Hvala Bruno, pozdrav,ja se već zabrinuo što te nema ovde

Generacijo bilo je i toga i jedva čekam da se upoznamo, nisam mislio da otkrijem tu stranu svoje ličnosti ali ajde nek bude gde su mladi tu je i šala

Transfagarašan,cilj današnjeg puta i predmet želja mnogih bajkera.Neki su ga provozali a neki tek nameravaju to da urade.Meni je ovo treći put i uvek me oduševi i iznova iznenadi nekim novim detaljima ili dešavanjima.Do jezera Vidraru put je dosta interesantan serpentine nas penju na veću nadmorsku visinu ali zbog guste vegetacije ,osim na nekoliko mesta ne uočava se sva lepota puta kojim prolazimo. Prva, tako da kažem vidljiva atrakcija jezero Vidradu.Velika akumulacija i hidroelektrana ,specifična brana. To su odlike Vidraru jezera.Na trideset kilometara od Kurte de ardješ i 830m nadmorske visine jezero Vidraru je napravljeno kao akumulacija reke Ardješ 1965 g.Dužine je10km max.širine 1,4km a maksimalna dubina je čak 155m. I fotografije jezera Arhitekta proverava graditelje brane Nastavljamo dalje putem pored jezera Vidraru Fotografija puta i prelepe prirode puni fotoaparati Prizori od kojih zastaje dah Nastavljamo dalje putem koji je u Rumuniji označen kao 7C prema frhu Transfagarašana,slikanja radi zastajemo kraj poznatih detalja kao što je ovaj vodopad Ni sneg u Julu nije manja atrakcija ipak smo mi na blizu za sada 2000m n/v Da stignemo do vrha ( u putopisu) pa prekidam I evo stigosmo na vrh Transfargarašana Nalazimo se na preko 2000m n/v tržnica na otvorenom jezero Balea lac, hotel, restoran sve vrste prevoza na parkingu gomila turista i registarske tablice iz cel Evrope to je Transfagarašan.......

Malo sporija vožnja i enduro motori prolaze bez posledica. Isti takav je i iz pravca Pitešti.Betonske ploče su nekada bile najviše primenjivano rešenje u izgradnji puteva zadržale su se još ponegde na starijim deonicama koje nisu obnavljane ali se njihovi putevi uglavnom u brzom tempu modernizuju.

Put od Brana do Curtea de Arges ima jednu deonicu koju smatram najgorim meni poznatim putem u Rumuniji.Inače solidni pa na nekim mestima i perfektni rumunski putevi na prilazu mestu Curtea de Arges su uspomena na Rumunsku ne baš sjajnu komunističku prošlost.Asfaltiran je on nije makadam ali je jednom rečju loš da se ne mučim da ga opisujem. Curtea de Arges ili Kurte de ardješ je grad sa nešto manje od 30 000 stanovnika u podnožju Fagaraš planina.Stanovništvo je preko 90% rumunskog porekla pravoslavne veroispovesti tako da sam grad obiluje značajnim verskim objektima koje obavezno trepa posetiti. Renovirani ,lepo održavani sa arhitektonski interesantnim detaljima za mnoge predstavljaju nezaobilaznu destinaciju.Ja sam ih u svojim ranijim putovanjima obilazio a sada društvo s nestrpljenjem očekujući Transfagarašan nije htelo mnogo da se zadržava. Ovo je nešto što bi se moglo nazvati centrom mada je grad dosta razvučen i uglavnom se prostire pored magistralnog puta koji vodi prema Transfagarašanu,ovde su crkva muzej i veliki parking i ja uglavnom uvek tu prvo stanem. I ovog puta smo tu stali uz dogovor da Bane i kum Sloba sačekaju a Koča i ja se promuvamo i potražimo zgodno mesto za postavljanje šatora.Tražili smo po rubnim delovima grada ali ništa da nadjemo što bi nam se dopalo.U tom muvanju dodjemo blizu pansiona Janković i provere radi pitasmo za smeštaj. Soba ima cena 5e po čoveku i posle toga nije imalo svrhe proveravati bilo šta drugo.Nazad po drugare i pravac pansion.Sobe čiste pristojno sredjene nameštaj ne istrošen TV (kome to treba ali ima) kupatilo topla voda i šta više od toga.Restoran OK i hrana dobra. Ko putuje tuda i traži prenoćište ovaj znak treba da prati,mada sam ga uočio samo sa severnog ulaza u grad iz pravca Transfagarašana ali ga u principu nije teško naći Mala šetnja po lepom punom zelenila mestu i na odmor za sutrašnji doživljaj.Današnjeg dana puno lepih stvari je vidjeno.Obišli smo dosta značajnih mesta uživali u prirodnim lepotama i delima starih neimara.Teško je izdvojiti šta je ostavilo najveći utisak Sinaja sa zamkom Peleš,Brašov sa svojim "Starim gradom" gde je istorija pisana na svakom pedlju popločanog trga,prirodne lepote i skijališta Poiane Brašov,zamak Rašnov ili srednjovekovna mistika zamka u mestu Bran.Ne stižemo o tome da mislimo ostavićemo to za kasnije a sada se prepuštamo mislima o sutrašnjem danu i vožnji po izuzetno atrakttivnom putu na planini Fagaraš ili čuvenoj deonici nazvanoj Transfagarašan,kojusvi željno iščekujemo.Meni je ovo već treći put da sam u Curtea de Argesu treći put i noćim u pansionu Janković,možda je i to uticalo na ovako povoljnu cenu smeštaja ali ne ovde su bajkeri rado vidjeni gosti i zaslužuje da se proglasi bajkerskim pansionom jel koliko mi je poznato svi koji motorima pretražuju ove terene upravo ovde svraćaju.Pohvala za vlasnika i osoblje, a nas očekuje sutra još jedan lep doživljaj.

Na putu izmedju Rašnova i Brana ne postoji ništa posebno vredno opisa prostire se dolinom i tih desetak kolometara koliko je dug vrlo brzo prolazimo i ulazimo u mesto Bran.‚Ovde znam bezbedan parking za motore jel mi je ovo već treća poseta mestu.Ambijent ko na vašaru,veštice i vampiri vrebaju sa svih strana to je i polazno mesto za obilazak dvorca koji nosi naziv "Drakulin dvorac" Put do dvorca vodi upravo kroz ovu gužvu prodavaca i turista kojih ima sa svih strana a prisutan je i veliki broj domaćih turista. Ulaz u kompleks zamka i muzeja Ispod samo g dvorca interesantna gradjevina obrasala mahovinom Inače ceo kompleks dvorca je ogradjen i sa svim okolnim gradjevinama predstavlja muzej Šta od slika postaviti kada je to svima manje više poznato i verovatno više put opisivano Zauzimao je strategijski važan položaj za kontrolu puta Sa ovih nekoliko slika smo predstavili zamak Bran,nastavljamo dalje prema poslednjem odredištu za danas a to je mesto Kurte de ardješ,mesto prenoćišta i polazne tačke za Transfagarašan.

Rašnov Prvo našta smo naišli pre ulaska u samo mesto su očuvane kamene zidine starog utvrdjenja.S desne strane puta na brdu do kojih postoji i prevoz.Individualnim prevozom je zabranjen pristup. Tvrdjava Rašnov je izgradjena kao strategijski objekat na putu izmedju Transilvanije i Vlaške.Prvi put se pominje 1331god. u zvaničnim dokumentima Istoričari su utvrdili da su je napravili vitezovi Tevtonskog reda kao stanicu za krstaške ratnike pri povratku iz Male azije i u svrhu odbrane od tatarskih osvajanja.Mnogo puta napadana ipak je perfektno sačuvana i služi kao lepa turistička destinacija. Pogled sa tvrdjave na mesto Rašnov , na slici se uočava i put kojim ćemo voziti prema Branu

Najuža ulica u Evropi Strada Sforil,u blizini je Crne crkve ali smo ipak potražili pomoć nekog meštanina da nam objasni kako do nje.Ispostavilo se da je meštanin turistički vodič koji nas je vrlo ljubazno i odveo do nje. Strada sfori Mnoge legende se vezuju za ovu kako kažu "Najužu" uliciu u Evropi,neki podaci kažu da je treća najuža u evropi i da navodno postoje dve za neki santimetar uže od njenih 1,3m. u Engleskoj i Nemačkoj.Bez obzira na to ona u svojoj dugoj istoriji imala je vrlo interesantnu ulogu.Po jednoj teoriji ističe se njena uloga kao vatrogasnog koridora,po drugoj imala je važnu ulogu u taktičkoj odbrani grada.Legenda takodje kaže da ako dvoje mladih držeći se za ruke uspeju da prodju kroz ovu 83 metra dugu ulicu i ne dodirnu zid ostaće zauvek zajedno.Isto to važi i za poluljane brakove.Da ovi drugi to rade noću kad nikog nema ili su u Rumuniji brakovi harmonični ne znam ali gužve nije bilo.Svojevremeno je služila i za dvoboje.Preporuka je ko u to veruje i da se zidovi ne dodiruju jer su natopljeni krvlju bezbroj mladih ljudi koji su tu ostavili svoje živote u dvobojima ili odbrani grada svejedno.Zidovi ulice povremeno služe i kao slikarski pano gde umetnici iz cele rumunije crtaju,posle toga se zidovi ponovo okreče i vraćaju u prvobitno stanje. Nije pomoglo ubedjivanje da prodje s Kočom kroz ulicu držeći se za ruke Samo foto, utešna nagrada Sloba premerava dimenzije U blizini ove ulice otkrili smo Sinagogu,Bejt Izrael ,Dom izraela u kojoj se i dalje vrše verski obredi.Sagradjena je 1901god.Nismo ulazili unutra jer smo shvatili da nije turistički objekat,jedan foto i pali dalje,čeka nas još dosta toga za danas.Poiana Brašov zatim Rašnov sa svojim utvrdjenjem ,Bran sa dvorcem poznatim kao Drakulin Kurte de Ardješ i prenoćište. Sinagoga-Bejth Israel Do Pojane brašov se relativno brzo stiže vozimo uz brdo i penjemo se na veću nadmorsku visinu trebalo bi da skrenemo desno ali produžavamo pravo da obidjemo makar centar Poiane i vidimo kako izgleda Pažnju privlač velika i lepa drvena crkva verovatno je i dosta stara ali nemam taj podatak Evo nekoliko uz put snimljenih hotela.Opčinjeni prirodom na te gradjevine nismo nešto mnogo obraćali pažnju. Leto je pa su parkinzi prazni , ima ih dovljno za simski prihvat turista Posebno se vodi računa o detaljima i cveće svuda Kratka pauza, okrepljenje i pravac Rasnov u niziji s druge strane planine

Umori me ovo formatiranje i prebacuvanje slika sporo ide čitava večnost ,tekst pišem direktno na sajt pa se plašim da greškom ne obrišem nebi ga ni pisao posle više ponovo.

Iz Sinaje idemo dalje sa Brašov, grad čiju su osnovu još stari Sasi postavili nekada znan kao Kronštadt što direktno ukazuje na njegove korene.U gradu postoji i moto klub sa tim imenom čijem sam skupu neku godinu unazad prisustvovao.Šta mogu reći o Brašovu srednjovekovni grad smešten u srcu Transilvanije okružen Karpatima.Sa svojim znamenitostima i okolnim prirodnim lepotama zatim zimskim turističkim centrima spada u red najposećenijih u turističkom smislu gradova Rumunije.Barokne fasade , očuvane kamene zidine i istorijski centar,stari grad privlače većinu turista.Upravo stari grad je i predmet našeg interesovanja jer je na malom prostoru skoncentrisan jedan vrlo interesantan period istorije Brašova.Čini ga veliki trg Pijata Statului u svoje vreme glavna tržnica sa nemačkim nazivom Marktplatz. Plac je okružen kućama nekadšnjih bogatih nemačkih trgovaca,što se vidi po visokim potkrovljima koja su bila namenjena za smeštaj robe.Centralno mesto na skveru zauzima Istorijski muzej u čijoj blizini se nalazi lepa fontana.Zgrada Istorijskog muzeja izgradjena je 1420 kao zgrada parlameta. Na gradjevini dominira toranj nazvan "Trubačev toranj" sa koga je oglašavan dolazak neprijatelja i koji je je stariji od same gradjevine,naknadno na tom mestu dozidane.Ništa neobično za srednji vek je i podatak da su na trgu na stubu srama javno ponižavani i kažnjavani prekršioci nekih tadašnjih pravila ponašanja a mnoge devojke i žene proglašene za veštice takodje su tu okončale svoje živote. Istorijski muzej bez mene Nekoliko slika ovog lepog trga Pogled sa trga ka obližnjem planinskom vrhu i istaknutom natpisu grada Cerbul carpatin restaurant, ili Karpatski jelen restoran, ekskluzivan i dosta skup restoran u kući iz XVI veka koju je sagradio gradonačelnik Brašova i bogati trgovac Lukas Hirscher da bi nakon njegove smrti njegova udovica kuću poklonila gradu kao mesto za okupljanje bogatih saksonskih trgovaca. Nekoliko slika unutrešnjosti restorana skinutih sa jnterneta. Na sledećoj slici nazire se sledeća destinacija "Crna crkva " rumuski "Biserica neagra" U Saksonskom okruženju našla je mesto Rumunska Pravoslavna Katedrala (Catedrala Ortodoxa Romaneasca) Biserica negra ,Crna crkva prvobitno katolička,najveća je protestantska crkva u regionu sagradjena u XV veku sredstvima lokalne nemačke zajednice.U napadu Habzburgovaca na Turke radi oslobadjanja Brašova došlo je do požara dim je ostavio tragove na njoj i otud i naziv "Crna" Osim nas bilo je tu još dosta motorista uglavnom iz EU mislim Nemačke Ulaz u crkvu Iz nekog drugog ugla Statua Johannesa Honterusa (1498-1549) otkrivena 21 08.1898g,značajna ličnost perioda u kome je živeo. Saksonski verski reformator osnivač škola i jedne od prvih štamparija u Transilvaniji.Specijalnost im je bila kartografija Odmah u blizini Crne crkve je i....u sledećem tekstu

Žiko ,popravljaj komp

Razgledanje grada Sinaja i dvorca Pelaš. Sinaj "Perla Karpata" nalazi se na oko 800m. nadmorske visine i važi za najpoznatij zimski turistički centar i mondensko mesto. Treba je obići zimi ali je to nespojivo sa našim hobijem pa se prepuštamo letnjem užitku. Grad je skroz okružen Karpatima čiji se vrhovi protežu na preko 2000m nv a skijaški tereni spojeni gondolom sa 25 mesta kreću od 1400-2100 metara.Arhitektura grada kao i cele Rumunije obiluje raznim graditeljskim stilovima.Gradom dominira stara gradnja u besprekornom stanju,uspeli su da izbegnu komercijalni kič a ceo grad ustvari ostavlja utisak sredjenosti i čistoće.Naše razgledanje se ustvari sastoji u laganom prolasku glavnom ulucom prema zamku Peleš.Nismo u mogućnosti za temeljnija razgledanja jer je na ovom putu postavljen ambiciozan plan obilaska gradova a većini je zbog posla vreme ograničeno. Evo malo slika da potkrepimo priču Imamo sa sobom arhitektu "Arhi Bane" čijem oku nisu promakli lepi detalji grada pa njegove slike sada i postavljam Tih slika grada ima dosta i mislim da se i sa ovih nekoliko dočarava izgled grada.Interesantno mi je da su krovovi uglavnom limeni zbog ekonomičnosti možda zbog jednostavnosti izrade onih šiljati ili je u pitanju neki drugi tazlog. Stigli smo do pdnožja odakle se pešačkim širokim putem ide do utvrdjenja.Tu se nalazi hotel restoran neke prodavnice suvenira iveliki čuvani parking tako da smo opušteno ostavili na motorima baš sve. I da to je on njegovo veličanstvo PELEŠ Sta od slika postaviti četri aparata bezbroj slika svaka za sebe je lepa Ne postoji ni jedan deo površine slobodan a da nema neki ukras na sebi kitnjasto do besvesti kao odlika perioda u kome je ovo prelepo delo stvarano Varovatno skijaška gondola ali nisam siguran Poseta Sinaji je završena za ovo kratko vreme videli smo puno interesantnih stvari dosta toga je ovekovečeno ali nažalost nismo u mogućnosti sve da prenesemo u ovom putopisu ali je dovoljno da vam zagolicamo maštu i predstavimo vam možda vašu buduću vožnju.Što da ne.

Da moja greška juli 2015

Dosada kume šta da se radi

Prvu pauzu pravimo u Krajovi jednom od većih rumunskih gradova smeštenom na reci Žiu na pola puta izmedju Dunava i Karpata.Krajova je inače važan privredni i kulturni centar i univerzitetski grad.Dosta omladine uglavnom vlaškog porekla iz Srbije za mesto svog studiranja izabralo je Krajovu. Pauza nije namenjena razgledanju grada i okoline zbog puta koji nas očekuje već je tu na zgodnom mestu poslovnica Rajfajzen banke gde uvek na ovom putu razmenjujem novac jer je već i vreme za dolivanje goriva. U narednih nekoliko kilometra dolivanje goriva mala pauza i pravac Sinaja Vožnja se odvija rutinski meni do Piteštija poznatim putem zatim Targovište i iza toga prema Sinai. I Pitešti i Targovište u bliskom zaledju imaju Karpate a put od Targovišta do Sinaje odvija po lepim predelima pošumljenih Karpata.Po izlasku iz jedne od bezbroj za vožnju lepih krivina u susret nam onako dosta brzo na ler nizbrdo nailazi biciklista, prolazi pored nas da bi kao da je čekala da on prodje s desne strane na put istrčala mečka.Ne mnogo velika zbunjena mojom preglasnom sirenom trčala je putem isprad nas jedno 50m da bi zatim skrenula u šumu i spasla se neprijatnog doživljaja.Bilo je tu kasnije po povratku neverice o tom togadjaja od naših drugara i pitanja u smislu posle koliko piva je vidjena ili koliko piva treba da popiješ da bi video mečku u Rumuniji. Zbog čega u Sinaju kada do Transfagarašana i Transalpine kao uvek centralnog odredišta postoji dosta kraći i jednostavniji put. Sinaju ,Brašov i Pojanu Brašov posmatram kao celinu koja na maloj medjusobnoj udaljenosti ima skoncentrisanu ponudu neverovatno interesantnih stvari koje treba videti nabrojaću samo najvažnije.Sinaja -jedno od najlepših utvrdjenja u Evropi Peleš se zove,kazino iz 1912 god. kao i dve železničke stanice na bliskom rastojanju za kraljeve i običan narod .Brašov stari grad Sasi su ga napravili jedan od sedam gradova Nemačkih ruku delo Kronštadt - Krunski grad sa "Crnom crkvom", najužom ulicom u Evropi i obiljem za nas znanih i neznanih interesantnih destinacija.Pojana brašov formirana još u pred prošlom veku kao izletište Brašova preraslo u veliki zimski turistički centar. Dolazak u Sinaju, potraga za prenoćištem ili skupo ili nema mesta ja potajno priželjkujem ali ne saopštavam neko mesto za kampovanje uživam da u gradu razvučem šator.Vrzmamo se po gradu već sa pitanjem u glavi šta da radimo.Odnekud se pojavljuje dečko u slepoj ulici smo ili neko dvorište neznam sa spasonosnom pitanjem ...da prenoćište u glas odgovorismo svako na nekom jeziku koji mu je prvi pao na pamet. Gleda on kako na neki motor da se popne da bi nas odveo, oko cene smo se dogovorili i prihvatili,ali penjanje na pretovarene motore je neizvodljivo. Na kraju je on ispred nas išao polu trčećim korakom bogami poprilično da bi stigli do destinacije koju nam je obezbedio kao prenoćište. Dvorište kuća na sprat mislim da je bila, ništa posebno privatan pansion ali naspram cene i smeštaj.Vidimo da se nešto komplikuje ali vidim i pored tog dvorišta i sledeće kuće popriličan prazan plac nekolio velikih borova na njemu i mesta koliko hoćeš.Sobe zausete praznih nema on priča nešto otprilike da će da nadje nešto drugo a ja gledam samo da ode da izvidim taj plac u komšiluku. Po njegovom odlasku vidim da je mesto za kamp za jednu noć idealno sve nam blizu razapinjemo šatore i u marketu uzimamo hranu i piće za večeru.Uglavnom smo hranu iz Srbije poneli, neku konzervu, supe u kesici neko i gotova jela tako da se nabavka svodila na salatu da budem precizan šopsku koju smo pravili u jednom plastičnom lavoru kupljenom za tu svrhu.Posle nekog vremena pojavio se naš "vodič" priča da je našao sobe al na različitim mestima koliko sam uspeo da razumem a ne znam ni koliko je on razumeo da smo umorni i nismo mogli da ga čekamo.Ponudio sam mu rakiju da popije ali je on kategorički odbio jer ne pije ali je ujedno hteo celu flašu da uzme praveći se da mu je dajemo. I otišao je konačno.Ubrzo zatim teatralno nastupa u dvoršte jedna ljudina od 50kg rekao bih sa namerom da nas najuri odatle ,verovatno ga onaj prethodni nagovorio.Taj je već prihvatio da popijemo po jednu objasnili smo mu da sutra rano idemo dalje čak nam je pokazao gde da uzmemo neku improvizonanu kapiju i zatvorimo ulaz u dvoršte. Po danu je to ovako izgledalo Sledi razgledanje grada i zamka Peleš

Juli 2015g. Rumunija,moja večita ljubav, zemlja dobrih ljudi i prelepe prirode koja svojim lepotama uvek nanovo prijatno iznenadi.Relativno blizu mog mesta boravka posle svake posete obaveže me da je ponovo obidjem jel sam nešto propustio da vidim.Za razliku od prethodnih putovanja ovog puta ne idem sam.U društvu nas je četvorica što putovanje u svakom slučaju čini opštenijim i interesantnijim. Tri Honde Afrike i jedan TDM motor su mašine koje treba da prevale interesantno zamišljen put u trajanju od pet dana i negde oko 1500 km a za mog kuma Slobu iz Beograda još dodatnih cca 500km više. Plan puta je sledeći, polazak je iz Bora ujutru sa namerom da se stigne do Sinaje što je i najduža dnevna kilometraža 433km. a ide se preko Bugarske na Vidin zatim novi most preko Dunava, Kalafat slede Krajova,Pitešti,Targovište i Sinaja kao krajnja destinacija za taj dan i noćenje. Ekipa:Koča,Bane,Sloba i Sveta ispred kluba Easy Riders u Boru Zajednička slika za uspomenu sa drugarima koji nas ispraćaju i krećemo za danas 430 km.Tu su pored nas koji putujemo Manča Easy Riders Bor u crnoj majci ,Siniša Siki Easy Niš sakrio se iza mene i naš drugar Planić iz Bora stara šoferčina. Iz Sinaje dalje plan je Brašov zatim preko najčuvenijeg zimskog turističkog centra Poiana Brašov preko Rišneva i Brana za Curtea de arges gde bi se ponovo prenoćilo. Prelaz bugarske granice je bio bez većeg zadržavanja Bugarski carinici vole da im se kaže da idemo na njihovo Crno more pa su ekstra efikasni. Bugarsko-Srpska granica Sledeće stajanje odmah iza granice na nekoj napuštenoj pumpi ne znam ni ja sada zbog čega mislim da je neko želeo da prekontroliše prtljag Beli luk,spas od gospodina drakule ? Put do Vidina, prošli smo bez stajanja sve do mosta na Dunavu gde je carinska kontrola za ulazak u Rumuniju Tek prelaskom ove granice i mosta preko Dunava za čiji prelaz motorima se ne naplaćuje računamo da počinje putovanje jer ovo do sada zbog blizine je bilo kao "vožnja oko kuće" a Vidin i okolina nama dobro poznati. Evo da započnem putopis pa nastavak sutra.

Pozdravljam

Ja kad podjem bilo gde tovarim se kao da se selim,sam putujem i onda gledam da nešto ne nedostaje Šator onaj koji može da stoji bez kočića jer ih ja i ne stavljam tipa "iglo" i mislim da ću iduće odnosno ove godine da se baškarim u šatoru za tri osobe jel kad unutra naguram sve stvari u ovom za dve osobe mo je tesno a i malo su kratki za mene pa ću moći ukoso da ležim ,za svaki slučaj nosim i onu molersku foliju tako da se kiše ne plašim a višednevne ture mogu da isplaniram u vremenu bez kiše.Ne komplikujem sebi život sa dvoslojnim šatorima dovoljni su leti i jednoslojni,vojna vreća,čaršav u koji se uvlači dušek jedino jastuk neki na pumpanje još da nadjem za sada jakna i peškir preko nje .

Ne etiketiram ja nikoga kao snoba ,samo sam preneo deo teksta sa sajta koji popularizuje i okuplja ljubitelje kampovnja.Ujedno sam i naveo da je tekst preuzet sa sajta... http://batinacinfo.ucoz.com/index/0-14 da bi eventualno neko koga možda zainteresuje mogao da pročita ceo tekst.Nisam doduše stavio navodnike smatrajući da se vidi da je citat i napisao da je "preuzeto". Izvinjavam ako sam nekog povredio nije mi bila namera a da je tekst pažljivije pročitan mislim da ne bi došlo do zabune

ne

Kampovanje .... Probajte i vi !? Statistika pokazuje da u zapadnoj evropi svaki četvrti turista kampuje, i pretežno su višeg obrazovanja i bolje finansijske situacije. A povodom vraćanju prirodi, skoro sam pročitao podatak u Vremenu da Švajcarska sada više zarađuje od bajkerskog turizma nego od skijanja. Kod nas kada nekom kažeš da si bio na kampovanju uglavnom te gledaju, kao da si pao sa Marsa. Mislim da ovde ljudi čak nisu ni upoznati da takva opcija odmora postoji, a kamoli da su upoznati sa čarima i prednostima. Dok se drugi svesniji i bogatiji nego mi sve više vraćaju kontaktu sa prirodom, mi naprotiv postajemo sve veći snobovi i jedino vrednujemo broj zvezdica na hotelima... preuzeto http://batinacinfo.ucoz.com/index/0-14 Nije mi jasno kako se ukočiš na onom dušeku na pumpanje debelom 20cm

Neko je skoro rekao možda Memedović nisam siguran, da današnja deca pate od nedostatka prirode.

Da,pametan zaključak

Društveni kompromis,kampovanje u motelu neki bi ovo a neki ono,jel neko probao ? Severna strana Transfagarašana ,leto 2015 g. Ovo je već ozbiljna varijanta,kampovanje u sred grada Sinaja Rumunija,ako nekog interesuje mogu da mu dam E-male radi bukinga Mesto Hopa granica Turske i Gruzije god.2014 Neću više da vas smaram sa slikama a ustvari zbog ovakvih stvari kampujem (Turska parking na autoputu) šator je bio tamo iza,kod motora