Hvala nastavljam

Transalpina ili „Kraljevski put“ kako je meštani zovu,Transfagarašan ili „Čaušeskova ludost“ dva pojma za dve i iste ali i dve različite stvari,babe i žabe ili jedinstvena lepota.Istim ih čine Karpati na kojima se nalaze,slična nadmorska visina na koju se penju ,dva prelepa puta u mrtvoj trci za prefiks „naj“ a takodje i dva puta koja svaki ljubitelj prirodnih lepota mora da vidi i bajker da provoza. Jedan preseca planinu popreko, drugi ide planinskim vencem.Transalpinu pravili Rimljani a Transfagarašan Čaušesku.Kako su Rimljani u svoje vreme to uspeli da urade nije mi poznato,ali je poznato da uz velike troškove napore i ljudske žrtve Transfagarašan izgradjen sedamdesetih godina prošlog veka nakon Ruske vojne agresije na Čehoslovačku. Da li za vojne potrebe kako se tada pravdala izgradnja ili megalomanski porivi vlastodršca koštali su života 40 vojnika koji su učestvovali u izgradnji puta.Šteta je očigledno napravljena ali je iza nje ostalo mesto hodočašća za sve ljubitelje dva točka.Postoje nekoliko „Svetih“ mesta za bajkere u Evropi za mene su ova dva visoko u vrhu. Od Sibiu do Sugaga deli me oko 140 km.Do Sebeša je saobraćajom opterećeni tranzitni put koji se posle Deve račva u dva pravca za Temišvar ili Arad odnosno za Srbiju ili Madjarsku. Ja se u Sebešu odvajam na put 67c za Sugag ili Transalpinu. Transalpinu kao što sam već napisao napravili su još stari Rimljani, ide po vrhu tog dela južnih Karpata i svoju najveću visinu postiže na tački Urdele 2145m. n/v .Nemci su je za vreme II svetskog rata renovirali ,delom i asfaltirali.A sadašnle stanje puta odnosno kolovoza zahvaljuje radovima na njegovoj obnovi koji su počeli 2007god i još traju. Da nije bilo Transalpine nebi nastao ni Transfagarašan ? Neki teoretičari tvrde da je Čaušesku hteo da nadmaši Transalpinu praveći Transfagarašan.Nije nemoguće,ti komunistički imperatori na zalasku svojih karijera prkosili su i istoriji i bogu i zdravom razumu.U njegovo vreme zemlja čiji je život gradjana bio vrlo loš gradi drugu po veličini predsedničku palatu na svetu, odmah iza bele kuce u Americi. U izgradnji zvana „Kuća naroda“ progutala je tri miliona tona mermera i čak tri hiljade i petsto tona kristala kao i mnoge druge skupocene materijale. Tri jedinice ih dele u nadmorskoj visini, za 111m je Transalpina višlja od Transfagarašana. Vojni aspekt više nije prioritet,nekadašnje ratne strategije postepeno odlaze u istoriju a ratovi se sve više sele prema drugim dimenzijama. Transalpina ostaje kao večni spomenik ljudskih potreba,graditeljskih sposobnosti i na usluzi novim osvajačima na dva ili četiri točka sve jedno. Ulazim u Sugag vreme se dosta promenilo ,oblačno retka magla svi simptomi kiše su prisutni,ali na svu sreću kiše nema.S desne strane kompleks nekih pansiona ili bungalova .Na recepciji devojka cena kaže 80 leja,to je inače standardna cena dvokrevetne sobe pansiona tog nivoa.To je oko 20 evra možda malo manje.Ne uspevam u pokušaju da prepolovim cenu pošto sam sam, pa čak ni malo da umanjim.Vidim da je ona tu radnik bez ovlašćenja za umanjenje cene i produžavam dalje ka centru ako tako mogu da ga nazovem.Sugag je ustvari selo kroz koje prolazi tranzitni put Transalpina a levo i desno su kuće .Sugag je smešten u dolini okružen sa svih strana brdima i fino se smestio u tom prelepom okruženju.Sledeći pansion sa leve strane pristojna gradjevina, http://www.valea-frumoasei.ro/„ Lepa dolina“ na Srpskom. Unutra gospodja,gazdarica je izgleda. Cena isto kao i u prethodnom,muvam je tu uz upotrbu svog preostalog neistrošenog šarma. Put je potrajao pa su i ti ljudski resursi već na rezervi. Kažem da sam singl kao da ona to ne vidi i kažem da sam bajker i da bajkeri nemaju pare i da mogu da platim 40 lei.Dobro kaže može 50 lei ali kaži mi šta je to „Bajker“.............Penjem ove silne stvari kofere ,šator vreću ,imaju lep restoran kroz koji prolazim noseći stvari u sobu. Na meniju veliki izbor i ja tu prezalogajim nešto.Ispred restorana terasa kaznim svoj organizam sa jednim hladnim i rešim da se motorom malo promuvam po mestu.Na izlasku iz mesta levo odvaja se neki put uzan planinski provozao se malo po njemu. Posle vidim na karti da ide negde dalje u planine.Ničega tu interesantnog za mene nije bilo i nazad. Sa nekog sporednog puta oni kao sa njive što izlaze, neki moćan terenac pikap onako baš gabaritan izlazi. U njemu ljudi primećujem vični lovu ali im se oružje ne vidi .Pod tim „Vični lovu“ podrazumevam lovokradice.Ne gledam mnogo u njihovom pravcu idem svojim putem i gledam svoja posla.U takvim situacijama nema mesta prevelikoj radoznalosti .Vreme i dalje tmurno.Takvo vreme i mrak zatiče.Mučim se oko kuće da bezbedno smestim motor i da ga od kiše sklonim jer je očekujem.Soba lepa čista uredna. Cele noći me povremeno dobovanje ne jake kiše po okapnicama budilo,brinem šta me sutra čeka.Karpati,hirovita planina, poznati po vremenskim ćudima.Da li je sutra nastavak sa lepom završnicom puta ili odustajanje i povratak. Znam ljude koji su u Julu mesecu odustajali zbog vremenskih neprilika,jer se zbog tumaranja po gustoj magli ne dolazi na Transalpinu. Ovde neke sile povremeno požele da ignorišu naš kalendar i našu predstavu o redosledu godišnjih doba pa može da vam se u sred leta desi prava zima.Toga sam se cele noći pribojavao pa sam bio više budan nego u snu. Jutro ne donosi optimizam,oblačno, barice na ulici kao svedoci noćne kiše.Šta li je tek u planini gore,pogled u tom pravcu me ne uveseljava.Ne žurim se sa polaskom čekam da razvoj dana i vreme učine nešto. To je jedino što mogu.Kasnije nego obično nastavljam putovanje idem ususret tim oblacima koje odavde vidim..... Za sada je sve ok, stanje ni bolje ni gore nego na mestu polaska Na 17 km od Sugaga jezero. Suranea, glečersko jezero .Poribljeno pastrmkom. Za nju idealni uslovi. .Dvadeset kilometara dalje istim putem sledeće ne znam više koje po redu jezero.Veće dosta od prethodnog zove se Lacul Oasa .Akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama kao i prethodno.S druge strane jezera nalazi se veoma cenjen manastir.U njemu svake godine rumunska Pravoslavna crkva organizuje studentski kamp u kome studenti uz meditaciju i molitvu šire svoja saznanja o hristu i pravoslavlju,dominantnoj veri u Rumuniji. O očuvanju duhovnih vrednosti u Rumuniji moglo bi mnogo toga da se napiše a i nauči od njih. Nevoljno pravim po neku sliku.Vreme me ne čini raspoloženim. Kao i jezero pored koga prolazim nalazim sa na 1255 m. n/v,dalje istim putem idem još 20 km do mesta Obrasija lotrului.To ja za mene i kraj puta kojim sam prošle godine prošao. Dalje od tog mesta počinje deo Transalpine o kome maštamo,što ne umanjuje vrednost i do sada predjenog puta.Loše vreme je uticalo ustvari više pretnja i očekivanje lošeg vremena nisu stvorili uslove za opširnije opise i neku fotografiju više.Raskrsnica put levo vodi prema mestu Brezoi na 60km koje sam već opisao a odatle ko gde želi. Desno, Ranca i Novaci što nas interesuje a još malo tim putem pa je odvajanje za Petrosan iz koga dalje desno ide Deva a iza nje desno Temišvar ili Arad a levo prema Turn severinu i Kladovu.Držim se svog pravca Transalpine i puta 67C. Odmah po skretanju neki čudan kamp. Trust mozgova na letnjoj nastavi I kao u svakodnevnom životu: "Uvek neko mora da se izdvaja iz društva" Sa zvonom oko vrata ili je sklon ekcesima, mislim gubljenju ili je vodja čije se zvono prati Evo gde idem,prema prevoju a izgleda i prema magli Fotografije...koje izabrati od bezbroj uradjenih Transalpinu opsedaju brojni turisti,Rumuna ima najviše Nekoliko trenutaka kasnije Šta kažete za asfalt...još miriše,biće tu i signalizacija. Obaveštenje o nacionalnom parku,njenim stanovnicima i merama za očuvanje Planina potsiče apetit I nastavljam prema vrhu prevoja Ispred samog vrha prevoja sam. Ovo sada moram da postavim.Tekst mi je u wordu ali mi je juče pao sistem pa su mi se slike sve obrisale a njihovo ponovo učitavanje je dosadno i oduzima dosta vremana

Ova Rumunija je malo "izlizana" tema ,mada je moja ruta izašla iz uobičajenih destinacija , trudim se u opisima da predstavim i neke druge stvari u Rumuniji.Ustvari i ja ja sam se izlizao od ovolikog pisanja.

Još neka slika sa Transfagarašana za rastanak Nastavljam dalje prema svom odredištu.Sledeći deo mog puta je Transalpina,namera mi je da prenoćim u Sibiu ili Sebešu. Prethodne 2012 god. već sam prošao ovim putem ali bez Crnog mora i Delte dunava. Namera mi je bila da iz Rumunije predjem u Madjarsku pa sam zato obišao samo pola Transalpine i to onaj deo koji je manje atraktivan . Obârşia Lotrului, je mesto gde sam na Transalpini skrenuo desno ,na sever pravcem za Madjarsku.Iz Curtea de arges sam krenuo i neznam kako prevideo i promašio skretanje za Brezoi.Tek kad sam video da mi se nešto odužilo putovanje stanem ispred prve table za naseljeno mesto da proverim šta radim.To malo mesto na karti nisam uspeo da pronaadjem selo neko verovatno više i ne pamtim kako se zove.S druge strane puta na pedesetak metara od mene nekoliko čoveka ,čekaju nešto a u medjuvremenu takodje na nekoj udaljenosti staje kamion i neka žena izlazi iz njega.Podjem sa kartom prema njoj da se informišem a oni što stoje dobacuju nešto prosto da kažem zajebavaju.Ukapiram kome se obraćam i napuštam poprište dogadjaja,devojku prepuštam sledećem kamionu koji će da naidje i nazad u pravcu kojim sam došao.Sumrak je, mrak samo što nije vozim očekujući tablu Brezoi.Konačno i ona.Mrak je već apsolutno osvojio situaciju.Stanem na tu raskrsnicu,mrak apsolutni raskrsnica neosvetljena,pravo ispred preko raskrsnice policija zaustavlja po svom izboru neka vozila tako što pored policajca sa onom tablicom pali i rotaciju,povremeno iz nekog razoga i one njihove sirene.Levo od mene preko puta kafana.Neka dreka pijano to sve i razuzdano i u kafani i ispred nje.Razmišljam i treznima sa motorom skrećem pažnju a za pijane sam verovatno kao magnet.Desno gde bih trebao da idem znam da je planinčina, bez ikakve informacije stojim promatram situaciju.Obraćam pažnju na vozila koja skreću.Da li ima i putničkih ili samo oni kamioni za prevoz drva.Razmišljam se šta da radim.Tu je i neka pumpa benzinska možda i na njoj da zanoćim ne svidja mi se situacija.Vidim i poneko putničko vozilo da skreće a vidim i svetla neka pa odlučim da podjem prema tom planinskom kraju i izvidim situaciju.Nisam ni išao mnogo daleko i sreća s desne strane "Pansion" Ramona se zove https://www.google.com/maps/place/Pensiunea+Ramona/@45.3298437,24.2689014,15z/data=!4m7!1m4!3m3!1s0x474db76b1a0accd3:0x648f1765cc7a3835,super.Gazdaok dečko lako se dogovorismo da ja tu prenoćim.Cena je bila oko 10 ili 12 e.Ustvari to je mesto Brezoi koje sam i tražio. Dok sam se raspremao i raspitivao gde je najsigurnije motor da parkiram ,čovek iza mojih ledja na srpskom mi se obraća.Otkud bre ti ovde iz Srbije da se sretnemo.Ma nije Srbin, čovek je Turčin kaže da on zna bugarski i to ti je isto još je rekao da ako zapne nešto može da mi pomogne oko prevoda.Ponudio mi je da parkiram motor pa će on kombijem da ga zagradi.Za tu uslugu sam se zahvalio ali nisam to prihvatio jer nekad umem baš rano da se probudim i da krenem dalje.Tu u razgovoru Turčin reče da pravi večeru pa poziva i mene. Za večeru svakom po jedna pastrmka i ogromna salata.Tri turčina ja gazda pansiona i njegov otac. Nudim ih pićem, pivom da se revanširam neće posle nekog vremena ponovo, odbijaju, ne piju.Izgleda da mi da ti Turci uopšte ne piju primetio sam to i u Turskoj.Turčin u razgovoru hvali gazdu da je super ,dobar,pošten takav je utisak i na mene ostavio.Turčin neki biznis planira pilanu mislim da pravi i kaže da tu godinama dolazi sve kod ovog gazde.U neko vreme dodje Rumun 35,40 godina možda visok jak krupan tako,iposle malo vremena ispod jakne vadi jednu mušku cipelu novu ,kao zazire od mene iz ponašanja bih rekao i priča nešto njima na rumunskom.Turčin mi prevede da im on nudi da proda i kaže da ima neku veću količinu da ne nagadjam 300 možda i više pari.Ustvari to je pokraden ili opljačkan ceo kamion a moždai ono kao kola skinuto sa osiguranja ne znam al je neki opasan kriminalni tip ne samo po izgledu već očigledno i u praksi. Ujutro ustajem rano i pravac prema Transalpini.Put lep planinsko okruženje kroz koje se prolazi po neka mala smetnja na putu koja samo upotpunjuje sliku ovih predela Do raskrsnice još 22km Asfalt ko da juče stavljen crn ko zift lepi gume možeš da radiš u vožnji šta ti padne na pamet i kilometrima nigde žive duše,kao da je napravljen samo za jednu osobu u ovom slučaju za mena takav je osećaj.Tom nesvakidašnjem osećanju dosta doprinosi za mene najlepši mesec jeseni ,septembar.Temperatura prava onako taman kako treba U Rumuniji se dosta gradi ,investira U puteve naročito ali i u ostale objekte naročito za zimski turizam. Iz gradilišta prosto zrači organizovanost ne vidi se tu ono razvlačenje koje je zaostalo iz socijalizma.Da li su Rumuni evoluirali ili to stranci rade? Medjutim vidi se da Rumunija napreduje.Napredak je očigledan. Prolazim pored velike vode ,jezero Lacual Vidra.NJegova brana i hidroelektrana druga po veličini u Rumuniji posle Djerdapa.Put vijuga obalom 8 km.dugog jezera.Površina jezera je preko hiljadu hektara i nalazi se na 1289m n/v To je ogromno jezero sa velikim brojem pritoka i čitavim sistemom za akumulaciju vode. Stižem do raskrsnice na Transalpini ,levo Novaci desno Sebeš.Pošto mi je namera odlazak u Madjarsku skrećem desno pravac Sebeš i na dalje.Do Sebeša planinski put,očekivanih atrakcija nema,ostale su u delu kojim ovog puta ne idem.Pored još dva neka jezara sam prošao ali bez zadržavanja.Tamo se atraktivnost tih lepih jezera,reka i voda uopšte gubi jer ih ima svuda,pa više i ne skreću tolko pažnju.Osim lepe prirode koja se vidi u prvih desetak kilometra to isto se proteže u nedogled celim putem sve do Sugaga. Posle njega put već postepeno gubi taj osećaj da se vozi po planini i ako je i dalje okruženje planinsko.Draži Transalpine nisam doživeo mada je vožnja planinskim putevima uvek atrakcija sama za sebe.Eto i razloga da ponovo dodjem. Za Madjarsku na kraju nisam otišao.Toliko me je ubio vetar na putu iza Sebeša možda i od Deve ne znam, da sam brzinu povremeno spuštao i na 50 km na sat.Put prometan ali dvosmerni i ne mnogo širok pa se na nekim mestima pravila i kolona iza mene.Nisam dozvoljavao kamionima da me pretiču baš kad i kako oni žele .Totalno smoren kasno uveče stigao sam u Beograd posle predjenih 620km. Ovog puta sam na popravnom. Transalpinu želim da doživim u svoj njenoj veličini pa sam tako ovaj put i isplanirao.Želim da je prodjem od Sebeša do mesta Novaci,zatim Targu Jiu i dalje. Na ulazu u Sibiu benzinska pumpa,neki motorista na njoj,stanem da se kod njega informišem oko prenoćišta.Rumunski bajkeri su predusretljivi nije im teško da te motorom odvedu i do mesta. Izmedju Sibiu-a i Sebeša on mi predlaže da prespavam u seocetu Sugag.Kaže da tu ima veliki izbor prenoćišta i da nije skupo što ja prihvatam i današnju vožnju završavam dolaskom u Sugag.

Hvala srrdjan!!

Curtea De Arges,Srpski restoran, gazda Janković.Tu sam i prošle godine prenoćio kao i većina bajkera iz Srbije pa i iz ex Yugoslavije koji prolaze ovim putevima.Jankovića nisam zatekao ali me žena koja radi prepoznala i lako dogovorismo oko cene.Moj stalni problem cene za prenoćište je taj, što sam zauzimam dvokrevetnu sobu,oni uvek nastoje da mi naplate celu a ja pola pa gde se nadjemo. Ovog puta sam rešio da obidjem crkvu u sklopu manastira Curtea de Arges.Crkva slovi za jednu od najstarijih u Vlaškoj oblasti a jedno vreme je bila i episkopska.Curtea de Arges je jedno vreme bio prestonica Vlaške.Crkva,verovatno renovirana u skorije vreme jer sva blista.Interesantan stil gradnje,sav kitnjast prepun lepih detalja ostavlja utisak da ktitor na njoj nije štedeo,sve na njoj odaje takav utisak.Unutra je puna prelepih ikona u ulju radjenih.Nisam bio siguran da je dozvoljeno slikati.Inače kao i za neke druge gradjevine iz tih vremena postoji mit da su danju zidali a nešto je noću to rušilo.Prevazišli su problem kad su nesrećnu ženu glavnog majstora čuvenog Manola zazdali u zidine crkve.Inače ktitor je bio Negoje Basarab.U njoj počivaju zemni ostaci mnogih ličnosti važnih za rumunsku istoriju a i majka naše kraljice Marije Karadjordjević. Slike iznad su iz 2012-te god. Imalo bi tu o tom manastiru i crkvi još dosta stvari da se napiše ali da ne gnjavim mnogo ograničiću se na ovome. Šta napisati i koju sliku Transfagarašana postaviti a da to već nije uradjeno.Skrenuti pažnju čitalaca pored Engleza Džeremi Klarksona,Hamonda i Džemsa Meja iz "Top gir-a" pa do najmaštovitijih putopisaca sa "našeg"sajta je težak zadatak.Ali svako to svojim očima gleda pa i svaki putopis može na svoj način da bude interesantan. Ulazim polako u planinske predele iz ravnice Putem s relativno brzo stiže do jezera Vidraru.Ostaje iza nas pravi dvorac Grofa Drakule za čije razgledanje je potrebno savladati 1480 stepenika.On se uočava pored puta ali odaje utisak zapuštenosti.Možda i nije ali 1480 stepenika jeste. Iza jedne krivine....Veliki vodja Zaštita od odrona pretpostavljam a voda sa svih strana.Prepuni su šume i vode ima za celu Evropu Mislim da su svi upoznatisa činjenicom da ovaj put ima izvesna ograničenja.Otvoren je samo nekoliko letnjih meseci zbog vremenskih prilika odnosno neprilika.Moje opredeljenje za obilazak je Septembar mesec. Nije nikakva "Dojava " u pitanju već što sam 2012-te imao lepo vreme pa evo i sada imam tu sreću.Zna ovde u sred Jula meseca magla ,kiša i nevreme da onemoguće prelazak i da se putnici vrate nazad.Za preventivu na vrhu postoje web.cam.pa se može videti vreme pre polaska.Postoji takodje zabrana i noćne vožnje pretpostavljam da im je dosadilo da traže neodgovorne i neozbiljne turiste po prostranstvima Fagaraš planine. Brana jezera Lake Vidraru kažu jedinstvena.Obično su brane konkavnog oblika preme akumulaciji,ovde je u obliku slova "S"i u tome se ogleda izuzetnost njenog tehničkog rešenja.Tu neki štandovi za prodaju svega i svačega obično nepotrebnog.U jednom momentu neko mi se obraća na srpskom dobar dan reče i još nešto neznam.Otkud rekoh u ovoj vuko...... neko iz Srbije.Ko kaže iz Srbije....Da ne prepričavam razgovor.Čovek je Francuz,vozač u penziji dolazio je često vozeći nešto za Srbiju pa je naučio srpski jezik.Pričao je svojima kod kuće o Transfagarašanu pa je na kraju kupio terenca neki manji u njega stavio unuku i najboljeg prijatelja i sa njima prolazi ovim lepim predelima.Više puta smo se preticali obilazili i medjusobno pozdravljali.Nisam nažalost napravio fotografiju sa njima. Koliko je visoka brana ne znam ali ona bela tačka na dnu je auto. Uspon prema vrhu i prve lepe serpentine Još uvek sam na južnoj strani Tunel sa gvozdenim vratima na vrhu.Čuo sam negde da ih zimi ne zaključavaju nego ih zavare.To je neprovereno. I evo "Autlet-a" Afrku sam častio sa presvlakom za sic od "Ovce" Put za gorski biser Balea lac I Balea Lac Levo od motela uzvišenje sa koga se prave lepe slike severne strane Transfagarašana pa se i ja sa ostalim narodom penjem radi fotografisanja. Možda bi trebalo videti i iz vazduha Sa Rumunom koga sam smarao da me slika

Tih sto i nešto kilometra od Rišnova do Kurtea de Arges vodi me preko mesta Bran.Bran je čuven kao mesto u kome se nalazi zamak grofa Drakule. Tu zabludu kao i mnoge druge lansirala je filmska industrija.U zamku je sniman film o Drakuli pa su filmsku popularnost iskoristili naslednici Habzburga kojima je gradjevina vraćena postupkom restitucije.Sada se pronosi informacija da žele da ga prodaju.Inače zamak vuče Nemačko poreklo napravili su ga Saksonci iz Brašova tadašnjeg Kronstadst-a i oko njega je vremenom i nastalo mesto Bran Natpis na zidu piše o nekom od brojnih renoviranja Koja mu je prvobitna namena bila jasno je kada se baci pogled sa jednog od mnogobrojnih prozora.Pored njega je bilo nemoguće proći bez znanja i dozvole posednika klancem koji spaja Transilvaniju i Vlašku.I tako je krenula naplata drumarine ili carine. Eksponati u samom zamku su više poreklom rumunske kraljevske porodice nego grofa Drakule. Simbol pravosudja,terazije,s jedne strane dobra dela s druge težina prekršaja,razlika u težini značila je i razliku izmedju života i smrti Slika sa sudjenja, eksponat u zamku Bunar dubok 57m. koji je obezbedjivao autonomiju u slučaju duže opsade U skorijoj istoriji bila je omiljeno mesto boravka kraljice Marije od Edinburga za nas važne kao majke naše bivše kraljice Marije Karadjordjević. Isprepletanost interesa i porodičnih odnosa kraljevskih porodica formiraju dobar deo istorije a Rumunija sa očuvanim spomenicima iz tih vremena omogućava nam da uživo doživimo deo te istorije .Slika ovog zamka verovatno niko nije željan na ovom forumu pa sam se ograničio samo na ovih nekoliko. Inače Rumunija je oduvek pod jakim uticajem Nemačke a u rivalstvu sa Madjarskom.Postoje sedam grada i Rumuniji koje su Saksonci napravili.Brojne gradjevine i arhitektonska rešenja su svedoci njihovog prisustva kroz istoriju.I sadašnji predsednik Rumunije je Nemac ,Klaus Joanis. Nastavljam putem bez plaćanja drumarine. Prelazim "Granicu" Transilvanije i Vlaške na putu za Curtea de Arges i sutrašnji pohod na krivine planine Fagaraš.

Hvala i vama na podršci

Deltu Dunava ostavljam njenim stanovnicima svakog u svom poslu I posle doručka koji su vredne ruke spremile spremam se za nastavak puta Još dok sam u Tulči bio gazdarica pansiona mi je objašnjavala o nekom moto skupu u Tulči u Nedelju.Zamolim Djodja da proveri misleći da je to narednoj nedelji.Provera je utvrdjeno da je skup održan ustvari prethodne nedelje a da je naredne nedelje moto skup u Brašovu.Odlučim da ga posetim i napustim Deltu.Djordje mi daje instrukcije da ne idam preko Tulče zbog gužve na trajektu već preko Braile.Napomenuo mi je još da bi bilo vrlo interesantno videti „Blatne vulkane“ Blatni vulkani se nalaze na mom putu prema Brašovu pored mesta Buzau a tačna lokacija je Berca Blatni vulkani.Tačna putanja do Brašova je na karti ispod. Već dobro poznatim putem prema Tulči ispred koje skrećem levo prema Braili i trajektu koji će me prebaciti dalje preko Dunava.Kilometraža nije velika oko 400 km pa omogućava opuštenu vožnju. U Braili na parkingu za ukrcaj nije nema velike gužve,čak i manje od kapaciteta trajekta.Po njegovom dolasku uz vešte instrukcija posade ukrcavanje kratko traje i krećemo na drugu stranu Dunava.Tu se već neki rukavac spaja sa Dunavom Nekoliko trajekta vrši prevoz Tu se ujedno sa Dunavom neki rukavac spaja A evo i Afrike Pristajanje po redu I Braila Braila, po izlasku sa ferija putokaz za Buzau.Brailu ne posećujem vozim dalje,tek sam na početku današnjeg puta i ne zastajkuje mi se nigde.Planiram da prvo stajanje i odmor bude u Berci kod vulkana do koje ima oko 140 km.Do Berče put ništa posebno i zaboravio sam kako izgleda ništa mi nije skrenulo pažnju. Tih petnaestak kilometra od Berče do vulkana nešto mi se odužilo.Put dosta uzan,asfalt osrednji nije loš,brda izmedju kojih prolazim gola.Ustvari to je predeo prelaska Karpata u niziju.I iza jedne krivine nailazim na jedan neasfaltirani parking,montažna baraka kapija i ulaz na vulkane.Krupan „bradonja“ prodaje ulaznice,zamolim ga da mi pripazi motor i ulazim na područje vulkana. Očekivao sam nešto veće grandioznije da je priroda napravila.Ti blatni vulkani za koje prvi put u životu čujem da postoje su minijature u odnosu na moje očekivanje.Predeo kao na nekoj drugoj planeti,kupe tih vulkana,teren bez ikakve vegetacile verovatno je sumpor iz utrobre zemlje zaslužan za to mada se njegov miris ne oseća.Ili smo mi iz Bora postali rezistentni na sumpor. Službeno lice usmerava kretanje turista da bi se sačuval tragovi i sadržina tog blata u prirodnom obliku.Turisti kao i svuda obilaze slikaju,radoznaliji zavirujui vrebaju šansu da uslikaju klobuk blata koji prave gasovi pre nego što se rasprsne.Vulkani ne iziskuje neko duže razgledanje i zadržavanje.Evo uspeo sam da uhvatim taj klobuk koji gasovi prave. Na parkingu pored motora pristigli Slovenci sa „Kamperima“ četri vozila pa se napravila mala gužva.U produžetku puta postoji restoran sa lepom baštom ,veliki parking i tu ima dosta naroda. Nastavljam put dalje prema Brašovu.Sledeće mesto pre Brašova Intorsura Buzaului.Mesto s kojim se priroda malo poigrala. Zbog svog položaja u planinskom okruženju ,važi za najhladniji grad u Rumuniji. Svake godine beleži najnižu temperaturu u zemlji , -42 C stepena je čak dostigo neke godine.Na ulazu u mesto parkirani motoristi i ja zastanem i pitam za moto skup.Kažu da je moto klub iz Brašova organizator ali skup se održava u Rišnovu u podnožju čuvenog skijaškog centra Pojana Brašov. Dolazak u Rišnev ,to je malo mesto,lokaciju moto skupa ne treba mnogo tražiti,grad okupiran motorima i bajkerima. Ulazim na skup na ulazu uobičajeni doček, ulaznica koju nisam hteo da uzmem dok ne vidim oko smeštaja.Predlažu šator tu u kampu , planina hladno je. Mali bungalovi u kampu zauzeti. Pojavi se jedna devojka koja se oduševila što idem sa Delte kaže da je tamo rodjena.S nekim dečkom na motoru povedu ma nazad u grad da mi reše prenoćište u nekom pansionu.Vlasnik ne baš mnogo pričljiv i ljubazan.Stariji Rumun koji još nije izašao iz socijalizma ili već neznam čega ima sobu ali cena dosta visoka nema nameru da čini ustupke. Rumunka okreće telefone i nadje nekog prijatelja da podelimo dvokrevetnu sobu,sam nisam nameravao da je uzmem i platim. Mislio sam da produžim dalje meni ti skupovi ne znače nešto ali me ipak interesovalo kako to izgleda u Rumuniji.Moj „Cimer“ mi objašnjava da motore ne vozi već da se spušta ili leti paraglajderom.Paraglajdere sam i ja usput vidjao kako kruže iznad moje glave.Malo sredjivanje u sobi na skup. Po izlasku iz pansiona slikam naziv u slučaju da se u povratku zamrsim pa ne mogu da pronadjem Baš je on"Folea" Stigo na moto skup već je mrak , kakvi mi ovo baloni po slici.Muzika sa razglasa pivo se toči veselje na sve strane.Nema neke bitnije razlike izmedju njihovog i ovih koji se kod nas organizuju. U prolazu vidim Rumunku pita jel sve Ok. Ako neko misli da oni u nečemu zaostaju za nama u zabludi je.Dobra muzika dobre mašine,lepe i doterane devojke čine ovaj skup dobrom zabavom.U neko vreme, kasnije, muzika je ubrzala ritam skupiše se svi oko već poredjane gomile drva koja se pretvorila u ogromnu logorsku vatru i uz muziku sa razglasa svi su pevali neke njima poznate pesme.Već je bilo kasno i to je otprilike bio vrhunac zabave. Bilo je tu slobodnijeg ponašanja pojedinaca pod dejstvom alkohola ali sve u granicama i u nijednom trenutku ničije ponašanje nije bilo ni blizu incidenta. Želim posebno da naglasim da nije bilo "Paljenja guma",pucanja iz auspuha i divljanja motorima izostali su svi ukrasi i scenski nastupi koji uveličavaju moto skupove.Iza od logorske vatre osvetljenog kruga i iza naroda koji je oko vatre poredjan jedan par se zaneo i svašta bezobrazno radio ne obazirući se na narod a ni narod se na njih nije obazirao.Da li su možda samo prvi bili u drugom poluvremanu zabave nisam sačekao da vidim bio sam umoran i otišao sam na spavanje. Ujutru ponovo sam došao u kamp.Već su počeli lenjo da se izvlače iz šatora sa vidnim tragovima burno provedene noći,sinoćnu gužvu ispred šanka zamenila je gužva ispred česme za vodu.Poneko je već pakovao stvari ali je većina još uvek bila u horizontali.Po danu to ovako izgleda Američka krstarica http://www.victorymotorcycles.com/en-us/customize Inače organizator skupa je moto klubhttp://www.kronstadtbikers.ro/noutatii na you tube ima dosta snimka sa tog skupa iz 2013god,a Kronstadt je inače izvorni nemački naziv za Brašov.Nemci su ga kao i još šest gradova u Rumuniji i napravili. Od motora na skupu preovladavali su Čoperi. od krstarice Viktorije i Harlija do svih mogućih Japanskih modela u čoper varijanti.Nekoliko rumunskih bajkera primetno po stajlingu više liče na američke bajkere nego sami američki bajkeri, ta tendencija je prisutna kod svih samo koliko kome finansije dozvoljavaju.Firmirane kožne jakne,kožne pantalone one američke kaubojske čizme sa štiklom šimi ali ništa jeftino agresivan kvalitet.Rese na njima i na motorima gde god je predvidjeno na ručicama sicu i rol barovi opleteni kožom.Kacige normalno mat crne SS varijanta i naočare "Red baron"stil.A Harli jedan, ja mislim da je u njega ugurana vrednost još jednog Harlija nema stvari kola nije zamenjena custom varijantom.Medjutim osećalo se,da ne ostavlja utisak koji su vlasnici želeli i pored skupocenosti svega nije se nekako uklapalo u ličnost vlasnika,bez obzira što su se oni ponosno šepurilli sa svim tim na sebi i na motoru.Mnogo vremena će trebati da se deca komunizma preobrate u zapadne hohštaplere.Treba biti umeren u kindjurenju, ponekad ume da bude tanka linija izmedju "Marlboro mena" i šabana. Ostavljam privremeno motoskup i bajkere i idem da obidjem Pojanu Brašov.Čuveni i veliki Rumunski ski centar. Savremena žičara Moderni hoteli i neobična stara drvena crkva U povratku u Rišnev nameravao sam da obidjem zamak/tvrdjavu koja dominira iznad grada. Pošto nisu dozvolili motorom do nje a za pešaka mi se učinilo malo dalje pa sam odustao Dana s nastavljam put,planiram da stignem u Curtea de Arges i sutra na Transfagarašan, pa se ovde ne zadržavam više. Napuštam pansion i mog vrlog gazdu Palim za Curtea de Arges preko mesta Bran

Šta si ti uradio čoveče, nemam reči

Neka te sreća prati.

Dan sunčan vedar sa blagim vetrom kao stvoren za doživljaj koji me danas očekuje.Dan zbog koga sam i prevalio ovoliki put.Dan izlaska na vodu i obilaska delte.Vlasnik i vozač čamca opušteno pije kafu u društvu naše male gazdarice I ja isto opušteno cupkam pored motora i čekam da popije kafu i krene Do marine gde mu inače stoji čamac u gomili ostalih čamaca idemo mojim motorom nekoliko kilometara daleko. Čamac je plastični oko 5 m.dužine onako širok stabilan , motor Honda od 30ks i vozać oko 45god.rekao bih 180cm.visok Čamaca nebrojeno i s jedne i druge strane kanala.Taksi stanica i polazno mesto sa ovog dela Dunava Prolazimo pored nje i pravac po gorivo,pumpa je na vodi Tu je i šef koji nadgleda promet I krećemo,saobraćaj je živ. Čamci svih veličina oblika i boja Čaušesku je često dolazio na deltu bio je zaraženi lovac i ribolovac i upravo prolazimo pored njegove bivše ribarske i lovačke kuće. Kod njega je i naš Josip Broz Tito dolazio u lov ali ne na ptice u delti,na Karpatma na medvede koje je Čaušesku razmnočio u velikom broju.Po ugledu na njega nikle su brojne ribarske kućice od originalnih i jeftinih do skupih i preglomaznih koje su promašile temu i zaboravile prvobitnu namenu. Meni draže one u kojima su ribolovci Odavde su mnoga jata divljih plovki zavijena u crno.Prštalo je tu perje koliko vidim na sve strane Vanbrodski motor od 90 konja je za poštovanje ali ovde ne ostavlja neki utisak,brojni su bolidi sa uparenim od po150 pa i 200konja. Malo prirodne lepote, "Amazonija" na Balkanu Sportski ribolovci u akciji Lokvanja ko u botaničkoj bašti Ptice u begu Alasi na radnom mestu I njihovi alati sa bezbroj imena...npr "Bubnjevi" Jata divljih plovki Na otvorenom smo pa su i talasi malo veći,opet sam u bezuspešnom pokušaju snimanja neke ptice Za ozbiljnije snimanje ptica na delti potrebna je dobra tehnika,poznavanje terena,strpljenje pomalo sreće a i mirna ruka. Sve te osobine poseduje vlasnik kampa George Valcu čije slike postavljam a ja od jurnjave za pticama odustajem Velike grupe turista iz Engleske,Nemačke,Italije,Madjarskei rusije dolaze u Deltu Dunava u potrazi za lepotama prirode i vodenim avanturama.Nemci su čak organizovali regatu i čamcima na vesla putuju od izvora do Delte Dunava učestvuje čak 150 kajakaša na putu koji traje preko dva meseca.Na vodenim prostranstvima,stepskom priobalju ili obalama obraslim gustim ševarom i trskom doživljavaju svoje avanture za pamćenje.Do pre 20 godina delta je bila prava divljina u koju ni najodvažniji nisu smeli da zalaze.Pirati iz bajki ovde su bili stvarnost pa je ne mali broj brodova osetio njihovu surovst.Danas preko Rumunskih agencija ovde dolazi veliki broj gostiju čija je želja da vide kako nestaje lepi plavi Dunav u Talasima Crnog mora.Svojim tokom od zapada prema istoku u dužini od 2850km skuplja tokove manjih reka,rečica i potoka iz deset država. Mislim da je 2010-ta godina bila. Sa drugarima, sam bio gost našeg prijatelja bajkera u Šveningen-Filingenu u Nemačkoj. Jedan od izleta koji nam je bio upriličen je bio i poseta Švarcvaldu i njegovoj najvećoj atrkciji glečerskom jezeru Titize.U blizini jezera nalazi se gradić Donauešingen poznat kao mesto gde nastaje Dunav.Izvorom je proglašen kružni bazen petnaestak metra u prečniku oko kojeg je plato takodje kružnog oblika za posetioce, a po ivici tog platoa takodje u krug poredjane pojedinačne kamene/mernerne table sa nazivima svih država kroz koje dunav prolazi.A Dunav,faktički nastaje nekoliko kilometra niže pri spajanju dve planinske rečice Breg i Brigah.Silno vreme sam danas utrošio da pronadjem na kompjuteru i nekim fleš memorijama fotografije sa izvora Dunava ali bez uspeha.Na kraju sam našao na CD-u ali moj DVD to ne otvara tražiću pomoć sa strane.Više od polovine teritorije delte je netaknuta priroda.Hilade rukavaca ,jezera,plivajućih ostrva,nepregledne rečne šume i ogromne površine pod ševarom i trskom sačinjava deltu Dunava. Ne postoji čovek na svetu koji je video celu Deltu Dunava pa je uz veliku zahvalnost Djordju i njegovom gostu koji su mi omogućili ovaj nezaboravan doživljaj zadovoljan do sada vidjenim napuštam pun lepih utisaka. 2009god. je bila.Izvor Dunava,Nemačka Švarcvald,rešio sam fotografije. Od ovo malo vode ovolki Dunav da naprave...to samo Švabe mogu Sa našim domaćinima.Iza su table sa imenima država kroz koje Dunav prolazi.

Iskreno , ne poznajem puno PRAVIH bajkera, mozda samo jednog ...Mi koji predjemo do 10.000 ili 15.000 km za godinu i imamo posao i porodicu ne mozemo nikako da se ubrajamo u PRAVE bajkere. Ja sam svoj prvi veliki motor kupio 2000 godine i od tada sam ih promijenio par. Imao sam veliku pauzu sto se voznje motora tice , jer zbog sitnog kvara na Apriliji Pegaso nijesam ni vozio. Taj sam motor na kraju poklonio pa kupio Yamahu i prije par godina Hondu . Znam za ljude koji su kupili motor 2010 godine i presli do sad 90.000 km . To su PRAVI bajkeri .PRAVI bajker stalno vozi, razmislja samo o motoru i to je stil i nacin zivota . Za to treba vremena, puno novca, zdravlja da se ne skidas sa motora , itd.Ako se PRAVI bajker moze tako definisati . Ja sam OBICAN bajker, skijas, snowboarder, volim i alpinizam i time sam se bavio par godina, imam ogromno dvoriste o kojem stalno treba voditi racuna... tako da moj hobi nije samo motor i nemam vremena samo za motor . Moram to slobodno vrijeme koje imam podijeliti na sve ovo sto sam nabrojao . Naravno tu je i porodica , koja zahtijeva paznju i brigu.... i da ne nabrajam sto jos mene OBICNOG bajkera dijeli od PRAVOG bajkera . Mikeli,ako se "Ribolovcem" naziva onaj ko jednom nedljno ide u ribolov,"Lovcem" takodje neko ko povremeno odlazi u lov što nebi ti bio "bajker".Mi tu reč "Bajker" stavljamo na pijedstal nečega i svako ima svoje tumačenje a prema Oksfordskom rečniku i prvobitnoj definiciji nema tu superlativa vrlo prizemana definicija,: "Motociklista, posebno onaj koji je član neke bande, osoba sa dugom kosom i prljavim farmericama".da dodam ništa lepo.Motori zna se otvoreni,čoperi ništa manje od 1200 kubika u USA Harli ništa Japan,u evropi može i Japan ali čoperi velike kubikaže. Po novoj malo ublažena ali u osnovi slična:" bajker - motociklista, posebno onaj koji je član bande ili grupe." Tako kaže Oksfordski rečnik i Engleski jezik koji je tu reč izmislio E sad mi puni romantike čoperi ,vetar u kosi,ovo,ono i to je lepo, na tome treba i da se zadržimo a američke bajkere da ostavimo u svom svetu i u filmovima koje snimaju Amerikanci. Putopis ti je super slika se ni" National Georaphic" nebi postideo,nego šta je sledeće u planu, proleće stiže...poz. E da dodam i ovo, ti strani bajkeri uglavnom po klubskim kućama vitlaju,"of the parties to the parties" godišnje ne predju ni 5000km,drugojačije je to sve

Savladana donekle veština postavljanja Google Maps.To bi trebalo bi da unapredi putopis.Postavlena mapa je dosadašnja putanja kretanja.Inače bez karte dale kretanje po delti teško bi se objasnilo. Osim mene u kampu je još jedan stariji bračni par i jedan solo gospodin.Sinoć smo sedeli svi zajedno u društvu.Bračni par se spremao za ribolov ujutru a Djordje je i meni nudio pribor pošto sam mu demonstrirao sinoć neke „cake“ sa naših voda i pokazao par čvorova koje nije znao.Reče da za to neko jezero pored sela ne treba dozvola a peca se karaš.A mene takva vrsta ribolova ne interesuje.Ja više jurim grabljivice na varalicu.Zato sam odlučio da motorom obidjem malo okolinu,van asfaltnih puteva,bez nekog plana.To su putevi kojih nema na karti pored nekih jezera ili bara ne znam šta je pa evo krećem sa periferije pored vode. Čamci ne liče na naše dunavske više oblikom podsećaju na morske.Generacije i generacije su stotinama godina usavršavali oblik svojih plovila da bi došli do najidealnijih oblika za svoje uslove.Njihovi su primetno dublji zbog većih talasa po kojima voze a i šiljat pramac i „V“ korito na talasima imaju bolji učinak od naših „Šiklji“ i „Apatinaca“ koji dominiraju našim Dunavom.Ovaj na slici se baš dobro tovari. Veliko jato nekih belih ptica daleko ispred mene se dizalo i opet sletalo na vodu a ja zaludan ko malo dete uživao da ih podižem iz vode i jurim za njima.Naročito su interesantne one Liske i Gnjurci koji na izgled trapavo trče po površini da bi u sledećem momentu zaronili i izgubili se ispod površine vode. Dok na kraju nisu odletele daleko,prema drugoj obali i van mog dometa Sinoć mi je Djordje objasnio da u blizini ima tvrdjava koja dominira krajem i na karti pokazao kojim putem se stiže do nje.Ustvari pitao sam ga za neko uzvišenje sa koga mogu da slikam jer su mi drugari od kuće tražili malo pregledniju sliku delte na kojoj se vidi delta sa neke višlje pozicije.Uzvišenje i tvdjava na njoj su u mesti Enisala (Safari village)Evo je karta puta koji mi je nacrtao. Uporno kucam na G. maps Enisala a karta ide do Sarichioi,prihvatam........ Nisam nameravao danas tim putem da idem ali mi je ubrzo dosadilo da se u ovom delu vozim,pa sam odlučio da po Djoletovoj putanji napravim izlet do Enisale. Put za Enisalu ide prema mestu i istoimenom jezeru Babadag. Babadag je inače na granici stepskog područja na severu, tipičnom za deltu i gustih šuma u kojoj stoletna stabla zakonom zaštićena pružaju utočište brojnim životinjskim vrstama.Pripada okrugu Tulče od koje je udaljen 35km.Kroz Babadag sam u dolasku prošao a jezero s desna strane jedva da sam i primetio.Inače mesto pod imenom Babadag se osim u Rumuniji nalazi i u planinskom delu jugozapadne Turske.Pa je i ime ovog Rumuniji očigledno Turskog porekla.Babadag je poznat i po tome što ima veliki vojni poligon za obuku vojske i smatra se da je sa 270 km kvadratnih površine najveći i najmodernji u evropi.Počele su i amerčke snage tu da treniraju kao početak integracije Rumunije u NATO.Ko zna šta je sve bilo upereno u mene dok sam špartao tim prostorma,mada moj anti radar sistem nije signalizirao ništa čak ni onog nevidljivog a ni ja pošten da budem ništa nisam primetio što asocira na vojsku.Pretpostavljam da je to severno od mesta i puta E87/22 kojim sam došao iz Konstance do Tulče.U maju 2014-te održana je trening vežba u kojoj su učestvovali Rumuni,Bugari,Jermeni i Makedonci i Amerikanci kao instruktori.Da ne upadnem u zamku odavanja vojnih tajni,vratiću se svom motoru i vožnji. Predloženom putanjom krećem prema Enisali,put je prilično prav sa ponekom blagom krivinom i gde god se pogleda vode,bare jezera šta li već tu sve ima.Kažu da postoje jezera u koja još nije kročio čovek.Suvozemno uz pamćenje nekog orijentira i može samostalno da se istražuje,ali vodena prostranstva koja ujedno umeju da zarastu u ševar i trsku,obilaze se samo sa dobrim poznavaocima terena.U jednom delu s desne strane uočavam elektro vetrenjaču,dok stajem, zapažam i drugu,treću.Ustvari tu ih je dosta,vetro park. Znatiželja prevladjuje, odvajanje sa puta i idem prema njima. Sad je jasnije i u vezi onog vetra u dolasku.Pa da lepo se kaže "Vetro park" Vraćam se na put i dalje putem prolazim kroz Agighiol. Tu je raskrsnica, desno je Tulča.Stao sam na česmu i neka žena koja prodaje voće pridje i dade mi jednu jabuku.Ova sa šeširom. Na izlasku iz Enisala tvrdjava i brdo sa koga bi trebao neki vidik da se pruži Evo je tvrdjava. I u malo lepšem dekoru,sa modernim "ratnicima" Sa tvrdjave neka slika ali od ozbiljnije panorame delte nema ništa sve je u približno istoj ravni.Za vožnju je prijatno ali za fotografije panorame delte nedovoljno. Neke terasaste poloprivredne površine Vidi se malo i delta ustvari jezero Razim na delti S raznih strana sam pokušavao i pentrao se po zidinama ali nisam nagradjen rezultato Enisala je mesto za polazak mnogih safarija po Delti.U popularnim turističkim mesecima ovde se cela Evropa sjati aima i zbog čega. Foto safari, lov , ribolov , treking.Dosta je zastupljeno posmatranje i fotografisanje ptica a kraljevi delte su jata pelikana.Osim trekinga tu su motocikli ,kvadovi,moćni terenci ,čamci jahte ,brodovi pa i na konjima.Pretpostavljam da su sledeći baloni kao u Kapadokiji.Ustvari teško ovde je manje ili više vetar uglavnom prisutan.Za ljubitelje prirode,motora,terenca................ ovo je raj na zemlji.Zbog ovoga se dolazi na Deltu Dunava.Zato da ne kvarim utisak o ovom kraju postaviću nekoliko probranih sajtova koji to o čemu sam pričao prezentuju profesionalno. Pa evo prvog linka i uživajte u slikama. http://safari.ro/enisala-moto-adventure/ EMA ,Enisala moto adventure.“Organizacija koja promoviše duh slobode i zadovoljstva vožnjom motora u prirodi“. I njihova Facebook strana. https://www.facebook.com/pages/EMA-Enisala-Moto-Adventure/168333193188129 Ova sam morao...sa EMA sajta Ovo je off road,da Kako onda nazvati ovo ili tek ovo Eto to je Enisala "Safari selo" .Svakako treba obići i provozati krivine planine Fagaraš.U abecedi moto turizma zauzimaju za mene "A" poziciju iz više razloga, ali se ne treba samo na tome zadržati.Rumunija je prelepa zemlja puna prirodnih lepota, kontrasti i za nas" bajkere" neotkrivenih destinacija. "Vožnja kroz Rumuniju je kao putovanje kroz vreme od predela koji kao da su ostali u pedesetim godinama prošlog veka pa do najmodernijih destinacija . (Mamaja ). Za sutra Djordje mi je obećao vožnju čamcem po Delti Dunava sa njegovim gostom koji ima tu u marini svoj čamac. Dogovor je da mu sipam samo gorivo u motor.Inače ovde me je Djordje prihvatio na svoj kazan hranim se kod njih ustvari sa njima oni nemaju restoran nego što spreme za sebe i ja jedem. .

Evo dodatka uz moj putopis. Ovo je put kojim sam se kretao iz Srbije do Gruzije,pošto se razlikuju postaviću i povratnu kartu kretanja Da evo i povratnog pravca,ne znam samo što kod učitavanja pravca od Jedrena do Istambula ne ide pravo nego stalno beži na jug, a u povratku od Bugarske granice beži gore na sever prema Burgasu pa se vraća na pravac

Društvo ne smeta ali teško je naći ortaka u malom mestu za ovakva putovanja ,kod nekih je star motor drugi ističu problem finansija.....Ljudi kao da ne žele to da rade. Ja nemam problem ni sam a vozio sam i u društvu.Mada na putu na dugim turama voze uglavnom singl, bar ljudi koje sam ja sretao.

U povratku kroz selo vidim onog vlasnika kampa i on me začudjenim pogledom isprati u smislu odakle ovaj kad je otišao iz mesta , bez javljanja produžim u Tulču po stvari.U Tulči gazdi kažem da napuštam sobu , njemu vidim nije pravo zna da ostajem neko vreme,slaba mu popunjenost.Pakujem stvari , na motor pa napuštam Tulču i pravac „Delta“. Tulča po mnogo čemu zaslužuje naziv centra Delte Dunava.Osnovana kao luka u davna vremena na sedam brežuljaka poput Rima, sa kojih se lako kontrolisalo njeno močvarno okruženje.Nalazi se u oblasti Dobrudža.Polazna je tačka za mnoge organizovane ekspedicije u drugoj po veličini Evropskoj delti,kao i svetski priznatom biodiverzitetu koji sa preko 5500 vrsta flore i faune zauzima treće mesto na svetskoj lestvici, ispred mnogo poznatijih kao što je Arhipelag Galapagos u Ekvatoru i Veliki greben u Australiji. Prva je Delta Volge široka tada 120km.Kažem tada, zbog velikog nanosa mulja u deltama i velike vremenske distance pa je ta veličina relativna.Deltu Volge sam obišao davne inflatorne 93’ g. Nažalost ne motorom, preko agencije,Kon Tiki po izuzetno pristupačnoj ceni.To je bila tek druga godina tog programa pa je verovatno na cenu uticao i reklamni faktor.Moja žena je maher da nadje te povoljne cene aranžmana i u tome je i ostala a ja, ja sam se motorom odmetnuo na neku drugu stranu.Njoj miliji zapad a meni ove istočne vukojebine.Uostalom to je prirodno njoj je ćale bio bankar meni oficir.Sin je porastao pa joj pravi društvo ali neće to još dugo trajati, brzo raste.Odoh malo od teme ali čim se žene umešaju tu nastane konfuzija. Konstantin Fedjin se zvao brod kojim smo išli veliki,preko 100m i 4 ili 5 nivoa.Odmah su nam rekli da je vojna disciplina na brodu, nema demokratije(neznam dali je baš ta reč, ona je kasnije izmišljena ali u tom smisu) i da je kapetan broda apsolutni gospodar svega. Na brodu je bio nekadašnji čuveni pevač Zlatko Golubović direktni suparnik Djordja Marjanovića i po broju fanovau u tadašnjem SSSR-u apsolutni gospodar scene,pokojna glumica Tatjana Lukjanova sedela za našim stolom, Titova unuka Zlatica Broz.....U 5h ujutru budjenje, ptičica peva na razglasu melodiju koja me vraća u najranije detinjstvo a razmenjenih 100 dolara jedva potroših za tih 15 dana...... Sveto,Delta Dunava je tema..... Da,Tulča je smeštena na levoj obali kanala Sv.George koji se na nekoliko kilometara uzvodno izdvaja iz Dunava koji je tu i prirodna granica sa Ukrainom.Nažalost u tom delu suvozemni granični prelaz prema Ukraini ne postoji,jedini je preko Moldavije za čiju vizu treba aplicirati u Bukureštu zbog tih nekoliko kilometra ili stotina metra.Vodeni granični prelaz da postoji ,tu u Tulči.Tulča je osim nabrojanog i kulturni centar sa svojim muzičkim festivalima u prvo vreme nacionalni da bi se to kasnije promenilo.O Tulči bi moglo još mnogo šta da se napiše ali idem da ne izgubim prenoćište. Primećujem da ulica sa onim krupnim kamenom kao podlogom nije slučajna tu gde sam je sinoć zatekao,dosta ih je i u gradu,baš su rasprostranjene.Afrika to pedantno prelazi sa puno pažnje prema vozaču. Afrika mi je drugi enduro motor koji posedujem i koji vozim.Pre toga sam imao Apriliu Pegaso 650.Sa mojom tadašnjom malo povećanom težinom kad sednem na nju samo mi štop lampa viri iz dupeta,mala mi je za jedan broj treba mi motor u veličini XXXL.Volim velike motore.U medjuvremenu sam kupio „Harlija“ Dyna super glide cystom (FHDC komercijalna oznaka modela ,eto otkrih tajnu ) a Aprilija se prodala.Volim čopere ali ne podržavaju moje potrebe gde ja volim oni ne vole.Pa je sada i on na oglasu. Od kada sam kupio Afriku zadnje tri godine ga skoro i ne vozim.I tako da ne smaram čitajući na ovom sajtu zaključim Afrika,sve moje uslove ispunjava,volim period kad su se stvari pravile od gvoždja i da traju.Znam da ima plastiku ali i bez nje ide.Na odluku su uticale mnoge stranice napisane na ovom sajtu,pogotovu administratora Lalajka. Nova tehnika je ok, za mene.Ali kad ne mogu da vidim to što radi kad ne radi kako radi onda ne umem ni da popravim da me dovuče do kuće.Malo sam zastareo izgleda.Voziti motor samo u dometu Wi-fi ................. Tulča,napuštam je i polako prema Murgihiolu i delti. Put prema i kroz deltu su uglavnom pravi bez većih krivina a asfalt na glavnim pravcima perfektan.uz put još neka slika kanala Sv.Georgije I eto me u Murgihiolu u Džordžovom kampu u kome me dočekuje pirat nije Lipovljanski iz Černe vode ruskog porekla, o njima ću kasnije ovo je domaći iz Murgihiola,prelepa i simpatična ćerkica mog domaćina,koja se samo trudila da me šarmira šeširom i Štrumfovima Svo vreme sam pod prenoćištem smatrao kampovanje a Djodje sobu,tako da je to ispalo još bolje nego što sam mislio.To popodne sam malo prošetao pešaka po mestu,video i onog za prethodno kampovanje muvao me da me vozi čamcem po delti dunava,odbio sam ga nisam hteo s njim višta ništa da imam.Ta vožnja turista po delti im je glavni biznis cena je u grupi najmanje četvoro 25e. A singl 75e. Za vožnju od dva sata.Ne možeš da prodješ ulicom da nekoliko ne zaustavi i nudi te usluge dosadni su mi malo.Na kraju sam da bi ih odbio nudio njima vožnju motorom za pare. Iz zezanja nacrtao i napisao tu u kafani na kartonu cenovnik krug oko sela 5e. slikanje pored motora 1e. na motoru 2e.Ugodno veče sam proveo u kafani i kasnije u krugu Georgijeve porodice uz kafu i priču.

E pa sve pamtiš svaka čast na memoriji.Hvala na komplimentima.Taj S&W jeste bio legendarni 686 model imao malo dužu cev za nošenje 4" prodao sam ga još tada i kupio Sturm Ruger 357 mag kraća cev 2 1/2" isto nerdjajući, model je"Police service six",još ga čuvam.Sada,kako je zabranjeno nošenje voleo bih više da mi je on ostao.

Ujutu,polazim plan je da obidjem Konstancu i Mamaju.Konstanca velika luka na Crnom moru.Kombinacija biznisa i turizama.Kao najbliža Ukraini i Rusiji preko nje se obavlja veliki promet raznih vrsta roba.Bosfor takodje nije mnogo udaljen.Bezbroj ogromnih lučkih dizalica vrši pretovar u vagone i kamione.U gradu se nalazi i veliko brodogradilište.Blizina Dunava kao i kanal od Konstance do Dunava omogućava i rečni transport, tako da kroz Konstancu nesmetano cirkulišu sve vrste prevoza.Železnicom i autoputem je na dalje povezana sa Bukureštom i kontinentalnim delom zemlje. Ovako jak industrijski imidž nije smetao da se paralelno sa industrijom razvija turizam.Mesto poseduje dosta veoma modernih i lepih hotela. Mamaja,malo mesto koje je usled širenja Konstance spojeno uz nju.Mamaja je ustvari prevlaka izmedju Crnog mora i jezera Sautghiol.U Mamaji prvenstveno letuju stranci sredjena je skoro do perfekcije, kao Azurna obala i puna je mladih.Dosta su tu pokupovali i uložili stranci.Prepuna leti zimi je skoro potpuno prazna.Ima fenomenalan akva park i sve moguće i nemoguće sadržaje koji prate turizam.Plaža je nešto što se retko vidja dugačka preko 15km i široka oko 50m sa finim peskom.Prelepo i preskupo tako bih definisao Mamaju.Najveći hendikep i Mamaje i Konstance je ustvari i suština na kojoj počiva njihov turizam, more.Crno more je dosta specifično u odnosu na druga koja poznajem.Voda sa nedovoljnim salinitetom ,plićak u nedogled,bliže obali trava a iza trave haraju meduze i po meni najveći problem, vetar.Sa tim stalno prisutnim crnomorskim vetrom susretao sam se i u Bugarskoj ali u mnogo blažem obimu. Danas ovaj ovde i dali samo danas, ne znam kojom brzinom je duvao da je motor jednostavno bilo nemoguće voziti.U jednom momentu je tako grunuo na mene da me je izbacio s puta.Na par mesta sam stao da snimim te talase i nešto interesantno,uzgred promenio i baterije na aparatu i odustao od obilaska po takvom vremenu. Pored kampa neki restoran dosta veliki ali skoro prazan u koji svraćam.Naručim rumunsko nacionalno jelo "Ciorba de burta" ili u prevodu čorba od iznutrica.Serviraju se barena tanka creva i preliju nekom čorbom kao od kiselog mleka.Ukusno jelo probao sam ga i ranije.Pošto od morskih radosti a i od obične šetnje nema ništa odlučim pravac Tulča, Delta Dunava.Popakujem po tom vetru šator i stvari i na sever preko Babadaga u Tulču na delti Dunava putem E 87 .Od Tulče me deli oko 130km.Put negde loš negde nije loš.I tamo gde nije dobar moja Afrika se ne buni a ni ja jer ne osećam posledice. Ali vetar, još sada natovaren tu nema nikakve pomoći mislim da ustvari tu Afrika odmaže kao svi oklopljeni motori.Vozio sam čopera po vetru nije se ovako ponašao otvoren motor nema taj problem.Mislim da na pravcu vozim iskošen pod uglom i to donekle i nije problem.Problem nastaje kad nešto veće u mimoilaženju, kamion preseče tu neprirodno stvorenu ravnotežu.Jedino rešenje je bilo smanjenje brzine čak i na 30-40 km/h.,tako da su se tih stotinak kilometra vožnje baš odužili. Isti problem sam i mao i juče prilikom dolaska u Konstancu poslednjih stotinak možda i više kilometra.Predeli ravničarski vidi se poljoprivredna orijentacija teoretska ali ne primenjena na terenu.Sve je zapušteno i zaraslo.Valjda je to danak ulaska u Evropsku uniju.Neretko se vide neke hale velike konstrukcije ali sve odaje utisak zapuštenosti ništa nisam primetio da radi,sve je to ustvari za staro gvoždje. I da se ne mučim dalje da opisujem ništa ,do Tulče neću imati memorisku karticu za aparat pa ni slike,kartica mi ostala kući u lap topu, od vetra sa strane i ne gledam samo pravo jedva čekam da stignem i da se ovo mučenje od vožnje završi.Dakle Tulča na samom ulasku u grad vidim neku prodavnicu tehničke robe i pravac po memorisku karticu, od 8 GB najveću uzimam,gledam jednu lampu ona za na čelo "Energizer" lepa al mi skupa oko 15e.Karticu u aparat i pravac u grad na konak mrak je pa nema slikanja.Jedan,drugi,treći hotel sve skupo ne uklapa mi se u biznis plan.Stao opet ispred nekog hotela,recepcionarka stoji ispred,kaže da jeftinije neću naći to su cene,izgleda da sam tu već bio.Setim se GPS-a i one opcije "Tačke interesa" na njemu i moje proverene devize što dalje od centra jeftinije je, bar je tako u svakom normalnom gradu. Prikačim spasioca na struju, nemam nosač a i ne koristim ga osim u gradovima kad se zagubim ili za ove situacije i izaberem nešto onako na sreću.Suflira mi "Nataša"levo desno ajd sad pravo, sve po gradu.Naidjem na neki uspon sa čudnom podlogom od rečnog kamena onako krupnog ko manje glavice kupusa,ali već pri kraju puta.Odmah iza tug uspona na GPS-u ona zastavica ,tu smo na cilju.Privatna kuća ali veća neznam gde da udjem,vidim gde je svetlo uz stepenice i ko u dnevnu sobu da sam direktno ušao.Sede dva čoveka gledaju tevu i s jednim od njih dogovorim oko cene i smeštaja.Cena mi visoka ali nemam izbora prihvatam mučenik šta da radim.Smestim se onako smoren i direkt krevet . Ujutru ne budim se rano kao po običaju smoren od jučerašnje vožnje, izadjem napolje lep dan sunce,samo jesen ume da bude tako lepa Septembar je.Motor na svom mestu.Već sam informisan da sobu imam do 12h.Treba naći prenoćište sa povoljnijom cenom ostaću neki dan.Već sam gledao po karti malo.Zagazio bih u deltu Tulča je lepo mesto svašta tu ima da se vidi ali mene interesuje doživljaj Delte Dunava i odlučujem za Murgihiol dokle je najdalje moguć suvozemni pristup a duboko je u delti.Stvari ostale u sobi motor rasterećen vreme prekrasno malo mi motor leteo bih. Idem pored južnog kraka Dunava, Sv.Djordje se zove,to je jedan od tri kraka Dunava ostala dva su Cxilia i Sulina.Uz tu Sulinu svašta ima. Sv.Djordje je dugačak 64km i maksimalno širok oko 550m I evo mene na mestu o kome sam čitao i maštao, Delta Dunava ,Afrika i ja i ribolovci levo na slici. Od Tulče prema Murgiholu gde sam se uputio prvo mesto na koje sam naišao je Nufaru to je ustvari manji grad.Sledeća je Mahmudia u koju svraćam Mahmudija je selo na samoj obali reke.Malo po površini ali vrlo uredno.U samom centru kao ukras nalazi se lep hotel sa četiri zvezdice zove se Mon Jardin.U samom mestu ima više privatnih smeštaja i dobrih restorana.Ovde je turizam ozbiljno shvaćen sve mu je podredjeno i on se stalno unapredjuje Hotel Mon Jardin slika sa njihovog sajta Putem koji se polako odvaja od kanala St.George produžavam u Murgihiol gde sam se i uputio.Sledeće mesto na ovom kanalu je selo St.Djordje ali do njega nema suvozemnog pristupa,samo rečni i ono je s druge leve strane kanala na samom ulivu Dunava u Crno more. Ispred Murgihiola ubode me nešto u vrat odmah ispod kacige, osica verovatno nije bilo žaoke.Mene često ujedaju pčele i osice.Volim da vozim čopera sa otvoreno kacigom pa sam im na izvolte.Bilo šta hladno sprečava otok a kod alergičnih posledice su vrlo dramatične i brze gledao sam jednod svog prijatelj kojom brzinom posle uboda nastupaju posledice .Srećom bili smo u gradu i bolnica nije bila daleko.Rezistentni/otporni na ubod je trenutno stanje koje u svakom momentu može da se promeni da dobije onaj predznak "Ne" ispred zato je potrebno biti preventivan. I dok sam držao flašu hladne vode na ubod da mi vreme ne teče uzalud,napravim ovaj "English breakfast" under the open sky resort, na samoj ivici puta pored neke česme. Ulazak u selo velika reklama "Camping" eto srećnog čoveka pomislih,300m.levopiše na njoj.Udjem u dvorište baba neka nezna da bekne ništa ali mi pokazuje rukom da sačekam neko će da dodje.Dok čekam vidim na nekoj tabli cenovnik kampovanje ,šator vozilo tu sve nabrojano pošteno i javno.Dodje babin sin,ja baba ona mi možda generacija a možda i mladja sa tim sa sela se ne zna.Uglavnom mesta nema za sutra sve rezervisano dolaze Nemci sa deset kampusa ali kaže malo na niže ima njegov prijatelj isto kamp i objašnjava mi gde je.Podjem na tamo eto ga taj dotrčao zaustavlja me.Jel ima mesta pitam ima cena,kaže ima internet ja opet cena on ima ovo ono lopuža obična opet cena ona što sam video kod prethodnog puta tri ide na moju neinformisanost.Tu se mi mačevasmo oko cene i prihvatim ja neku višlju od one što sam video.Kažem mu da idem po stvari u Tulču pa ću doći.Okrenem motor i pravac Tulča.Posle predjenih možda 10 km razmišljam po malo besan na vlasnika kampa pa ja nisam ni ušao u mesto on tu prvi dočekuje i muljari.Okrenem motor i nazad u Murgihiol prolazim pored njegovog kampa nema ga ne vidim ga prolazim kroz mesto ono je malo ni nalik Mahmudiji pravo selo kao ova naša.Već na kraju na izlazu vidim opet reklamu za kamp .U pozadini gazda George to mi jedina njegova slika,napravljena je kasnije ne pri dolasku U dvorištu čovek ne trza se mnogo zbog mene gledam ga kako nešto radi i ne prekida.Tek kad je završio to što radi došao je do mene.Ima li mesta za nćenje ,ima kaže cena reče nešto u lejima i dok sam ja u sebi preračunavao u evre kaže sedam evra.Dobro pomislim ok isto mu ponovim da idem po stvari. I pravac Tulča.

Završna reč Na ovom putu sam proveo ukupno 21 dan od toga je sama vožnja trajala 10, dana a u mestu, Tbilisiju 7 i Kapadokiji 4 dana.Ukupno predjena kilometraža po satu na motoru 5 850 km.Prosečna potrošnja bi trebalo da je nešto malo ispod 6l/100km.Da nisam po Turskoj i autoputevima vozio brže nego inače što vozim bilo bi ispod 5,5 na šta sam navikao.Na ovom putu sam imao samo jedno prenoćište u motelu.Ostala prenoćišta su bila kampovi,parkinzi i Putnička kuća u Tbilisiju.Što se ishrane tiče pare nisu trošene po restoranima,zbog mog redukovanog načina ishrane, tako da mislim da ovo može da se izvede sa cca 1000e.Ja tačnu računicu nemam ali znam da mi je mnogo manje od iznosa koji sam davao za cigarete dok ih nisam ostavio pre tri godine.Za svako sledeće putovanje zakunem se da sve račune sačuvam i nikad to ne uradim.Ovog puta sam račune za gorivo čuvao u providnom delu tank torbe.Jednom prilikom nisam zatvorio rajsferšlus i vetar mi u vožnji sve račune razvejao po putu. Lična oprema. Poneo sam klasično moto odelo sa zimskim ulošcima,kožnu moto jaknu onu "rokersku",dva para pantalona tipa militari sa kargo džepovima, nekoliko majci kao i čarape i donji veš. Nosio sam i dve kacige jedna je ona džet, ne dam pare za flip-ap dva para rukavica leto,zima ,Magnum čizme i plitke patike,jadranke i da odelo za vožnju po kiši koju srećom skoro da nisam imao. Pribor za ličnu higijenu, uvek se izradim kod tečnog sapuna uzmem sa onim automatom za doziranje pa mi balavi u kesi usput. Od lekova,Brufen,aktivni ugljen i još jedan lek protiv dijareje,antialergik tablete kod ujeda insekta,andol,penicilinska mast ,jekoderm,alkohhol i kesa sa svim onim stvarima iz prve pomoći. Za kampovanje, Šator za dve osobe,dušek 1/1,vojna vreća čaršav i vojno šatorsko krilo,sekira,vojni ašov,nekoliko vrste kanapa. I najvažnije,za motor,Fabrička garnitura alata,male gedore,nekoliko šrafcigera,još jedne špicangle krive,dva pajsera/montirača za gume od 0,5m,obe unutrašnje + 2 spreja (jedan je načet kad mi se na 140 izbušila prednja na autoputu kod Velike Plane tamo gde je onaj Mc' Donalds) pumpa nožna mala po kvalitetu jednokratna,gar. za krpljenje guma,probna lampa ,unimer,žice nekoliko vrsta sa i bez izolacije,produžni kablovi pravljeni od 2,5 kvadrata žice, silikonski ne zauzimaju mesto,kanister 5l ,crevo 3m,lepljiva 50mm i izolir taka.Lanac običan deblji i katanac da zavaram mafiju, 357mag sam zaboravio kod kuće da kad smo kod toga i sprej. Delovi.El.pumpa za gorivo stara ali ispravna zamenio sam je vakumskom Mikuni,sajle,kvačila i jedna za gas ona što vuče,ručice/poluge, kočnice i kvačila,sprej za lanac ,stara četkica za zube za pranje lanca.Ključ za točak zadnji, okasto okasti ravan stalno je pričvršćen pvc vezicama ili žicom na maticu osovine zad.točka. Evo nadjoh neku sliku gde se vidi kako taj ključ stoji na svom mestu. Svećice nisam šta će joj ima 4,bobine isto.Regler nemam rezervni kažu da je Joškin pouzdan,razmišljao o ležajevima točka pa ni njih nisam nabavio. Kurči se samo Sveto traži djavola.Skoro mi sa E-bay de.oteo neko CDI ispred nosa bio je po ceni od199e. polovan,250 bi mi izašao preko ovih što donose.Ostala još dva za RD 04 jedan od 299 i od 399e. isto polovni.To bi trebalo da imam i pored sve hvale za Joškin regler, možda još jedan isto njegov.Malo sam opušteniji oko reglera jer sam mu rešio konačno hladjenje.Tu na forumima sam čitao da zbog lošeg kontakta regler se greje....Imam drugojačije iskustvo.Kontakte sam i lemio i preko buksni i sve moguće spojeve probao .Topio je čak i žice one tri iz alternatora.Rešio sam hladjenje reglera i taj problem nemam više pa sam zato malo opuštenije išao bez rezervnog.Skinuo sam onaj nosač kofera pozadi,došo do blatobrana ispod onog crnogi isekao otvor veličine reglera s donlje strane blatobrana stavio al.hladnjak,preko njega termo pastu,zatim regler, zavrtnji, malo silikon ono odozgo sve vratio na mesto i regler hladan ko "Zagorka" pivo u bugarskom kampu.Ako nekog interesuje kad budem rasturao mogu slike da postavim.Lanac sam promenio na početku sezone a gume pre polaska tako da imam sigurno za još jednu ovakvu vožnju. Sve to je stalo u tri kofera i jednu vojnu torbu a višak preko nje osiguran gumenom mrežom ali ne onom za motore nego malo većom i jačom .Zadnji kofer je od 33l Kapa i dva bočna kineza od 43l za svaki slučaj osigurani španelima do sada bespotrebno drže se dobro. SLEDEĆI PUT OBAVEZNO REZERVNI KLJUČEVI OD MOTORA. Na putu možda uvek zatreba još nešto. Ovako opremljen mislim da sam spreman za uobičajene situacije koje mogu da predvidim i donekle nepredvidjene,kad budem brinuo i preko toga značiće da sam baš ostario, sedeću kući i čitaću tudje lepe putopise. Nadam se da sam sa ovim mojim prvim putopisom u životu zaradio bar prelaznu ocenu..Sa svom pažnjom sam čitao putopise sa ovog sajta iz njih crpeo inspiraciju za svoja putovanja, pa mislim da bi sebično bilo da sam sve ovo zadržao samo za sebe a da makar deo ne vratim ovde.Već smo na pragu prvog prolećnog meseca imaću vremena da završim i drugi putopis iz Rumunije. iza toga lepo vreme i za sve nas neke druge aktivnosti. Iran mi je u mislima za ovu godinu ako karnet i viza ne pokvare planove ili mi ne padne na pamet nešto drugo. I za kraj putopisa საქართველო sakartvelo Gruzija Cappadocia ,Turkey

Povratak,današnjom vožnjom ne planiram dolazak u neko odredjeno mesto radi prenoćišta.Znam da ću prenoćiti na nekom od parkinka na poznatom autoputu,gde sam se već odomaćio i osećam se bezbedno. U pakovanju i premetanju po stvarima pronalazim i izgubljeni foto aparat.Borisu ne smem ni da kažem gde je bio,u torbici oko struka. Zeza me kaže sad snimaj stereo sa dva.Svako sa svojim mislima ja sa uspomenama Afrika sa stvarima i treba li da kažem pravac prema Ankari. Put šta znam protiču kilometri više i ne pamtim neke detalje.Ali nešto nisam u formi vrlo često stajem,vrtim se po parkinzima malo vode pa dalje teram . Na jednom od parkinga rešim neke poklone da kupim,ograničen smeštajni prostor,neke slatkiše.Udjem u market šta uzeti a da ne pogrešim Imaju oni vrlo ukusne stvari ali imaju i neke koje nisu baš pun pogodak za naš ukus.Sve mi privlači pažnju a ja zagledam ko kuću da kupujem. Tu u radnji upoznam neke momke znaju nešto malo engleski ali više imaju želju da pomognu i uz njihovu pomoć izaberem neke poklone. I ajd' na čaj s njima Tu sa njima malo čaj zezanje, Nezir Aslan se zove iz Antalije.Objašnjava da leti u turizmu radi i zove me obavezno da dodjem napraviće mi kaže jeftino letovanje.Poklonim mu sa sajta Kluba putnika skinut Srpsko-Turski rečnik osnovnih pojmova,koji je on na licu mesta počeo da proučava. Dalje iza Ankare izlazim na put kojim sam već u dolasku vozio.Već je kasno popodne i tražim neki parking za prenoćište.Posle nekoliko odlučim na jednom da stanem i tu prenoćim Mislim da sam opet tu oko Bolua negde. Kamioni i kamiondžije pun parking.Stanem pored nekih i pitam da li mogu tu na parking da prenoćim i da postavim šator čisto da napravim kontakt. Postavim šator i dok sam raspremao motor zove me jedan od njih,već znam šta je čaj i klopa. Čaj popijem s njima a obilnu večeru sam pripremam Kažu da idu u Istanbul na utovar pa posle za Iran. Moj camping po dolasku U toku noći I ćao palim dalje Uz tužan pogled prijatelja koji mi je čuvao stražu cele noći ispred šatora Ispred istanbula manja gužva nego u dolasku, moguće je što sada ranije dolazim.Imam mogućnosti i Bosfor da snimim Do Bugarske granice uobičajena vožnja na autoputu bez nekih posebnih zanimljivosti. Napuštam Tursku napustio sam i Kapadokiju."Lepe konje" nisam video nestali su sa ovih prostora sa vremenom u kom su bili lepi. U svojoj zahtevnoj ulozi zamenili su ih neki drugi,jači i brži. Poniženi spuštenih glava čekaju ili nose na sebi turiste kojima je jedina veza sa njima tih nekoliko dolara ili evra koje su platili,davno je prošlo vreme kada su zasluživali poštovanje kao i najugledniji čovek. Evo me u Bugarskoj na dobro poznatom mestu Kamp u nepromenjenom obliku za ovih dvadeset dana koliko sam bio odsutan i gazda koji mi je poželeo dobrodošlicu i sretan povratak sa puta i ispričali se tu malo. Iskoristio sam svežinu bazena , čari bugarskog roštilja i normalno"Zagorka" ++++ ubio šator sve do jutra,osećao sam se već kao kod kuće. Sutradan ne mnogo rano napuštam kamp i pravac Srbija, u Aziji kažu Srbistan.Ispred Bugarsko- Srpske granice red ne vidi se kraj stanem pored nekih nemaca sa BMW 1200gs kolona ne vidi se kraj,oni čekaju disciplinovano.Ko će po onom suncu sa kacigom.Krenem u obolazak kolone oni prvo stidljivo, prate me pa kad videli da nije strašno opustiše se i tako predjosmo i Bugarsku i našu granicu.Iza naše granice zaustavljaju me da se zahvale da im nebi mene i drugi deo godišnjeg odmora proveli bi tamo. Od Bugarske granice put do kuće ne opisujem nema potrebe to je već rutina.

(+)

Ne gubi vreme

Dobro je idemo dalje.

Lep putopis, fotografije za desetku