Dobro,idem dalje ,drugi dan puta, plan je Bolu udaljenost oko 500 km odnosno oko 270 km. istočno od Istanbula.Bolu je središte stočarskog kraja u Turskoj i centar proizvodnje mlečnih proizvoda.Pošto sam uveče izmirio sve obaveze prema kampu nesmetano sam ujutru krenuo prema turskoj granici.Turski carinici su po mom iskustvu vrlo efikasni i brzi tako da se nisam plašio nekih zastoja i očekivao sam brz prolaz.Nije bilo gužve pa nisam morao ni da se ubacujem preko reda.Predao dokumenta i grrrrrrrrrrrr,problem.Na zelenom kartonu prepravljana godina važnosti.Video sam ja to još kod kuće kad je pravljen ali u onoj brzini pre puta da stignem sve da uradim prihvatio sam "ne brini biće sve u redu" utehu neke klinke koja je to pisala ja mislim prvi put u životu.Nije vredelo što sam pokušavao sa našom polisom da povežem rok važnosti, vrlo ljubazno mi je objašnjeno gde i kako da izvadim njihov zeleni karton. 27 evra turski zeleni i teraj dalje.Put prema Istanbulu tri trake plus zaustavna.Preko Bosfora katastrofa neznam koliko traka ima al sve pune više se stoji nego što se vozi.Ona zaustavna prazna ali gde je gužva tu je i vlast obično, ne reskira mi se.Znam jedne davne godine kad smo šopingovali po turskoj na "stojadinu" nije mi radilo svetlo tablice tražili mi hiljadu maraka za kaznu ali sam se izvuko nekako bez kazne.Tako u nedoumici vidim skutere ladno voze tom trakom ja malo za njima pa se vratim.pa malo duže i kad sam iz te perspektive video da nema kraja koloni više se nisam ni vraćao u legalne tokove dok nisam izašao iz gužve srećom bez posledica.Najednom od bezbrojnih odvajanja pogrešno prestrojen bez ikakve šanse da ispravim grešku zbog gužve skrenem u Istanbul.Levo desno da se vratim na pravi put nema šanse neke jednosmerne ali ne idem daleko nego tu blizu. U hladovini parkiran auto unutra pretpostavljam majka i ćerka tu 14-15 godina čekaju vozača ja prilazim sa kartom u ruci obrazlažem problem računam ovi klinci sada prvo nauče Engleski pa posle svoj maternji.Njeno znanje ko i moje jaka trojka na početnom kursu i neznamo iste reči,ali je ukapirala jedino što nije umela da mi objasni gde da idem.U medjuvremenu stiže otac nešto ih pita u vezi mene i hteo je da krene ali su ga mama i ćerka tako napele da mi pomogne da nije mogao da izvrda. Napravivši grimasu da je ljut a ustvari se nasmejao izveo me je na moj E 80 prema Bolu.Da zaboravio sam da napišem,pri ulasku u Tursku namontirao sam navigaciju i otkrio da nemam kartu ni Turske ni Gruzije pa onda ispišem mesta i najvažnije one oznake puta pa su mi one putokaz npr.E80ili D100 i tih puteva se onda držim. Bolu,prvo skretanje a ima ih tri prolazim ne skrećem.Iza tog skretanja veliki parking benzinska pumpa restoran i vazdan neka obaveštenja čega tu sve ima.Tu skrenem da se saberem i da vidim ako ima interneta šta dalje.Gužva ogromna parking jedno dvesta metra možda i više,sve zelene površine okupirane ćebići na njima neki jedu,odmaraju spavaju frka jedna ko na vašaru i velika zgrada restorana.Ustvari pola zgrade je restoran a pola market . U marketu svega i svačega pažnju mi privukao neki sir u obliku onog testa za supu ko špagete a ima ih raznih nisam i h probao pa ne mogu ni da ih opišem.Restoran guraš poslužavnik jela razna ima i nama poznatih.Neznam kako funkcionišu porudžbine nigde neke infornacije količina cena bilo šta. Uzeo nešto bez veze nije koliko pamtim ni nešto skupo bilo a nije ni loše. Prenoćište ,dok sam se vrteo po parkingu vidim iza restorana nedostaje ograda radnici sigurno napravili prolaz da ne idu okolo i neki dosta strm zemljani put.Dole vidim grad i odlučim da se tom prečicom spustim u grad.Po nekim uličicama muvam se ali nigde nikakve naznake za prenoćište.Grad nije mali al pust nekako nema naroda na ulici.U tom muvanju vidim ...hotel.Ali po izgledu spolja i sa onim zvezdicama četri komada koje me preteći posmatraju vidim da nije moj cenovni nivo. Unutra Japanci napeli na švedski sto desetkuju ga muški na recepciji gužva jedva dodjoh do reči.78 evra reče našalio sam se da mi ne treba operacija samo da prenoćim i pokajao se jedva sam posle dokazao da mi ne treba ni doktor ni bolnica da sam ok zdrav možda je i ona bila u šaljivom raspoloženju. Ne kaže se džabe naš humor znači primenjivati samo kod nas ako želiš da uspe.Šta sad, već se mrak približava rešim da se vratim na onaj parking.Medjutim nikako da nadjem taj put kojim sam sišao.Stignem do autoputa nekim putevima ali su to sve prolazi ispod koji se zemljanim putem nastavljaju u brdo možda u njive.U jednom od tih pokušaja stade pored mene neki pik ap u njemu vozač stariji plavokos ne liči na turčina, preko pedeset .S desne strane na nečemu možda i u njegovoj ruci više nisam siguran pivo što za njih nije baš karakteristično.Izlazi objašnjava mi da taj put nije za mene što jei meni jasno.Objašnjava mi da je vozač kamiona i da zna našu zemlju naveo Ljubljanu izgleda da skoro nije bio.Pokazuje rukom da se vratim ima kružni tok pa levo ,desno i iza svake promene pravca potpomaže mi ubjašnjenje sa "davaj" i tako po davaj instrukcijama dodjem do onog prvog odvajanja za grad i parkinga sa koga je sve ovo i počelo.Dali sam ja uopšte ušao u grad Bolu ili sam se muvao po nekom predgradju ili selu koje je postalo predgradje ni sam ne znam. Spavaću na parkingu razmišljam još uvek nesiguran u ispravnost odluke.Gde postaviti šator gde su ljudi bezbednije mi je ali to je baš blizu restorana najuriće me možda neki bodi gardovi ili šta ja znam već ko i odlučejem da to ipak bude malo po strani na ulasku parkinga.Polako montiram šator,razvlačim se gledam reakciju ljudi sa parkinga ali ne primećujem poglede u smislu šta bre ovaj ovde radi.Rastovarim stvari ubacim u šator i odem da se promuvam malo.Benzinska pumpa ogromna sa neznam koliko točećih mesta,unutra pristojno čista s obzirom na toliki tranzit naroda,pogled mi privlači prostorija u kojoj je neki uski lavabo ili kadica po celoj dužini prostorije ispred nje niska klupa i oni tu peru noge,do nje druga prostorija Turci sede obučeni nije donji veš a ni za napolje nisu, ne znam šta je možda neko kupatilo nije bilo kulturno da virim i treća prostorija isto tako obučen jedan sedi na nekom malom ćilimu,eto šta se sve na njihovim pumpana dešava. Ja inače imam problem sa snom i kad samo krevet promenim a uspavljivanje u šatoru ume da potraje .Kad sam konačno prevazišao sve automobile koji prolaze na dva metra od mene njihove farove koji me osvetljavaju kao na operacionom stolu i zaspao probudi me neki kamion.Ustvari kamion nisam čuo probudila me škripa pri otvaranju stranice kiper kamiona koji se parkirao blizu mene.Provirim kroz šator stranica otvorena i uz kamion prislonjene merdevine unutra cela dnevna soba,rasklopljen trosed dvosed familija spava verovatno se i vozaču pridremalo pa stao a merdevine sigurno za toalet pauzu ko hoće.Posle toga do jutra se nisam budio.Ujutru kuvam kafu i kada sam je popio vidim ide prema meni jedan Turčin iz familije koja se parkirala na dvadesetak metara od mene.Šta li sad ovaj hoće od mene mislim se dok mi nije prišao,on mi je ustvari doneo čaj. Vrativši im čašu zahvaljujem im se nude mi još jedan ja prihvatam ne žurim se čekam da mi jutarnje sunce osuši šator od vlage,a za doručak koji mi takodje nude zahvaljujem se ali ne prihvatam.Ovo je drugi plus za Turke prvi je onaj iz Istanbula. Posle drugok sipanja goriva vidim da mi se afrika bahati ovde po Turskoj gde je gorivo skupo ko vatra povećala potrošnju za litar,autoput više traka vožnja preko 120 do sto četrdeset i eto ti atak na moj skromni i restriktivno ograničeni budžet.Ali ajde pustio sam joj na volju. Danas relacija na kojoj ću voziti je Bolu -Samsun na Crnom moru udaljenost oko 500 km. Pogodite na poslednjoj slici ko nije Turčin. Možda bih trebao slike još malo da smanjim ?

Jedna za probu iz Kapadokije

U to vreme sam bio direktor Crvene Zastave u Boru

Pa ovako posle nekoliko dana. Pošto su se nekoliko godina svi u kući igrali sa mojim lap topom zaslužio je jedan servis mislim da je na #30000 km# .Vau ugradjen je Windovs 8 valjda, ja ni onaj prethodni 7 nisam potpuno savladao ali progres je u pitanju i tu nema mesta nikakvoj diskusiji.Zadnje pisanje od 3-4 sata sam uspešno obrisao,ali nije strašno prvi dan sam dva put omanuo što znači da napredujem,a pored ovolike podrške ne odustajem vala makar platio nekom da uradi Hvala na strplenju pišem dalje i postavljam u roku do kraja dana ili noći . I hvala na svoj tehničkoj pomoći koju ste mi pružili mislim da sada preinstaliran mora pristojno da se vlada.

Pa hvala" Bruno 68" na korisnim savetima

Bih ali neznam kako.I sinoćno pisanje mi se izgleda dok sam to pokušavao da uradim obrisalo.

Evo moj prvi putopis , vožnja do Kavkaza južnom obalom Crnog mora znači kroz Tursku sa namerom da se popnem što više na El brus ali bez pretenzije prema alpinizmu onako amaterski koliko sam se informisao moguće je do nekih 3500m od preko 55oo koliko je visok.Izmedju ostalog ideja za ovaj put mi je bilo otvaranje putničke kuće Kluba putnika u Tbilsiju Gruzija što mi je bila baza za izlete po Kavkazu. U početku je to trebalo da bude višečlana grupa ali sam vrlo brzo shvatio da ću biti sam što mi nije bio problem jel sam u prethodnih par gadina sam sam vozio kroz Albaniju od Ulcinja do Grčke,kroz Bugarsku u Tursku do Galipolja i Troje i nekoliko puta Romuniju Transalpina Transfagarašan ,Konstanca i Delta dunava.Ustvari moja prvobitna ideja je bila krug oko Crnog mora ali mi iz raznih razloga nije se ostvarilo. Planirani termin za polazak na ovaj put ozbiljno je ugrozila vremenska prognoza koju nisam blagovremeno pratio,u smislu kiše oluje i svih onih prošlogodišnjih vremenskih neprilika.Put pomeren na nekoliko dana pre planiranog roka umesto opuštenog i neometanog pripremanja sa svim onim vašarom od stvari po kući (žena sa ostalim članovima na moru) pretvorilo se u frku u jednom danu.Subota je bila mislim 26.juli 2014g. kada sam morao da izvadim zeleni karton,putno osiguranje,učlanjivanje u AMS Srbije,da se setim da dokupim sve što mi nedostaje i spakujem sve to na motor i pobegnem na jedan dan pre kiše.Motor je ranije pripremljen ustvari on je kod mene uvek pripremljen. Jutro 27.07. oko 5 sati stojim pored motora i razmišljam kiša nit pada nit ne pada šta da radim izgleda da je nevreme poranilo nebo crno kao u najgorim jesenjim mesecima.Oblačim svečano odelo za te prilike i krećem iz Bora preko Knjaževca i Pirota za Bugarsku..Negde ispred Knjaževca Minićevo je mesto to što bi se nazvalo kišom posustaje i ja skidam kišno odelo.U lokalnoj kafani ispijam drugu kafu sa vlasnikom Ratkom koji je ujedno i potpredsednik lokalnog moto kluba Ložači Minićevo čiji sam i ja svojevremeno član bio.Klubska kuća Ložača je lepo sredjena pa su njihove često organizovane žurke rado posećene.Nadalje put me vodi kako mi to u kraju zovemo preko Kalne pun krivina ali i lošeg asfalta osim prelepe prirode ništa posebno za ovu priču mada da napomenem sa njega je ispred Kalne odvajenje za skijalište na Staroj planinini kao i prelepo etno selo Srna.Granicu sa Bugarskom brzo sam prešao s obzirom da sam išao malo preko reda što mi niko nije zamerio.Sve do Sofije sam imao utisak da mi je kiša odmah iza ledja.Ispred Sofije sam skrenuo levo obilaznicom skretanje je preko kružnog toka u izgradnji,gužva nevidjena uzdužni kolotrazi do kolena, kolona kamiona u oba pravca katastrofa.Par puta sam stao da se osvežim i odmorim i sve do tamo negde oko Haskova gde sam sustigo kasnije se ispostavilo bračni par na V-stromu 1000 sa velikom nalepnicom HR na levom koferu što mi je odnekud bilo poznato.Nekolika puta smo se uzajamno preticali i pozdravljai sve dok nisam stao da sipam gorivo na nekoj pumpi i zatekao ih na istom poslu.Uljudno smo se pozdravili i predložili su mi da svratimo u neki usputni restoran . Super restoran u debeloj hladovini ogromnih lipa je ustvari i prelep gradski bazen sa kampom ujedno, odmah pored puta za Tursku granicu a mesto se zove Gradska gradina Harmanli taj kompleks je City Garden GPS lokacija N 41 55.697 E025*54,513' i ja ga od sveg srca preporučujem .Hrana odlična besplatni internet neograničeno,cena kampovanja 5 evra za noć.Gazda radio u Nemačkoj govori pet jezika izmedju ostalog perfektan srpski uslužan ljubazan bezkompromisno spreman da ostavi dobar utisak i on i kamp. Razjasnili smo i odakle mi je poznat motor, muž i žena iz Čakovca Hrvatska čije sam putopise po maloj aziji na onim hrvatskim moto forumima čitao i gutao i jednim delom su i krivci što i gajim afinitete prema tim destinacijama.Oni su produžili za Istanbul a ja se smestio u kampu gde sam zatekao dva Poljaka sa BMW-ima 1150 GS sa devojkama ili već ženama neznam.Tu je bio i jedan ludi Talijan sa nekim terencem koji kao ni on nije baš u cvetu mladosti a koji se kasnije u toku noći pod dejstvom alkohola prilično grubo svadjao sa svojom pratiljom doduše na engleskom pa sam po nešto i razumeo jel se to dešavalo na nekoliko metra od mog šatora.Otprilike on tako pijan hteo je negde kolima da ide a ona se nije slagala.Ujutro onako mamuran i pokiso molio me da i ja pogledam šta je sve oštetio na trapu a koliko sam ga razumeo gluvari po Bugarskoj celo leto nešto me je smarao sa nekom auto kartom da mi objasni odakle je ali sam se ja spremao za nastavak puta pa nisam imao mnogo vremena za konverzaciju. Detalji iz kampa i Poljaci koji su se malo razigrali. Sledeći dan,prelazak u Tursku destinacija mesto Bolu iza Istambula

Kad bregasta od juga 45 proradi u golfu tad će itaj tvoj od kineza u africi