Da,kurtoš kolač i madjarski jezik dominiraju na tezgama oko ulaza u Turda salina.Kurtoš kolač kažu da je najsladji dok je vruć i najmirisniji dok se čeka u redu za njega.Specijalitet Erdelja i Madjara iz Transilvanije u prevodu "dimnjak kolač"Mešanje stanovištva ga je ustoličilo i kod nas na severu Srbije. Nije mi se nešto dopao pa ga nisam ni probao što ne znači da nije dobar. Danas nam je plan da zagazimo na Transalpinu,kasno da je provozamo celu,ali i ne žurimo.Hoćemo da joj posvetimo vreme,ona to zaslužuje jer ipak vožnja po njoj i Transfagarašanu za nas bajkere je centralni dogadjaj.Glavno jelo.Sa Transfagarašanom zbog kiše i lošeg vremena nismo baš imali sreće ,mada nam je utisak delimično pokvaren ,ume tamo i mnogo gore da bude da se baš ništa ne vidi.U takvim slučajevima se motori okreću nazad pa puno sreće drugi put. Pre samog odvajanja za Transalpinu u Sebešu pored puta u dvorištu neke kuće uzimamo potrebne namirnice povrće i sira za šopsku ostalo imamo.Početak puta 67C i prvi kilometri bez nekih posebnosti,uobičajen ni dobar ni loš.Vijugavim putem koji prati tok reke Sebeš posle dvadesetak i nešto kilometara nailazimo na mesto Šugag.Smešteno i sa svih strana ogradjeno obroncima udaljenih planinskih vrhova moglo bi da bude zgodno mesto za prenoćište.Na samom ulazu u selo sa desne strane kompleks bungalova .U centru nekoliko privatnih pansiona .U jednom od njih sam neku godinu ranije noćio., http://www.valea-frumoasei.ro/ ili "Lepa dolina" reklo bi se na srpskom.Smeštaj je odličan i cena nije visoka.Poseduju i sopstveni restoran sa dobrom hranom.Ukoliko neko ima potrebu u tom kraju da predahne preporučujem.Za nas je još rano za smeštaj vozimo dalje prema jezeru Oasa imamo druge planove. Šugag Posle isto toliko kilometra stižemo na veliko jezero Oasa,akumulacija na reci Sebeš u Sueranu planinama, kristalno čisto i veliko.Rumunija ima preko tri hiljade jezera .Jezera su prirodna i veštačka,slatkovodna i slana.Prostiru se na planinama i u ravnicama a veliki broj ih je i na delti Dunava jedno je čak i vulkanskog porekla.Velika po broju a mala po površini su lednička jezera rasprostrta duž Karpata sve do Dunava.Najpoznatije je Balea lac na transfagarašanu. Jezero Oaza Kupismo i suvenir mečku za prijatelje iz kluba Easu rider (neverne Tome) Posle malo zadržavanja putem koji ide desnom stranom jezera krenuli smo preme manastiru Oaza koji se nalazi na oko pet kilometra od brane.Namera nam je bila da u manastiru probamo da prenoćimo. Manastir Oaza iz vazduha( slika je sa interneta) Manastir Oaza je oaza tišine ,okružen šumma ,dolinama i jezerom.Najbliže selo je na udaljenosti preko 40km.Kompleksom dominira drvena crkva kakvih u Rumuniji ima dosta. Odmah pored stare drvene crkve privodi se kraju gradnja novog objekta,nove crkve. Okolo su konaci rekao bih Ulaz u manastirski kompleks U manastiru smo tražili nekoga koga bi smo pitali da nam odobri da prenoćimo u konacima.Jedan od radnika na izgradnji nove crkve reče da sačekamo starešinu da dodje njega da pitamo.Čekali starešinu i obilazili manastir.Naidjosmo na neko mlado svešteno lice ja te sveštene nazive neznam i pitasmo njega.Dečko govori, za razliku od mene ,perfektan engleski pa sam tražio pomoć prijatelja za prevod.Otkačio nas direktno ,spavanje u konacima ne,kampovanje u krugu manastira takodje ne.Ako hoćemo na misu ima oko 3h ujutru.Kampovali ustvari i nebi jer je hladno.U medjuvremenu se pojavio i Bane koji je putem pored manastira produžio da po vidjenom putokazu potraži neki motel koji bi trebao da postoji ali ništa nije našao.Nešto mnogo nisam ni žalio što smo odbijeni za prenoćište suviše mi je to delovalo ozbiljno i zvanično da bi se mi razvlačili sa našim motorima i stvarima .Kao vodja puta počeo sam da brinem oko smeštaja jer ako spavamo u šatorima smrznućemo se a neki veliki izbor nemamo.Krenusmo nazad prema brani jezera pa na dalje Transalpinom. Povratak na branu Nastavljamo dalje Transalpinom u potrazi za smeštajem

Ako si u prolazu, treba svratiti i videti ovaj rudnik soli. Koliko se sećam ulaznica je vrlo pristupačna za ono što ima da se vidi. Košta oko 6 - 7 e. Parking za motore smo platili đuture za svu četvoricu oko 5e sa mogućnošću cenkanja. Savet je da se motori doteraju skroz do kraja parkinga i kućice sa čuvarima koji non stop šetaju po parkingu i slobodno se mogu ostaviti sve stvari na motoru. Kacige se mogu ostaviti i predati čuvaru i po povratku preuzeti ako nema mesta u koferu. Potrebno vreme za ovu ekskurziju treba planirati sigurno nekoliko časova. Minimum 2 sata ako se samo protrči. Neko realno vreme je oko 4 sata što zavisi od gužve na čekanju lifta dole-gore, upražnjavanja raznih sportskih disciplina- bilijar stoni tenis, ringišpil, vožnja čamcem po jezeru, sedenje u slanim separeima na jezeru itd. Prilikom izlaska iz rudnika na samom parkingu ima puno raznih tezgi prepunih suvenira vezanih za mirišljave soli za kupke i ostale dakonije. Ko je gladan ima pet šest kioska različite brze hrane i pića pa se i to može obaviti a sve to utiče na individualno potrošeno vreme za obilazak celog kompleksa. Savet je izbegavati dane vikenda jer i bez obzira što je rudnik lociran na periferiji gradića u njivama i šumici, neverovatno je koliko je posećen što od strane samih Rumuna, đačkih ekskurzija tako i prepunih autobusa raznih turista iz eu i gužva je uvek prisutna, čak i radnim danima. Nigde se to ne oseća i ni na jednom mestu kao na čekanju dotičnog lifta. Dok obilaziš rudnik možeš i patike da osušiš

Ima još jedan,možda malo manje atraktivan od ovih koje smo pomenuli ali takodje interesantan. Nalazi se u Austriji, Halleinu kod Salzburga,gde se razgledanje vrši vožnjom u rudarskim kolima.Takodje postoju podzemno jezero sa mogućnošću vožnje po njemu.Atrakcije su takodje i rudarski tobogani u tom rudniku.

Sapletoh se i ostadoh živ,drugari poskakali kao janičari željni krvi.Dobro je bilo.Više na spavanje niko nije ni pomišljao. Već izvežbani za kratko vreme sklapamo šatore više nikome za te poslove ne treba pomoć.Verovatno bi bilo mnogo zanimljivije prenoćiti u Sebešu nego ispred napuštenog motela.Sebeš je jedno vrlo interesantno i lepo mesto kao i uostalom većina mesta u Rumuniji Ako se po jutru dan poznaje nemamo razloga za zabrintost,mada smo osetili i sve ćudi Karpata i brzinu kojom se vreme menja.Dilemu oko obilaska rudnika soli u Turdi smo još sinoć rešili,idemo.Šteta je to propustiti. Kroz Sebeš smo samo prošli bez zaustavljanja tražeći odvajanje za Turdu.To smo lako našli i jednim pomalo dosadnim i dosta opterećenim putem stigli Po nekom lavirintu ulica pronalazimo put i krećemo se prema Salina Turda ili Muzej Rudnika Soli.Rudnik je inače otvoren u XVII veku i u njemu je sve ručno otkopavano bez upotrebe dinamitaPosetioci silaze na 130m ispod zemlje da bi se divili istoriji vadjenja soli još iz srednjeg veka.Na 45m ispod zemlje je rudnik Rudolf,pretvoren u amfiteatar sa 200 sedišta,terenima za mini golf,stoni tenis ,bilijar,kuglana i teren za basket.Rotirajući točak koji je nekada služio za izvlačenje soli,sada kao panorama služi za posmatranje iz blizine svih tih slojeva soli sa različitim bojama i odsjajima.Još niže ako se sidje na 120m nalazi se rudnik Tereza sa podzemnim jezerom na kome se mogu iznajmiti čamci za vožnju po njemu. Parking ispred rudnika je prostran i plaća se ali za uzvret smo sve one stvari koje nosimo po Srbiji sa sobom ostavili na motoru zato što se i čuva.U Rumuniji nema više onih sitnih prevara i lopovluka da li je u pitanju uticaj evropske unije ili su oni nešto kod sebe promenili neznam ali se tamo ne osećam nesigurno. Po ulazu bi se reklo da je rudnik lepo sredjen i da je u njega dosta uloženo Sam ulaz u rudnik odnosno predvorje rudnika je okićeno slikama koje predstavljaju atrakcije rudnika i upućuju na to čega sve dole ima tu je i skica rudnika po kojoj bi trebalo pretraživati rudnik. Kod njih je sve pristojno,moderno i urednog izgleda I krećemo u avanturu obilaska rudnika ovim stapenicama Hodnikom nastavljamo dalje I tim hodnikom kojim smo po prilično pešačili stižemo ne neki drugi ulaz ili izlaz kako se posmatra.Tu kao i svaki Srbn koristimo upustvo da vidimo gde smo se zaj...li. Neko koristi pauzu da izvrši popis novčanih sredstava trošilo se nije da nije Proučismo malo taj plan obilaska i nazad, mislili smo da će te atrakcije nas da nadju a ne da ih mi tražimo.Ustvari zapričali smo se o nečemu pa smo onako šablonski išli za narodom To je amfiteatar tu su tereni koje sam nabrojao ali treba sići dole do njih .Postoji mogućnost liftom savladati tih cca 40m do dole ali je gužva neopisiva odlučujemo se za stepenice koje su drvene prilično uske i takodje opterećene posetiocima ] Dole vidimo jezero sa čamcima a takodje se vidi i nešto što mi zovemo slana soba ljudi sede poneko i sa detetom i udišu taj vazduh sa velikom primesom soli i slanih isparenje Za povratak ipak liftom Slana soba, još jedan put ovde se bolje vidi Još neka slika sa gornjih nivoa Kao turistička atrakcija ovaj rudnik izgleda lepo ,mislim da onima koji su svojevremeno tu radili ni malo nije bilo poetčno. Bane!!!...slano je ne moraš da probaš,ovde je sve slano čak i one drvene stepenice su slane Videli smo otprilike sve što je vredelo videti,možda smo nešto i preskočili ali postoji i drugi put,naneće nas neka vožnja ponovo ovde.Danas nas čeka i Transalpina ne cela sigurno ali makar da predjemo do jezera Oasa. Kroz Sebeš sada zastajemo da napravimo po neku fotografiju. Jedna lepa crkva ,Rumunija je prepuna verskih objekata koji se uredno održavaju Dalje kroz grad idemo ka Transalpini ,Transalpina se inače proteže putem Sebeš-Novaci mi to odvajanje pronalazimo I krećemo prema Transalpini

Sekunde me delile od kraja života

Da ali nije to problem, dva puta sam ga napisao na forumu direktno pa nije htelo da se učita onda dok sam čačkao obrisalo se,drugi put se isto zbog nečega obrisalo.Danas sam pisao u Wordu ali pola slika se otvorilo pola ne pa sam ih ponovo učitavao smorilo, me pa sam izgubio volju.

Evo sad nešto petljam da budu sve otvorene malo strpljenja "Šumadinac"

Plan je da danas stignemo do Sebeša i tu prenoćimo.Na dalje moramo da se dogovorimo ako iz Sebeša idemo na sever 80 km nailazimo na mesto Turda.U Turdi je stari rudnik soli zatvoren i pretvoren u turističku atrakciju.Mišljenja sam da to treba videti ali definitivni dogovor će biti večeras.Razlog je što se opet istim putem i vraćamo.Ispred mesta Sibiu stajemo na benzinsku pumpu.Treba sipati gorivo a i odela za vožnju po kiši nisu više potrebna pa ih tu skidamo.Afrike dopunjavamo na otprilike 300km.TDM zbog manjeg rezervoara nešto ranije.Svako je na toj pumpi zaokupljen svojim poslom. Pakujemo se i nastavak po dogovoru bez stajanja do Sebeša.Nismo daleko odmakli a kiša je opet počela da smara.Prvo sitna da bi se svakim metrom pojačavala odnosno mi smo ulazili u kišni oblak i ona je bila sve jača.Tu smo ispred nekog sela prolazimo kroz njega i nigde nikakav zaklon,izlazimo iz seka plusak je i na našu sreću ugledasmo motel sa tendom za letnju baštu ali bez stolova.Pravo ispod nastrešnice u zaklon pa ako se neko buni videćemo šta da se radim motel se zove tri brata ili tri prijatelja a selo je Apoldu de sus. Do Sebeša ima još tridesetak kilometara ,ponovo oblačiti kišna odela nikog ne oduševljava već se i veče približava pa donosimo odluku da tu i prenoćimo. Zamišljeni bajker Sloba pokušava motorom da udje u motel Šatori namontirani trebalo bi večerati medjutim nedostaje nam voda za kuvanje supe iz kesica i kafu i ja pošto je kiša prestala dok smo montirali šatore sa još jednim podjem u selo po vodu. Seoska prodavnica ispred gomila cigana sedi pije pivo radoznalo nas posmatra i zajebavaju, nešto dobacuju ustvari žele neki kontakt sa nama.U prodavnici žena koja radi kaže da osim gazirane vode drugu nema. Da natočimo sa česme u radnji ne da opet kaže da nema.Ispred radnje pitamo one cigane gde ima vode i oni kažu da nema vode.Dok smo razmišljali šta dalje pojavi se neko dete sa biciklom i zna malo nemački kao i ja reče da podjemo za njim.Pravo u cigan malu i u njoj bunar za vodu.Tu opet neki ljudi ideca i jedan od njih na rumunskom traži pare kaže za rakiju nisam mu dao,posle toga traži cigaru daj šta daš ,kažem mu da ne pušim i nemam cigare.Posle toga me on opsuje na rumunskom i ja njega isto i nasmejemo se i sprijateljim. Mala manekenka I narod iz naselja Večera je obilna bilo je i tople čorbe za zagrevanje

Posle kraće pauze nastavak ,kiše više nema ali je i dalje neko tmurno vreme. Pošto mi se do sada dva puta brisao tekst pisan direktno na forumu nadalje pišem u Wordu ovo je proba sada pa nastavljam dalje.Prošli put kad sam tako radio bio je problem sa otvaranjem slika sada je ok pa pišem dalje.

Vidim da naš opisani slučajni susret sa medvedom izaziva podozrenje ali je on istinit.Na karpatima u lovištima u okolini Brašova medvedi su održavani kao lovna divljač, tako da susreti sa njima u toj oblasti uopšte nisu retkost.Ne retko već oslobodjeni ne plašeći se od ljudi silaze i u gradove u potrazi za hranom .Evo jednog proizvoljno nadjenog teksta na internetu na tu temu koji opisuje baš oblast gde smo i mi životinju videli.Inače nekoliko evropskih zemalja poseduje značajne populacije medveda,Rumunija je jedna od njih na lovnom turiznmu zaradjuje pozamašna sredstva jer pored medveda čuveni su i karpatski jeleni kapitalci.Kao stari lovac mogao bih na ovu temu da elaboriram.........http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/15/Zanimljivosti/18766/U+Rumuniji+dozvoljeno+ubijanje+"gradskih"+medveda.html Evo jednog plakata sa upozorenjem za mogućnost susreta sa medvedima. Plakat je okačen na ulaznoj kapiji dvorca Peleš u Sinaiji.Mi smo inače upravo te večeri prenoćili u blizini (pored puta u vrećama i bez šatora) i ujutru se ipak probudili kompletni (nismo bili pojedeni). A inače prilikom noćenja u ovakvim uslovima na dohvat ruke mi se nalazi vojničko ašovče i sekirica (oba rekvizita naoštreni kao brijač). Ma dobro je imati sredstva za nužnu odbranu ali neznam koliko mi možemo biti efikasni sa tim u samoodbrani. Snažne su tkxo i izuzetno brze životimnje.Po meni je za njih i uopšte za samoodbranu sprej naajefikasniji nemaš "ful kontakt" dejstvuješ iz daljine i od skoro će ako već nije po novom zakonu o oružju i municiji sprej biti legalno sredstvo za samoodbranu.Gledao sam ranije po američkim lovačkim katalozima te sprejeve baš za grizlije koji imaju dve mlaznice i dejstvuju na daljini do 10m. Mada nije dovoljno samo imati sprej potrebno je i mirno sačekati da udje u domet i precizno gadjati u vrh njuške posebno voditi računa o pravcu vetra ako ga ima.Doduše amerikanci za svaki slučaj zadenu i 44mag.za pojas,što je kod nas zabranjeno a takse plaćati za oružje je dozvoljenoSveto, ja se dobro "slažem" sa svim životinjama i siguran sam da mi bilo kakvo oružje nije potrebno za odbranu od njih. Problem su uglavnom oni što se kreću na dve noge i tu ašovče može da odigra značajnu (i to višestruku) ulogu. Nemam ništa protiv ašova i ja ga nosim, nosim,neki američki sa vojnog atpada iz 43' i sekiru jednoručnu takve stvari kad se planira kampovanje uvek zatrebaju.Na youtybe ima snimak multipraktik ašova koji je za kinesku vojsku napravljen i on ima dosta funkcija.Ruska vojska ima poseban trening i vid bliske borbe sa ašovom koji je s jedne strane naoštren i to je zaista ubitačno hladno oružje.

Vidim da naš opisani slučajni susret sa medvedom izaziva podozrenje ali je on istinit.Na karpatima u lovištima u okolini Brašova medvedi su održavani kao lovna divljač, tako da susreti sa njima u toj oblasti uopšte nisu retkost.Ne retko već oslobodjeni ne plašeći se od ljudi silaze i u gradove u potrazi za hranom .Evo jednog proizvoljno nadjenog teksta na internetu na tu temu koji opisuje baš oblast gde smo i mi životinju videli.Inače nekoliko evropskih zemalja poseduje značajne populacije medveda,Rumunija je jedna od njih na lovnom turiznmu zaradjuje pozamašna sredstva jer pored medveda čuveni su i karpatski jeleni kapitalci.Kao stari lovac mogao bih na ovu temu da elaboriram.........http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/15/Zanimljivosti/18766/U+Rumuniji+dozvoljeno+ubijanje+"gradskih"+medveda.html Evo jednog plakata sa upozorenjem za mogućnost susreta sa medvedima. Plakat je okačen na ulaznoj kapiji dvorca Peleš u Sinaiji.Mi smo inače upravo te večeri prenoćili u blizini (pored puta u vrećama i bez šatora) i ujutru se ipak probudili kompletni (nismo bili pojedeni). A inače prilikom noćenja u ovakvim uslovima na dohvat ruke mi se nalazi vojničko ašovče i sekirica (oba rekvizita naoštreni kao brijač). Ma dobro je imati sredstva za nužnu odbranu ali neznam koliko mi možemo biti efikasni sa tim u samoodbrani. Snažne su to i izuzetno brze životimnje.Po meni je za njih i uopšte za samoodbranu sprej naajefikasniji nemaš "ful kontakt" dejstvuješ iz daljine i od skoro će ako već nije po novom zakonu o oružju i municiji sprej biti legalno sredstvo za samoodbranu.Gledao sam ranije po američkim lovačkim katalozima te sprejeve baš za grizlije koji imaju dve mlaznice i dejstvuju na daljini do 10m. Mada nije dovoljno samo imati sprej potrebno je i mirno sačekati da udje u domet i precizno gadjati u vrh njuške posebno voditi računa o pravcu vetra ako ga ima.Doduše amerikanci za svaki slučaj zadenu i 44mag.za pojas,što je kod nas zabranjeno a takse plaćati za oružje je dozvoljeno

Vidim da naš opisani slučajni susret sa medvedom izaziva podozrenje ali je on istinit.Na karpatima u lovištima u okolini Brašova medvedi su održavani kao lovna divljač, tako da susreti sa njima u toj oblasti uopšte nisu retkost.Ne retko već oslobodjeni ne plašeći se od ljudi silaze i u gradove u potrazi za hranom .Evo jednog proizvoljno nadjenog teksta na internetu na tu temu koji opisuje baš oblast gde smo i mi životinju videli.Inače nekoliko evropskih zemalja poseduje značajne populacije medveda,Rumunija je jedna od njih na lovnom turiznmu zaradjuje pozamašna sredstva jer pored medveda čuveni su i karpatski jeleni kapitalci.Kao stari lovac mogao bih na ovu temu da elaboriram.........http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/15/Zanimljivosti/18766/U+Rumuniji+dozvoljeno+ubijanje+%22gradskih%22+medveda.html

Ja u tim godinama nisam spavao u krevetu svom I sam A sad daj Bože da može (u svom i sam) Vala da znasNe zadevajte se! Moja "baba" i ja jesenas po Karpatima noćismo i u šatoru, a i kad nas mrzelo da podižemo šator bacimo vreće u šumicu pored puta i spavanjac FB_IMG_1455907846322.jpgFB_IMG_1455907928369.jpgFB_IMG_1455907899992.jpg Žiko care svaka čast

To oko Jankovića i vožnje pokvarenog motora mi je nešto poznato jel to pisalo u nekom putopisu ovde na forumu možda

Na samoj toj lokaciji obilazimo jezero Balea i razgledamo tezge sa sa ponudom svega isvačega.Jezero i hotel na samoj obali izgledaju idilično uz ovakvo lepo vreme kakvo imamo Turisti sa svih strana Obilazak prepunih tezgi ima svega i svačega Ne odolesmo ponudi,u lavoru šopska salata sa kozijim sirom,kobasice suvo meso i slanina fali samo ljuta paprika nema gde da se kupi.Ispod nas onaj beli autobus na slici u neko vreme Madjari vozači otvoriše sa strane onaj njihov pokretni restoran stoličice i hranu.Rešim da odem da ih pitam misleći da su Rumuni.Rumunski,engleski ruke noge, objašnjavam ljute paprike ma ništa gledaju me belo ništa me oni ne razumeju i vratim se nazad.Nekoliko minuta kasnije evo ga jedan od njih ide i nosi ljute paprike gledam dal se šali samnom.On je čuo naš razgovor video da smo Srbi kaže da je radio u Arandjelovcu pa naučio srpski.Posle nam je opet doneo nešto suhomesnato niti jeto slanina a nije suvo meso protkano nekom hrskavicom baš ukusno. Tu popričasmo malo sa njim ,pričao je šta tamo radi kod nas u Arandjelovcu.U tom našem gastronomskom zanosu nismo obraćali pažnju na Nebo iznad nas ili vreme Na to već nemamo nikakav uticaj pa nastavljamo sa jelom Ovo vreme više nije za šalu ko god im malo iskustva sa planinama zna da se to u trenutku promeni.Upravo se to i ovde sada dešava.Problem je što loše vreme sa kišom dolazi sa severa iz pravca gde mi idemo.Dilemu šta raditi dali da nastavimo a znam da tamo nema nikakvih zaklona ili sačekamo prekida kiša koja počinje.Dobro sad znamo da ne idemo dalje ali šta i ovde raditi po kiši.I setismo se tunele kroz koji smo izašli na ovaj plato i zbrzasmo se do njega .Mislim da smo to u poslednjem trenutku uradili jer je grunula kiša,potop pravi. Sa nama zajedno sklonio se od kiše mladi par iz Madjarske.Na motoru zadnja guma mu je čudno istrošena.Sredina dobra a sastrane ostrugana kao da je neko drao.Reče da mu brat vozi trke pa on od njega utzima gume a i guma trkačka šiljata. Vreme se menja na bolje i izadjosmo iz skloništa.Periodi sa manje ili više magle smenjuju se kao i periodi sa i bez kiše U daljini se nazire lepo vreme i mi krećemo dalje.Pogrešio sam pa nisam obukao komplet kišno odelo već samo pantalone da me voda iz bara po putu ne prska.Iako ne mnogo jaka kiša ipak pada Ovo su pravi osvajači Transfagarašana ,ima ih dosta Teško je napraviti ovako dobru sliku sa jeftinim aparatom bez ručnog podešavanja ali eto desi se Morao sam da obučem kišno odelo I spustismo se u bezbedniji deo gde kiše nebi trebalo više da bude,sišli smo s planine Balea cascada

Generacijo bilo je i toga i jedva čekam da se upoznamo, nisam mislio da otkrijem tu stranu svoje ličnosti ali ajde nek bude gde su mladi tu je i šala Opaaaaa! Ovaj susret i upoznavanjevkoje se ugovara može da bude zanimljivo (i poučno za nas mlade i neiskusne). Jel dozvoljeno prisustvovanje tom događaju i nama (običnim smrtnicima koji bi da nauče nešto i o Rumunkama). A ti Sveto nemoj da se praviš naivan sa ovakvim fotografijama. S obzirom da poznajem oba igrača nudim se da budem "sudija" dok oni razmenjuju iskustva (da ne preteraju). Žile ovo je susret generacija,ajde završavaj onaj tvoj putopis.

Hvala Bruno, pozdrav,ja se već zabrinuo što te nema ovde

Generacijo bilo je i toga i jedva čekam da se upoznamo, nisam mislio da otkrijem tu stranu svoje ličnosti ali ajde nek bude gde su mladi tu je i šala

Transfagarašan,cilj današnjeg puta i predmet želja mnogih bajkera.Neki su ga provozali a neki tek nameravaju to da urade.Meni je ovo treći put i uvek me oduševi i iznova iznenadi nekim novim detaljima ili dešavanjima.Do jezera Vidraru put je dosta interesantan serpentine nas penju na veću nadmorsku visinu ali zbog guste vegetacije ,osim na nekoliko mesta ne uočava se sva lepota puta kojim prolazimo. Prva, tako da kažem vidljiva atrakcija jezero Vidradu.Velika akumulacija i hidroelektrana ,specifična brana. To su odlike Vidraru jezera.Na trideset kilometara od Kurte de ardješ i 830m nadmorske visine jezero Vidraru je napravljeno kao akumulacija reke Ardješ 1965 g.Dužine je10km max.širine 1,4km a maksimalna dubina je čak 155m. I fotografije jezera Arhitekta proverava graditelje brane Nastavljamo dalje putem pored jezera Vidraru Fotografija puta i prelepe prirode puni fotoaparati Prizori od kojih zastaje dah Nastavljamo dalje putem koji je u Rumuniji označen kao 7C prema frhu Transfagarašana,slikanja radi zastajemo kraj poznatih detalja kao što je ovaj vodopad Ni sneg u Julu nije manja atrakcija ipak smo mi na blizu za sada 2000m n/v Da stignemo do vrha ( u putopisu) pa prekidam I evo stigosmo na vrh Transfargarašana Nalazimo se na preko 2000m n/v tržnica na otvorenom jezero Balea lac, hotel, restoran sve vrste prevoza na parkingu gomila turista i registarske tablice iz cel Evrope to je Transfagarašan.......

Malo sporija vožnja i enduro motori prolaze bez posledica. Isti takav je i iz pravca Pitešti.Betonske ploče su nekada bile najviše primenjivano rešenje u izgradnji puteva zadržale su se još ponegde na starijim deonicama koje nisu obnavljane ali se njihovi putevi uglavnom u brzom tempu modernizuju.

Put od Brana do Curtea de Arges ima jednu deonicu koju smatram najgorim meni poznatim putem u Rumuniji.Inače solidni pa na nekim mestima i perfektni rumunski putevi na prilazu mestu Curtea de Arges su uspomena na Rumunsku ne baš sjajnu komunističku prošlost.Asfaltiran je on nije makadam ali je jednom rečju loš da se ne mučim da ga opisujem. Curtea de Arges ili Kurte de ardješ je grad sa nešto manje od 30 000 stanovnika u podnožju Fagaraš planina.Stanovništvo je preko 90% rumunskog porekla pravoslavne veroispovesti tako da sam grad obiluje značajnim verskim objektima koje obavezno trepa posetiti. Renovirani ,lepo održavani sa arhitektonski interesantnim detaljima za mnoge predstavljaju nezaobilaznu destinaciju.Ja sam ih u svojim ranijim putovanjima obilazio a sada društvo s nestrpljenjem očekujući Transfagarašan nije htelo mnogo da se zadržava. Ovo je nešto što bi se moglo nazvati centrom mada je grad dosta razvučen i uglavnom se prostire pored magistralnog puta koji vodi prema Transfagarašanu,ovde su crkva muzej i veliki parking i ja uglavnom uvek tu prvo stanem. I ovog puta smo tu stali uz dogovor da Bane i kum Sloba sačekaju a Koča i ja se promuvamo i potražimo zgodno mesto za postavljanje šatora.Tražili smo po rubnim delovima grada ali ništa da nadjemo što bi nam se dopalo.U tom muvanju dodjemo blizu pansiona Janković i provere radi pitasmo za smeštaj. Soba ima cena 5e po čoveku i posle toga nije imalo svrhe proveravati bilo šta drugo.Nazad po drugare i pravac pansion.Sobe čiste pristojno sredjene nameštaj ne istrošen TV (kome to treba ali ima) kupatilo topla voda i šta više od toga.Restoran OK i hrana dobra. Ko putuje tuda i traži prenoćište ovaj znak treba da prati,mada sam ga uočio samo sa severnog ulaza u grad iz pravca Transfagarašana ali ga u principu nije teško naći Mala šetnja po lepom punom zelenila mestu i na odmor za sutrašnji doživljaj.Današnjeg dana puno lepih stvari je vidjeno.Obišli smo dosta značajnih mesta uživali u prirodnim lepotama i delima starih neimara.Teško je izdvojiti šta je ostavilo najveći utisak Sinaja sa zamkom Peleš,Brašov sa svojim "Starim gradom" gde je istorija pisana na svakom pedlju popločanog trga,prirodne lepote i skijališta Poiane Brašov,zamak Rašnov ili srednjovekovna mistika zamka u mestu Bran.Ne stižemo o tome da mislimo ostavićemo to za kasnije a sada se prepuštamo mislima o sutrašnjem danu i vožnji po izuzetno atrakttivnom putu na planini Fagaraš ili čuvenoj deonici nazvanoj Transfagarašan,kojusvi željno iščekujemo.Meni je ovo već treći put da sam u Curtea de Argesu treći put i noćim u pansionu Janković,možda je i to uticalo na ovako povoljnu cenu smeštaja ali ne ovde su bajkeri rado vidjeni gosti i zaslužuje da se proglasi bajkerskim pansionom jel koliko mi je poznato svi koji motorima pretražuju ove terene upravo ovde svraćaju.Pohvala za vlasnika i osoblje, a nas očekuje sutra još jedan lep doživljaj.

Na putu izmedju Rašnova i Brana ne postoji ništa posebno vredno opisa prostire se dolinom i tih desetak kolometara koliko je dug vrlo brzo prolazimo i ulazimo u mesto Bran.‚Ovde znam bezbedan parking za motore jel mi je ovo već treća poseta mestu.Ambijent ko na vašaru,veštice i vampiri vrebaju sa svih strana to je i polazno mesto za obilazak dvorca koji nosi naziv "Drakulin dvorac" Put do dvorca vodi upravo kroz ovu gužvu prodavaca i turista kojih ima sa svih strana a prisutan je i veliki broj domaćih turista. Ulaz u kompleks zamka i muzeja Ispod samo g dvorca interesantna gradjevina obrasala mahovinom Inače ceo kompleks dvorca je ogradjen i sa svim okolnim gradjevinama predstavlja muzej Šta od slika postaviti kada je to svima manje više poznato i verovatno više put opisivano Zauzimao je strategijski važan položaj za kontrolu puta Sa ovih nekoliko slika smo predstavili zamak Bran,nastavljamo dalje prema poslednjem odredištu za danas a to je mesto Kurte de ardješ,mesto prenoćišta i polazne tačke za Transfagarašan.

Rašnov Prvo našta smo naišli pre ulaska u samo mesto su očuvane kamene zidine starog utvrdjenja.S desne strane puta na brdu do kojih postoji i prevoz.Individualnim prevozom je zabranjen pristup. Tvrdjava Rašnov je izgradjena kao strategijski objekat na putu izmedju Transilvanije i Vlaške.Prvi put se pominje 1331god. u zvaničnim dokumentima Istoričari su utvrdili da su je napravili vitezovi Tevtonskog reda kao stanicu za krstaške ratnike pri povratku iz Male azije i u svrhu odbrane od tatarskih osvajanja.Mnogo puta napadana ipak je perfektno sačuvana i služi kao lepa turistička destinacija. Pogled sa tvrdjave na mesto Rašnov , na slici se uočava i put kojim ćemo voziti prema Branu

Najuža ulica u Evropi Strada Sforil,u blizini je Crne crkve ali smo ipak potražili pomoć nekog meštanina da nam objasni kako do nje.Ispostavilo se da je meštanin turistički vodič koji nas je vrlo ljubazno i odveo do nje. Strada sfori Mnoge legende se vezuju za ovu kako kažu "Najužu" uliciu u Evropi,neki podaci kažu da je treća najuža u evropi i da navodno postoje dve za neki santimetar uže od njenih 1,3m. u Engleskoj i Nemačkoj.Bez obzira na to ona u svojoj dugoj istoriji imala je vrlo interesantnu ulogu.Po jednoj teoriji ističe se njena uloga kao vatrogasnog koridora,po drugoj imala je važnu ulogu u taktičkoj odbrani grada.Legenda takodje kaže da ako dvoje mladih držeći se za ruke uspeju da prodju kroz ovu 83 metra dugu ulicu i ne dodirnu zid ostaće zauvek zajedno.Isto to važi i za poluljane brakove.Da ovi drugi to rade noću kad nikog nema ili su u Rumuniji brakovi harmonični ne znam ali gužve nije bilo.Svojevremeno je služila i za dvoboje.Preporuka je ko u to veruje i da se zidovi ne dodiruju jer su natopljeni krvlju bezbroj mladih ljudi koji su tu ostavili svoje živote u dvobojima ili odbrani grada svejedno.Zidovi ulice povremeno služe i kao slikarski pano gde umetnici iz cele rumunije crtaju,posle toga se zidovi ponovo okreče i vraćaju u prvobitno stanje. Nije pomoglo ubedjivanje da prodje s Kočom kroz ulicu držeći se za ruke Samo foto, utešna nagrada Sloba premerava dimenzije U blizini ove ulice otkrili smo Sinagogu,Bejt Izrael ,Dom izraela u kojoj se i dalje vrše verski obredi.Sagradjena je 1901god.Nismo ulazili unutra jer smo shvatili da nije turistički objekat,jedan foto i pali dalje,čeka nas još dosta toga za danas.Poiana Brašov zatim Rašnov sa svojim utvrdjenjem ,Bran sa dvorcem poznatim kao Drakulin Kurte de Ardješ i prenoćište. Sinagoga-Bejth Israel Do Pojane brašov se relativno brzo stiže vozimo uz brdo i penjemo se na veću nadmorsku visinu trebalo bi da skrenemo desno ali produžavamo pravo da obidjemo makar centar Poiane i vidimo kako izgleda Pažnju privlač velika i lepa drvena crkva verovatno je i dosta stara ali nemam taj podatak Evo nekoliko uz put snimljenih hotela.Opčinjeni prirodom na te gradjevine nismo nešto mnogo obraćali pažnju. Leto je pa su parkinzi prazni , ima ih dovljno za simski prihvat turista Posebno se vodi računa o detaljima i cveće svuda Kratka pauza, okrepljenje i pravac Rasnov u niziji s druge strane planine