Evo i mog podmazivača lanca posle malo peripetija.Ugradjen na Honda afrika RD04 i napunjen menjačkim uljem gradacije 90.Ostaje još da se odredi intenzitet mazanja.Za sada je podešen da ispusti jednu kap ulja na svakih 60 sekundi na osnovu pročitanih tekstova na ovom forumu a u praktičnoj upotrebi proveriću ovo podešavanje. Cena koštanja: elektro ventil 10e,slavina za podešavanje oko 1200 din sa poštarinom šelne creva oko250 din i nekoliko dana rada. A da ko nema posudu i ona je oko 200 din,ja sam imao od Lade za kvačilo.

Evo ti jedna tura koju smo nas četvorica izvozali pre mesec dana,spartanska sirotinjska po pitanju troškova hrana konzerve i supe ponete iz Srbije a svašta se videlo nemogo sada kartu da postavljam. Bor ,Krajova ,Sinaja (Zamak Peleš u Sinaji) prenoćište pod šatorom,Brašov (Crna crkva,najuža ulica u Evropii....) preko ski centra Pojana Brašov i planine Rasnov (utvrdjenje) ,sledeće mesto Bran (Drakulin dvorac) Kurte de ardješ (prenoćište kod Jankovića jeftino),Transfagarašan prenoćište šator ispod tende zatvorenog motela po silasku sa planine, zatim Sibiu,Sebeš i Turda zatvoreni rudnik soli pretvoren u atrakciju istog dana prema Transalpini i prenoćište kod jezera Oasa jeftino oko 6 e. prelazak preko cele Transalpine do kuće u Boru. Okupno 5 dana,četiri noćenja 1450km i oko 150e,samo gorivo je oko 100 e.,hrana poneta mada smo se na vrhu Transfagarašana častili suhomesnatim i mlečnim proizvodima a prenoćište kombinovali šator i pansion ako je jeftin,tebi će biti problem iz iskustva što si sam za prenoćište ako ti šator nije stran osloni se na njega imaš slike sa tog puta na mom fb https://www.facebook.com/sveta.petrovic.90Pozdrav Evo i karte kilometraža je nešto manja jel nije obuhvaćena Turda rudnik soli to je severno od Sebeša 80 km.

Ovde je predstavljeno rešenje poboljšanog hladjenja sa dodatnim hladnjakom a smeštaj...

Ako neko ima problem sa grejanjem reglera na RD04 a pogotovu ako ga zameni "Joškinim" koji ne staje ne predvidjenom mestu već uglavnom ispod sedišta evo mog rešenja. Dno reglera je premazano termo pastom i zavrtnjima pričvršćen za hladnjak za čije postavljanje je ukrojena bele plastika i zadihtovano silikonom zbog blata i vode.Hladnjak je sa krupnim rebrima (okrenutim na dole)da ga blato ne zapuni a i kod pranja motora treba ga oprati ukoliko je voženo po blatu.Više mi se ne greju ni žice ni regler .Pre ovoga sam pokušavao varijante i sa komojuterskim ventilatorom ali je problem to smestiti negde .Možda nije najbolje rešenje za one koji voze off road po blatu ali ja nisam od te sorte i definitivno sam rešio problem grejanja reglera.

Lepa destinacija i lepo napisano

Dali je neko vozio putem 704 u Rumuniji.Odvaja se levo kada se ide putem Sebeš -Deva i priključuje se "Transalpini" blizu manastira Oasa.U Rumuniji sam vozio Transfagarasan i Transalpinu dva puta,pa bih ovim putem izbegao manje atraktivan deo Transalpine i obišao taj veliki i u Rumuniji cenjen manastir ali ne znam kakav je put,vozim enduro (Afriku) ali nisam baš za neka lomatanja sa natovarenim motorom.Takodje me interesuje neki predlog za destinacije po Karpatima mimo do sada uobičajenih ali da nije neki teški off road.

To je interesantna ruta

Na leto, verovatno opet negde na istok

Potrudio sam se da dam sve od sebe.

Karta puta. Predjeno je oko 2000km i na putu provedeno 8 dana.Posetio sam dosta interesantnih destinacija.Ono što bi možda bilo važno za čitaoce,zbirnu cenu puta nisam pravio ali se lako može izračunati pošto se kilometraža zna ,svako zna potrošnju svog motora,cena smeštaja do 15evra max.i hrana po cenama približnim našim cenama.Da i cena goriva takodje kao kod nas. Teško je izdvojiti šta je ostavilo najjači utisak.Ultra moderna letovališta Mamaja i Konstanca ili srednjevekovna mistika Drakuline rumunije,stepa ravnica i nepregledna prostranstva Delte dunava ili prefinjenost Karpata sa obiljem zimskih centara .Rumunija je zemlja koja obiluje prirodnim lepotama,oni su toga svesni žive sa prirodom i vode računa o njoj.Veliki broj nacinalnih parkova pod posebnim režimom dokaz su brige o očuvanju prirode.Tu je ljudsko ponašanje podčinjeno ekološkim pravilima koja obezbedjuju zaštitu prirode.Turizam je ovde u ozbiljnom usponu i to kontinentalni ruralni sa malim pansionima i organizovanim kampovima i aktivnostima koje ne ugrožavaju prirodu. Stičem utisak da je Rumunija po mnogo čemu dobro organizovana zemlja a za mene je i savršeno mesto za beg u prirodu.Dosta interesantnih stvari u Rumuniji još treba videti pa unapred rezervišem vreme da je 2015-te ponovo obidjem.

Hvala i tebi

Prometno je i na nebu Magle više nema ostala je niže,iza nas i kiša me više ne plaši. Prodavnice suvenira i proizvoda domaće radinosti Pristiže još jedan motor iz suprotnog pravca parkira se ,putnici iz Poljske. Foto za uspomenu Poslovni razgovori na visokom nivou, preko 2000metara Baš nešto nisam gladan malopre sam jeo Ostavljam Poljake da razgledaju i nastavljam dalje Ne znam šta više fascinira krivudava trasa puta ili oblaci pored ili iznad kojih prolazim Put u...nebo Ova je ispala baš dobra.Barem ja tako mislim Ako preterujem sa slikama ne zamerite "Ja sam u oblacima" Posle nekoliko trenutaka Ovde sam već ispred Rance Ranca zimski turistički centar,veliki broj staza je opremljen ski liftovima.Leti je polazna tačka za planinare i uživaoce trekinga Iza mene ...izgleda da sam imao sreću ovog puta. Danas planiram povratak kući.Ruta je oko 450 km.Sa pauzama za slikanje i malom putnom brzinom potrajaće dosta ,fotografije više ne pravim i preko Targu jiu,Banje Herkulane i Djerdapa vozim prema Boru

Drago mi je

Da malo si žurio sa pitanjem oko moto skupa u Rumuniji,na sajtu kluba iz Brašova možeš više da se informišeš.

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato. Poznato je medjutim da je uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu. Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu. Transalpinu, kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.Sadašnje stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu ništa im sveto nije bilo.U njegovo vreme zemlja čiji život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale. Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije najvažniji ,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju , ratovi dobijaju druge dimenzije. A Transalpina i Transfagarašan ostaju kao večni spomenici ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno. Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla, simptomi koji predskazuju kišu su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 možda i nešto manje evra.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni da je umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za promenu cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transfagarašan a levo i desno su kuće .Smešten u dolini okružen sa svih strana brdima .Fino mesto u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom. Unutra gospodja,gazdarica je izgleda.Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma.Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji penjući se prema sobi prolazim. Na meniju veliki izbor i ja sam prezalogajio nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put provozao se malo njime. Posle vidim na karti da on ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni putevi kao sa njive, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi u njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna. Cele noći me je povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu pretstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu. Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedocinoćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem u susret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska. Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero , poribljeno pastrmkom,raj za ribolovce. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih. Nevoljno pravim po neku sliku.Vremenski uslovi ne doprinose raspoloženju . Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao. Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo,ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili preduslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi. Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovo.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C. Odmah po skretanju neki čudan kamp. Trust mozgova na letnjoj nastavi I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva" Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše Nekoliko trenutaka kasnije Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija. Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje Planina potsiče apetit Približavam se vrhu prevoja,ovo moram da objavim nešto mi se brišu poslednje fotografije,ponovno postavljanje oduzima vreme i dosadno je.Ujedno i da razmislim o postavljanju fotografija kojih imam dosta.

Drago mi je da ti se svidja

Hvala nastavljam

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato,ali je poznato da uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu. Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu. Transalpinu kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.A sadašnle stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu.U njegovo vreme zemlja čiji je život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu, odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale. Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije prioritet,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju a ratovi se sve više sele prema drugim dimenzijama. Transalpina ostaje kao večni spomenik ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti i na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno. Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla svi simptomi kiše su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 evra možda malo manje.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni malo da umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za umanjenje cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transalpina a levo i desno su kuće .Sugag je smešten u dolini okružen sa svih strana brdima i fino se smestio u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom. Unutra gospodja,gazdarica je izgleda. Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma. Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji prolazim noseći stvari u sobu. Na meniju veliki izbor i ja tu prezalogajim nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put uzan planinski provozao se malo po njemu. Posle vidim na karti da ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni kao sa njive što izlaze, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi. U njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna. Cele noći me povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu predstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu. Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedoci noćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem ususret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero .Poribljeno pastrmkom. Za nju idealni uslovi. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih. Nevoljno pravim po neku sliku.Vreme me ne čini raspoloženim. Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao. Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili uslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi. Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovu.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C. Odmah po skretanju neki čudan kamp. Trust mozgova na letnjoj nastavi I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva" Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja čije se zvono prati Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše Nekoliko trenutaka kasnije Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija. Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje Planina potsiče apetit I nastavljam prema vrhu prevoja Ispred samog vrha prevoja sam. Ovo sada moram da postavim.Tekst mi je u wordu ali mi je juče pao sistem pa su mi se slike sve obrisale a njihovo ponovo učitavanje je dosadno i oduzima dosta vremana

Ova Rumunija je malo "izlizana" tema ,mada je moja ruta izašla iz uobičajenih destinacija , trudim se u opisima da predstavim i neke druge stvari u Rumuniji.Ustvari i ja ja sam se izlizao od ovolikog pisanja.

Još neka slika sa Transfagarašana za rastanak Nastavljam dalje prema svom odredištu.Sledeći deo mog puta je Transalpina,namera mi je da prenoćim u Sibiu ili Sebešu. Prethodne 2012 god. već sam prošao ovim putem ali bez Crnog mora i Delte dunava. Namera mi je bila da iz Rumunije predjem u Madjarsku pa sam zato obišao samo pola Transalpine i to onaj deo koji je manje atraktivan . Obârşia Lotrului, je mesto gde sam na Transalpini skrenuo desno ,na sever pravcem za Madjarsku.Iz Curtea de arges sam krenuo i neznam kako prevideo i promašio skretanje za Brezoi.Tek kad sam video da mi se nešto odužilo putovanje stanem ispred prve table za naseljeno mesto da proverim šta radim.To malo mesto na karti nisam uspeo da pronaadjem selo neko verovatno više i ne pamtim kako se zove.S druge strane puta na pedesetak metara od mene nekoliko čoveka ,čekaju nešto a u medjuvremenu takodje na nekoj udaljenosti staje kamion i neka žena izlazi iz njega.Podjem sa kartom prema njoj da se informišem a oni što stoje dobacuju nešto prosto da kažem zajebavaju.Ukapiram kome se obraćam i napuštam poprište dogadjaja,devojku prepuštam sledećem kamionu koji će da naidje i nazad u pravcu kojim sam došao.Sumrak je, mrak samo što nije vozim očekujući tablu Brezoi.Konačno i ona.Mrak je već apsolutno osvojio situaciju.Stanem na tu raskrsnicu,mrak apsolutni raskrsnica neosvetljena,pravo ispred preko raskrsnice policija zaustavlja po svom izboru neka vozila tako što pored policajca sa onom tablicom pali i rotaciju,povremeno iz nekog razoga i one njihove sirene.Levo od mene preko puta kafana.Neka dreka pijano to sve i razuzdano i u kafani i ispred nje.Razmišljam i treznima sa motorom skrećem pažnju a za pijane sam verovatno kao magnet.Desno gde bih trebao da idem znam da je planinčina, bez ikakve informacije stojim promatram situaciju.Obraćam pažnju na vozila koja skreću.Da li ima i putničkih ili samo oni kamioni za prevoz drva.Razmišljam se šta da radim.Tu je i neka pumpa benzinska možda i na njoj da zanoćim ne svidja mi se situacija.Vidim i poneko putničko vozilo da skreće a vidim i svetla neka pa odlučim da podjem prema tom planinskom kraju i izvidim situaciju.Nisam ni išao mnogo daleko i sreća s desne strane "Pansion" Ramona se zove https://www.google.com/maps/place/Pensiunea+Ramona/@45.3298437,24.2689014,15z/data=!4m7!1m4!3m3!1s0x474db76b1a0accd3:0x648f1765cc7a3835,super.Gazdaok dečko lako se dogovorismo da ja tu prenoćim.Cena je bila oko 10 ili 12 e.Ustvari to je mesto Brezoi koje sam i tražio. Dok sam se raspremao i raspitivao gde je najsigurnije motor da parkiram ,čovek iza mojih ledja na srpskom mi se obraća.Otkud bre ti ovde iz Srbije da se sretnemo.Ma nije Srbin, čovek je Turčin kaže da on zna bugarski i to ti je isto još je rekao da ako zapne nešto može da mi pomogne oko prevoda.Ponudio mi je da parkiram motor pa će on kombijem da ga zagradi.Za tu uslugu sam se zahvalio ali nisam to prihvatio jer nekad umem baš rano da se probudim i da krenem dalje.Tu u razgovoru Turčin reče da pravi večeru pa poziva i mene. Za večeru svakom po jedna pastrmka i ogromna salata.Tri turčina ja gazda pansiona i njegov otac. Nudim ih pićem, pivom da se revanširam neće posle nekog vremena ponovo, odbijaju, ne piju.Izgleda da mi da ti Turci uopšte ne piju primetio sam to i u Turskoj.Turčin u razgovoru hvali gazdu da je super ,dobar,pošten takav je utisak i na mene ostavio.Turčin neki biznis planira pilanu mislim da pravi i kaže da tu godinama dolazi sve kod ovog gazde.U neko vreme dodje Rumun 35,40 godina možda visok jak krupan tako,iposle malo vremena ispod jakne vadi jednu mušku cipelu novu ,kao zazire od mene iz ponašanja bih rekao i priča nešto njima na rumunskom.Turčin mi prevede da im on nudi da proda i kaže da ima neku veću količinu da ne nagadjam 300 možda i više pari.Ustvari to je pokraden ili opljačkan ceo kamion a moždai ono kao kola skinuto sa osiguranja ne znam al je neki opasan kriminalni tip ne samo po izgledu već očigledno i u praksi. Ujutro ustajem rano i pravac prema Transalpini.Put lep planinsko okruženje kroz koje se prolazi po neka mala smetnja na putu koja samo upotpunjuje sliku ovih predela Do raskrsnice još 22km Asfalt ko da juče stavljen crn ko zift lepi gume možeš da radiš u vožnji šta ti padne na pamet i kilometrima nigde žive duše,kao da je napravljen samo za jednu osobu u ovom slučaju za mena takav je osećaj.Tom nesvakidašnjem osećanju dosta doprinosi za mene najlepši mesec jeseni ,septembar.Temperatura prava onako taman kako treba U Rumuniji se dosta gradi ,investira U puteve naročito ali i u ostale objekte naročito za zimski turizam. Iz gradilišta prosto zrači organizovanost ne vidi se tu ono razvlačenje koje je zaostalo iz socijalizma.Da li su Rumuni evoluirali ili to stranci rade? Medjutim vidi se da Rumunija napreduje.Napredak je očigledan. Prolazim pored velike vode ,jezero Lacual Vidra.NJegova brana i hidroelektrana druga po veličini u Rumuniji posle Djerdapa.Put vijuga obalom 8 km.dugog jezera.Površina jezera je preko hiljadu hektara i nalazi se na 1289m n/v To je ogromno jezero sa velikim brojem pritoka i čitavim sistemom za akumulaciju vode. Stižem do raskrsnice na Transalpini ,levo Novaci desno Sebeš.Pošto mi je namera odlazak u Madjarsku skrećem desno pravac Sebeš i na dalje.Do Sebeša planinski put,očekivanih atrakcija nema,ostale su u delu kojim ovog puta ne idem.Pored još dva neka jezara sam prošao ali bez zadržavanja.Tamo se atraktivnost tih lepih jezera,reka i voda uopšte gubi jer ih ima svuda,pa više i ne skreću tolko pažnju.Osim lepe prirode koja se vidi u prvih desetak kilometra to isto se proteže u nedogled celim putem sve do Sugaga. Posle njega put već postepeno gubi taj osećaj da se vozi po planini i ako je i dalje okruženje planinsko.Draži Transalpine nisam doživeo mada je vožnja planinskim putevima uvek atrakcija sama za sebe.Eto i razloga da ponovo dodjem. Za Madjarsku na kraju nisam otišao.Toliko me je ubio vetar na putu iza Sebeša možda i od Deve ne znam, da sam brzinu povremeno spuštao i na 50 km na sat.Put prometan ali dvosmerni i ne mnogo širok pa se na nekim mestima pravila i kolona iza mene.Nisam dozvoljavao kamionima da me pretiču baš kad i kako oni žele .Totalno smoren kasno uveče stigao sam u Beograd posle predjenih 620km. Ovog puta sam na popravnom. Transalpinu želim da doživim u svoj njenoj veličini pa sam tako ovaj put i isplanirao.Želim da je prodjem od Sebeša do mesta Novaci,zatim Targu Jiu i dalje. Na ulazu u Sibiu benzinska pumpa,neki motorista na njoj,stanem da se kod njega informišem oko prenoćišta.Rumunski bajkeri su predusretljivi nije im teško da te motorom odvedu i do mesta. Izmedju Sibiu-a i Sebeša on mi predlaže da prespavam u seocetu Sugag.Kaže da tu ima veliki izbor prenoćišta i da nije skupo što ja prihvatam i današnju vožnju završavam dolaskom u Sugag.

Hvala srrdjan!!

Curtea De Arges,Srpski restoran, gazda Janković.Tu sam i prošle godine prenoćio kao i većina bajkera iz Srbije pa i iz ex Yugoslavije koji prolaze ovim putevima.Jankovića nisam zatekao ali me žena koja radi prepoznala i lako dogovorismo oko cene.Moj stalni problem cene za prenoćište je taj, što sam zauzimam dvokrevetnu sobu,oni uvek nastoje da mi naplate celu a ja pola pa gde se nadjemo. Ovog puta sam rešio da obidjem crkvu u sklopu manastira Curtea de Arges.Crkva slovi za jednu od najstarijih u Vlaškoj oblasti a jedno vreme je bila i episkopska.Curtea de Arges je jedno vreme bio prestonica Vlaške.Crkva,verovatno renovirana u skorije vreme jer sva blista.Interesantan stil gradnje,sav kitnjast prepun lepih detalja ostavlja utisak da ktitor na njoj nije štedeo,sve na njoj odaje takav utisak.Unutra je puna prelepih ikona u ulju radjenih.Nisam bio siguran da je dozvoljeno slikati.Inače kao i za neke druge gradjevine iz tih vremena postoji mit da su danju zidali a nešto je noću to rušilo.Prevazišli su problem kad su nesrećnu ženu glavnog majstora čuvenog Manola zazdali u zidine crkve.Inače ktitor je bio Negoje Basarab.U njoj počivaju zemni ostaci mnogih ličnosti važnih za rumunsku istoriju a i majka naše kraljice Marije Karadjordjević. Slike iznad su iz 2012-te god. Imalo bi tu o tom manastiru i crkvi još dosta stvari da se napiše ali da ne gnjavim mnogo ograničiću se na ovome. Šta napisati i koju sliku Transfagarašana postaviti a da to već nije uradjeno.Skrenuti pažnju čitalaca pored Engleza Džeremi Klarksona,Hamonda i Džemsa Meja iz "Top gir-a" pa do najmaštovitijih putopisaca sa "našeg"sajta je težak zadatak.Ali svako to svojim očima gleda pa i svaki putopis može na svoj način da bude interesantan. Ulazim polako u planinske predele iz ravnice Putem s relativno brzo stiže do jezera Vidraru.Ostaje iza nas pravi dvorac Grofa Drakule za čije razgledanje je potrebno savladati 1480 stepenika.On se uočava pored puta ali odaje utisak zapuštenosti.Možda i nije ali 1480 stepenika jeste. Iza jedne krivine....Veliki vodja Zaštita od odrona pretpostavljam a voda sa svih strana.Prepuni su šume i vode ima za celu Evropu Mislim da su svi upoznatisa činjenicom da ovaj put ima izvesna ograničenja.Otvoren je samo nekoliko letnjih meseci zbog vremenskih prilika odnosno neprilika.Moje opredeljenje za obilazak je Septembar mesec. Nije nikakva "Dojava " u pitanju već što sam 2012-te imao lepo vreme pa evo i sada imam tu sreću.Zna ovde u sred Jula meseca magla ,kiša i nevreme da onemoguće prelazak i da se putnici vrate nazad.Za preventivu na vrhu postoje web.cam.pa se može videti vreme pre polaska.Postoji takodje zabrana i noćne vožnje pretpostavljam da im je dosadilo da traže neodgovorne i neozbiljne turiste po prostranstvima Fagaraš planine. Brana jezera Lake Vidraru kažu jedinstvena.Obično su brane konkavnog oblika preme akumulaciji,ovde je u obliku slova "S"i u tome se ogleda izuzetnost njenog tehničkog rešenja.Tu neki štandovi za prodaju svega i svačega obično nepotrebnog.U jednom momentu neko mi se obraća na srpskom dobar dan reče i još nešto neznam.Otkud rekoh u ovoj vuko...... neko iz Srbije.Ko kaže iz Srbije....Da ne prepričavam razgovor.Čovek je Francuz,vozač u penziji dolazio je često vozeći nešto za Srbiju pa je naučio srpski jezik.Pričao je svojima kod kuće o Transfagarašanu pa je na kraju kupio terenca neki manji u njega stavio unuku i najboljeg prijatelja i sa njima prolazi ovim lepim predelima.Više puta smo se preticali obilazili i medjusobno pozdravljali.Nisam nažalost napravio fotografiju sa njima. Koliko je visoka brana ne znam ali ona bela tačka na dnu je auto. Uspon prema vrhu i prve lepe serpentine Još uvek sam na južnoj strani Tunel sa gvozdenim vratima na vrhu.Čuo sam negde da ih zimi ne zaključavaju nego ih zavare.To je neprovereno. I evo "Autlet-a" Afrku sam častio sa presvlakom za sic od "Ovce" Put za gorski biser Balea lac I Balea Lac Levo od motela uzvišenje sa koga se prave lepe slike severne strane Transfagarašana pa se i ja sa ostalim narodom penjem radi fotografisanja. Možda bi trebalo videti i iz vazduha Sa Rumunom koga sam smarao da me slika

Tih sto i nešto kilometra od Rišnova do Kurtea de Arges vodi me preko mesta Bran.Bran je čuven kao mesto u kome se nalazi zamak grofa Drakule. Tu zabludu kao i mnoge druge lansirala je filmska industrija.U zamku je sniman film o Drakuli pa su filmsku popularnost iskoristili naslednici Habzburga kojima je gradjevina vraćena postupkom restitucije.Sada se pronosi informacija da žele da ga prodaju.Inače zamak vuče Nemačko poreklo napravili su ga Saksonci iz Brašova tadašnjeg Kronstadst-a i oko njega je vremenom i nastalo mesto Bran Natpis na zidu piše o nekom od brojnih renoviranja Koja mu je prvobitna namena bila jasno je kada se baci pogled sa jednog od mnogobrojnih prozora.Pored njega je bilo nemoguće proći bez znanja i dozvole posednika klancem koji spaja Transilvaniju i Vlašku.I tako je krenula naplata drumarine ili carine. Eksponati u samom zamku su više poreklom rumunske kraljevske porodice nego grofa Drakule. Simbol pravosudja,terazije,s jedne strane dobra dela s druge težina prekršaja,razlika u težini značila je i razliku izmedju života i smrti Slika sa sudjenja, eksponat u zamku Bunar dubok 57m. koji je obezbedjivao autonomiju u slučaju duže opsade U skorijoj istoriji bila je omiljeno mesto boravka kraljice Marije od Edinburga za nas važne kao majke naše bivše kraljice Marije Karadjordjević. Isprepletanost interesa i porodičnih odnosa kraljevskih porodica formiraju dobar deo istorije a Rumunija sa očuvanim spomenicima iz tih vremena omogućava nam da uživo doživimo deo te istorije .Slika ovog zamka verovatno niko nije željan na ovom forumu pa sam se ograničio samo na ovih nekoliko. Inače Rumunija je oduvek pod jakim uticajem Nemačke a u rivalstvu sa Madjarskom.Postoje sedam grada i Rumuniji koje su Saksonci napravili.Brojne gradjevine i arhitektonska rešenja su svedoci njihovog prisustva kroz istoriju.I sadašnji predsednik Rumunije je Nemac ,Klaus Joanis. Nastavljam putem bez plaćanja drumarine. Prelazim "Granicu" Transilvanije i Vlaške na putu za Curtea de Arges i sutrašnji pohod na krivine planine Fagaraš.

Hvala i vama na podršci

Deltu Dunava ostavljam njenim stanovnicima svakog u svom poslu I posle doručka koji su vredne ruke spremile spremam se za nastavak puta Još dok sam u Tulči bio gazdarica pansiona mi je objašnjavala o nekom moto skupu u Tulči u Nedelju.Zamolim Djodja da proveri misleći da je to narednoj nedelji.Provera je utvrdjeno da je skup održan ustvari prethodne nedelje a da je naredne nedelje moto skup u Brašovu.Odlučim da ga posetim i napustim Deltu.Djordje mi daje instrukcije da ne idam preko Tulče zbog gužve na trajektu već preko Braile.Napomenuo mi je još da bi bilo vrlo interesantno videti „Blatne vulkane“ Blatni vulkani se nalaze na mom putu prema Brašovu pored mesta Buzau a tačna lokacija je Berca Blatni vulkani.Tačna putanja do Brašova je na karti ispod. Već dobro poznatim putem prema Tulči ispred koje skrećem levo prema Braili i trajektu koji će me prebaciti dalje preko Dunava.Kilometraža nije velika oko 400 km pa omogućava opuštenu vožnju. U Braili na parkingu za ukrcaj nije nema velike gužve,čak i manje od kapaciteta trajekta.Po njegovom dolasku uz vešte instrukcija posade ukrcavanje kratko traje i krećemo na drugu stranu Dunava.Tu se već neki rukavac spaja sa Dunavom Nekoliko trajekta vrši prevoz Tu se ujedno sa Dunavom neki rukavac spaja A evo i Afrike Pristajanje po redu I Braila Braila, po izlasku sa ferija putokaz za Buzau.Brailu ne posećujem vozim dalje,tek sam na početku današnjeg puta i ne zastajkuje mi se nigde.Planiram da prvo stajanje i odmor bude u Berci kod vulkana do koje ima oko 140 km.Do Berče put ništa posebno i zaboravio sam kako izgleda ništa mi nije skrenulo pažnju. Tih petnaestak kilometra od Berče do vulkana nešto mi se odužilo.Put dosta uzan,asfalt osrednji nije loš,brda izmedju kojih prolazim gola.Ustvari to je predeo prelaska Karpata u niziju.I iza jedne krivine nailazim na jedan neasfaltirani parking,montažna baraka kapija i ulaz na vulkane.Krupan „bradonja“ prodaje ulaznice,zamolim ga da mi pripazi motor i ulazim na područje vulkana. Očekivao sam nešto veće grandioznije da je priroda napravila.Ti blatni vulkani za koje prvi put u životu čujem da postoje su minijature u odnosu na moje očekivanje.Predeo kao na nekoj drugoj planeti,kupe tih vulkana,teren bez ikakve vegetacile verovatno je sumpor iz utrobre zemlje zaslužan za to mada se njegov miris ne oseća.Ili smo mi iz Bora postali rezistentni na sumpor. Službeno lice usmerava kretanje turista da bi se sačuval tragovi i sadržina tog blata u prirodnom obliku.Turisti kao i svuda obilaze slikaju,radoznaliji zavirujui vrebaju šansu da uslikaju klobuk blata koji prave gasovi pre nego što se rasprsne.Vulkani ne iziskuje neko duže razgledanje i zadržavanje.Evo uspeo sam da uhvatim taj klobuk koji gasovi prave. Na parkingu pored motora pristigli Slovenci sa „Kamperima“ četri vozila pa se napravila mala gužva.U produžetku puta postoji restoran sa lepom baštom ,veliki parking i tu ima dosta naroda. Nastavljam put dalje prema Brašovu.Sledeće mesto pre Brašova Intorsura Buzaului.Mesto s kojim se priroda malo poigrala. Zbog svog položaja u planinskom okruženju ,važi za najhladniji grad u Rumuniji. Svake godine beleži najnižu temperaturu u zemlji , -42 C stepena je čak dostigo neke godine.Na ulazu u mesto parkirani motoristi i ja zastanem i pitam za moto skup.Kažu da je moto klub iz Brašova organizator ali skup se održava u Rišnovu u podnožju čuvenog skijaškog centra Pojana Brašov. Dolazak u Rišnev ,to je malo mesto,lokaciju moto skupa ne treba mnogo tražiti,grad okupiran motorima i bajkerima. Ulazim na skup na ulazu uobičajeni doček, ulaznica koju nisam hteo da uzmem dok ne vidim oko smeštaja.Predlažu šator tu u kampu , planina hladno je. Mali bungalovi u kampu zauzeti. Pojavi se jedna devojka koja se oduševila što idem sa Delte kaže da je tamo rodjena.S nekim dečkom na motoru povedu ma nazad u grad da mi reše prenoćište u nekom pansionu.Vlasnik ne baš mnogo pričljiv i ljubazan.Stariji Rumun koji još nije izašao iz socijalizma ili već neznam čega ima sobu ali cena dosta visoka nema nameru da čini ustupke. Rumunka okreće telefone i nadje nekog prijatelja da podelimo dvokrevetnu sobu,sam nisam nameravao da je uzmem i platim. Mislio sam da produžim dalje meni ti skupovi ne znače nešto ali me ipak interesovalo kako to izgleda u Rumuniji.Moj „Cimer“ mi objašnjava da motore ne vozi već da se spušta ili leti paraglajderom.Paraglajdere sam i ja usput vidjao kako kruže iznad moje glave.Malo sredjivanje u sobi na skup. Po izlasku iz pansiona slikam naziv u slučaju da se u povratku zamrsim pa ne mogu da pronadjem Baš je on"Folea" Stigo na moto skup već je mrak , kakvi mi ovo baloni po slici.Muzika sa razglasa pivo se toči veselje na sve strane.Nema neke bitnije razlike izmedju njihovog i ovih koji se kod nas organizuju. U prolazu vidim Rumunku pita jel sve Ok. Ako neko misli da oni u nečemu zaostaju za nama u zabludi je.Dobra muzika dobre mašine,lepe i doterane devojke čine ovaj skup dobrom zabavom.U neko vreme, kasnije, muzika je ubrzala ritam skupiše se svi oko već poredjane gomile drva koja se pretvorila u ogromnu logorsku vatru i uz muziku sa razglasa svi su pevali neke njima poznate pesme.Već je bilo kasno i to je otprilike bio vrhunac zabave. Bilo je tu slobodnijeg ponašanja pojedinaca pod dejstvom alkohola ali sve u granicama i u nijednom trenutku ničije ponašanje nije bilo ni blizu incidenta. Želim posebno da naglasim da nije bilo "Paljenja guma",pucanja iz auspuha i divljanja motorima izostali su svi ukrasi i scenski nastupi koji uveličavaju moto skupove.Iza od logorske vatre osvetljenog kruga i iza naroda koji je oko vatre poredjan jedan par se zaneo i svašta bezobrazno radio ne obazirući se na narod a ni narod se na njih nije obazirao.Da li su možda samo prvi bili u drugom poluvremanu zabave nisam sačekao da vidim bio sam umoran i otišao sam na spavanje. Ujutru ponovo sam došao u kamp.Već su počeli lenjo da se izvlače iz šatora sa vidnim tragovima burno provedene noći,sinoćnu gužvu ispred šanka zamenila je gužva ispred česme za vodu.Poneko je već pakovao stvari ali je većina još uvek bila u horizontali.Po danu to ovako izgleda Američka krstarica http://www.victorymotorcycles.com/en-us/customize Inače organizator skupa je moto klubhttp://www.kronstadtbikers.ro/noutatii na you tube ima dosta snimka sa tog skupa iz 2013god,a Kronstadt je inače izvorni nemački naziv za Brašov.Nemci su ga kao i još šest gradova u Rumuniji i napravili. Od motora na skupu preovladavali su Čoperi. od krstarice Viktorije i Harlija do svih mogućih Japanskih modela u čoper varijanti.Nekoliko rumunskih bajkera primetno po stajlingu više liče na američke bajkere nego sami američki bajkeri, ta tendencija je prisutna kod svih samo koliko kome finansije dozvoljavaju.Firmirane kožne jakne,kožne pantalone one američke kaubojske čizme sa štiklom šimi ali ništa jeftino agresivan kvalitet.Rese na njima i na motorima gde god je predvidjeno na ručicama sicu i rol barovi opleteni kožom.Kacige normalno mat crne SS varijanta i naočare "Red baron"stil.A Harli jedan, ja mislim da je u njega ugurana vrednost još jednog Harlija nema stvari kola nije zamenjena custom varijantom.Medjutim osećalo se,da ne ostavlja utisak koji su vlasnici želeli i pored skupocenosti svega nije se nekako uklapalo u ličnost vlasnika,bez obzira što su se oni ponosno šepurilli sa svim tim na sebi i na motoru.Mnogo vremena će trebati da se deca komunizma preobrate u zapadne hohštaplere.Treba biti umeren u kindjurenju, ponekad ume da bude tanka linija izmedju "Marlboro mena" i šabana. Ostavljam privremeno motoskup i bajkere i idem da obidjem Pojanu Brašov.Čuveni i veliki Rumunski ski centar. Savremena žičara Moderni hoteli i neobična stara drvena crkva U povratku u Rišnev nameravao sam da obidjem zamak/tvrdjavu koja dominira iznad grada. Pošto nisu dozvolili motorom do nje a za pešaka mi se učinilo malo dalje pa sam odustao Dana s nastavljam put,planiram da stignem u Curtea de Arges i sutra na Transfagarašan, pa se ovde ne zadržavam više. Napuštam pansion i mog vrlog gazdu Palim za Curtea de Arges preko mesta Bran