Umori me ovo formatiranje i prebacuvanje slika sporo ide čitava večnost ,tekst pišem direktno na sajt pa se plašim da greškom ne obrišem nebi ga ni pisao posle više ponovo.

Iz Sinaje idemo dalje sa Brašov, grad čiju su osnovu još stari Sasi postavili nekada znan kao Kronštadt što direktno ukazuje na njegove korene.U gradu postoji i moto klub sa tim imenom čijem sam skupu neku godinu unazad prisustvovao.Šta mogu reći o Brašovu srednjovekovni grad smešten u srcu Transilvanije okružen Karpatima.Sa svojim znamenitostima i okolnim prirodnim lepotama zatim zimskim turističkim centrima spada u red najposećenijih u turističkom smislu gradova Rumunije.Barokne fasade , očuvane kamene zidine i istorijski centar,stari grad privlače većinu turista.Upravo stari grad je i predmet našeg interesovanja jer je na malom prostoru skoncentrisan jedan vrlo interesantan period istorije Brašova.Čini ga veliki trg Pijata Statului u svoje vreme glavna tržnica sa nemačkim nazivom Marktplatz. Plac je okružen kućama nekadšnjih bogatih nemačkih trgovaca,što se vidi po visokim potkrovljima koja su bila namenjena za smeštaj robe.Centralno mesto na skveru zauzima Istorijski muzej u čijoj blizini se nalazi lepa fontana.Zgrada Istorijskog muzeja izgradjena je 1420 kao zgrada parlameta. Na gradjevini dominira toranj nazvan "Trubačev toranj" sa koga je oglašavan dolazak neprijatelja i koji je je stariji od same gradjevine,naknadno na tom mestu dozidane.Ništa neobično za srednji vek je i podatak da su na trgu na stubu srama javno ponižavani i kažnjavani prekršioci nekih tadašnjih pravila ponašanja a mnoge devojke i žene proglašene za veštice takodje su tu okončale svoje živote. Istorijski muzej bez mene Nekoliko slika ovog lepog trga Pogled sa trga ka obližnjem planinskom vrhu i istaknutom natpisu grada Cerbul carpatin restaurant, ili Karpatski jelen restoran, ekskluzivan i dosta skup restoran u kući iz XVI veka koju je sagradio gradonačelnik Brašova i bogati trgovac Lukas Hirscher da bi nakon njegove smrti njegova udovica kuću poklonila gradu kao mesto za okupljanje bogatih saksonskih trgovaca. Nekoliko slika unutrešnjosti restorana skinutih sa jnterneta. Na sledećoj slici nazire se sledeća destinacija "Crna crkva " rumuski "Biserica neagra" U Saksonskom okruženju našla je mesto Rumunska Pravoslavna Katedrala (Catedrala Ortodoxa Romaneasca) Biserica negra ,Crna crkva prvobitno katolička,najveća je protestantska crkva u regionu sagradjena u XV veku sredstvima lokalne nemačke zajednice.U napadu Habzburgovaca na Turke radi oslobadjanja Brašova došlo je do požara dim je ostavio tragove na njoj i otud i naziv "Crna" Osim nas bilo je tu još dosta motorista uglavnom iz EU mislim Nemačke Ulaz u crkvu Iz nekog drugog ugla Statua Johannesa Honterusa (1498-1549) otkrivena 21 08.1898g,značajna ličnost perioda u kome je živeo. Saksonski verski reformator osnivač škola i jedne od prvih štamparija u Transilvaniji.Specijalnost im je bila kartografija Odmah u blizini Crne crkve je i....u sledećem tekstu

Žiko ,popravljaj komp

Razgledanje grada Sinaja i dvorca Pelaš. Sinaj "Perla Karpata" nalazi se na oko 800m. nadmorske visine i važi za najpoznatij zimski turistički centar i mondensko mesto. Treba je obići zimi ali je to nespojivo sa našim hobijem pa se prepuštamo letnjem užitku. Grad je skroz okružen Karpatima čiji se vrhovi protežu na preko 2000m nv a skijaški tereni spojeni gondolom sa 25 mesta kreću od 1400-2100 metara.Arhitektura grada kao i cele Rumunije obiluje raznim graditeljskim stilovima.Gradom dominira stara gradnja u besprekornom stanju,uspeli su da izbegnu komercijalni kič a ceo grad ustvari ostavlja utisak sredjenosti i čistoće.Naše razgledanje se ustvari sastoji u laganom prolasku glavnom ulucom prema zamku Peleš.Nismo u mogućnosti za temeljnija razgledanja jer je na ovom putu postavljen ambiciozan plan obilaska gradova a većini je zbog posla vreme ograničeno. Evo malo slika da potkrepimo priču Imamo sa sobom arhitektu "Arhi Bane" čijem oku nisu promakli lepi detalji grada pa njegove slike sada i postavljam Tih slika grada ima dosta i mislim da se i sa ovih nekoliko dočarava izgled grada.Interesantno mi je da su krovovi uglavnom limeni zbog ekonomičnosti možda zbog jednostavnosti izrade onih šiljati ili je u pitanju neki drugi tazlog. Stigli smo do pdnožja odakle se pešačkim širokim putem ide do utvrdjenja.Tu se nalazi hotel restoran neke prodavnice suvenira iveliki čuvani parking tako da smo opušteno ostavili na motorima baš sve. I da to je on njegovo veličanstvo PELEŠ Sta od slika postaviti četri aparata bezbroj slika svaka za sebe je lepa Ne postoji ni jedan deo površine slobodan a da nema neki ukras na sebi kitnjasto do besvesti kao odlika perioda u kome je ovo prelepo delo stvarano Varovatno skijaška gondola ali nisam siguran Poseta Sinaji je završena za ovo kratko vreme videli smo puno interesantnih stvari dosta toga je ovekovečeno ali nažalost nismo u mogućnosti sve da prenesemo u ovom putopisu ali je dovoljno da vam zagolicamo maštu i predstavimo vam možda vašu buduću vožnju.Što da ne.

Da moja greška juli 2015

Dosada kume šta da se radi

Prvu pauzu pravimo u Krajovi jednom od većih rumunskih gradova smeštenom na reci Žiu na pola puta izmedju Dunava i Karpata.Krajova je inače važan privredni i kulturni centar i univerzitetski grad.Dosta omladine uglavnom vlaškog porekla iz Srbije za mesto svog studiranja izabralo je Krajovu. Pauza nije namenjena razgledanju grada i okoline zbog puta koji nas očekuje već je tu na zgodnom mestu poslovnica Rajfajzen banke gde uvek na ovom putu razmenjujem novac jer je već i vreme za dolivanje goriva. U narednih nekoliko kilometra dolivanje goriva mala pauza i pravac Sinaja Vožnja se odvija rutinski meni do Piteštija poznatim putem zatim Targovište i iza toga prema Sinai. I Pitešti i Targovište u bliskom zaledju imaju Karpate a put od Targovišta do Sinaje odvija po lepim predelima pošumljenih Karpata.Po izlasku iz jedne od bezbroj za vožnju lepih krivina u susret nam onako dosta brzo na ler nizbrdo nailazi biciklista, prolazi pored nas da bi kao da je čekala da on prodje s desne strane na put istrčala mečka.Ne mnogo velika zbunjena mojom preglasnom sirenom trčala je putem isprad nas jedno 50m da bi zatim skrenula u šumu i spasla se neprijatnog doživljaja.Bilo je tu kasnije po povratku neverice o tom togadjaja od naših drugara i pitanja u smislu posle koliko piva je vidjena ili koliko piva treba da popiješ da bi video mečku u Rumuniji. Zbog čega u Sinaju kada do Transfagarašana i Transalpine kao uvek centralnog odredišta postoji dosta kraći i jednostavniji put. Sinaju ,Brašov i Pojanu Brašov posmatram kao celinu koja na maloj medjusobnoj udaljenosti ima skoncentrisanu ponudu neverovatno interesantnih stvari koje treba videti nabrojaću samo najvažnije.Sinaja -jedno od najlepših utvrdjenja u Evropi Peleš se zove,kazino iz 1912 god. kao i dve železničke stanice na bliskom rastojanju za kraljeve i običan narod .Brašov stari grad Sasi su ga napravili jedan od sedam gradova Nemačkih ruku delo Kronštadt - Krunski grad sa "Crnom crkvom", najužom ulicom u Evropi i obiljem za nas znanih i neznanih interesantnih destinacija.Pojana brašov formirana još u pred prošlom veku kao izletište Brašova preraslo u veliki zimski turistički centar. Dolazak u Sinaju, potraga za prenoćištem ili skupo ili nema mesta ja potajno priželjkujem ali ne saopštavam neko mesto za kampovanje uživam da u gradu razvučem šator.Vrzmamo se po gradu već sa pitanjem u glavi šta da radimo.Odnekud se pojavljuje dečko u slepoj ulici smo ili neko dvorište neznam sa spasonosnom pitanjem ...da prenoćište u glas odgovorismo svako na nekom jeziku koji mu je prvi pao na pamet. Gleda on kako na neki motor da se popne da bi nas odveo, oko cene smo se dogovorili i prihvatili,ali penjanje na pretovarene motore je neizvodljivo. Na kraju je on ispred nas išao polu trčećim korakom bogami poprilično da bi stigli do destinacije koju nam je obezbedio kao prenoćište. Dvorište kuća na sprat mislim da je bila, ništa posebno privatan pansion ali naspram cene i smeštaj.Vidimo da se nešto komplikuje ali vidim i pored tog dvorišta i sledeće kuće popriličan prazan plac nekolio velikih borova na njemu i mesta koliko hoćeš.Sobe zausete praznih nema on priča nešto otprilike da će da nadje nešto drugo a ja gledam samo da ode da izvidim taj plac u komšiluku. Po njegovom odlasku vidim da je mesto za kamp za jednu noć idealno sve nam blizu razapinjemo šatore i u marketu uzimamo hranu i piće za večeru.Uglavnom smo hranu iz Srbije poneli, neku konzervu, supe u kesici neko i gotova jela tako da se nabavka svodila na salatu da budem precizan šopsku koju smo pravili u jednom plastičnom lavoru kupljenom za tu svrhu.Posle nekog vremena pojavio se naš "vodič" priča da je našao sobe al na različitim mestima koliko sam uspeo da razumem a ne znam ni koliko je on razumeo da smo umorni i nismo mogli da ga čekamo.Ponudio sam mu rakiju da popije ali je on kategorički odbio jer ne pije ali je ujedno hteo celu flašu da uzme praveći se da mu je dajemo. I otišao je konačno.Ubrzo zatim teatralno nastupa u dvoršte jedna ljudina od 50kg rekao bih sa namerom da nas najuri odatle ,verovatno ga onaj prethodni nagovorio.Taj je već prihvatio da popijemo po jednu objasnili smo mu da sutra rano idemo dalje čak nam je pokazao gde da uzmemo neku improvizonanu kapiju i zatvorimo ulaz u dvoršte. Po danu je to ovako izgledalo Sledi razgledanje grada i zamka Peleš

Juli 2015g. Rumunija,moja večita ljubav, zemlja dobrih ljudi i prelepe prirode koja svojim lepotama uvek nanovo prijatno iznenadi.Relativno blizu mog mesta boravka posle svake posete obaveže me da je ponovo obidjem jel sam nešto propustio da vidim.Za razliku od prethodnih putovanja ovog puta ne idem sam.U društvu nas je četvorica što putovanje u svakom slučaju čini opštenijim i interesantnijim. Tri Honde Afrike i jedan TDM motor su mašine koje treba da prevale interesantno zamišljen put u trajanju od pet dana i negde oko 1500 km a za mog kuma Slobu iz Beograda još dodatnih cca 500km više. Plan puta je sledeći, polazak je iz Bora ujutru sa namerom da se stigne do Sinaje što je i najduža dnevna kilometraža 433km. a ide se preko Bugarske na Vidin zatim novi most preko Dunava, Kalafat slede Krajova,Pitešti,Targovište i Sinaja kao krajnja destinacija za taj dan i noćenje. Ekipa:Koča,Bane,Sloba i Sveta ispred kluba Easy Riders u Boru Zajednička slika za uspomenu sa drugarima koji nas ispraćaju i krećemo za danas 430 km.Tu su pored nas koji putujemo Manča Easy Riders Bor u crnoj majci ,Siniša Siki Easy Niš sakrio se iza mene i naš drugar Planić iz Bora stara šoferčina. Iz Sinaje dalje plan je Brašov zatim preko najčuvenijeg zimskog turističkog centra Poiana Brašov preko Rišneva i Brana za Curtea de arges gde bi se ponovo prenoćilo. Prelaz bugarske granice je bio bez većeg zadržavanja Bugarski carinici vole da im se kaže da idemo na njihovo Crno more pa su ekstra efikasni. Bugarsko-Srpska granica Sledeće stajanje odmah iza granice na nekoj napuštenoj pumpi ne znam ni ja sada zbog čega mislim da je neko želeo da prekontroliše prtljag Beli luk,spas od gospodina drakule ? Put do Vidina, prošli smo bez stajanja sve do mosta na Dunavu gde je carinska kontrola za ulazak u Rumuniju Tek prelaskom ove granice i mosta preko Dunava za čiji prelaz motorima se ne naplaćuje računamo da počinje putovanje jer ovo do sada zbog blizine je bilo kao "vožnja oko kuće" a Vidin i okolina nama dobro poznati. Evo da započnem putopis pa nastavak sutra.

Pozdravljam

Ja kad podjem bilo gde tovarim se kao da se selim,sam putujem i onda gledam da nešto ne nedostaje Šator onaj koji može da stoji bez kočića jer ih ja i ne stavljam tipa "iglo" i mislim da ću iduće odnosno ove godine da se baškarim u šatoru za tri osobe jel kad unutra naguram sve stvari u ovom za dve osobe mo je tesno a i malo su kratki za mene pa ću moći ukoso da ležim ,za svaki slučaj nosim i onu molersku foliju tako da se kiše ne plašim a višednevne ture mogu da isplaniram u vremenu bez kiše.Ne komplikujem sebi život sa dvoslojnim šatorima dovoljni su leti i jednoslojni,vojna vreća,čaršav u koji se uvlači dušek jedino jastuk neki na pumpanje još da nadjem za sada jakna i peškir preko nje .

Ne etiketiram ja nikoga kao snoba ,samo sam preneo deo teksta sa sajta koji popularizuje i okuplja ljubitelje kampovnja.Ujedno sam i naveo da je tekst preuzet sa sajta... http://batinacinfo.ucoz.com/index/0-14 da bi eventualno neko koga možda zainteresuje mogao da pročita ceo tekst.Nisam doduše stavio navodnike smatrajući da se vidi da je citat i napisao da je "preuzeto". Izvinjavam ako sam nekog povredio nije mi bila namera a da je tekst pažljivije pročitan mislim da ne bi došlo do zabune

ne

Kampovanje .... Probajte i vi !? Statistika pokazuje da u zapadnoj evropi svaki četvrti turista kampuje, i pretežno su višeg obrazovanja i bolje finansijske situacije. A povodom vraćanju prirodi, skoro sam pročitao podatak u Vremenu da Švajcarska sada više zarađuje od bajkerskog turizma nego od skijanja. Kod nas kada nekom kažeš da si bio na kampovanju uglavnom te gledaju, kao da si pao sa Marsa. Mislim da ovde ljudi čak nisu ni upoznati da takva opcija odmora postoji, a kamoli da su upoznati sa čarima i prednostima. Dok se drugi svesniji i bogatiji nego mi sve više vraćaju kontaktu sa prirodom, mi naprotiv postajemo sve veći snobovi i jedino vrednujemo broj zvezdica na hotelima... preuzeto http://batinacinfo.ucoz.com/index/0-14 Nije mi jasno kako se ukočiš na onom dušeku na pumpanje debelom 20cm

Neko je skoro rekao možda Memedović nisam siguran, da današnja deca pate od nedostatka prirode.

Da,pametan zaključak

Društveni kompromis,kampovanje u motelu neki bi ovo a neki ono,jel neko probao ? Severna strana Transfagarašana ,leto 2015 g. Ovo je već ozbiljna varijanta,kampovanje u sred grada Sinaja Rumunija,ako nekog interesuje mogu da mu dam E-male radi bukinga Mesto Hopa granica Turske i Gruzije god.2014 Neću više da vas smaram sa slikama a ustvari zbog ovakvih stvari kampujem (Turska parking na autoputu) šator je bio tamo iza,kod motora

Teško je isplanirati rezervisati sva prenoćišta na nekom dužem putu. Za mene lično šator je imperativ.Razapinjao sam šator gde god mi je palo na pamet govorim o inostranstvu.Na putu za Gruziju svo vreme sam spavao na parkinzima kraj autoputa kroz tursku uz preveženu dnevnu kilometražu od 500+ - km,tako da to nije baš toliko strašno.Dalje,u lepšoj uspomeni su mi ta spavanja pod šatorom i neki doživljaji na njima od motela ,pansiona itd.Izuzetak je kad iskrsne nešto od 5e zbog lične higijene Parking na autoputu Turskoj I sve to u 66.toj.Inače ti bukinzi rezervacije moteli hoteli mnogo me potsećaju na klasična letovanja sa kojima sam se ja oprostio.

Svaka čast !

Uzbudljivo

Fora bi bila neka "Zastava" zašto ne 101 pripremljena za to,vožena na Kilimandžaro, ako ne Nisan mikra je najviše korišćena ali to je već šablon išle su tu i Lade i vespe i svašta drugo

Prisutan (+)

Da dodam još i da sam prvi vlasnik,ne u Srbiji nego apsolutno prvi. Posedujem sve papire dva ključa tako da se legalnost ne dovodi u pitanje.Gume i akumulator novi,bez ulaganja, osim registracije.

Prodajem HD Dyna super glide cystom 2008god ,zapremina 96 ci ili 1584 ccm sa dosta dodatne opreme. Slike dodatne opreme i raznih detalja šaljem po zahtevu jer ih ima dosta.Ostale informacije na pp ili tel.063/400004

Šta se desi sa putopisom

Šta bi moglo da fali ako ima mesto gde da stane