Da ovako duga tura prodje bez ikakvih zastoja i problema zasluzni su nasi motori a to su Honda ST 1100 Paneuropean x 2. Uzeli smo ih skoro u isto vreme pocetkom 2018-te godine.Ovo su nam prve dugacke ture sa njima.Nismo se pokjali,opravdale su poverenje Panevropa je motor koji nije stvoren za zajebavanje,dizanje na zadnji tocak ne ide ,ne lici mu , pucanje na auspuh jos manje.To je ozbiljan motor za ozbiljne vozace.S njim neces biti glavni dasa u drustvu ali ce zato da te odveze i vrati gde god ti padne na pamet.Izuzetno pouzdan i udoban motor.Ako ne divljas s njim ni potrosac nije veliki.Statistika govori da njegov V4 motor ne pati od kvarova i moze veliku kilometrazu da napravi dok ne posustane. Alternator, automobilski ,kao mini hidroelektrana.Obrtni momenat...ne retko mi se desi da i drugom podjem.Kada bi me finansije pratile s njim bih oko sveta smeo i ne bih bio prvi . Tezak ..a .ebi ga niko nije savrsen i ja sam debeo. Pocetak proizvodnje ovog motora je u direktnoj vezi sa pojavom Honde Gold wing . Sa njom su japanci nameravali da udju na americko trziste velikih putnih motora.Do tada neprikosnoveni vladari te klase motora Harley i BMW dobili su dostojnu konkurenciju. .Izgled je jasno ukazivao cijem trzistu je namenjena.Radio aparat,fotelja umesto zadnjeg sedista,rikverc jos vise su doprinosili nekom nazovimo ga americkom imidzu. Motor je prihvacen na tom velikom i izbirljivom trzistu.Dostigla je popularnost kakvu ni proizvodjaci nisu ocekivali.Dobio je svoje fanove u Americi , osnovani su i prvi klubovi ljubitelja Honde Gold wing sa tadasnjim motorom od 1500 kubika. Poneseni pocetnim uspehom i shvatajuci razlicitost americkog i evropskog trzista odlucili su da i za evropske ljubitelje kruzera naprave nesto slicno . Tako je nastala Honda Paneuropean 1100 prilagodjena evropskim potrebama i ukusu njenih vozaca. Tako da ti motori imaju dosta zajednickih koncepcijskih osobina i medjusobno ogovarajucih i zamenljivih delova . Autobus je preoblikovan u minibus.Bez suvisnih detalja u vidu radio aparata , onog troseda pozadi i sa drugim V4 motorom pristojnije kubikaze dat je Evropi na upotrebu. Osim naziva koji blize odredjuje njenu namenu i tehnicka resenja su podredjena tome.Rezervoar,najveci koji je Honda ikada ugradjivala od 28lit. obezbedjuje veliku autonomiju.Osim toga podvucen je najvecim delom ispod sedista sto joj teziste cini niskim pa joj i krivene po multinacionalnim Alpima apsolutno ne predstavljaju problem.Kardanski prenos lisava vozaca brige oko odrzavanja pogonskog lanca na dugim relacijama.A hidraulicni ventili produzavaju servisne intervale . Umesto lanaca izmedju radilice I bregastih osovina,zupcasti kais koji se kao i kod vozila na cetiri tocka menja na 150 000km.Noviji modeli gde i nasi motori spadaju sa ABS-om i sistemom protiv proklizavanja TCS voznju cine bezbednijom kao i dual – brek system kocnica koji smanjuje rizik od proklizavanja usled predoziranosti neke kocnice.Siroko i udobno sediste i mogucnost visestrukog podesavanja zadnjeg vesanja idu u prilog udobnosti ovog motora .Pored fabrickog vizira vetar skoro i da ne dopire do vozaca a uz mogucu nadgradnju i kisa u voznji tesko nalazi svoj put do njega.To sam jednom prilikom hteo da proverim po nekoj provali oblaka pa sam bio mokar do gole koze.Kisno odelo namerno nisam hteo da obucem,bila je to kratka voznja iz susednog grada.Dok sam se kretao, vozio nekom umerenom brzinom jedini problem su bile ruke,laktovi koje sam bezuspesno pokusavao da sakrijem i smestim u bezbednu zonu iza vetrobrana.Na prvoj raskrsnici kada sam stao doziveo sam poplavu,u trenutku sam bio mokar do gole koze, sve sto je moglo sa neba srucilo se na mene. Tako da neke stvari ne treba proveravati.Srecom bilo je to letnje toplo vreme , zena je kod kuce pomislila da sam u neku reku upao.Honda ST 1100 Paneuropean vazi za izuzetno pouzdan motor.U svom proizvodnom veku imala je samo jedan opoziv i to u prvim godinama proizvodnje.Odnosio se na senzor nagiba. Senzor koji prilikom pada motocikla trenutno gasi masinu tako da se osim eventualno ostecene plastike ne napravi jos veca steta na motoru.Nekih karakteristicnih kvarova koji se ponavljaju nema da bi se proglasili “manom” tog motora.Od slucaja do slucaja desi se po nesto a mi prema tome nismo mogli da znamo sta poneti od rezervnih delova i osim par sijalica i osiguraca nista nismo ni poneli. Raniji modeli do 93’ imali su prolem sa korodiranjem zadnje viljuske umela je dobro da zardja.Takodje alternator, nije pratio kvalitet i potrebu motora.Korozija viljuske je resena a alternator od 40A u rangu automobilskih zamenio je prethodne od 28A.On je van motora i vazduhom je hladjen. Mislim ali nisam proveravao da takav alternator ima i automobilski regler koji nije podlozan kvarovim kao regleri namenjeni motorima. Svoju visoku poziciju u klasi ST motora dokazuje i cinjenica da su je rado uzimale policije nekih zemalja dajuci joj prednost u odnosu na do tada nezamenljivog BMW-a.Primer Velike Britanije ,Australije, mislim da je i Norveska isla tim putem.Pored policije koristile su je hitne medicinske sluzbe i vatrogasci sve do prestanka njene proizvodnje 2002 god. Koliko je bila popularna kod policije govori podatak da je jos nekoliko godina po prestanku zvanicne proizvodne izradjivana za potrebe policije. Tada je zamenila savremenija jaca i nesto malo laksa Panevropa od 1300 kubika Probirljivi, mucice se malo da pronadju bas onaj model gume i proizvodjaca koga su odabrali.Prednja 120/70x18 i zadnja 160/70x17 retke su dimenzije na nasim putevima ali se uvek nadju. Hidraulicno kvacilo je dobro resenje nema sajle koja bi se pokidala ali nema ni mogucnost podesavanja. Trebalo mi je vreme da se naviknem na visoko odvajanje i dosta tvrdo kvacilo.Nosaci kofera nisu idealno reseni.Plasticni ne ulivaju neko poverenje ali nisam do sada cuo da su se nekome polomili. Koferi ne leze cvrsto a i sama montaza a narocito demontaza umeju da nerviraju.Izvrsio sam neke prepravke da bi koferi bili bolje ucvrsceni i to je sada dobro.Koferi su za moje potrebe mali ali posto uglavnom sam putujem imam celo zadnje sediste slobodno.Ja dosta stvari nosim sa sobom a najveci deo zauzima kamp oprema.Veliki zadnji kofer Kapa od pedest dva litra na ovakvim dugim turama ne nosim.Ustupio je mesto prilagodljivoj torbi u koju moze mnogo vise stvari da stane.Kacigu sam obezbedjivao zaklucavajuci je ovom naradzastom sajlom za katanac diska.Motore nismo nesto posebno obezbedjivali.Uglovnom su "bili na oku" nama ispred satora ili radnicima recepcije ispred hotela. Evo sta sve ona ponesei Njena tezina koja pri manevrisanju u mestu trazi malo jace misice kasnije se ispostavlja kao prednost.Mislim da je upravo ona zasluzna za njenu otpornost na bocni vetar koga u Turskoj bas dosta ima.Istu tu tezinu od 320kg imam i na Harliju pa mi ne smeta,naviko sam.Sa performansama motora sam zadovoljan one mi nisu najznacajnije prilikom izbora motora.Vozim umereno i nemam sportske ambicije na putu, tocak pred tocak sto bi se reklo.Sa takvom voznjom napravio sam prosecnu potrosnju od 5,6l/100km,Dragan nesto malo manje 5,4 ako nije izgubio neki racun.Potrosnja ulja “0” nista, na celoj turi sto je i ocekivano od “evrope” sa tom kilometrazom,nesto preko 60 000km.Panevropa nije mnodo zastupljena kog nas.Tek zadnjih par godina zahvaljujuci svom nespornom kvalitetu ali i dosta povoljnoj ceni povecala je ucesce na nasim putevima.U zapadnim zemljama ima dosta dobro ocuvanih primeraka po pristupacnim cenama.Dokazano izdrzljive njih su uglavnom vozili i odrzvali ozbiljni ljudi pa predstavlja dobru investicuju.Kod nas svoju cvrstu poziciju za duza putovanja uporno drzi BMW-GS sa razlogom ili ne nije moje da presudjujem.Ima i tradicionalnog ne bez razloga poverenja u nemacku tehniku koja je ukorenjena u nasem narodu..."Zena moze da ti bude sa sela ali auto mora iz nemacke" Ta saljiva fraza dosta govori o nasem poimanju i ljubavi prema nemackim proizvodima. Evropa se turcima mnogo dopadala .Na nekoliko pumpi gde smo razgovarali sa ljudima raspitivali su se koliko smo ih platili i nudili nam pare da ih kupe. Neka dvoica su bili bas uporni .Jedva smo im objasnili ga necemo i ne mozemo da prodamo jer imamo pecat u pasosu. Sa mojim prethodnim motorom Honda afrika RD04 sa kojim sam dosta kilometara presao ne vredi je uporedivati.Namena im je ista s tim sto jedan gospodski bira i gazi po asfaltu a drugi ide zmureci pa gde ga put navede ne brinuci pri tom na kakav ce naici.Meni vise pripada ovaj avanturista ali sam resio da u ozbilnim godinama u kojima sam se zadesio budem malo gospodin .

Dobar putopis i lepe fotografije,cime ih pravis

Obrati paznju na tom satoru drugi sloj da li mora kocicima da se fiksira za podlogu .Moj je takav pa imam problem na tvrdoj podlozi betonu da ga zategnem

Verovatno je OK ali ja bih uvek uzeo za tri osobe 2x2m zavisi ustvari kako ga koristis,za jednu noc na putu ili visednevno kampovanje

Tri meseca sam vam oduzimao slobodno vreme

Od Kapadokije se tesko oprastamo.Osim sto je izuzetna to je i poslednje mesto u kome smo se zadrzali radi razgledanja i poslednja ucrtana zvezdica na karti Turske koju smo oznacili prilikom planiranju rute.Tu se nase istrazivanje Turske zavrsava. Od kuce nas deli 1500km, trebalo bi za tri dana da predjemo taj put jer osim nocenja druga zadrzavanja ne planiramo. Dok smo pomerali motore u hladovinu blize recepciji Dragan je osetio nesto pa me upita kako mu stoji zadnja guma.Stoji ti probuseno uz psovku rekoh.Podigosmo motor zajedno na centralni stender pa potraga za mesto gde je probusena.Srecom nismo dugo trazili.Dragan sa alatom utera onu crvenu glistu i guma bi na brzinu zakrpljena.U tom momentu nailazi i onaj englez, nudi nam pomoc , ima dobar kompresor koji je u kompletu sa mobilnim starterom za akumulatore ,vrlo korisna stvar.On, Dean Bailey i Tamara takodje napustaju kamp posle nekoliko dana provedenih u njemu.Idemo u razlicitim pravcima oni na istok a nas pravac je zapad,preciznije severo-zapad. Sada je sve u redu i mozemo da krenemo. Put koji nas preko Ankare i Istanbula vodi prema Tursko -Bugarskoj granici ne pamtim ni po cemu interesantnom. Valjda je memorija puna pogled pravo i na gas Usput stajemo radi dolivanja goriva i poneki caj ,postali smo zavisnici.Opet ona pospanost oko podneva zevam , progutacu nesto.Prva pumpa ,hladovina,zelena trava i spavanje. Nismo se dugo zadrzali mozda sat vremena i nastavljamo dalje.Planiranu kilometrazu za ovaj dan bez obzira na stajanja i jutarnje probleme s gumom zavrsavamo po danu.Sledi trazenje prenocista na nekom od usputnih parkinga.Nailazimo na jedan .Ovaj je neuobicajeno veliki ali je sav pod betonom bez travnatih povrsina.Takodje je dosta prljav .Po njegovoj periferiji gde bi eventualno mogli satore da postavimo pun je prasine .Izmedju njega i autoputa nekadasnja fabrika u rusevinama .Prilazim blize da osmotrim, jos je gore neke davno sasusene bare pune otpada.Mladic na parkingu, rekao bih da je cuvar tog parkinga radoznalo gleda sta radimo.Razmenjujemo poglede ali se na tomde i zavrsava komunikacija ,niko se nikome ne obraca.Da nastavimo put, pitanje je da li cemo i sta naci,vec je kasno .Potrazicemo ovde neko resenje.Parking je dosta dugacak veci je od fudbalskog igralista.U daljini, skoro na kraju parkinga privlaci nam paznju nesto sto bi mogao da bude restoran.Prolazimo pored velikog marketa i stizemo ,da to je restoran.Iza vidimo bastu restorana sa stolovima i stolicama koja se ocigledno ne koristi neko vreme,super to je to.Da nije u sklopu restorana razvukli bismo satore ne pitajuci nikoga,ovako ne ide pitacemo nekog u restoranu.Sa dozvolom postavljamo satore na travi u basti restorana.Tu pored nas je i prostorija za molitve ali je za vreme naseg boravka niko nije koristio Ujutru posle susenja satora na suncu od kondezacije nastavlamo put dalje . Put je dobar bez mnogo guzve ali ne vozimo brzo.Idem prvi i diktiram ritam. Sa brzinom 110-120km/h uzivam u voznji. Sa mislima o povratku kuci zamisljen gledam pravo ispred sebe ne prateci u retrovizoru Dragana.Slucajnim pogledom vidim da me ne prati.Put je skoro prav s blagom krivinom daleko se vidi,njega nema na vidiku. Usporim malo racunajuci nije daleko pojavice se,ali njega i dalje nema.Zatim stajem, iz bocnog kofera vadim tablet i vidim nekoliko Draganovih propustenih poziva.Pozovem ga ,Dragane gde si ,sta je bilo ? Busna zadnja guma,onaj cep sto je stavio ispao.Motor je legao sa izbusenom gumom,nizak je, sada na centralni ne moze da se digne a ni copavac ne moze da se podmetne.Bespomocno sedi na motoru , ne moze da sidje ,ustvari nista ne moze.Predlaze mi da se vratim treba mu pomoc.Kako to da izvedem izlaz sa autoputa ko zna gde je .Kaze okreni se pa u kontra smeru.Dragane ako naidje policija nece da me kazni odvesce me u bolnicu na posmatranje,mislice da sam lud.Prekinem vezu da razmislim malo. Ustvari ja to moram tako da uradim nema drugog nacina pa sta bude. U kontra smeru zaustavna traka i cetiri migavca.Zaticem Dragana kako sedi na motoru,sa ispustenom zadnjom, gumom.Ispala je ona pertla rupa se prosirila vidi se kako lako prolazi nova.Novi cep pokusavamo da zadihtujemo upumpavanjem spreja .Nista ne pomaze , nije odmah stao kad je osetio busnu gumu,vozio je jos malo do hladovine ispod nadvoznjaka,vrucina je bila velika.Iscrpeli smo sve mogucnosti koje smo imali na raspolaganju.Jedino resenje je da se skine zadnji tocak i gore na nadvoznjak kojim ne tako cesto ali ipak prodje po neki auto.Na guglu vidimo da se preko nadvoznjaka stize u neko malo mesto pa tamo da se nesto pokusa.Ostajem pored motora na onoj vrucini i razmisljam sta ce Dragan da uradi Na nadvoznjaku je sa gumom. Nailazi traktor ali na njegovo stopiranje pokazuje da odmah iza nadvoznjaka ubrzo skrece.Zatim nailazi jedan mali motor kao nasi Tomosi mozda sa nekim kubikom vise.Isao je u drugom pravcu ali videvsi Dragana sa gumom okrenuo je motor....i na dalje se desi nesto sto razbija sve moguce predrasude o tom narodu. Odvezao je Dragana na tom malom motoru do vulkanizera koji je zbog njega otvorio radnju. Nedelja je.Demontirali su gumu i utvrdili da ne moze da se osposobi za put.Osim sto je probusena ona se i raspala iznutra.Posle nekoliko telefonskih razgovora ostale su dve mogucnosti.Prva, da se naruci iz Istanbula nova guma koja bi sutradan stigla.Tu je problem sta s motorom koji je nepokretan.Takodje nije bezbedno provesti noc na zaustavnoj traci autoputa.Sledece je da u nekom mestu na tridesetak kilometra udaljenosti uzmu polovnu,ima ih nekoliko koje po dimenzijama odgovaraju.Za jedan broj su manje po sirini ali ne smeta doci ce do kuce. Dragan me o svemu telefonom obavestava.Molim ga samo kada podju posto idu opet preko nadvoznjaka da mi ponese vodu. Umrecu na vrucini, zalihu vode smo istrosili.Otisli su njihovim kolima u to mesto guma je namontirana. Dragan i covek sa motorom preko zice koja auto put odvaja od ostalog zemljista donose namontiranu gumu. On se nije odvajao od nas do poslednjeg zavrtnja koji smo zavili i sve dok nismo krenuli.Hvala mu.On nije bajker pa da to smatramo nekom bajkerskom solidarnoscu,sa sela je poljoprivrednik ,to je ocigledno utkano u njihovu kulturu.To necete mozda doziveti u velikim gradovima Istambulu ili Ankari, mozda i hocete ,tamo se to mozda isto desava samo u manjoj meri.U manjim mestima ,selima pogotovu kada se krene na istok i predje Bosfor to postaje pravilo.Tamo nemas nikoga ko nece da ti pomogne a predstavljaju se u losem svetlu.Svedoci smo toga u mnogim prilikama pocev od Bugarsko -Turske granice pa sve do granice sa Iranom.Mogice je i da nas sa motorima posmatraju malo drugacijim ocima pa je i to mozda razlog vise. Plan puta se poremetio.Za nastavak puta i vecu kilometrazu je vec kasno,mrak ce uskoro.Nastavljamo dalje sa namerom da na prvom zgodnom mestu prenocimo. Prvo zgodno mesto se ubrzo pojavljuje opet parking dosta manji od predhodnog sa restoranom koji je i prodavnica malo siromasno i neuredjeno ali nista strasno. Na terasi vozaci kamiona uz caj i jedan sa tanjirom ispred sebe nesto glasno diskutuju.Na parkingu nekoliko kamiona a pored parkinga i zemljana povrsina sa neurednom pozutelom travom na kojoj cemo razapeti satore.Iza nas na desetinu metara boks sa nekoliko pit bulova.Jedan lancem vezan van boksa nezainteresovano nas posmatra. Kamioni sa parkinga ,neki u toku noci odlaze drugi dolaze sprovode zakonski propis o obaveznim pauzama u voznji .Nama to ne smeta navikli smo na te zvuke.Jos pogotovu tako umornim od predhodnog dana,sedenja na suncu i maltretiranja sa probusenom gumom. Ujutru uobicajeni ritual pakovanje kamp opreme, kafa i dorucak.Uspevam i da zaboravim na umivaoniku solju za kafu poznatog turskog kluba koju mi je Dragan za rodjendan kupio na jezeru Van,Besiktas je u pitanju. Paznju mi je ustvari zaokupila lasta koja je u toj prostoriji napravila gnezdo i hranila svoje potomstvo. U dilemi smo oko nastavka puta.Do kuce 640km,preci tu kilometrazu u jednom ili dva dana.Za jedan dan mnogo za dva pojedinacno malo.Odluka je da ipak probamo u istom danu da prevalimo tu kilometrazu.Svesni smo i cinjenice da nas najumornije pri kraju puta ceka i najlosija lokacija iz Pirota preko Kalne podesnija za enduro motore a ne za nase putne teskase. Sa drumarinom na autoputevima svasta smo brljali.Kupili smo obavezne kartice ali iznos koji smo uplatili verovatno da nije bio dovoljan.U pocetku je to funkcionisalo na par naplatnih rampi kasnije ne.Vristale su za nama sirene nekakvih alarma pri prolasku kroz otvorene naplatne rampe.Tamo gde su postavljene rampe provlacili smo se nekako.Ko ce po gradovima da trazi njihov PTT radi doplate.Kad kod jedne rampe prodjemo o sledecoj ne razmisljamo dok ne dodjemo do nje.Nije nam uopste bila namera da ne placamo drumarinu bio nam je samo nepoznat i komplikovan njihov sistem. Na nekoliko desetina kilometara ispred Tursko -Bugarske granice checkpoint,policija i vojska signaliziraju nam da stanemo.U tom delu turske nismo navikli da ih vidjamo.Radio stanice u rukama i nekome diktiraju brojeve nasih tablica.Buni ih ono "O"precrtano pa im objasnjavamo i u sebi se mislim nagrabusili smo.Dragana gledam nabacio facu nevinasca i u ruci vec drzi karticu za drumarinu i priznanice nekih drumarina koje su se naplacivale na licu mesta.Gledam i policajce strogi neki tipovi mi.U Turskoj se inace kad ne platis drumarina naplacuje u visestrukom iznosu drumarine koju nisi platio,odrace nas...Vracaju nam dokumenta i daju znak da produzimo , odahnusmo. Put do kuce preko Bugarske nema svrhe opisivati.Stigli smo nocu ni sam ne znam u koje vreme. Time je nase putovanje po Turskoj zavrseno a u putopisu imacu jos nesto da dodam. .

Na kamionu vazduh sluzi za kocnice i neke druge komande kiper npr,sediste ....

Upalila nam se rezerva $$...

Napravio sam gresku u pisanju....Centar grada ,kafa i nazad u Urgup....umesto Urgup treba da pise Goreme

"Zvezde granda" Demro.st sa svojim BMW RT na bini posle osrednje izvedene numere a u ziriju "elokventna " Karleusa sa svojim dosetkama i Lukas u posebnom stanju uz casne izuzetke.Dermo sve si ovo mogao da izbegnes da si bez pitanja kupio Pan evropu 1100 ST vec imas u imenu...Spremno docekujem drugu neprijateljsku ofanzivu

Dok je uzletanje balona obavlja u dostojanstvenoj tisini koju remeti samo povremeno sistanje ogromnih gorionika sletanje je susta suprotnost https://youtu.be/xraLkfnUzY4 https://youtu.be/jYq7Dxfla-M Jurnjava mocnih terenaca sa prikolicom obavijenih oblakom prasine u potrazi za svojim balonom.Njihov zadatak je da prilikom spustanja balona podmetnu prikolicu ispod korpe i odvezu na svoju lokaciju. https://youtu.be/X8fR_TS1NBg U tovarnom sanduku je oprema kojom "pumpaju" vruc vazduh i pripremaju balon za poletanje Vesela lica putnika opravdavaju tvrdnju da je let balonom u Kapadokiji jedan od najlepsih dozivljaja u Turskoj.Da bi ste to ostvarili morate pre svega da ustanete rano. Po mraku pre izlaska sunca.Minibusi cekaju putnike na dogovorenom mestu i voze do mesta za ukrcavanje.Neke agencije obezbedjuju dorucak pre puta na mestu okupljanja a neke cak i u toku same voznje.Korpe mogu biti za 25 putnika a mogu biti i za cetiri .Sve to odredjuje i cenu koja se krece izmedju 120 i 150 evra.Pre samog poletanja putnici dobijaju instrukcije o ponasanju za vreme boravka u korpi balona.Posebno se napominje sta u slucaju nepredvidjenih okolnosti.Treba voditi racuna i o izboru garderobe jer na 700m ujutru ume da bude jako hladno. Osim balona koje je doneo u Kapadokiju amerikanac je za sobom doneo jedan obicaj koji se i sada postuje.Posle svakog uspesnog leta nazdravlja se sampanjcem. Tradicija se odrzava i dalje,to je obicaj svuda gre se koriste baloni. Kinezi,kinezi i kinezi...to je Kapadokija danas Na slici ispod cim neko uperi aparat prema njemu dize ruku u pozu za slikanje Tu je i fotomodel, nije meni pozirala ,ukrao sam sliku Jos nekoliko slika balona i dosta je druzenja sa njima Vec sam napomenuo da je slikanje balona zarazno Predstava za nas koji iz publike posmatramo dogadjaj uglavnom je zavrsena .Jos poneki zakasneli balon ili terenac sa prikolicom zure ka mestu susreta.Sve to traje oko sat i nesto vise vremena. Dan je tek poceo,pred sobom imamo dosta vremena potrebno je samo da osmislimo kako da ga najbolje utrosimo . Pripremu dorucka u kampu prekinuo je skoro iznad nasih glava u preletu jedan zakasneli balon.U njemu se cuje glasan razgovor nekog mladica sa devojkom.Iznenadjuje me brzina kojom se po horizntali balon krece.Pozurio sam da trenutak ovekovecim fotografijom i u prolazu pored kombija sa bugarskim tablicam ispred koga u kamperskoj stolici zavaljen sedi neki covak na srpskom sam se javio i produzio prema balonu. U toj nameri nisam bio usamljen jos jedna zena je zelela da zadrzi uspomenu na taj dogadjaj.Jurili smo po kampu kako bi smo izmedu drveca koje je zaklanjalo vidik uspeli nekako da uslikamo balon. Ponovo smo se sreli kod onog bugarskog kombija Pri povratku zapocinjem razgovor sa onim iz kombija racunam Bugarin je, razumemo se .Kaze da nastavimo razgovor na engleskom..Zbog cega,pitam... pa kaze zato sto sam ja englez. Dean Bailey i Tamara Hawes u obicnom kombiju obilaze Tursku.U njemu i putuju i spavaju.Dean sleze ramenima i kaze dok su putovali po Bugarskoj Tamara je zavolela tu zemlju i oni u njoj zive vec dve godine.Sada je na nju jos veci utisak ostavila Turska .Koliko po slikama koje na svoj FB profil postavlja vidim da u mestu Didim na obali mora prave svoj novi dom.To su englezi ,kad su oni u pitanju nista ne iznenadjuje.Ali iz toga sledi naravoucenije, treba voditi racuna gde se ide sa zenom. Malo vremena sam odvojio da prosetam oko kampa izmedju onih tajanstvenih stena u blizini Ispred mojih nogu uzlecu divlje ptice kod nas poznate kao "morke"ili "biserke " zavisi od podrucja i zive kao domace zivotinje po dvoristima. Nastavak dana odlucujemo da provedemo na bazenu.Kao sto sam na pocetku napomenuo bazen je prostran,veliki sa toboganom. Uzrok ove uzburkane vode ispod tobogana je Dragan Draganu se dopalo , Najtopliji deo dana proveli smo u kampu i na bazenu. Kapadokija nudi organizovan dozivljaj za ljude sa razlicitim interesovanjima.Ovde jednostavno ne mozes da se dosadjujes.Cetvorotockasi i voznja po interesantnim predelima je vec klasicna ponuda u Turskoj.Ima ih svuda Postoji organizovana obuka za njihovu voznju sa instruktorom u grupi ,pojedinacno ili kako ko pozeli Ako ne smes da vozis i za to postoji resenje,cetvorotockas sa vozacem Jos je lepsi dozivljaj,obilazak ovih nestvarnih predela na konjima Ko zeli trekingom da se bavi ni to nije problem .Vidimo jednu grupu po vencu ovog brega Popodne koristimo za obilazak jos jednog grada koji se takodje smatra simbolom Kapadokije i vaznim mestom u toj regiji.To je Ugrup.Do njega se silazi jednim dosta strmim putem i vec na samom ulazu vidimo nekadasnje naselje ukopano u steni puno turista koji radoznalo ispituju sve one supline. Ugrup je najbogatije mesto u regiji i puno je trgovina.To je prvo mesto u koje svracaju sa svojom robom trgovci sa istoka.Sa ukusom dekorisani izlozi i sarenolika ponuda nikoga ne ostavljaju ravnodusnim.Prosto te mami da udjes u radnju i pazaris nesto. Ugrup je i grad hotela.Dosta njih je smesteno u supljinama vilinskih dimnjaka.U njima je prijatno tokom leta .Zbog debelih kamenih zidova,dobrih izolatora nikada nema vrucine. Ovo su pripreme za buduci hotel Restoran je u ovoj kamenoj kuli Centar grada ,kafa i nazad u Urgup Tragovi grka su svuda prisutni.Oni su ovde sve do 1923 god. i velike razmene bili prisutni.Prilikom moje prethodne posete jedan decko prodavac suvenira kada je cuo razgovor izmedju mene i jednog Bugarina zamolio me je da sacekam nekoliko trenutaka.Otrcao je negde ostavio nam svoju radnju na otvorenom i vratio se sa jednom dosta starom zenom obucenom u salvare.Zena je govorila srpski........ .

Kako da ne ,nego ovih dana neke obaveze pa nisam imao vremena.Kapadokija jeste lepa ali ne ostaje mi se u njoj

Kapadokija ..Zemlja lepih konja...Jedinstveno cudo prirode koje samo bezgranicno mastovita priroda kao vrhunski stvaraoc moze da napravi.Nestvarni pejzazi u obliku velikih kamenih stubova koje je priroda vekovima stvarala.Igra prirode sa oblicima i bojama.Tornjevi ,obelisci i stubovi koje su vetrovi i voda stvarali erozijom vulkanskih stena. Talasasta brda u slojevitim nijansama bele ,oker i roze boje, eto to je Kapadokia.Priroda ovde jos nije odjavila gradiliste jer pored tri vulkana u Kapadokiji vulkan Erdzijas u blizini i dalje je aktivan. Voznjom po kvalitetnim putevima do Kapadokije reltivno brzo stizemo.Vozeci opusteno po poznatom putu ocekujem skretanje za Goreme , mesto u kome cemo boraviti par dana koliko smo odvojili za Kapadokiju. Dok vozeci ocekujem skretanje primecujem da se dosta stvari izgradilo pored puta .Novi objekti su nikli da skoro ne prepoznajem put.Prepoznajem ustvari da sam promasio skretanje i da se tu nista revolucionarno nije izgradilo osim onoga sto je i bilo.To mi je postalo jasno posle prvog putokaza na koji smo naisli. U mesto ulazimo malo duzim,zaobilaznim putem sa severozapadne strane preko mesta Uchisar.Ulaskom u grad iz tog pravca prolazimo pored Panorama kampinga ali nastavljamo dalje prema Kaya kampingu koji mi je poznat od ranije.On je sada skroz na drugom kraju grada i lako ga nalazimo jer sam u glavi slozio kordinate.Na domaku kampa, krecuci iz pravca grada ima nekoliko neprijatnih, povezanih ostrih krivina sa velikim usponom i udubljenjima na kolovozu. Udubljenja su duboka treba ih zaobici ali problem pravi gust saobracaj i uzan put na toj deonici.Opstoj guzvi na tom delu puta doprinosi i prisustvo muzeja pod otvorenim nebom,Open-air museum ili Açık hava müzesi pun turista i vozila. Mesta u kampu ima na pretek, skoro da je prazan ali sa cenom koju su odredili ,kao u hotelu i nije za cudjenje. S obzirom da zelimo nekoliko dana da provedemo i da su nam finansije kao i put pri kraju nismo zeleli da se tu zadrzimo.Kaya kamping je jedan veliki i uredjen kamp, ima lepu lokaciju,blizu je skretanja sa glavnog puta.Nalazi se na uzvisenju iznad grada i pogled se prostire na nepregledna polja te kamene arhitekture zbog koje se i nallazimo ovde .Uzvisena lokacija na kojoj se nalazi zgodna je za jutarnje snimanje balona, sto oni siguran sam imaju u vidu kada formiraju cenu. Jos pri pripremi puta zapamtio sam da postoji i jedan kamp dole u gradu. I evo Goreme camping +akva park Cena pristojna oko 40TL po osobi, travnata podloga u hladovini, veliki bazen,tobogan sta ces vise.E sada uvek ima i ono, ali, da ne precutimo.Prilaz do kampa od glavnog puta nesto vise od 100m mestimicno prekriven dubokim (10-20cm) peskom po kome nasi motori vrlo tesko idu.Bezi zadnji tocak levo-desno,izmice se ispod nas, tako da se motor tesko odrzava u zeljenom polozaju. Rasirene noge u dubokim cizmama vise na petama oslonjene koristio sam kao skije da bih odrzavao ravnotezu.Dragan u nekim fensi mrezastim patikama nije mogao tako ali smo morali posle svakog dolaska u kamp da istresamo pesak iz nase obuce.Satore spretno i brzo postavljamo da bi smo obisli novu sredinu u kojoj se nalazimo. Materijal za oblikovanje ovakvog pejzaza nastao je od erupcije vulkana Erciyes pre 60 miliona godina.Materijal strucnim ljudima poznat kao Stuff sastoji se od vulkanske lave i vulkanskog pepela.Godinama su erozija,vetar i kisa oblikovala takve stene i rezultat toga je ovo sto sada vidimo. Nesvakidasnji kameni oblici Kako su vremenom nastajale ove bajkovite figure ljudi su shvatili da je materijal vrlo lak i pogodan za obradu.Pocele su da nastaju prve prostorije za boravak u tim "Vilinskim dimnjacima" kako se ponekad nazivaju.Prostranstva sa ovakvim pejzažima su nepregledna,prostiru se na sve četiri strane.Kraj im se ne nazire,neobične kamene skulptore učinile su Kapadokiju najuzbudljivijom i najposecenijom destinacijom u unutrašnjosti Turske. A zatim se kopalo svuda redom Osim pecina za stanovanje koje su prvim hriscanima sluzile za zastitu od rimljana koji su ih u to vreme proganjali u tim pecinama formirane su i prve hriscanske crkve.Crkve na cijim su zidovima osvanule i prve freske posvecene hriscanskim svetim ljudima.Neke freske su i do dana danasnjih ocuvane zahvaljujuci golubijem izmetu koji se godinama gomilao na zidovima pojedinih pecina i uspesno ih sacuvao.Druge nisu imale tu srecu i ako su vekovima opstajale nemilosrdno su oskrnavljene auto lakom.Ulazu se veliki napori da se postojece sacuvaju a ostecene na neki nacin vrate u prvobitno stanje koliko je to moguce. Najocuvanije freske su u takozvanoj Crnoj crkvi.Nazvana tako zbog nedostatka prozora.Zahvaljujuci toj tami freske nisu bile izlozene suncevim zracima pa su sacuvane sa minimalnim ostecenjima . Crna crkva i jos nekoliko znacajnih crkvi cine Muzej na otvorenom,jednu od glavnih atrakcija ove regije.U njemu je predstavljena sva raskos vizantijskog stila religiozne umetnosti kao i graditeljske sposobnosti. tog vremena.Pored Crne crkve tu je i crkva Sv.Barbare,Tokaliska crkva ,crkva nazvana Jabuka ..itd Crna crkva kao najvrednija stiti se time sto je za njenu posetu potrebno posebno doplatiti cime se smanjuje broj posetioca. Vecina crkvi u kapadokiji kojih ima bezbroj sagradjeno je izmedju XI i XIII veka .Tada je vizantijsko sarstvo bilo na zenitu svoje snage i najdominantnije carstvo u Anadoliji. Na nekoliko kilometara od Goremea nalazi se jos jedan muzej pod otvorenim nebom Zelve se zove. U njemu su godinama ziveli u slozi hriscani i muslimani sve do 1924 god.Te godine su hriscani zbog cuvene razmene stanovnistva izmedju Grcke i Turske morali da napuste svoje vekovno staniste. Grad Zelve sada je kao grad duhova, njega su napustili 1950 g. i muslimani zbog opasnosti od erozije.U blizini su sagradili novo moderno selo po nazivu Yeni Zelve ,(Novi Zelve).U tom muzeju na otvorenom pored ostalih isticu se tri crkve Geyikli Kilise crkva s jelenima zatim Uzumlu kilise crkva s grozdjem i Balikli kilise crkva s ribama sto u zbiru pored krsta predstavlja rane simbole hriscanstva. Cetiri hiljade pecinskih stanova i stotinu u kamenu uklesanih crkava sa manje ili vise ocuvanim freskama nalazi se u dolini Ihlara. Dolina je blizu regije Aksaraj ali se jos uveka smatra kao deo juzne Kapadokije. Klisura koju je ukopala reka Melendiz Stream tokom hiljada godina duga je 16km.Njena visina od 100 m kvalifikuje je kao najvisu ili najdublju klisuru u ovom delu Turske. Put kojim se od Goremea ide ka dolini Ihlara prolazi se pored impozantnih podzemnih gradova Kaymakli i Derinkuyu.Kaymakli, podzemni grad opisao sam u svom ranijem putopisu Kavkaz 2014 pa cu navesti samo neke opste stvari. Otkriven je posle zemljotresa 1964god. Zauzima povrsino od dva kilometra kvadratna ,ima osam nivoa ali nisu svi za sada otvoreni za posetioce Podaci govore da je u ovom gradu zivelo 20 000 ljudi sa svom potrebnom infrastrukturom,vodovod ,kanalizacija ,crkve,skole ... U ranim jutarnjim satima ,pred sam izlazak sunca kada je vreme najmirnije i bez vetra vredni posetioci Kapadokije mogu da uzivaju u jednom nesvakidasnjem dogadjaju. Za ljubitelje fotografisanja praznik i ispit vestine i znanja u igri svetlosti i boja. Kao da izviru sa svih strana Podsecaju na izmisljene zmajeve iz bajki dok u njihovim ogromnim trbusima nestaje vatra sisteci pritom iznad nasih glava Prvi balon u Kapadokiju je doneo Amerikanac.Dosao kao turista dopalo mu se i resio da tu i ostane.Kapitalisticki gen ne da mira. Umesto da uziva i planduje primecuje da bi najlese razgledanje Kapadokije bilo iz vazduha .Doneo je prvi balon i ostalo je kako fraza kaze istorija. Sada ih ima na stotine Kao da izviru sa svih strana Fotografisanje ovih balona stvara zavisnost.Okolna uzvisenja su prepuna ljudi sa fotoaparatima koji vrebaju trenutak za fotografije svog zivota Asocijacija na Porse ili na persijski naziv Kapadokije ...Zemlja lepih konja Ostajemo jos u Kapadokiji

Samo napred bice vremena i za komsiluk

Podatak je uzet iz turskih izvora.Ne znam cime su se rukovodili Turci kada su to objavili.Izgleda da je velika trka u zauzimanju prvih mesta najvecih kanjona.Ali ako vec razradjujemo temu kanjona, postoje jasne granice u odredjivanju sta se smatra kanjonom a sta je klisura .Po toj podeli kanjon u Koloradu je ustvari klisura jer je polovina njegove sirine veca od njegove dubine( tako nauka kaze).Da ne postoji takva podela svaki potok koji tece izmedju dve planine mogao bi se proglasiti kanjonom.Citajuci o kanjonima i prerastima shvatio sam da je najveci kanjon onaj koji se najvise reklamira.Klisura reke Kolorado se smatra najvecim kanjonom na svetu ali nisu uzeti u obzir zbog nepristupacnosti na primer kanjoni na Tibetu i Himalajima koji se smatraju jos vecim.Bakarni kanjon u Meksiku tvrde da je jos veci.Kolka kanjon u Peru je duplo dublji od Grand kanjona.Onda se postavlja pitanje i drugog najveceg kanjona.Ne znam kojom metodologijom Turci opravdavaju svoju tvrdnju.Mozda uskim sa svega 500m razdaljine zidovima kanjona zbog cega ga nazivaju i mracnim ,skoro vertkalnim stenama koje ga obrazuju a moguce i da je samo propagandao u pitanju.U svakom slucaju atraktivnost mu ne nedostaje a "kameni put" je jos jedan ukras vise.Ubuduce cu biti oprezniji kad su ti podaci u pitanju, malo sam se i umorio od pisanja jer je vec treci mesec kako pisem ovaj putopis.

Pravi razlog dolaska u ovaj grad je poseta "Tamnom kanjonu" Karanlink kanyon i voznja po takozvanom "Kamenom putu",Tas yolu, smestenom u planini Munzur pored reke Eufrat.Velicanstveno delo prirode i nista manje spektakularnom proizvodu ljudskih ruku.Vecina ljudi ne zna da je ovaj kanjon drugi najveci kanjon na svetu,posle Grand kanjona u Arizoni.Zove se tamni zato sto zbog visine klanca vrlo kratko sunce dopire do njega ,uglavnom je u senci .Deo Eufrata u tamnom kanjonu turci nazzivaju "Crna voda". Na najvisem delu visina kanjona iznosi preko 500m.Sam put je spektakularan.Zemljana,kamena podloga vodi nas na stine metara udaljenosti od reke bez ikakve zastite.Put je za hrabre ali i iskusne,greske se ovde ne prastaju. Odavde se polazi na Kameni put Na slici se vidi i kontrolna tacka vojske ili policije koja je u ovom momentu bez posade .Turska ima velike probleme sa migrantima a sa Kurdima nerasciscene racune. Nisu retki upadi na njihovu teritoriju i teroristickih grupacija,oni to znaju i ne prepustaju se slucaju Izgradnja puta zapocela je 1870 god. da bi bio zavrsen posle vise od jednog veka 2002god.U izgradnji je imao i velike pauze, ponekad i dvadeset godina duge.Ubraja se medju deset najopasnijih puteva na svetu.Tu titulu dodelio mu je WWW.dangerousroads.org sajt koji razmatra preko 10 000 puteva na celom svetu za ljude zeljne avanture koji zele da otkriju najspektakularnije,najlepse i najopasnije puteve. Pri samom izlasku iz tunela nailazimo na bracni par koji na cetvorotockasu zavrsava obilazak kanjona. Na licima im se vidi izraz zadovoljstva. Mutna od kise voda Eufrata mesa se sa bistrim planinskim pritokama. Na centralnom delu slike rupe koje se vide su "prozori tunela" a nasatavak puta je u daljini, desno na slici Na pojedinim delovima puta nailazimo na uske klance izmedju visokih litica Nailazimo na prve tunele . Svaki tunel ima svoje ime i dobija ga po zasluznim gradjanima.Ovaj je nazvan po istaknutom ekonomisti ,profesoru i nekadasnjem ministru rodjenom u Kemaliye Ovde sve ima svoje ime.Pomalo zapustena cesma nudi osvezenje hladnom planinskom vodom. Sa strane se vide otvori koje sam nazvao prozorima.Ima ih u skoro svakom tunelu. Ponekad pomislim da li ovo treba nazvati putem ili je mozda ispravnije reci da je to jedan ogroman tunel . Iz vazduha jedan deo puta ovako izgleda Put je dug sedam kilometara, u sebi sadrzi briojne krivine i uspone . Sa svojih 38 tunela i strmim klancima kroz koje prolazi sada je turisticka atrakciju.Za komercijalnu upotrebu napravljeni su drugi bolji i brzi putevi.Prvobitna sirina dovoljna samo za prolaz pesaka naknadnim radovima prosirena je da mogu i vozila da koriste.Put je zapocela i vecim delom napravila ruska vojska za svoje potrebe. Namera je bila da poveze mesta Kameliye i Divrigi .Skoro ceo je napravljen bez ikakve mehanizacije ,rucnim alatima.O kakvom se putu radi mislim da sam uspeo delimicno da docaram opisom i fotografijama. Nezaboravan utisak se stice kada u hladovini pored ugasenog motora sedis, posmatras orlove koji visoko na nebu kruze i slusas tisinu.Mir moze da poremeti samo poneki kamen koji se otkotrlja ispod nogu uplasene divokoze ili neke druge zivotinje u cijem se carstvu nalazimo. Evo nas ponovo na domak grada ,nasa namera je da se se spakujemo i nastavimo dalje .To dalje je vecini poznata , popularna Kapadokija Kao sto sam ranije napisao u zaledju grada su visoke stene Napustamo Kemaliye ,oprastamo se od Mracnog kanjona i Kamenog puta ,nastavljamo put dalje.Pocetni problemi oko pakovanja satora su davno prevazidjeni.Sada to radimo vrlo brzo uvezbano,rutinski. Na tom putu Kemaliye - Kapadokoja nailazimo na mesto poznato kinolozima .Zove se Kangal.Kangal je rodno mesto stare turske rase istoimenih ovcarskih pasa.U njegovu cast na ulazu u grad postavljena je bista proslavljenoj rasi.Do skoro kod nas malo poznata rasa pocela je zbog svojih osobina bezkompromisnog cuvara da stice sve vecu popularnost i brojnost. U vekovnoj selekciji gorstaci i surova priroda izrodili su ovakvu rasu. U poverenom zadatku ni vukovi mu nisu dorasli protivnici,on od njih ne zazire. Naprotiv kao da ceka da se pojave kako bi usao u sukob sa njima.Velika stada koja se krecu po ovim prostranstvima u pratnji imaju vise ovakvih pasa da bi bili bezbedni ako se i copor vukova pojavi. Kangal nije pas za svakoga.Potreban mu je iskusan vlasnik sa autoritetom koji zna da se ponasa sa ovakvim psima.Laicima nije mesto pored njih.On ima potrebu da dominira pa se iskustvom treba suprostaviti tom njegovom urodjenom nagonu.Vazno je da pas zna svoje mesto u porodicii ,da su svi ljudi u toj hierarhiji iznad njega.Ta pravila moraju da budu stroga sa jasno postavljenom granicom i bez ikakvih kompromisa. U samo mesto Kangal nismo svratili .Zadovoljstvo mi predstavlja i sam prolazak pored njega i biste ovog velicanstvenog psa. Do Kapadokije imamo nesto malo manje od 300 km , nastavljamo u tom pravcu.

Sator jednoslojni za dve osobe, kinez. upotrebljavan ali bez ikakvih neddostataka i vreca kinez mumija za visinu 175cm jednu noc moja zena koristila i odustala od kampovanja ali vazno da je vrecu prvo kupila. obe stvari za 4 000 dinara.Sator prodajem jer sam kupio veci za tri osobe.Ako neko zeli sliku vrece mogu da je postavim

Jel si kupio nesto

Mnogo puta me spasila.Montiraj Zile pod hitno

Iznenadjenje na samom prilazu.Zip line preko Eufrata , u redu, vec vidjeno na mnogim drugim mestima.Ali mlada devojka tradicionalno obucena u hidzab i u crni hidzab odevena familija koja netremice prati pripreme ne vidja se cesto.Srecom sve je proslo u najboljem redu devojka prezivela a preziveo je i ovaj sto je gurnuo prema mracnim dubinama mutnog Eufrata.Za krato vreme koliko smo se zadrzali prilican broj ljudi je cekao ili je vec leteo preko reke,uzbudjeno prepricavajuci dozivljaj Do grada ima jos oko kilometar voznje , ulazimo u mesto koje je uredjeno i cisto.Nema oronulih fasada sparusene i izgazene trave sve je onako "taman" kako bi Turci rekli.Udeseno cisto i uzglancano. Takav je i prvi hotel na koji nailazimo zove se Bozkurt hotel sa varljive tri zvezdice. Spolja sasvim obicna fasada krije elegantnu unutrasnjost.Enterijer od punog drveta tamnocrvene bordo boje sa mesinganim elementima odaje ukus graditelja a naslucuje i cenu boravka u njemu.Kao sto smo i pretpostavili, cena je visoka potrazicemo nesto jeftinije.Pomeramo motore pedesetak metara dalje da oslobodimo skroman hotelski parking.Poreda aparata za pallacinke ili krofnice nisam zagledao grupa ljudi koja ceka svoje porudzbine.Stajemo da se raspitamo oko naseg smestaja. Dok jos nismo sisli sa motora prilazi jedan mladic i pita izmedju ostalog i odakle smo .Kad je cuo Srbija raspricao se da ima dosta prijatelja iz Beograda i da cesto tamo ide. Veterinar po struci pa su mu putovanja u Srbiju vezana za njegovo zanimanje,koliko sam uspeo da razumem.Pokazivao nam na mobilnom FB prijatelje iz Srbije i rece da sacekamo malo resice nam nesto Ova devojka i mi cekamo istog coveka, njenog oca koji ima sobe za izdavanje Posle nekog vremena evo i njega .Izbegavao je uporno da nam kaze cenu nego kao kada budemo videli.Znam nastavak te price ali hajde da vidimo.Vozili smo za njim mozda 4-5km,kao lud je jurcao po krivinama da smo ga jedva pratili. Smestaj nam se nije dopao. Do nase sobe prolazimo kroz terasu na kojoj se rasprostrte suse dudinje i oko njih roj osica ili pcela zatim kroz kuhinju gde neka baba lezi na krevetu, cena skoro kao u hotelu i vracamo se nazad u grad.Tek sto smo zakoracili u grad krajem oka,sasvim slucajno vidim oznaka kamping.Jedna strma ulica nizbrdo i stigosmo ispred velike kapije sirom otvorene. Nesigurni,sporo prolazimo kroz kapiju ocekujuci da se iz portirnice neko pojavi . Posto nikoga nije bilo pored bazena odosmo skroz na drugi kraj.To je komples Havuzbasi, gradski bazen sa kampom u produzetku,nekada lepo zdanje. Unutra veliki bazen delimicno napunjen vodom i nigde nikoga .Portirnica pored koje smo prosli takodje prazna.U kamp se ulazi preko uskog,pesackog mosta , vozilom se ne moze jedino pored njega preko reke. Kamp kao iz bajke, pored bistrog planinskog potoka Sto je do prirode ona je dala svoj maksimum ,ljudi su omanuli.Kamp je neuredan izgleda napusteno.Cista suprotnost gradu kroz koji smo prosli. Razbacani iscepani i polutruli satori nekada postavljeni u kamp, verovatno za izdavanje svedoce o boljim vremenima . Ceo kamp je u hladovini grane koje su padale sa drveca godinama niko nije uklanjao.Kroz guste krosnje drveca sunce nije moglo da prodre pa je podloga vlazna.Mi smo jedini gosti kampa i jedino sto je radilo restoran sa velikom bastom.Doduse WC je uredan i u improvizovanoj kabini za tusiranje na iznenadjenje ima tople vode. Gazda nije imao nista protiv da satore postavimo ispred kampa na delimicno suncanoj galeriji bazena. Kampom gazduje mlad bracni par savremenog izgleda.Kazu da su skoro dosli sa puta. Obilazili su Srbiju ,hvale Novi Sad,obisli su i Mostar i jos neka mesta bivse Jugoslavije. Inace Kemaliye je grad sa skromnim resursima,Nema ravnicu na kojoj bi se razvijala poljoprivreda,nema ni sirovine za razvoj industrije.U zaledju grada visoke stene ispod grada Eufrat tako da nemaju prostora ni za sirenje.Ali zato imaju prekrasnu prirodu pa sansu za razvoj grada traze u turizmu.Pored "Mracnog kanjona" na reci Eufrat,raftinga i voznje sandolina po njemu imaju uslove za adrenalinski turizam.Skokovi sa visokih litica i spustanje padobranom,bandzi dzamping i ostale vratolomije za njih postaju izvor prihoda. Izgradnja viseceg mosta "SIRAT ON FIRAT"dug 600m i na 550 iznad Eufrata bice tek izazov za hrabre skakace.Sa tim dimenzijama smatra se da ulazi u Ginisovu knjigu rekorda i zamenice celicno uze koje sada sluzi za skokove.Grad je usled nedostatka posla doziveo veliki odliv stanovnika .Sa 20 000 koliko ih je nekada bilo sada su spali na svega 7 000 gradjana.Razvojem turizma ocekuju da vrate nekadasnje stanje.Kuce stare 150 i vise godina renoviraju i pretvaraju u hotele zadrzavajuci prvobitni izgled. Najinteresantnija je kuca pretvorena u hotel na samoj steni zove se "Uciteljska kuca" .Za slobodno mesto u njoj treba dosta srece,kao i hrabrost da se do nje dodje.Ponose se sa preko 200 kuca izgradjenih u tradicionalnom stilu i ljubomorno ih cuvaju i brane od razigrane maste tvoraca savremene arhitekture. Oko uredjenja grada postoje dve suprostavljene struje.Tradicionalisti i druga grupa koja bi da unese savremene elemente prosto receno ugradi svoj biznis vodeci pritom racuna samo o tom svom biznisu.Navijam za ove prve,za mene je veci dozivljaj okupati se u pravom turskom hamamu nego u tus kabini sa muzikom .Tu velicanstvenu drevnu kulturu treba ostaviti da zivi Prvobitno ime Egin nedvosmisleno otkriva Jermensko poreklo.Jos uvek poneko od starijih gradjana koristi taj stari naziv. Do promene je doslo 1922,naziv je promenjen u Kemaliye u cast oca nacije Kemala Ataturka i da bi se izbrisali jermenski tragovi. Da se vratim na trenutak prici o tradicionalisti vs modernisti,nema veze sa Turskom . Prilikom ovogodisnjeg obilaska Rumunije i Bukuresta jedan zanimljiv podatak.Radi ocuvanja starih gradjevina i imidza starog grada donet je zakon da lice gradjevine okrenuto ka ulici mora da zadrzi staru gradjevinu a nova mora da se uklopi u prema njoj.Na sta to lici procenite sami. Mislim da je na prvoj slici zgrada pozorista Surta nas ocekuje obilazak "Mracnog kanjona"i voznja "Kamenim putem" pored Eufrata zbog cega smo i dosli u ovo mesto.

I kad ga dobro naucis on te napusti

Haha