Napravio sam gresku u pisanju....Centar grada ,kafa i nazad u Urgup....umesto Urgup treba da pise Goreme

"Zvezde granda" Demro.st sa svojim BMW RT na bini posle osrednje izvedene numere a u ziriju "elokventna " Karleusa sa svojim dosetkama i Lukas u posebnom stanju uz casne izuzetke.Dermo sve si ovo mogao da izbegnes da si bez pitanja kupio Pan evropu 1100 ST vec imas u imenu...Spremno docekujem drugu neprijateljsku ofanzivu

Dok je uzletanje balona obavlja u dostojanstvenoj tisini koju remeti samo povremeno sistanje ogromnih gorionika sletanje je susta suprotnost https://youtu.be/xraLkfnUzY4 https://youtu.be/jYq7Dxfla-M Jurnjava mocnih terenaca sa prikolicom obavijenih oblakom prasine u potrazi za svojim balonom.Njihov zadatak je da prilikom spustanja balona podmetnu prikolicu ispod korpe i odvezu na svoju lokaciju. https://youtu.be/X8fR_TS1NBg U tovarnom sanduku je oprema kojom "pumpaju" vruc vazduh i pripremaju balon za poletanje Vesela lica putnika opravdavaju tvrdnju da je let balonom u Kapadokiji jedan od najlepsih dozivljaja u Turskoj.Da bi ste to ostvarili morate pre svega da ustanete rano. Po mraku pre izlaska sunca.Minibusi cekaju putnike na dogovorenom mestu i voze do mesta za ukrcavanje.Neke agencije obezbedjuju dorucak pre puta na mestu okupljanja a neke cak i u toku same voznje.Korpe mogu biti za 25 putnika a mogu biti i za cetiri .Sve to odredjuje i cenu koja se krece izmedju 120 i 150 evra.Pre samog poletanja putnici dobijaju instrukcije o ponasanju za vreme boravka u korpi balona.Posebno se napominje sta u slucaju nepredvidjenih okolnosti.Treba voditi racuna i o izboru garderobe jer na 700m ujutru ume da bude jako hladno. Osim balona koje je doneo u Kapadokiju amerikanac je za sobom doneo jedan obicaj koji se i sada postuje.Posle svakog uspesnog leta nazdravlja se sampanjcem. Tradicija se odrzava i dalje,to je obicaj svuda gre se koriste baloni. Kinezi,kinezi i kinezi...to je Kapadokija danas Na slici ispod cim neko uperi aparat prema njemu dize ruku u pozu za slikanje Tu je i fotomodel, nije meni pozirala ,ukrao sam sliku Jos nekoliko slika balona i dosta je druzenja sa njima Vec sam napomenuo da je slikanje balona zarazno Predstava za nas koji iz publike posmatramo dogadjaj uglavnom je zavrsena .Jos poneki zakasneli balon ili terenac sa prikolicom zure ka mestu susreta.Sve to traje oko sat i nesto vise vremena. Dan je tek poceo,pred sobom imamo dosta vremena potrebno je samo da osmislimo kako da ga najbolje utrosimo . Pripremu dorucka u kampu prekinuo je skoro iznad nasih glava u preletu jedan zakasneli balon.U njemu se cuje glasan razgovor nekog mladica sa devojkom.Iznenadjuje me brzina kojom se po horizntali balon krece.Pozurio sam da trenutak ovekovecim fotografijom i u prolazu pored kombija sa bugarskim tablicam ispred koga u kamperskoj stolici zavaljen sedi neki covak na srpskom sam se javio i produzio prema balonu. U toj nameri nisam bio usamljen jos jedna zena je zelela da zadrzi uspomenu na taj dogadjaj.Jurili smo po kampu kako bi smo izmedu drveca koje je zaklanjalo vidik uspeli nekako da uslikamo balon. Ponovo smo se sreli kod onog bugarskog kombija Pri povratku zapocinjem razgovor sa onim iz kombija racunam Bugarin je, razumemo se .Kaze da nastavimo razgovor na engleskom..Zbog cega,pitam... pa kaze zato sto sam ja englez. Dean Bailey i Tamara Hawes u obicnom kombiju obilaze Tursku.U njemu i putuju i spavaju.Dean sleze ramenima i kaze dok su putovali po Bugarskoj Tamara je zavolela tu zemlju i oni u njoj zive vec dve godine.Sada je na nju jos veci utisak ostavila Turska .Koliko po slikama koje na svoj FB profil postavlja vidim da u mestu Didim na obali mora prave svoj novi dom.To su englezi ,kad su oni u pitanju nista ne iznenadjuje.Ali iz toga sledi naravoucenije, treba voditi racuna gde se ide sa zenom. Malo vremena sam odvojio da prosetam oko kampa izmedju onih tajanstvenih stena u blizini Ispred mojih nogu uzlecu divlje ptice kod nas poznate kao "morke"ili "biserke " zavisi od podrucja i zive kao domace zivotinje po dvoristima. Nastavak dana odlucujemo da provedemo na bazenu.Kao sto sam na pocetku napomenuo bazen je prostran,veliki sa toboganom. Uzrok ove uzburkane vode ispod tobogana je Dragan Draganu se dopalo , Najtopliji deo dana proveli smo u kampu i na bazenu. Kapadokija nudi organizovan dozivljaj za ljude sa razlicitim interesovanjima.Ovde jednostavno ne mozes da se dosadjujes.Cetvorotockasi i voznja po interesantnim predelima je vec klasicna ponuda u Turskoj.Ima ih svuda Postoji organizovana obuka za njihovu voznju sa instruktorom u grupi ,pojedinacno ili kako ko pozeli Ako ne smes da vozis i za to postoji resenje,cetvorotockas sa vozacem Jos je lepsi dozivljaj,obilazak ovih nestvarnih predela na konjima Ko zeli trekingom da se bavi ni to nije problem .Vidimo jednu grupu po vencu ovog brega Popodne koristimo za obilazak jos jednog grada koji se takodje smatra simbolom Kapadokije i vaznim mestom u toj regiji.To je Ugrup.Do njega se silazi jednim dosta strmim putem i vec na samom ulazu vidimo nekadasnje naselje ukopano u steni puno turista koji radoznalo ispituju sve one supline. Ugrup je najbogatije mesto u regiji i puno je trgovina.To je prvo mesto u koje svracaju sa svojom robom trgovci sa istoka.Sa ukusom dekorisani izlozi i sarenolika ponuda nikoga ne ostavljaju ravnodusnim.Prosto te mami da udjes u radnju i pazaris nesto. Ugrup je i grad hotela.Dosta njih je smesteno u supljinama vilinskih dimnjaka.U njima je prijatno tokom leta .Zbog debelih kamenih zidova,dobrih izolatora nikada nema vrucine. Ovo su pripreme za buduci hotel Restoran je u ovoj kamenoj kuli Centar grada ,kafa i nazad u Urgup Tragovi grka su svuda prisutni.Oni su ovde sve do 1923 god. i velike razmene bili prisutni.Prilikom moje prethodne posete jedan decko prodavac suvenira kada je cuo razgovor izmedju mene i jednog Bugarina zamolio me je da sacekam nekoliko trenutaka.Otrcao je negde ostavio nam svoju radnju na otvorenom i vratio se sa jednom dosta starom zenom obucenom u salvare.Zena je govorila srpski........ .

Kako da ne ,nego ovih dana neke obaveze pa nisam imao vremena.Kapadokija jeste lepa ali ne ostaje mi se u njoj

Kapadokija ..Zemlja lepih konja...Jedinstveno cudo prirode koje samo bezgranicno mastovita priroda kao vrhunski stvaraoc moze da napravi.Nestvarni pejzazi u obliku velikih kamenih stubova koje je priroda vekovima stvarala.Igra prirode sa oblicima i bojama.Tornjevi ,obelisci i stubovi koje su vetrovi i voda stvarali erozijom vulkanskih stena. Talasasta brda u slojevitim nijansama bele ,oker i roze boje, eto to je Kapadokia.Priroda ovde jos nije odjavila gradiliste jer pored tri vulkana u Kapadokiji vulkan Erdzijas u blizini i dalje je aktivan. Voznjom po kvalitetnim putevima do Kapadokije reltivno brzo stizemo.Vozeci opusteno po poznatom putu ocekujem skretanje za Goreme , mesto u kome cemo boraviti par dana koliko smo odvojili za Kapadokiju. Dok vozeci ocekujem skretanje primecujem da se dosta stvari izgradilo pored puta .Novi objekti su nikli da skoro ne prepoznajem put.Prepoznajem ustvari da sam promasio skretanje i da se tu nista revolucionarno nije izgradilo osim onoga sto je i bilo.To mi je postalo jasno posle prvog putokaza na koji smo naisli. U mesto ulazimo malo duzim,zaobilaznim putem sa severozapadne strane preko mesta Uchisar.Ulaskom u grad iz tog pravca prolazimo pored Panorama kampinga ali nastavljamo dalje prema Kaya kampingu koji mi je poznat od ranije.On je sada skroz na drugom kraju grada i lako ga nalazimo jer sam u glavi slozio kordinate.Na domaku kampa, krecuci iz pravca grada ima nekoliko neprijatnih, povezanih ostrih krivina sa velikim usponom i udubljenjima na kolovozu. Udubljenja su duboka treba ih zaobici ali problem pravi gust saobracaj i uzan put na toj deonici.Opstoj guzvi na tom delu puta doprinosi i prisustvo muzeja pod otvorenim nebom,Open-air museum ili Açık hava müzesi pun turista i vozila. Mesta u kampu ima na pretek, skoro da je prazan ali sa cenom koju su odredili ,kao u hotelu i nije za cudjenje. S obzirom da zelimo nekoliko dana da provedemo i da su nam finansije kao i put pri kraju nismo zeleli da se tu zadrzimo.Kaya kamping je jedan veliki i uredjen kamp, ima lepu lokaciju,blizu je skretanja sa glavnog puta.Nalazi se na uzvisenju iznad grada i pogled se prostire na nepregledna polja te kamene arhitekture zbog koje se i nallazimo ovde .Uzvisena lokacija na kojoj se nalazi zgodna je za jutarnje snimanje balona, sto oni siguran sam imaju u vidu kada formiraju cenu. Jos pri pripremi puta zapamtio sam da postoji i jedan kamp dole u gradu. I evo Goreme camping +akva park Cena pristojna oko 40TL po osobi, travnata podloga u hladovini, veliki bazen,tobogan sta ces vise.E sada uvek ima i ono, ali, da ne precutimo.Prilaz do kampa od glavnog puta nesto vise od 100m mestimicno prekriven dubokim (10-20cm) peskom po kome nasi motori vrlo tesko idu.Bezi zadnji tocak levo-desno,izmice se ispod nas, tako da se motor tesko odrzava u zeljenom polozaju. Rasirene noge u dubokim cizmama vise na petama oslonjene koristio sam kao skije da bih odrzavao ravnotezu.Dragan u nekim fensi mrezastim patikama nije mogao tako ali smo morali posle svakog dolaska u kamp da istresamo pesak iz nase obuce.Satore spretno i brzo postavljamo da bi smo obisli novu sredinu u kojoj se nalazimo. Materijal za oblikovanje ovakvog pejzaza nastao je od erupcije vulkana Erciyes pre 60 miliona godina.Materijal strucnim ljudima poznat kao Stuff sastoji se od vulkanske lave i vulkanskog pepela.Godinama su erozija,vetar i kisa oblikovala takve stene i rezultat toga je ovo sto sada vidimo. Nesvakidasnji kameni oblici Kako su vremenom nastajale ove bajkovite figure ljudi su shvatili da je materijal vrlo lak i pogodan za obradu.Pocele su da nastaju prve prostorije za boravak u tim "Vilinskim dimnjacima" kako se ponekad nazivaju.Prostranstva sa ovakvim pejzažima su nepregledna,prostiru se na sve četiri strane.Kraj im se ne nazire,neobične kamene skulptore učinile su Kapadokiju najuzbudljivijom i najposecenijom destinacijom u unutrašnjosti Turske. A zatim se kopalo svuda redom Osim pecina za stanovanje koje su prvim hriscanima sluzile za zastitu od rimljana koji su ih u to vreme proganjali u tim pecinama formirane su i prve hriscanske crkve.Crkve na cijim su zidovima osvanule i prve freske posvecene hriscanskim svetim ljudima.Neke freske su i do dana danasnjih ocuvane zahvaljujuci golubijem izmetu koji se godinama gomilao na zidovima pojedinih pecina i uspesno ih sacuvao.Druge nisu imale tu srecu i ako su vekovima opstajale nemilosrdno su oskrnavljene auto lakom.Ulazu se veliki napori da se postojece sacuvaju a ostecene na neki nacin vrate u prvobitno stanje koliko je to moguce. Najocuvanije freske su u takozvanoj Crnoj crkvi.Nazvana tako zbog nedostatka prozora.Zahvaljujuci toj tami freske nisu bile izlozene suncevim zracima pa su sacuvane sa minimalnim ostecenjima . Crna crkva i jos nekoliko znacajnih crkvi cine Muzej na otvorenom,jednu od glavnih atrakcija ove regije.U njemu je predstavljena sva raskos vizantijskog stila religiozne umetnosti kao i graditeljske sposobnosti. tog vremena.Pored Crne crkve tu je i crkva Sv.Barbare,Tokaliska crkva ,crkva nazvana Jabuka ..itd Crna crkva kao najvrednija stiti se time sto je za njenu posetu potrebno posebno doplatiti cime se smanjuje broj posetioca. Vecina crkvi u kapadokiji kojih ima bezbroj sagradjeno je izmedju XI i XIII veka .Tada je vizantijsko sarstvo bilo na zenitu svoje snage i najdominantnije carstvo u Anadoliji. Na nekoliko kilometara od Goremea nalazi se jos jedan muzej pod otvorenim nebom Zelve se zove. U njemu su godinama ziveli u slozi hriscani i muslimani sve do 1924 god.Te godine su hriscani zbog cuvene razmene stanovnistva izmedju Grcke i Turske morali da napuste svoje vekovno staniste. Grad Zelve sada je kao grad duhova, njega su napustili 1950 g. i muslimani zbog opasnosti od erozije.U blizini su sagradili novo moderno selo po nazivu Yeni Zelve ,(Novi Zelve).U tom muzeju na otvorenom pored ostalih isticu se tri crkve Geyikli Kilise crkva s jelenima zatim Uzumlu kilise crkva s grozdjem i Balikli kilise crkva s ribama sto u zbiru pored krsta predstavlja rane simbole hriscanstva. Cetiri hiljade pecinskih stanova i stotinu u kamenu uklesanih crkava sa manje ili vise ocuvanim freskama nalazi se u dolini Ihlara. Dolina je blizu regije Aksaraj ali se jos uveka smatra kao deo juzne Kapadokije. Klisura koju je ukopala reka Melendiz Stream tokom hiljada godina duga je 16km.Njena visina od 100 m kvalifikuje je kao najvisu ili najdublju klisuru u ovom delu Turske. Put kojim se od Goremea ide ka dolini Ihlara prolazi se pored impozantnih podzemnih gradova Kaymakli i Derinkuyu.Kaymakli, podzemni grad opisao sam u svom ranijem putopisu Kavkaz 2014 pa cu navesti samo neke opste stvari. Otkriven je posle zemljotresa 1964god. Zauzima povrsino od dva kilometra kvadratna ,ima osam nivoa ali nisu svi za sada otvoreni za posetioce Podaci govore da je u ovom gradu zivelo 20 000 ljudi sa svom potrebnom infrastrukturom,vodovod ,kanalizacija ,crkve,skole ... U ranim jutarnjim satima ,pred sam izlazak sunca kada je vreme najmirnije i bez vetra vredni posetioci Kapadokije mogu da uzivaju u jednom nesvakidasnjem dogadjaju. Za ljubitelje fotografisanja praznik i ispit vestine i znanja u igri svetlosti i boja. Kao da izviru sa svih strana Podsecaju na izmisljene zmajeve iz bajki dok u njihovim ogromnim trbusima nestaje vatra sisteci pritom iznad nasih glava Prvi balon u Kapadokiju je doneo Amerikanac.Dosao kao turista dopalo mu se i resio da tu i ostane.Kapitalisticki gen ne da mira. Umesto da uziva i planduje primecuje da bi najlese razgledanje Kapadokije bilo iz vazduha .Doneo je prvi balon i ostalo je kako fraza kaze istorija. Sada ih ima na stotine Kao da izviru sa svih strana Fotografisanje ovih balona stvara zavisnost.Okolna uzvisenja su prepuna ljudi sa fotoaparatima koji vrebaju trenutak za fotografije svog zivota Asocijacija na Porse ili na persijski naziv Kapadokije ...Zemlja lepih konja Ostajemo jos u Kapadokiji

Samo napred bice vremena i za komsiluk

Podatak je uzet iz turskih izvora.Ne znam cime su se rukovodili Turci kada su to objavili.Izgleda da je velika trka u zauzimanju prvih mesta najvecih kanjona.Ali ako vec razradjujemo temu kanjona, postoje jasne granice u odredjivanju sta se smatra kanjonom a sta je klisura .Po toj podeli kanjon u Koloradu je ustvari klisura jer je polovina njegove sirine veca od njegove dubine( tako nauka kaze).Da ne postoji takva podela svaki potok koji tece izmedju dve planine mogao bi se proglasiti kanjonom.Citajuci o kanjonima i prerastima shvatio sam da je najveci kanjon onaj koji se najvise reklamira.Klisura reke Kolorado se smatra najvecim kanjonom na svetu ali nisu uzeti u obzir zbog nepristupacnosti na primer kanjoni na Tibetu i Himalajima koji se smatraju jos vecim.Bakarni kanjon u Meksiku tvrde da je jos veci.Kolka kanjon u Peru je duplo dublji od Grand kanjona.Onda se postavlja pitanje i drugog najveceg kanjona.Ne znam kojom metodologijom Turci opravdavaju svoju tvrdnju.Mozda uskim sa svega 500m razdaljine zidovima kanjona zbog cega ga nazivaju i mracnim ,skoro vertkalnim stenama koje ga obrazuju a moguce i da je samo propagandao u pitanju.U svakom slucaju atraktivnost mu ne nedostaje a "kameni put" je jos jedan ukras vise.Ubuduce cu biti oprezniji kad su ti podaci u pitanju, malo sam se i umorio od pisanja jer je vec treci mesec kako pisem ovaj putopis.

Pravi razlog dolaska u ovaj grad je poseta "Tamnom kanjonu" Karanlink kanyon i voznja po takozvanom "Kamenom putu",Tas yolu, smestenom u planini Munzur pored reke Eufrat.Velicanstveno delo prirode i nista manje spektakularnom proizvodu ljudskih ruku.Vecina ljudi ne zna da je ovaj kanjon drugi najveci kanjon na svetu,posle Grand kanjona u Arizoni.Zove se tamni zato sto zbog visine klanca vrlo kratko sunce dopire do njega ,uglavnom je u senci .Deo Eufrata u tamnom kanjonu turci nazzivaju "Crna voda". Na najvisem delu visina kanjona iznosi preko 500m.Sam put je spektakularan.Zemljana,kamena podloga vodi nas na stine metara udaljenosti od reke bez ikakve zastite.Put je za hrabre ali i iskusne,greske se ovde ne prastaju. Odavde se polazi na Kameni put Na slici se vidi i kontrolna tacka vojske ili policije koja je u ovom momentu bez posade .Turska ima velike probleme sa migrantima a sa Kurdima nerasciscene racune. Nisu retki upadi na njihovu teritoriju i teroristickih grupacija,oni to znaju i ne prepustaju se slucaju Izgradnja puta zapocela je 1870 god. da bi bio zavrsen posle vise od jednog veka 2002god.U izgradnji je imao i velike pauze, ponekad i dvadeset godina duge.Ubraja se medju deset najopasnijih puteva na svetu.Tu titulu dodelio mu je WWW.dangerousroads.org sajt koji razmatra preko 10 000 puteva na celom svetu za ljude zeljne avanture koji zele da otkriju najspektakularnije,najlepse i najopasnije puteve. Pri samom izlasku iz tunela nailazimo na bracni par koji na cetvorotockasu zavrsava obilazak kanjona. Na licima im se vidi izraz zadovoljstva. Mutna od kise voda Eufrata mesa se sa bistrim planinskim pritokama. Na centralnom delu slike rupe koje se vide su "prozori tunela" a nasatavak puta je u daljini, desno na slici Na pojedinim delovima puta nailazimo na uske klance izmedju visokih litica Nailazimo na prve tunele . Svaki tunel ima svoje ime i dobija ga po zasluznim gradjanima.Ovaj je nazvan po istaknutom ekonomisti ,profesoru i nekadasnjem ministru rodjenom u Kemaliye Ovde sve ima svoje ime.Pomalo zapustena cesma nudi osvezenje hladnom planinskom vodom. Sa strane se vide otvori koje sam nazvao prozorima.Ima ih u skoro svakom tunelu. Ponekad pomislim da li ovo treba nazvati putem ili je mozda ispravnije reci da je to jedan ogroman tunel . Iz vazduha jedan deo puta ovako izgleda Put je dug sedam kilometara, u sebi sadrzi briojne krivine i uspone . Sa svojih 38 tunela i strmim klancima kroz koje prolazi sada je turisticka atrakciju.Za komercijalnu upotrebu napravljeni su drugi bolji i brzi putevi.Prvobitna sirina dovoljna samo za prolaz pesaka naknadnim radovima prosirena je da mogu i vozila da koriste.Put je zapocela i vecim delom napravila ruska vojska za svoje potrebe. Namera je bila da poveze mesta Kameliye i Divrigi .Skoro ceo je napravljen bez ikakve mehanizacije ,rucnim alatima.O kakvom se putu radi mislim da sam uspeo delimicno da docaram opisom i fotografijama. Nezaboravan utisak se stice kada u hladovini pored ugasenog motora sedis, posmatras orlove koji visoko na nebu kruze i slusas tisinu.Mir moze da poremeti samo poneki kamen koji se otkotrlja ispod nogu uplasene divokoze ili neke druge zivotinje u cijem se carstvu nalazimo. Evo nas ponovo na domak grada ,nasa namera je da se se spakujemo i nastavimo dalje .To dalje je vecini poznata , popularna Kapadokija Kao sto sam ranije napisao u zaledju grada su visoke stene Napustamo Kemaliye ,oprastamo se od Mracnog kanjona i Kamenog puta ,nastavljamo put dalje.Pocetni problemi oko pakovanja satora su davno prevazidjeni.Sada to radimo vrlo brzo uvezbano,rutinski. Na tom putu Kemaliye - Kapadokoja nailazimo na mesto poznato kinolozima .Zove se Kangal.Kangal je rodno mesto stare turske rase istoimenih ovcarskih pasa.U njegovu cast na ulazu u grad postavljena je bista proslavljenoj rasi.Do skoro kod nas malo poznata rasa pocela je zbog svojih osobina bezkompromisnog cuvara da stice sve vecu popularnost i brojnost. U vekovnoj selekciji gorstaci i surova priroda izrodili su ovakvu rasu. U poverenom zadatku ni vukovi mu nisu dorasli protivnici,on od njih ne zazire. Naprotiv kao da ceka da se pojave kako bi usao u sukob sa njima.Velika stada koja se krecu po ovim prostranstvima u pratnji imaju vise ovakvih pasa da bi bili bezbedni ako se i copor vukova pojavi. Kangal nije pas za svakoga.Potreban mu je iskusan vlasnik sa autoritetom koji zna da se ponasa sa ovakvim psima.Laicima nije mesto pored njih.On ima potrebu da dominira pa se iskustvom treba suprostaviti tom njegovom urodjenom nagonu.Vazno je da pas zna svoje mesto u porodicii ,da su svi ljudi u toj hierarhiji iznad njega.Ta pravila moraju da budu stroga sa jasno postavljenom granicom i bez ikakvih kompromisa. U samo mesto Kangal nismo svratili .Zadovoljstvo mi predstavlja i sam prolazak pored njega i biste ovog velicanstvenog psa. Do Kapadokije imamo nesto malo manje od 300 km , nastavljamo u tom pravcu.

Sator jednoslojni za dve osobe, kinez. upotrebljavan ali bez ikakvih neddostataka i vreca kinez mumija za visinu 175cm jednu noc moja zena koristila i odustala od kampovanja ali vazno da je vrecu prvo kupila. obe stvari za 4 000 dinara.Sator prodajem jer sam kupio veci za tri osobe.Ako neko zeli sliku vrece mogu da je postavim

Jel si kupio nesto

Mnogo puta me spasila.Montiraj Zile pod hitno

Iznenadjenje na samom prilazu.Zip line preko Eufrata , u redu, vec vidjeno na mnogim drugim mestima.Ali mlada devojka tradicionalno obucena u hidzab i u crni hidzab odevena familija koja netremice prati pripreme ne vidja se cesto.Srecom sve je proslo u najboljem redu devojka prezivela a preziveo je i ovaj sto je gurnuo prema mracnim dubinama mutnog Eufrata.Za krato vreme koliko smo se zadrzali prilican broj ljudi je cekao ili je vec leteo preko reke,uzbudjeno prepricavajuci dozivljaj Do grada ima jos oko kilometar voznje , ulazimo u mesto koje je uredjeno i cisto.Nema oronulih fasada sparusene i izgazene trave sve je onako "taman" kako bi Turci rekli.Udeseno cisto i uzglancano. Takav je i prvi hotel na koji nailazimo zove se Bozkurt hotel sa varljive tri zvezdice. Spolja sasvim obicna fasada krije elegantnu unutrasnjost.Enterijer od punog drveta tamnocrvene bordo boje sa mesinganim elementima odaje ukus graditelja a naslucuje i cenu boravka u njemu.Kao sto smo i pretpostavili, cena je visoka potrazicemo nesto jeftinije.Pomeramo motore pedesetak metara dalje da oslobodimo skroman hotelski parking.Poreda aparata za pallacinke ili krofnice nisam zagledao grupa ljudi koja ceka svoje porudzbine.Stajemo da se raspitamo oko naseg smestaja. Dok jos nismo sisli sa motora prilazi jedan mladic i pita izmedju ostalog i odakle smo .Kad je cuo Srbija raspricao se da ima dosta prijatelja iz Beograda i da cesto tamo ide. Veterinar po struci pa su mu putovanja u Srbiju vezana za njegovo zanimanje,koliko sam uspeo da razumem.Pokazivao nam na mobilnom FB prijatelje iz Srbije i rece da sacekamo malo resice nam nesto Ova devojka i mi cekamo istog coveka, njenog oca koji ima sobe za izdavanje Posle nekog vremena evo i njega .Izbegavao je uporno da nam kaze cenu nego kao kada budemo videli.Znam nastavak te price ali hajde da vidimo.Vozili smo za njim mozda 4-5km,kao lud je jurcao po krivinama da smo ga jedva pratili. Smestaj nam se nije dopao. Do nase sobe prolazimo kroz terasu na kojoj se rasprostrte suse dudinje i oko njih roj osica ili pcela zatim kroz kuhinju gde neka baba lezi na krevetu, cena skoro kao u hotelu i vracamo se nazad u grad.Tek sto smo zakoracili u grad krajem oka,sasvim slucajno vidim oznaka kamping.Jedna strma ulica nizbrdo i stigosmo ispred velike kapije sirom otvorene. Nesigurni,sporo prolazimo kroz kapiju ocekujuci da se iz portirnice neko pojavi . Posto nikoga nije bilo pored bazena odosmo skroz na drugi kraj.To je komples Havuzbasi, gradski bazen sa kampom u produzetku,nekada lepo zdanje. Unutra veliki bazen delimicno napunjen vodom i nigde nikoga .Portirnica pored koje smo prosli takodje prazna.U kamp se ulazi preko uskog,pesackog mosta , vozilom se ne moze jedino pored njega preko reke. Kamp kao iz bajke, pored bistrog planinskog potoka Sto je do prirode ona je dala svoj maksimum ,ljudi su omanuli.Kamp je neuredan izgleda napusteno.Cista suprotnost gradu kroz koji smo prosli. Razbacani iscepani i polutruli satori nekada postavljeni u kamp, verovatno za izdavanje svedoce o boljim vremenima . Ceo kamp je u hladovini grane koje su padale sa drveca godinama niko nije uklanjao.Kroz guste krosnje drveca sunce nije moglo da prodre pa je podloga vlazna.Mi smo jedini gosti kampa i jedino sto je radilo restoran sa velikom bastom.Doduse WC je uredan i u improvizovanoj kabini za tusiranje na iznenadjenje ima tople vode. Gazda nije imao nista protiv da satore postavimo ispred kampa na delimicno suncanoj galeriji bazena. Kampom gazduje mlad bracni par savremenog izgleda.Kazu da su skoro dosli sa puta. Obilazili su Srbiju ,hvale Novi Sad,obisli su i Mostar i jos neka mesta bivse Jugoslavije. Inace Kemaliye je grad sa skromnim resursima,Nema ravnicu na kojoj bi se razvijala poljoprivreda,nema ni sirovine za razvoj industrije.U zaledju grada visoke stene ispod grada Eufrat tako da nemaju prostora ni za sirenje.Ali zato imaju prekrasnu prirodu pa sansu za razvoj grada traze u turizmu.Pored "Mracnog kanjona" na reci Eufrat,raftinga i voznje sandolina po njemu imaju uslove za adrenalinski turizam.Skokovi sa visokih litica i spustanje padobranom,bandzi dzamping i ostale vratolomije za njih postaju izvor prihoda. Izgradnja viseceg mosta "SIRAT ON FIRAT"dug 600m i na 550 iznad Eufrata bice tek izazov za hrabre skakace.Sa tim dimenzijama smatra se da ulazi u Ginisovu knjigu rekorda i zamenice celicno uze koje sada sluzi za skokove.Grad je usled nedostatka posla doziveo veliki odliv stanovnika .Sa 20 000 koliko ih je nekada bilo sada su spali na svega 7 000 gradjana.Razvojem turizma ocekuju da vrate nekadasnje stanje.Kuce stare 150 i vise godina renoviraju i pretvaraju u hotele zadrzavajuci prvobitni izgled. Najinteresantnija je kuca pretvorena u hotel na samoj steni zove se "Uciteljska kuca" .Za slobodno mesto u njoj treba dosta srece,kao i hrabrost da se do nje dodje.Ponose se sa preko 200 kuca izgradjenih u tradicionalnom stilu i ljubomorno ih cuvaju i brane od razigrane maste tvoraca savremene arhitekture. Oko uredjenja grada postoje dve suprostavljene struje.Tradicionalisti i druga grupa koja bi da unese savremene elemente prosto receno ugradi svoj biznis vodeci pritom racuna samo o tom svom biznisu.Navijam za ove prve,za mene je veci dozivljaj okupati se u pravom turskom hamamu nego u tus kabini sa muzikom .Tu velicanstvenu drevnu kulturu treba ostaviti da zivi Prvobitno ime Egin nedvosmisleno otkriva Jermensko poreklo.Jos uvek poneko od starijih gradjana koristi taj stari naziv. Do promene je doslo 1922,naziv je promenjen u Kemaliye u cast oca nacije Kemala Ataturka i da bi se izbrisali jermenski tragovi. Da se vratim na trenutak prici o tradicionalisti vs modernisti,nema veze sa Turskom . Prilikom ovogodisnjeg obilaska Rumunije i Bukuresta jedan zanimljiv podatak.Radi ocuvanja starih gradjevina i imidza starog grada donet je zakon da lice gradjevine okrenuto ka ulici mora da zadrzi staru gradjevinu a nova mora da se uklopi u prema njoj.Na sta to lici procenite sami. Mislim da je na prvoj slici zgrada pozorista Surta nas ocekuje obilazak "Mracnog kanjona"i voznja "Kamenim putem" pored Eufrata zbog cega smo i dosli u ovo mesto.

I kad ga dobro naucis on te napusti

Haha

Najsvezija ,od letos ...ja sam desno da ne bude zabune

Bayburt je grad univerziteta i grad zanata, spoj nauke i tradicije. Pored uobicajenih proizvoda, razboja za tkanje i zenskih ruku,cilima,tepiha,molitvenih tepiha ovde postoji i jedan poseban proizvod zove se EHRAM.to je specijalno rucno pravljena tkanina za izradu tradicionalnih odevnih predmeta koja se samo u ovom kraju pravi. S obzirom da je opalo interesovanje za takvom vrstom garderobe i da zanat ne bi otisao u zaborav angazovali su devet najpoznatijih turskih modnih kreatora koji su uklapanjem kultnog materijala u savremene predmete odrzali tradiciju izrade.Ehram se pravi specijalnom tehnikom,rucno, uglavnom u provincijama Bayburta i Erzeruma.Danas je on neizostavan modni detalj na mnogim savremenim odevnim predmetima.Koferi ,zenske torbe pa i kravate sa potpisom eminentnih turskih kreatora imaju detalje od ehrama ili su celi od njega napravljeni.Obnova izrade ehrama dozivljava povratak i narod uklucen u njegovu izradu radi pod sloganom "Od proslosti zivecemo u buducnosti" Muskarci se drze starih tehnika ukrasne obrade kamena i izrade raznih predmeta od metala u cemu se izdvajaju gravure u bakru.Glavne delatnosti Bayburta su poljoprivreda i stocarstvo i razvoj zimskog turiza po okolnim planinama.Ne treba zanemariti ni rafting na reci Araks. Jos jedan kuriozitet kraja,selo Kikpinar udaljeno tridesetak kilometara od Bayburta putem prema Trabzonu.Selo je cuveno po lecenju raznih bolesti tretmanom sa zmijama. Narocito isticu efikasnost u lecenju koznih bolesti,raznih ekcema pa navodno i psorijaze.Podsecanja na Dede Korkut legendarnu licnost svih turskih naroda kroz kulturno zabavni program odrzava se svake godine u Bayburtu.Pod sirim pojmom turskih naroda podrazumevaju se narodi Azerbejdzana ,Kazahstana zemlje centralne Azije i svi oni "stanovi" sa Kavkaza.Oni i danas neguju kult licnosti Dede Korkut i zive u skladu sa moralnim ,etickim i drugim zivotnim principima koje je on utvrdio .Njegov duh je duboko utkan u dusu i karakter turskog naroda gde god da zive. Smatra se da je on u Bayburtu i sahranjen. Blize Trabzzonu nego Bayburtu ali ipak tu u komsiluku treba pomenuti pravoslavni manastir Carigradske patrijarsije Panagija Sumela.Sa usponima i padovima u svojoj dugoj istoriji sacuvan je idanas .Sakriven u vrletima Kackar planina , na velikoj visini ukopan u strmu liticu . Istorjski spisi kazu da ga je napravio monah Varnava u periodu 375-395 godine , koristeci delimicno i vec postojece pecine. Otvoren je ponovo za posete 2010 god. posle osamdeset osmogodisnje pauze. Sa puno lepih uspomena oprastamo se od novostecenih prijatelja i ovog u svemu interesantnog grada o kome bi se jos sto sta moglo pisati.Grada koji su svako u svoje vreme posetili Marko Polo i na nasem forumu pomenuti Evlija Celebija. Idemo dalje, na zapad,prema nasoj sledecoj destinaciji a to je mesto Kemaliye na reci Eufrat. Ispraca nas ista ekipa koja nas je i sacekala I "svedski sto" pozeleo nam je srecan put i zatrazio sliku za uspomenu U Draganovom slucaju tok snimanja je bio malo dinamicniji Taj srednji prst je nasa nezeljena zasluga .Prvi put kad je video zbunio se , posle se nije odvajao od njega. Na nekoj od pumpi na koje smo usput stajali radi odmora srecemo momka na velikom enduro motoru. Honda Afrika. Na prvi pogled dok je jos imao kacigu, mislio sam da je Nemac zbog tablice.Kad je skinuo pomislih Turcin.Ustvari on je iz Indije a kao IT strucnjak radi u Nemackoj.Interasantno je bilo da nam se ruta kroz Tursku skoro u celosti podudarala.Ispricao je da je ljubitelj Honde Afrike i da mu je motor ako me pamcenje dobro sluzi otac kupio. Meni najzivopisniji deo puta je deonica izmedju Erzincana i Kemaliyea.Put kojim se krecemo je na preko hiljadu metara nadmorske visine. Okruzen je visokim planinskim vrhovima sa jos zaostalim proslogodisnjm snegom. Pokusacu fotografijama da opravdam svoj utisak Ponovni susret sa Eufratom. Dosta je manji u odnosu na Eufrat koji smo imali prilike da vidimo u jugo-istocnoj Anadoliji na putu izmedju Antepa i Urfe.Njegovu lepotu umanjuje i ova braon boja , posledica nedavnih padavina.To treba smatrati kao prolazno stanje .On u normalnim uslovima sasvim drugacije izgleda Ubrzo stizemo i do nekog istorijskog spomenika "Dvorac ni na nebu ni na zemlji"... Bezao od necega ili hteo da dodirne nebo ? Mozda sam preterao malo sa postavljanjem fotografija ali ova neobicna priroda za moj pojam zasluzuje svoje mesto ovde Prolazimo na tom putu kroz neka mala mesta moglo bi se reci sela Na jednom predahu, seli smo na klupu ispred ograde nekog industriskog postrojenja van svakog naseljenog mesta. Fotografiju nismo napravili.Ubrzo pored nas prodje neki mladji covek,zastade i zapoce razgovor. Da skratim pricu on je rudarski inzinjer i kaze da mi sedimo upravo ispred ograde rudnika bakra.Ponudio i doneo caj odnekud iza ograde posedeo malo s nama i vratio se na posao a i mi nastavismo svojim putem.Komentarisali smo da vidjamo dosta onih trenaca Dacija.Objasnio nam je da se u nekom gradu u Turskoj zaboravio sam u kom, u industrijskoj koperaciji sklapaju,pa su zato toliko prisutni.Nedaleko odatle posto smo krenuli nailazimo na zastoj na putu.Kolona stoji a gradjevinska masina rovokopac prokopao kanal preko celog puta.Nema mesta ni za provlacenje motorom. Turci bez nervoze strplivo cekaju . Postavljaju neku cev,mislio sam da ce citavu vecnost da traje medjutim oni su to vrlo brzo zavrsili. Vec smo blizu naseg cilja ,delovi puta zbog kojegg smo dosli se naziru

Putem kojim smo i dosli vracamo se prema gradu.Sada bez onog nestrplenja i treme od puta D915 vise obracamo paznju na okolnu prirodu i cesce zastajemo radi fotografisanja lepih pejzaza. Sunce je vec na zalasku Priblizavamo se Bayburtu,nazire se periferija grada I evo opet,tvrdjava i zastava reklo bi se klasika.Medjutim pred nama je nesto izuzetno .Bajburt je vlasnik najvece tvrdjave u Turskoj.Na visokom kamenom brdu koje dominira nad gradom i okolinom , okruzena gradskom rekom Coruh nalazi se tvrdjava po proceni strucnjaka stara 3000god.Svi narodi koji su nesto znacili na ovim prostranstvima u mnogobrojnim bitkama osvajali su i gubili ovaj grad ciji su temelji postavljeni pre 5000god.Prometnom i bogatom gradu koji kontrolise i opsluzuje karavane na putu svile uvek je takva sudbina bila namenjena u to vreme,Nalazio se na najznacajnijem delu tog puta izmedju Crnog mora i Istocne Anadolije ,izmedju mora i kontinenta i na dalje Persije. Bajburt je grad istorije i kulture ,iza mnogih naroda koji su njemu ziveli ostajali su brojni kulturno umetnicki i verski spomenici.U novijoj istoriji Rusi su najcesce zadavali glavobolju stanovnicima grada vojnim dejstvima i osvajanjem.U XIX veku su skoto potpuno razrusili utvrdjenje. Prenociste brzo i lako pronalazimo. Po imenu Sila pansion ,to nije ni hotel ni motel...studentski dom,sto mi u tom momentu nismo znali.Cena super za udoban smestaj sa doruckom 100TL Ispred hotela stoji grupa omladine ceka nesto ,pristajemo i mi , vidimo da na recepciji nema nikoga.Posle nekog vremena pojavi se decko zurno skoro trceci ulazi u zgradu i otvara recepciju. Mesta ima kaze koliko hoces.Sedosmo malo da predahnemo od danasnjeg puta.Poce sala sa studentima i recepcionarima ponudise nas i nekim picem i cikoladom koliko pamtim.I dok smo se tu zamajavali udje mladji covek i recepcionara dize sa stolice da bi on seo.To je ucinio vrlo nezno klepio je ovog u salai po vratu da ovaj samo sto nije pao. On je Fatih Koman i postao je nas veliki prijatelj. Ovo mu je faca kad hoce da izgleda opasno Videvsi raspolozenu atmosferu brzo se prikljucio salama i poceo da se raspituje odakle smo gde idemo i sta trazimo u Bayburtu.Tesko je opisati sta se tu sve desavalo ,sale je bilo na pretek .Objasnjavao nam je D915 misleci da ne znamo za njega .Strplivo smo ga slusali da bih mu na kraju pokazao slike sa tog puta. Recepcionar se smeje jer zna odakledolazimo Uocio prevaru Faatih je zbunjen sto se njemu retko desava.Zaneo se u gledanje fotografija pa nije primetio da ga fotografisem.To je jedan vrlo vispren i bezgranicno duhovit covek.Vreme provedeno sa njim je najlepse nesto sto nam se desilo na ovom putu. Nije znao da ga snimam haha Posle toga nas je pozvao na veceru.Nije nam dozvolio ni da sklonimo stavari sa motora kacige ,rukavice tank torbe.Rece svi znaju da smo njegovi gosti i niko nece nista da dira eto to je Fatih. Odveo nas je u restoran gde smo vecerali neko super jelo po njegovom izboru. Pitao nas je da li nesto znamo o podzemnom gradu i da li bi smo zeleli da ga obidjemo.Podzemni grad u ovo vreme ,sada, vec je pola deset,kako ? Klimnu glavom da ne brinemo ,pa hajde , vazi,misleci da je to negde tu blizini u gradu.To sto smo mislili da je u gradu udaljeno je 25km.Isli smo do sledeceg mesta po imenu Aydintepe. Nema grada u istocnoj Anadoliji koji nije na ovakav ili slican nacin ukrasen . Ispred ulaza u podzemni grad u koji se ulazi kao u podrum citava delegacija .Otvorena vrata i upaljeno svetlo nas cekaju da krenemo u obilazak.Grad je slucajno, skoro otkriven 1988 god. prilikom gradjevinskih radova.Unutra hodnici razne prostorije ,bazeni i ima osam otvora za ventilaciju a mozda i za izvidjanje teritorije oko grada.Veliki,visok 1,5m okrugao i debeo kameni tocak sluzi kao odbrana od spoljnjeg sveta kada se navuce na ulaz.Ovaj podzemni grad koristili su i hriscani i muslimani kroz njegovu tri milenijuma dugu istoriju. Sa nama je posao jos jedan Fatihov drug da nam pravi drustvo.On je pekar kao I Fatih i ima svoju radnju blizu ulaza u podzemni grad.Turci kad izgovaraju slovo H se izgubi pa je onda on Fati. Prostorije se jos uvek sredjuju, uvodi se i led rasveta Podzemni grad je vecim delom komforan za obilazak mada je postojala jedna duza relacija kroz koju smo isli u polusavijenom polozaju sto je meni bilo dosta naporno U kafani na izlasku popili smo po pice.Bila je puna naroda na onim niskim stolicama i stolovima medjusobno razgovarali ili meditirali pijuci caj iz karakteristicnih malih staklenih casa.Nas dolazak je poremetio taj njihov uobicajeni zamor .Nasta tajac za kratko izgleda da su turisti ovde retki posetioci bar ovakvi kao mi.Dragan je pokusao atmofveru u basti te kafane da snimi video kamerom ali posto je bilo dosta mracno snimio je mrak,nema tog snimka.Nismo se dugo zadrzali i krenusmo nazad za Bayburt.Fatih vozi veliki terenac, Pik-ap verzija ,Tojota, tako da se nisu osecale neravnine na putu a bilo ih je dosta. Ulazak u Bajburt U voznji nas je pitao da li hocemo do tvrdjave, da napravimo neku fotografiju.Prolazili smo pored nje pa sto da ne ,medjutim mracno je bilo, neosvetljeno pa se nismo mnogo zadrzali i nastavili prema hotelu. Fotografija grada snimljena sa tvrdjave mobilnim telefonom Sahat kula u centru grada.Primecujem da je kod njih i dalje u upotrebi turska kaldrma. Da je fotografisano po danu u pozadini bi se videla tvrdjava

98' imam ga nesto manje od dve cgodine i sada ga vozim.Presao sam oko 12000km. Kupio sam takav motor radi voznje na duzim turama. To je motor koji nije stvoren za zajebavanje.Ozbiljan motor za ozbiljne vozace.S njim neces biti glavni dasa u drustvu ali ce zato da te odveze i vrati gde god ti padne na pamet.Izuzetno pouzdan i udoban motor.Ako ne divljas i mali potrosac.Statistika kaze da njegov V4 motor ne pati od kvarova i tesko je dogurati do generalne.Alternator automobilski ,kao mini hidrocentrala.Obttni momenat...ne retko mi se desi da i drugom podjem.Kada bi me finansije pratile s njim bih oko sveta smeo i ne bih bio prvi . Tezak ..a ebi ga niko nije savrsen i ja sam debeo

Evo slucajno naasah na slike ,vec sam bio odustao da ih trazim.Ako neko resi to da radi hladnjak treba da bude sa krupnim i malo redjim rebrima koja se postavljaju u pravcu kretanja sve to da se nebi blato hvatalo Hladnjak je s donje strane ove konstrukcije.Zbog visine reglera morao sam nosac kofera da izdignem sa odstojnim caurama (matice su dovoljne)

https://www.facebook.com/LaVidaVespa/ ovaj oko sveta ide

Da ,hvala, poceo sam fotografijama da smanjujem rezoluciju i da stedim na dozvoljenom prostoru.

Reka Arakis ,pored koje vozimo i most na njoj koji sam opisao izvire u planinama pored Erzeruma ,spada medju vece reke u Aziji .Njen tok od izvora ide do granice sa Jermenijom gde u jednom delu i razdvaje dve zemlje.Nadalje, posle spoja sa rekom Kurom uliva se u Kaspijsko more.Najatraktivniji njen deo je upravo na granici sa Jermenijom u klancu koji je sama napravila. Nekoliko reci o Erzerumu pored koga prolazimo.Kao sto sam u prehodnom tekstu napisao ,grad na najvecoj nadmorskoj visini u Turskoj i sediste regiona koji po njemu nosi ime.Inace cetvrti po velicini region u Turskoj,ako je to nekom vazno..Pre genocida nad njima znatan broj Jermena ziveo je u ovom gradu , sada ih nema vise naseljavaju ga Turci i Kurdi.Grad su Rusi vise puta zauzimali i napustali.Posle svakog takvog istorijskog desavanja Jermeni kao stalni stanovnici tog kraja ostaju na milost i nemilost Turcima,uglavnom je bilo "no mercy".Mislio sam da cu napustanjem Anija i Karsa ostaviti za sobom tu tragicnu istoriju jermenskog naroda.Nisam znao da su oni ziveli toliko duboko u teritoriji sadasnje Turske. Sam grad Erzerum ima sta da ponudi, obiluje kulturno istorijskim nasledjem. Izmedju ostalog to je grad iz koga je potekao "otac nacije" Ataturk. Zelim malo da se udaljim od turske istorije ali mi tesko polazi za rukom.Od tri teme koje izdvajam u Turskoj, lepa i bogata priroda,istorija i turska kuhinja ,istorija se uvek sama nametne.O samom gradu necu vise ,ima svega ,star je to grad,jos je Vizantija postavila njegove temelje. Da opisujem ne znam vec koju po redu tvrdjavu ili dzamiju ne mogu, zurim ka sledecoj destinaciji. Navescu samo sta krasi okolinu ovog gragda ako neko citajuci ovaj putopis dobije ideju da se voza po ovim krajevima.Iz tog razloga opisujem i neka mesta pored kojih prolazim a da nisam u njih svratio. Grad je na platou koji je sa svih strana okruzen visokim planinama kao stvorenim za zimske sportove .Tako da ih oko Erzeruma ima nekoliko. Zimski turisticki centar na Palandoken planini visine od 2000 do 3176m n/v za grad smo rekli da je na 2000m.Kazu da im je Davos u Svajcarskoj cilj koji zele da dostignu.Za ostvarenje tog cilja su izdvojena velika sredstva ,oko 600 milion dolara. Tortum Selalesi Vodopad Tortum visine 50m nalazi se 50km severo-istocno od erzeruma putem za Artvin i Hopu Tim putem sam prosao 2014god Danasnji put treba da nas odvede na mesto koje od pocetka puta nestrplivo prizeljkujemo Bayburt i put D915. Put koji povezuje cuveni Trabzon na Crnomorskoj obali i Bayburt juzno od njega Put od Erzeruma do Bayburta u pocetku je sa dugim pravcima a kako prilazimo granici sa regionom Bayburt pun prilicno ostrih krivina .Ali je na celoj relaciji kvalitetna podloga. Pogled na okolne predele pleni,prolazimo kroz planinske predele koji okruzuju Erzerum Po neki planinski vrh se jos nije oslobodio proslogodisnjeg snega Povremeno zastajemo da napravimo fotografiju prelepe prirode Na dominantnoj lokaciji sa visoko prema nebu podignutoj ruci statua ratnika.Koja je njegova zasluga.Verovatno u ratu sa Rusima proslavljen.Kao pobednik? Ili neko ko je herojski zrtvovao sebe i svoj zivot.... mozda i nesto sasvim trece ko bi ga znao. Evo razresenja dileme "Kop sehitligi" Groblje mucenika koji su izgubili zivot u ratu sa Rusima odupiruci se njihovoj vojsci 1916g. Sa kontra svetlom slike ovako izgledaju, prilicno lose I evo nas u gradu Bayburt.Na prvoj velikoj raskrsnici oznaka puta D915 put za Trabzon i mi skrecemo desno kako nas znak upucuje.Za Trabzon idu nekoliko puteva, ima ih i dobrih, asfaltiranih ali mi trazimo bas ovaj D915.Put koji se ubraja medju deset najopasnijih puteva na svetu, Bayburt of yolu.Okolina grada su ravne i plodne livade,poljoprivredne povrsine svuda okolo. Po neki planinski vrh u daljini vise upotpunjuje pejzaz nego sto nagovestava neku veliku promenu Na tom putu prema Trabzonu ima nekoliko raskrsnica za nekoliko puteva kojima se moze nastaviti i doci do njega. Da ne bi smo pogresili prinudjeni smo da trazimo pomoc od mestana.Rado nam izlaze u susret. GPS-1 GPS-2 Objasnjeno nam je da samo pratimo putokaz za Cykaru i necemo pogresiti Kako idemo dalje menja se i okolna priroda i put kojim vozimo.Postaje uzi i sa ponekom krivinom vise ali smo i dalje na asfaltu. Retki donji slojevi oblaka i promena podloge puta nedvosmisleno stavlaju do znanja da smo tu,na putu koji smo zeleli. Ispod tockova je nestao asfalt ,mesavina zemljanog puta i rizle je nadalje.Oblaci, kako se penjemo i idemo prema njima postaju sve gusci.Srecom nisu oni koji najavljuju kisu ali i ovakvi ispostavice se mogu predstavljati problem. Sta je put Bayburt of yolu.Zovu ga i "Put smrti" satoji se od 29 ostrih krivina na putu D915 i nazivaju ih Deranbasi krivine a nalaze se na Songali planini.Ovaj opasan put 2015 god. upisan je na listu Najopasnijih puteva na svetu. Izgradjen je 1916 god. Izgradila ga je osvajacka ruska vojska za svoje potrebe angazovanjem turskih vojnika i imao je vojnu namenu.Padom Carske Rusije Rusi su napustili ovo podrucje i on je ostao na upotrebi narodu. Put nije samo za off road avanturiste,njega koriste i ostala vozila kamioni i autobusi.Ali velika vozila na cetiri tocka na pojedinim uskim mestima kazu imaju oslonac samo na tri tocka. Jedno od takvih mesta je ovo na slici ispod Turci kazu, ko nije iskusan vozac ili se plasi visine , ima vrtoglavicu ne mora bas ovim putem da ide za Trabzon ima i laksih.Hrabrost i samouverenost su pozeljni ali sami za sebe nisu dovoljni na ovom putu.Potrebna ie vestina upravljanja i iskustvo.Nema nikakve zastite i nista te ne odvaja od provalija dubokih vise stotina metra.Hrabros i samouverenost ne treba proveravati na ovom putu jer su mnogi svoj ego tu i ostavili. Ko uspe sve to da savlada nagradjen je prekrsnom pogledom...Za mestane sela moze se reci da "zive u oblacima" Vec ispred prve krivine zastali smo da se malo presaberemo ,skoncetrisemo i da kazem skupimo hrabrost i samopouzdanje. Dva opremljena momka za voznju po ovom i ovakvom putu stadose pored nas. Posle upoznavanja i razmene pozdrava ,kazu da su iz Istanbula i da im nije prvi put da se voze ovde.Pitaju nas da li smo bili mi kazemo ne.Gledaju nase motore ,gledaju nas , ko zna sta o nama u sebi misle. Objasnjavaju nam misleci da smo zalutali da to nije za nase motore i da ima drugi put i...... Vidim da i turcin ima jagnjecu kozu na sedistu.To je super stvar za duze ture.Ja sam ih promenio nekoliko.Kupovao sam ih na Transalpini ali su lose ustavljene , nemaju gustu dlaku i smrde na stavljenje.Ovu poslednju crne boje(koju sam dugo trazio) kod nas sam kupio i prvoklasna je malo je veca ,zao mi da je secem Evo i Dragana, sa kolegama iz Turske Turci sprasise svojim motorima uz planinu a i mi takode, polako, idemo u istom pravcu.Prvih nekolliko krivina smo savladali.Problem je nagomilano kamenje u krivinama pa tockovi beze ali nastavljamo dalje nije to nista strasno za sada. Put je nepromenjenog kvaliteta zemlja ,rizla i ponegde parce nekog davnasnjeg asfalta U daljini u onom klancu nazire se put kojim smo prosli Duva mnogo jak vetar i vlazno je kao da je neka providna magla u vazduhu .Na vetrobrane i vizire hvata se vlaga i pomalo se magle. Pazljivom posmatracu nece promaci duga po sredini fotografije Kako napredujemo vetar je sve jaci i predosecamo skoriji ulazak u oblake Opet hvatamo dugu na fotografiji i iza ove krivine ulazimo u oblak u kome se nista ne vidi Nista se ne vidi, viziri na kacigama oroseni brisemo rukom i na kraju ih dizemo. Kroz vetobran, jos gora situacija ,zamagljeni a oblaci gusti na tri cetri metra se nazire po nesto o nekoj vidljivosti se ne moze govoriti.Uz sve to jak vetar,kraj puta,dalje se ne moze.Kao da vozis sa zatvorenim ocima. Nazalost vracamo se nazad.Ego nam nije povreden, nismo ni imali nameru da se rvemo sa ovom planinom i da idemo do kraja pogotovu sa nasim putnim motorima. Trabzon nam nije u planu jer idemo u drugom pravcu.Zeleli smo samo da se upisemo, i napravimo nekoliko lepih fotografija .Da nije bilo ovih oblaka sigurno bi smo jos neku krivinu osvojili jer nismo ni dosli do tih opasnih deonica. Jedva okrenusmo motore po onom vetru,rizli i pali nazad u Bajburt u neki hotel.