Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato. Poznato je medjutim da je uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu.
Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu.
Transalpinu, kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.Sadašnje stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu ništa im sveto nije bilo.U njegovo vreme zemlja čiji život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale.
Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije najvažniji ,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju , ratovi dobijaju druge dimenzije. A Transalpina i Transfagarašan ostaju kao večni spomenici ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno.
Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla, simptomi koji predskazuju kišu su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 možda i nešto manje evra.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni da je umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za promenu cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transfagarašan a levo i desno su kuće .Smešten u dolini okružen sa svih strana brdima .Fino mesto u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom.
Unutra gospodja,gazdarica je izgleda.Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma.Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji penjući se prema sobi prolazim. Na meniju veliki izbor i ja sam prezalogajio nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put provozao se malo njime. Posle vidim na karti da on ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni putevi kao sa njive, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi u njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna.
Cele noći me je povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu pretstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu.
Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedocinoćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem u susret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska.
Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero , poribljeno pastrmkom,raj za ribolovce. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih.
Nevoljno pravim po neku sliku.Vremenski uslovi ne doprinose raspoloženju .
Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao.
Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo,ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili preduslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi.
Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovo.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C.
Odmah po skretanju neki čudan kamp.
Trust mozgova na letnjoj nastavi
I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva"
Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja
Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli
Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih
Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše
Nekoliko trenutaka kasnije
Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija.
Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje
Planina potsiče apetit
Približavam se vrhu prevoja,ovo moram da objavim nešto mi se brišu poslednje fotografije,ponovno postavljanje oduzima vreme i dosadno je.Ujedno i da razmislim o postavljanju fotografija kojih imam dosta.
