Verovatno kasnim sa podrškom mislim da je to bilo samo trenutno taspoloženje koje je prošlo ali ipak glavu gore nije sve tako crno u životu kako nekad ozgleda

Regata je bila U to vreme sam bio direktor Crvene Zastave u Boru Stole? Ne Sveta Lapsus! Mislio sam na Svetu a napisao Stole! Često sam navraćao u Zastavu, družio sam se u to vreme sa Ljiljom Sredojević, Radicom, Bidom, ... . U to doba nisi vozio motore nego Fiat Arđentu (čini mi se). Pozdrav.

Nešto probao

Nije bilo namerno

Četvrti dan, Samsun - Hopa put D010/E80 po matematici Google maps 495km.Sada već vožnja pored Crnog mora.Mada se osim na nekoliko mesta Crno more baš i ne vidi mnogo.Moj utisak je da na tom delu Crnog mora turizam baš i nije mnogo intenzivan,mada moje mišljenje nije merodavno jel nisam mnogo zalazio po mestima pored obale van mog pravca kretanja..Na jednoj pumpi prilikom dolivanja goriva razgovaram sa dečkom koji tu radi i on mi kaže da sutra sa sestrom koja prati naš razgovor ide na more i ne pokazuje tu njihovu obalu već u kontra pravcu.Pa zar niste na moru pitam našta se on nasmejao i izgovorio legendarno "jok"uz prateći pokret glavom na gore,shvatio sam da za njih Crno more nije nešto uostalom kao i za mene.Ustvari jedno vreme sam bio navučen na Bugarsku.U dugogodišnjoj besparici naše zemlje i gradjana iste Bugarska mi je bila otkriće.Uz prvobitnu isključivost na ženin predlog, šta Bugarska ajde beži,nikad.Medjutim posle prvog zimovanja pametniji je popustio pa su usledila i nekoliko letovanja.Put ništa drugojačiji i zanimljiviji od ovog do sada, po negde proviri more, nešto posebno i ne obraćam pažnju na njega skoncentrisan na vožnju gazim kilometre po dosadnom autoputu.Put me vodi kroz mesto Ordu,krajem oka s desne strane ugledam polaznu stanicu neke žičare.Kad je već ona našla mene a ne ja nju potražim mesto za parkiranje što bliže jel mi sve stvari nisu u zaključanim koferima svašta tu ima spolja "za poneti" Medjutim poučen dosadašnjim iskustvom bez neke brige ostavih motor sa sve rezervnom Jet kacigom na njemu. Žičara je kao što se vidi vrlo savremena a i cena je neka sića pa je panoramsko razgledanje grada pravo zadovoljstvo. A evo i mene na vrh nečega. Dalje nastavljam put nižu se gradovi Giresun zatim malo veći Trabzon koji je vrlo interesantan ali nažalost samo prolazim,Rize i na kraju mog današnjeg puta Hopa. Kao što se na tabli vidi Hopa nije neko veliko mesto oko 17 000 duša, ceo okrug po Wikipediji oko 30 000 mislim.Tranzitno mesto na 17km od Gruzijske granice na putu za svašta npr.Rusiju.S leve strane more s desne naglo se teren uzdiže i pretvara u planine, iza definitivno planinski kraj kojim sam vozio u povratku.Kućice u mestu uglavnom neke udžerice ulice uske i osim ovih pored mora uglavnom bez saobraćaja.Ostavljam motor na nekom parkingu i pešice pretražujem nešto što bi trebalo da bude centar grada tražeći internet kafe a usput izazivajući radoznale poglede meštana.Pronalazim jedan i podjem s namerom da se motorom vratim do njega.One uličice samo za motor i ima mesta, sve iste ali ja to ne uspevam ponovo da pronadjem.Jedan turčin pored koga sam verovatno prošao više puta sedi na nekim stepenicama puši i meditira zaustavi me s pitanjem da li mi treba pomoć.Objasnim mu šta tražim i on mi prstom pokaže na sprat iznad njega.Nešto mi to što sam ja hteo da uradim sa internetom nije išlo ,prenoćište sam hteo da nadjem pa odlučim da to uradim manuelnom tehnikom odnosno motorom.Jedan hotel ,drugi nema mesta nigde u sledećem u kome isto nema mesta pitam za cenu 50 evra a ništa naročito.Tranzitno mesto razmišljam pa i ne čudi takva situacija.Na autoputu sam se već bio odomaćio ali ovo ovde je već nešto drugo.U tim pograničnim gradovima svašta čovek može da doživi, na nekoj pumpi postaviti šator mnogo je urbano nekako ne ide ali gde.Motorom podjem prema granici i s leve strane vidim nešto ogradjeno.Put sa dve odvojene trake gde je bilo moguće polukružno se okrenem i pridjem bliže ,kapija, pored nje nešto kao portirnica iza nešto što sad više ne pamtim šta je, neka niska gradjevina sve pedantno skoro novo mislio sam da pitam nekog da postavim šator medjutim nema nikoga.Sad ja nastavim ponovo prema gradu tražeći mesto za polukružno prema granici.S desne strane nešto kao neka fabrika stari objekat ali nema nekog naroda da se muva,osim polu otvorenih vrata pored ulaza što nedosmisleno upućuje na portirnicu ili stražu. Pokucam na ta vrata izadje neki mladji čovek u uniformi obezbedjenja i ja mi objasnim da bih tu u njihovoj avliji razapeo šator i da ujutru rano odlazim.Vidim da to nije dobra ideja i prelazim na plan B dali postoji negde kamp pitam? Pokazuje mi rukom prema granici i to mi je bilo dovoljno nisam tražio dodatna objašnjenja jer je jezik komunaikacije bio pantomima i crtanje na papru i dovoljno mi je bilo u kom pravcu da nastavim.Prolazeći ponovo pored onog prvog objekta vidim smenu obezbedjenja taj je kad sam ja došao ili spavao ili izbegao da se zamajava sa mnom pa se prikrio.Vozim tako dalje i naidjem na puno automobila parkiranih i sa leve isa desne strane puta levo ulaz zatvoren lancem i čovek koji u toj gužvi otvara i zatvara taj lanac.Pomislih ,mada vidim da je plaža super tu je verovatno i kamp.S moje strane puta neki momci izduvavaju neke morske rekvizite nasmejani i raspoloženi.Pitam ih za kamp kažu ima ,gde pa ovde gde hoćeš sve ti je ovo kamp i umreše od smeha ali ne zbog mene nego nešto za svoj račun ja sam ih prekinuo u nekim njihovim šalama.Opet iskoristim negde mogućnost polukružnog ali je sad saobraćaj malo gušći uz više opreza to sad radim.Dolazim do onog lanca ali neće moći i parkiram se ispred.Sa desne strane restorančići u nizu prema plažinekoliko njih. I navalica na mene čija ću mušterija da budem.Prvi prilazi neki momak i na engleskom mi nudi njihove usluge,ja nastavljam konverzaciju na istom i ispostavlja se da se celo njegovo znanje sastojalo u tih nekoliko reči sad ja nastavim da ga smaram nešto na engleskom i on samo gleda da se otkači od mene.Utom prilazi neki malo stariji i sada na turskom samo sipa svoju gurmansku ponudu,što je baš zasmejalo onog prvog a i mene, ustvari smo se sva troica na kraju baš ismejali.Skroz levo na na kraju plaže vidim nešto što kao liči na kamp vidim na plaži takodje dva možda tri šatora i pitam onog pored lanca što otvara ulaz za kampovanje na šta me on upućuje na čoveka koji drži neku prodavnicu šalterskog tipa sa osvežavajućim pićima i ostalim plaža potrpštinama.On me sad tu nešto osetio sam muva s namerom da mi naplati i upućuje me da postavim šator gde je taj nazovi kamp ali ne da motorom nego stvari ručno da prenesem.Motorom ustvari ne bih ni mogao preko plaže zbog neodgovarajuće podloge za motor krupan kamen je uglavnom.Plaža dugačka dosta ljudi na njoj još imam vremena za postavljanje šatora pa obilazim prostor izmedju plaža i puta koji je višlji u odnosu na plažu po negde i do desetak metara.Nadjoh par zgodnih mesta ali ipak ne pretendujem romantičnoj usamljenosti.Mislim da ću na plaži naći bolje rešenje.Vraćajući se na plažu vidim da se gužva proredila nema ni onog zaduženog za lanac ali je lanac i dalje podignut izmedju nekih žardinjera se provlačim ulazim unutra i odmah pored ulaza pored neke nazovi recepcije koja odavno to više nije parkiram motor čvrsto rešen da više danas odatle ne izlazim što me ustvari niko nije ni terao.Slikali se tu neki vazdan kraj motora neke devojke na motoru pa i samnom kao sa onim da nekažem sa kim na moru kad sam bio mali.Rasturi se narod ja sačekao uz čaj koji na kraju nije naplatio kod onog što mi se na turskom obraćao, pokšavali smo neku konvezaciju uglavnom se svodilo na razmenu osmeha i tapšanje po ramenu. Motor ostavim gde jeste spustim šator i sve stvari odmah tu na sred plaže ispod tih restorana i raspalim plin da skuvam kafu. U prolazu naidje taj neki tu šef,onaj sa onom prodavnicom i kaže da tu ne može zbog plaže i kupača a onih nekoliko šatora što je bilo vidim da nema oni su izgleda tu samo preko dana zbog hladovine za decu.Objasnio sam da rano ujutru odlazim pa mi nije pravio više problema.Tamo skruz u pravcu mog šatora je taj kao kamp a iznad mene terase prodavnice na kojoj su se neki momci do kasnih sati bučno zabavljali ali nisam primetio nikakav alkohol.Kad su se oni razišli i ja sam uspeo da zaspim.Ova posledanja je snimljena rano ujutru ,neki momci njih četvorica a možda i petorica rano ujutru oko četri sata možda parkirali se iznad uz galamu pru ulasku hladnu vodu kupali se desetak minuta i nastavili dalje, za razliku od njih ja nisam mogao da nastavim dalje da spavam pa sam uz kafu polako se pakovao za nastavak puta.

Više se ne vidi

Srbi čitaju upustvo da vide gde su se zeznuli

Dakle Bolu-Samsun, putem D100/E80 udaljenost oko 500 km. S obzirom da sam moj dolazak uTbilisi gde ću biti smešten najavio, za put do tamo imao sam na raspolaganju pet dana što je iziskivalo veliku dnevnu kilometražu. Ne u smislu same vožnje već u smislu da sam morao da izostavim obilazak dosta lepih i interesantnih destinacija.Do Samsuna ništa što bi posebno bilo interesantno,moja Afrika se i dalje bahati sa potrošnjom oko 6 litra na cenu goriva blizu 2 evra.Nedostaci singl putovanja pored mnogih prednosti je i nedostatak možda većeg broja fotografija.Meni fotografisanje putem nekako remeti ritam vožnje pa tako izostane a možda da sam razmišljao o pisanju putopisa napravio bih svakako neku više, tematski čisto da potkrepim neki opis.Do sada moja veza sa putopisima je bila ta što sam ih čitao i tako dobijao ideje za svoja putovanja motorom ali ove zime eto..... Posle prvog prenoćišta u šatoru na parkingu kraj autoputa više nisam ni razmišljao o traženju prenoćišta van njega.U Turskoj ih nazivaju "Alani parking " ti parkinzi sa svim sadržajima,a neki na kojima sam usput svraćao da se odmorim mogli bi zbog sadržaja da nazovu i šoping centrima.Već sam prešao predvidjenu dnevnu kilometražu,brže nego što sam očekivao pa stanem na jedan parking na kome se nalazio i motel.Do recepcije da se informišem ,vidim ima wi-fi super,cena 30 evra kaže imaju i svoj parking ja 15 on malo spusti inadjosmo se na 18 evra što je meni odgovaro Problem singl putovanja je i što sam zauzimaš dvokrevetnu sobu pa vrlo često cena ne prati to što si sam .S motora preneo stvari u sobu a boga mi ima šta da se nosi,sidjem dole do terase restorana sa tabletom da se malo informišem.Interneta nema ja na recepciji kaže sad će da uključi.Konekcija loša ovaj moj tablet katastrofa a novog sam ga kupio baš za ovo putovanje Prestigio 10" nije ni jeftin baš bio. Ne znam kakvi su drugi ali ovaj skoro pa da kažem da je neupotrebljiv,komarci u rojevima.Predjem tako već pomalo iznerviran unutra situacija ista samo bez komaraca.Ajd u sobi ću to što sam naumio,internet van dometa sa srećom. Soba udobna , kupatilo ima i toplu vodu i taj motel ustvari nije uopšte bio loš. Parking malo udaljen iza motela ogradjen samo nekim kanapom ne vidim nikakvog čuvara,objašnjavam momku koji me doveo do njega da mi ne uliva poverenje.Da bi me razuverio rukom mi da znak da ga pratim i povede me do nekog čuda od mercedesa kao da je nov model 800 otvori vrata i pokazuje mi ključ u boš bravi i rukama mi pokazuje da se ovde hapsi,policija zaradjuje ovde svoju platu pomislih u sebi. Ujutru doručak rutinsko pakovanje još da vidim gde su mi ključevi pa da nosim stvari na motor.Nešto ih nema gde bi obično trebalo da budu i dalje bezbrižno preturam po džepovima ali njih i dalje nema. .Raspakujem stvari da nije u ovom koferu u onom džepu i tako ja par puta rasklapam sklapam i nema ih definitivno .Paljenje i boš bravu rešavam to me ne brine mada sam bravu zaključao,ali koferi .Kanapi nekakvi mi padaju na pamet džambo torbe džakovi i šta već ne. Podjem dole u prizemlje motela bez neke jače ideje šta da radim i prolazeći ispred nekog butika u hodniku motela mladu prodavačicu koja stoji ispred radnje pitam da li govori engleski, na šta ona potvrdno odgovara.Ma zna vraga, polomih se objašnjavajući da mi nema ključeva od motora da ih možda neko nije našao,vadio neke druge ključeve i pokazivao,ništa ona ne kapira.Za to vreme konobari za šankom koji je na nivou ispod nas gde stojimo posmatraju naš razgovor. Još je jutro pa nema gužve i kao da bi joj nešto rekli al ne izgovaraju ništa udaljeni su oni od nas jedno dest petnaest metara.Taj pogled na njih dao mi je neku nadu da možda i ovog puta imam sreće pa podjem prema recepciji a i ona za mnom .Iz daleka vidim iza pulta moji su klučevi, crveni se iz daleka ključ mog kappa kofera. Ključeve sam zaboravio na toj terasi sa koje su me najurili komarci neko od konobara je našao i predao recepciji.Inače ispred tog motela kao na autobuskoj stanici autobusi dolaze i odlaze veliki je promet ljudi a putnici koriste tu terasu dok čekaju prevoz.U Rumuniji 2012-te prilikom odlaska na Transalpinu iTransfagarasan u mestu grofa Drakule Bran se zove isto mi se desilo da zaboravim ključeve u nekoj piceriji ali sam se odmah vratio pa sam tad sebi rekao "Rezervne ključeve obavezno poneti i sakriti negde na motoru" Mislim da ću sledeći put kad se pakujem za neku dužu vožnju prvo to da uradim. Motel i terasa restorana. Polazim na sledeću relaciju Samsun -Hopa

moždš tako a možeš i ovako pogledaj moj post od malopre A, da misliš ovaj dole desno ne mogu oči da odvojim og njega,Popsi,Popsi..........

Dobro,idem dalje ,drugi dan puta, plan je Bolu udaljenost oko 500 km odnosno oko 270 km. istočno od Istanbula.Bolu je središte stočarskog kraja u Turskoj i centar proizvodnje mlečnih proizvoda.Pošto sam uveče izmirio sve obaveze prema kampu nesmetano sam ujutru krenuo prema turskoj granici.Turski carinici su po mom iskustvu vrlo efikasni i brzi tako da se nisam plašio nekih zastoja i očekivao sam brz prolaz.Nije bilo gužve pa nisam morao ni da se ubacujem preko reda.Predao dokumenta i grrrrrrrrrrrr,problem.Na zelenom kartonu prepravljana godina važnosti.Video sam ja to još kod kuće kad je pravljen ali u onoj brzini pre puta da stignem sve da uradim prihvatio sam "ne brini biće sve u redu" utehu neke klinke koja je to pisala ja mislim prvi put u životu.Nije vredelo što sam pokušavao sa našom polisom da povežem rok važnosti, vrlo ljubazno mi je objašnjeno gde i kako da izvadim njihov zeleni karton. 27 evra turski zeleni i teraj dalje.Put prema Istanbulu tri trake plus zaustavna.Preko Bosfora katastrofa neznam koliko traka ima al sve pune više se stoji nego što se vozi.Ona zaustavna prazna ali gde je gužva tu je i vlast obično, ne reskira mi se.Znam jedne davne godine kad smo šopingovali po turskoj na "stojadinu" nije mi radilo svetlo tablice tražili mi hiljadu maraka za kaznu ali sam se izvuko nekako bez kazne.Tako u nedoumici vidim skutere ladno voze tom trakom ja malo za njima pa se vratim.pa malo duže i kad sam iz te perspektive video da nema kraja koloni više se nisam ni vraćao u legalne tokove dok nisam izašao iz gužve srećom bez posledica.Najednom od bezbrojnih odvajanja pogrešno prestrojen bez ikakve šanse da ispravim grešku zbog gužve skrenem u Istanbul.Levo desno da se vratim na pravi put nema šanse neke jednosmerne ali ne idem daleko nego tu blizu. U hladovini parkiran auto unutra pretpostavljam majka i ćerka tu 14-15 godina čekaju vozača ja prilazim sa kartom u ruci obrazlažem problem računam ovi klinci sada prvo nauče Engleski pa posle svoj maternji.Njeno znanje ko i moje jaka trojka na početnom kursu i neznamo iste reči,ali je ukapirala jedino što nije umela da mi objasni gde da idem.U medjuvremenu stiže otac nešto ih pita u vezi mene i hteo je da krene ali su ga mama i ćerka tako napele da mi pomogne da nije mogao da izvrda. Napravivši grimasu da je ljut a ustvari se nasmejao izveo me je na moj E 80 prema Bolu.Da zaboravio sam da napišem,pri ulasku u Tursku namontirao sam navigaciju i otkrio da nemam kartu ni Turske ni Gruzije pa onda ispišem mesta i najvažnije one oznake puta pa su mi one putokaz npr.E80ili D100 i tih puteva se onda držim. Bolu,prvo skretanje a ima ih tri prolazim ne skrećem.Iza tog skretanja veliki parking benzinska pumpa restoran i vazdan neka obaveštenja čega tu sve ima.Tu skrenem da se saberem i da vidim ako ima interneta šta dalje.Gužva ogromna parking jedno dvesta metra možda i više,sve zelene površine okupirane ćebići na njima neki jedu,odmaraju spavaju frka jedna ko na vašaru i velika zgrada restorana.Ustvari pola zgrade je restoran a pola market . U marketu svega i svačega pažnju mi privukao neki sir u obliku onog testa za supu ko špagete a ima ih raznih nisam i h probao pa ne mogu ni da ih opišem.Restoran guraš poslužavnik jela razna ima i nama poznatih.Neznam kako funkcionišu porudžbine nigde neke infornacije količina cena bilo šta. Uzeo nešto bez veze nije koliko pamtim ni nešto skupo bilo a nije ni loše. Prenoćište ,dok sam se vrteo po parkingu vidim iza restorana nedostaje ograda radnici sigurno napravili prolaz da ne idu okolo i neki dosta strm zemljani put.Dole vidim grad i odlučim da se tom prečicom spustim u grad.Po nekim uličicama muvam se ali nigde nikakve naznake za prenoćište.Grad nije mali al pust nekako nema naroda na ulici.U tom muvanju vidim ...hotel.Ali po izgledu spolja i sa onim zvezdicama četri komada koje me preteći posmatraju vidim da nije moj cenovni nivo. Unutra Japanci napeli na švedski sto desetkuju ga muški na recepciji gužva jedva dodjoh do reči.78 evra reče našalio sam se da mi ne treba operacija samo da prenoćim i pokajao se jedva sam posle dokazao da mi ne treba ni doktor ni bolnica da sam ok zdrav možda je i ona bila u šaljivom raspoloženju. Ne kaže se džabe naš humor znači primenjivati samo kod nas ako želiš da uspe.Šta sad, već se mrak približava rešim da se vratim na onaj parking.Medjutim nikako da nadjem taj put kojim sam sišao.Stignem do autoputa nekim putevima ali su to sve prolazi ispod koji se zemljanim putem nastavljaju u brdo možda u njive.U jednom od tih pokušaja stade pored mene neki pik ap u njemu vozač stariji plavokos ne liči na turčina, preko pedeset .S desne strane na nečemu možda i u njegovoj ruci više nisam siguran pivo što za njih nije baš karakteristično.Izlazi objašnjava mi da taj put nije za mene što jei meni jasno.Objašnjava mi da je vozač kamiona i da zna našu zemlju naveo Ljubljanu izgleda da skoro nije bio.Pokazuje rukom da se vratim ima kružni tok pa levo ,desno i iza svake promene pravca potpomaže mi ubjašnjenje sa "davaj" i tako po davaj instrukcijama dodjem do onog prvog odvajanja za grad i parkinga sa koga je sve ovo i počelo.Dali sam ja uopšte ušao u grad Bolu ili sam se muvao po nekom predgradju ili selu koje je postalo predgradje ni sam ne znam. Spavaću na parkingu razmišljam još uvek nesiguran u ispravnost odluke.Gde postaviti šator gde su ljudi bezbednije mi je ali to je baš blizu restorana najuriće me možda neki bodi gardovi ili šta ja znam već ko i odlučejem da to ipak bude malo po strani na ulasku parkinga.Polako montiram šator,razvlačim se gledam reakciju ljudi sa parkinga ali ne primećujem poglede u smislu šta bre ovaj ovde radi.Rastovarim stvari ubacim u šator i odem da se promuvam malo.Benzinska pumpa ogromna sa neznam koliko točećih mesta,unutra pristojno čista s obzirom na toliki tranzit naroda,pogled mi privlači prostorija u kojoj je neki uski lavabo ili kadica po celoj dužini prostorije ispred nje niska klupa i oni tu peru noge,do nje druga prostorija Turci sede obučeni nije donji veš a ni za napolje nisu, ne znam šta je možda neko kupatilo nije bilo kulturno da virim i treća prostorija isto tako obučen jedan sedi na nekom malom ćilimu,eto šta se sve na njihovim pumpana dešava. Ja inače imam problem sa snom i kad samo krevet promenim a uspavljivanje u šatoru ume da potraje .Kad sam konačno prevazišao sve automobile koji prolaze na dva metra od mene njihove farove koji me osvetljavaju kao na operacionom stolu i zaspao probudi me neki kamion.Ustvari kamion nisam čuo probudila me škripa pri otvaranju stranice kiper kamiona koji se parkirao blizu mene.Provirim kroz šator stranica otvorena i uz kamion prislonjene merdevine unutra cela dnevna soba,rasklopljen trosed dvosed familija spava verovatno se i vozaču pridremalo pa stao a merdevine sigurno za toalet pauzu ko hoće.Posle toga do jutra se nisam budio.Ujutru kuvam kafu i kada sam je popio vidim ide prema meni jedan Turčin iz familije koja se parkirala na dvadesetak metara od mene.Šta li sad ovaj hoće od mene mislim se dok mi nije prišao,on mi je ustvari doneo čaj. Vrativši im čašu zahvaljujem im se nude mi još jedan ja prihvatam ne žurim se čekam da mi jutarnje sunce osuši šator od vlage,a za doručak koji mi takodje nude zahvaljujem se ali ne prihvatam.Ovo je drugi plus za Turke prvi je onaj iz Istanbula. Posle drugok sipanja goriva vidim da mi se afrika bahati ovde po Turskoj gde je gorivo skupo ko vatra povećala potrošnju za litar,autoput više traka vožnja preko 120 do sto četrdeset i eto ti atak na moj skromni i restriktivno ograničeni budžet.Ali ajde pustio sam joj na volju. Danas relacija na kojoj ću voziti je Bolu -Samsun na Crnom moru udaljenost oko 500 km. Pogodite na poslednjoj slici ko nije Turčin. Možda bih trebao slike još malo da smanjim ?

Jedna za probu iz Kapadokije

U to vreme sam bio direktor Crvene Zastave u Boru

Pa ovako posle nekoliko dana. Pošto su se nekoliko godina svi u kući igrali sa mojim lap topom zaslužio je jedan servis mislim da je na #30000 km# .Vau ugradjen je Windovs 8 valjda, ja ni onaj prethodni 7 nisam potpuno savladao ali progres je u pitanju i tu nema mesta nikakvoj diskusiji.Zadnje pisanje od 3-4 sata sam uspešno obrisao,ali nije strašno prvi dan sam dva put omanuo što znači da napredujem,a pored ovolike podrške ne odustajem vala makar platio nekom da uradi Hvala na strplenju pišem dalje i postavljam u roku do kraja dana ili noći . I hvala na svoj tehničkoj pomoći koju ste mi pružili mislim da sada preinstaliran mora pristojno da se vlada.

Pa hvala" Bruno 68" na korisnim savetima

Bih ali neznam kako.I sinoćno pisanje mi se izgleda dok sam to pokušavao da uradim obrisalo.

Evo moj prvi putopis , vožnja do Kavkaza južnom obalom Crnog mora znači kroz Tursku sa namerom da se popnem što više na El brus ali bez pretenzije prema alpinizmu onako amaterski koliko sam se informisao moguće je do nekih 3500m od preko 55oo koliko je visok.Izmedju ostalog ideja za ovaj put mi je bilo otvaranje putničke kuće Kluba putnika u Tbilsiju Gruzija što mi je bila baza za izlete po Kavkazu. U početku je to trebalo da bude višečlana grupa ali sam vrlo brzo shvatio da ću biti sam što mi nije bio problem jel sam u prethodnih par gadina sam sam vozio kroz Albaniju od Ulcinja do Grčke,kroz Bugarsku u Tursku do Galipolja i Troje i nekoliko puta Romuniju Transalpina Transfagarašan ,Konstanca i Delta dunava.Ustvari moja prvobitna ideja je bila krug oko Crnog mora ali mi iz raznih razloga nije se ostvarilo. Planirani termin za polazak na ovaj put ozbiljno je ugrozila vremenska prognoza koju nisam blagovremeno pratio,u smislu kiše oluje i svih onih prošlogodišnjih vremenskih neprilika.Put pomeren na nekoliko dana pre planiranog roka umesto opuštenog i neometanog pripremanja sa svim onim vašarom od stvari po kući (žena sa ostalim članovima na moru) pretvorilo se u frku u jednom danu.Subota je bila mislim 26.juli 2014g. kada sam morao da izvadim zeleni karton,putno osiguranje,učlanjivanje u AMS Srbije,da se setim da dokupim sve što mi nedostaje i spakujem sve to na motor i pobegnem na jedan dan pre kiše.Motor je ranije pripremljen ustvari on je kod mene uvek pripremljen. Jutro 27.07. oko 5 sati stojim pored motora i razmišljam kiša nit pada nit ne pada šta da radim izgleda da je nevreme poranilo nebo crno kao u najgorim jesenjim mesecima.Oblačim svečano odelo za te prilike i krećem iz Bora preko Knjaževca i Pirota za Bugarsku..Negde ispred Knjaževca Minićevo je mesto to što bi se nazvalo kišom posustaje i ja skidam kišno odelo.U lokalnoj kafani ispijam drugu kafu sa vlasnikom Ratkom koji je ujedno i potpredsednik lokalnog moto kluba Ložači Minićevo čiji sam i ja svojevremeno član bio.Klubska kuća Ložača je lepo sredjena pa su njihove često organizovane žurke rado posećene.Nadalje put me vodi kako mi to u kraju zovemo preko Kalne pun krivina ali i lošeg asfalta osim prelepe prirode ništa posebno za ovu priču mada da napomenem sa njega je ispred Kalne odvajenje za skijalište na Staroj planinini kao i prelepo etno selo Srna.Granicu sa Bugarskom brzo sam prešao s obzirom da sam išao malo preko reda što mi niko nije zamerio.Sve do Sofije sam imao utisak da mi je kiša odmah iza ledja.Ispred Sofije sam skrenuo levo obilaznicom skretanje je preko kružnog toka u izgradnji,gužva nevidjena uzdužni kolotrazi do kolena, kolona kamiona u oba pravca katastrofa.Par puta sam stao da se osvežim i odmorim i sve do tamo negde oko Haskova gde sam sustigo kasnije se ispostavilo bračni par na V-stromu 1000 sa velikom nalepnicom HR na levom koferu što mi je odnekud bilo poznato.Nekolika puta smo se uzajamno preticali i pozdravljai sve dok nisam stao da sipam gorivo na nekoj pumpi i zatekao ih na istom poslu.Uljudno smo se pozdravili i predložili su mi da svratimo u neki usputni restoran . Super restoran u debeloj hladovini ogromnih lipa je ustvari i prelep gradski bazen sa kampom ujedno, odmah pored puta za Tursku granicu a mesto se zove Gradska gradina Harmanli taj kompleks je City Garden GPS lokacija N 41 55.697 E025*54,513' i ja ga od sveg srca preporučujem .Hrana odlična besplatni internet neograničeno,cena kampovanja 5 evra za noć.Gazda radio u Nemačkoj govori pet jezika izmedju ostalog perfektan srpski uslužan ljubazan bezkompromisno spreman da ostavi dobar utisak i on i kamp. Razjasnili smo i odakle mi je poznat motor, muž i žena iz Čakovca Hrvatska čije sam putopise po maloj aziji na onim hrvatskim moto forumima čitao i gutao i jednim delom su i krivci što i gajim afinitete prema tim destinacijama.Oni su produžili za Istanbul a ja se smestio u kampu gde sam zatekao dva Poljaka sa BMW-ima 1150 GS sa devojkama ili već ženama neznam.Tu je bio i jedan ludi Talijan sa nekim terencem koji kao ni on nije baš u cvetu mladosti a koji se kasnije u toku noći pod dejstvom alkohola prilično grubo svadjao sa svojom pratiljom doduše na engleskom pa sam po nešto i razumeo jel se to dešavalo na nekoliko metra od mog šatora.Otprilike on tako pijan hteo je negde kolima da ide a ona se nije slagala.Ujutro onako mamuran i pokiso molio me da i ja pogledam šta je sve oštetio na trapu a koliko sam ga razumeo gluvari po Bugarskoj celo leto nešto me je smarao sa nekom auto kartom da mi objasni odakle je ali sam se ja spremao za nastavak puta pa nisam imao mnogo vremena za konverzaciju. Detalji iz kampa i Poljaci koji su se malo razigrali. Sledeći dan,prelazak u Tursku destinacija mesto Bolu iza Istambula

Kad bregasta od juga 45 proradi u golfu tad će itaj tvoj od kineza u africi