zdravlju i "kurčevoj" gvožđuriji.

Maki je naš hrabriša. Otkrivač bajkovitih mesta i skrivene lepote.

Motivi da nešto uradimo su različiti. To može biti: Želja Potreba Nagon Uverenje Očekivanja Predrasude Prednost skrivene tablice se pokazuje "kad se igraš u gostima." Ali ako prođeš jednu patrolu, pa ona dojavi drugoj, par km dalje, da ti priprave "sačekušu": "Stati ili ne stati, that is the question?" Takođe, zavisno od modela do modela, manje materijala stavlja akcenat na lepotu repa . Mana može da bude u lokalnoj vožnji jer te (pre)poznaje lokalni šerif. Ako motociklom ne možeš da izbegneš "beloglavog supa" nemoj ni stavljati tablicu (drži je u rancu). Uvek možeš da se iznenadiš i rasplačeš, kako si je upravo izgubio. Na kraju, glupo je uopšte imati tablicu. Bitno je da vam sirena bude ispravna, pa, kada vas oni požele zaustaviti, vi im lepo svirnete i opušteno odjašete u zalazak sunca... Nemoj da te lažu, možeš da budeš sve što poželiš - ali na internetu.

Suština je u fenomenu, poznatom kao Daning-Krugerov efekat.

Obnavljanje gradiva.