Pa mislim da dokazuje da turbine ne idu samo na vodeno hladjenje, samo sam to hteo i nista vise.Drugo na Drag trkama se ne loze da su brzi oni to i jesu.

Vrati se na onu sliku Harlija sa turbinom na koju si stavio znak "? " da bi potvrdio tu teoriju.Ajd kad ti vec repliciram odakle ti da svi motori sa vazdusnim hladjenjem trose ulje.Dalje taj "mit" da neke fabrike dozvoljavaju u svojim upustvima potrosnju x litara ulja na nekoj kilometrazi.Jel mozes da navedes koja to fabrika.To je stara prica kao "narodno predanje" ali nikad nije dokumentovano.Interkuler nemoj da mesas sa hladjenjem motora on ima sasvim drugu funkciju.

Sledeca mesta i dogadjaje opisane u ovom putopisusu smatram krunom ovog putovanja,sto ne umanjuje ni malo znacaj vec vidjenih predela. Vilajet Kars, mesto Ani ,turski Ocakli. Mesto koje se nalazi nigde neko je rekao.Na velikom prostranstvu bez igde icega na samoj granici sa Jermenijom.Samo po neki detalj skrene paznju i oda prikriveno prisustvo vojske Doprli smo do najistocnije granice Turske, dalje idemo na sever na najseverniju tacku naseg puta .Mesto je dakle Ani,Ani ancient grad 1001crkve i nalazi se kako sam vec rekao u vilajetu Kars. Razruseni grad je vlasnik nekih najupecatljivijih drevnih rusevina na svetu.Do tog mesta smo dosli posle 130km voznje iz prethodnog grada Igdir vozeci pored reke Akhurija koja je prirodna granica ismedju Turske i Jermenije. Bedemi, stitili su grad od nezeljenih upada Svojim dimenzijama i kvalitetom gradnje, predstavljali su ozbiljnu prepreku. Napusten ,zapusten i zaboravljen.Nekada metropola i prestonica velikog Jermenskog carstva.Grad koji je u danima punog procvata brojao i preko 100 000 stanovnika.Stajao "rame uz rame" ili konkurisao gigantima ondasnjih vremena npr Carigradu .Veliki trgovacki grad na putu svile sa zlom sudbinom.Preko sto puta osvajan pocev od Vizantiskih careva,Osmanskih Turaka,Jermena,nomadskih Kurda,Gruzina i Rusa.Svi su ga oni i osvajali i napustali.Stanovnistvo je prezivljavalo mnoge napade i progone sa manje ili vise srece.Svoj vrhunac slave grad koji je otkriven pre 1600god. doziveo je u XI veku tada je imao i najveci broj stanovnika.Ali zbog nestabilne situacije i cestih napada i progona broj stanovnika je opadao tako da je do 1700 god ,potpuno opusteo.Doziveo je renesansu u XIX veku kada je pao u posed carske Rusije,da bi u prvom svetskom ratu i periodu oko njega usled genocida nad Jermenskim narodom potpuno opusteo.Prepusten ,zubu vremena ,vandalima i slucajno ili namerno nestrucno renoviran u pokusaju da se uniste tragovi Jermenskog postojanja na toj teritoriji.Nekada grad 1001 crkve postao je ruina i grad duhova.Naravno da je prica o 1001 crkvi preuvelicana ali i cetrdeset za koliko se zna da su postojale za postovanje je. Zasticena nekom vrstom ograde. Da li se ocekuje renoviranje ? Ne znam da li postoji granica pristojnosti u broju postavljenih fotografija.Mislim da svaka od ovih zasluzuje da bude na ovom mestu pa neka i prekoracim. Najocuvanija crkva i crkva koja je simbol ostataka ovog nekadasnjeg grada. Tipicna jermenska arhitektura.Taj prepoznatljiv stil gradnje imao je u jednom periodu jak uticaj na izgled nasih crkava. Svetom Savi se putujuci po istocnim hriscanskim zemljama dopala jermenska arhitektura pa je nekoliko neimara doveo u Srbiju. Sumorna osecanja razbila je na trenutak pojava monaha i monahinja koji su iz Soluna dosli da se poklone mestu u kome je nastajala hriscanska civilizacija. Pola crkve je nestalo, to ocigledno nije zub vremena ucinio Desno je Jermenija. Poruseni most izmedju Turske i Jermenije, paradoks savremenog sveta.Da bi presao sa ovog mesta u Jermeniju koja je tu na dohvat ruke potrebno 7 sati voznje i oko 350km putem preko Gruzije. Turska i Jermenija nemaju zvanicne drzavne medjusobne granicne prelaze. Sa obe strane prisutna je vojska koja neupadljivo stiti svoje granice.Sa Turske strane duz reke na pojedinim mestima bodljikava zica podseca nas gde se nalazimo, ili u panorami na ovim golim brdima jarbol sa zastavom Dvorac Device na liticama reke U pecinama su u nekim periodima ovog grada ziveli ljudi Van zidina grada odvija se svakodnevni zivot.A u pecinama u kojima su nekada ziveli ljudi od jakog sunca kriju se domace zivotinje Renoviranje?..... Dodavanje modernih detalja antickoj gradjevini ,jos PVC stolarija nedostaje...Turcima se ne moze pripisati neznanje namere su vise nego jasne. Od 2011god Ani je proglasen zasticenom zonom .Pod starateljstvom UNESCO-a zaustavljeno je ruiniranje i aritektonska "masta" stavljena je pod kontrolu. Pored mnogih osvajaca koji su ziveli na ovim prostorima najvise tragova ostalo je od Jermena.Crkve su jermenske Na rezultatima sukoba izmedju njih i Turaka se upravo nalazimo.Zato Jermenima i posvecujem prostor u putopisu o Turskoj. Taj nekada mocan narod koji je gospodario ovim prostorima i vecim delom severne Anadolije izgleda da nije imao srece ili se nije snalazio kroz istoriju. Mozda nije ni mogao drugacije imajuci u vidu neprijateljsko okruzenje. Jermeni su prvi narod na svetu koji je prihvatio hriscanstvo, u cetvrtom veku, tako da je jos od Rimljana bio proganjan.Mnogo kasnije Konstantin Veliki, Milanskim ediktom dozvolio je slobodno ispovedanje vere i zabranio progon hriscana.U Nisu je 2013 god proslavljeno 1700 god, Milanskog edikta . Sada mali narod sa oko tri miliona stanovnika ima najbrojniju emigraciju na svetu cak dve trecine Jermena zivi van granica svoje zemlje.Medju njima ima dosta poznatih licnosti iz raznih oblasti, iz sveta muzike Ser i Sarl Aznavur,teniser Agasi, ?...Kim Kardasijan... prvo dupe sveta, sahista Gari Kasparov i jos dosta drugih.Jermeni u skoli imaju sah kao obavezan predmet tako da imaju najveci broj sahovskih velemajstora na svetu. Jermeni su dosli u tadasnju Srbiju kao vojska sultana Murata da se bore protiv Srba ne znajuci da je to pravoslavni hriscanski narod.Pogazeno je obecanje da se nece boriti protiv hriscana.Kada su otkrili prevaru, videli hriscanske crkve i manastire, okrenuli su ledja sultanu i presli na stranu Srba. Tako da su se i u kosovkom boju borili na strani Srba . Posle ratova u kojima su ucestvovali na srpskoj strani jedan deo se naselio u Soko banju, jer ih je taj kraj rekli su podsecao na njihovu zemlju.I dalje opstaje dokaz o tome manastir Jermencic na Ozrenu .To je narod o kome se u Srbiji malo zna bez obzira na podatak da su kroz istoriju uvek bili prisutni na nasim prostorima.Spajaju nas ista vera i ista vekovna stradanja kroz istoriju. Najveci priliv Jermena u Srbiju desio se u dvadesetim godinama proslog veka kada su se bezeci od turskog pogroma (koji su i Nemacki oficiri potpomagali) naseljavali na prostorima nase zemlje.Njihovi umni ljudi dali su veliki doprinos nasoj nauci ,kulturi i umetnosti... U Srbiji postoji nekoliko crkava koje su Jermeni sazidali.Neke su opstale a druge nisu imale srecu npr. u Novom Sadu kada je ustupila mesto prosirenju bulevara.

220 kg i nije neka tezina za motor,taman kako treba

Evropa za razliku od Afrike nije osetljiva na bocni vetar koga u Turskoj ima na pretek.Zbog svoje tezine uliva poverenje ,stabilna je i jaca s lakocom pretice.Afrika mi je na celom putu od 7000km nedostajala mozda za 100-200 km.Potrosnja im je ista oko 5,5l/100km sa mojom voznjom.Evropa sa njenim oklopima, nezgodna za kacenje kamp i ostale opreme koju nosim , kod Afrike je to bolje a imao sam i vece kofere na koje je takodje moglo da se kaci Inace jednako su pouzdane i jedna i druga

Dugujem izvinjenjeonima onima koji su procitali poslednji tekst putopisa.Pustio sam nedovrsen tekst jer smo petljali oko kompjutera pa da se ne obrise tekstInstalirali smo program za obradu video materijala i morali smo posle toga da ga restartujemo. Tekst je pretrpeo male promene.

Jel to slikano kamerom

Obicno ih bacaju posle zavrsene trke

Upravo tako Ziko.Pokusao sam malo da stanem u odbranu motora sa vazdusnim hladjenjem po pitanju pregrejavanja a sa onim slikama turbina i drag masina da i vazdusnim masinama mogu da se uguraju konji.E sad neki komentari fabrika pogresila u konstrikciji ovoga ili onoga su po meni besmisleni.

Da,vrlo teska planina za fotografisanje.Tesko je uloviti bez oblaka samo rano ujutru pri izlasku sunca, ali tada ima ono plavetnilo kao magla ,zbog udaljenosti.Takva je moja poslednja slika uredio sam je malo fotosopm planina ispala onako, ali je zato prednji kraj grub.

Kad se sa skepsom govori o vazduhom hladjenim motorima i njiovim limitiranim snagama ne verujem da sa 50ks idu na Drag racing.Drag bike ima nitro pogon.

Pa cuo si verovatno sta turbine rade na motorima i zbog cega se stavljaju

Biblija kaze da se u vreme legendarnog potopa Noje sa svojom barkom zaustavio na planini Ararat. Prica o katastrofalnom potopu i samo jednoj porodici koja je prezivela je jedna od najstarijih prica nase globalne kulture.U to predanje danas veruju i hrišćani i muslimani i Jevreji. Jos je interesantnija prica da je celo covecanstvo zatim nastalo od te grupe ljudi.Da li je to tako do danasnjih dana nije u potpunosti razjasnjeno Dok se jedni koji su istrazivali po Araratu kunu da su pronasli Nojevu barku trudeci se da raznoraznim ne bas uverljivim dokazima tu svoju tvrdnju potkrepe, drugi to demantuju.Jedan ugledni americki arheolog specijalizovan za bliski istok skepticno je rekao ..."Ne znam ni jednu ekspediciju koja je trazila Nojevu barku a da je nije nasla" Posto i jedni i drugi stoje cvrsto iza svojih stavova ,ostavljaju prostor za manipulaciju i time se mit samo produbljuje.Potvrda da je barka pronadjena porusila bi mnoga saznanja moderne nauke izvrnula bi svet naopako.Darvin i njegova inace klimava teorija evolucije otisli bi u nepovrat a majmuni,oni bi bili na dobitku i oslobodjeni hipoteke o losim naslednicima.Tako da i ako se desi i objavi nesto znacajno po tom pitanju to sigurno nece biti u skorije vreme. Status Quo stanje verovatno odgovara i nauci i crkvi. Osim ovog naucnog i mitskog aspekta, Ararat je vazan sportski ,alpinisticki objekat.Nema ozbiljnijeg planinarskog drustva koje nije organizovalo za svoje clanove uspon na ovu planinu.U Dogubajazitu postoji nekoliko agencija koje organizuju uspon po unapred odredjenoj stazi i na odredjen nacin. Ararat je na tromedji dve velike i mocne i trece nekada mocne zemlje.Turska,Iran i Jermenija. Jermenija ,nekadasnje veliko carstvo koje se prostiralo na vecinu teritorija istocne Anadolije na kojoj je i Ararat i dalje se ne miri sa cinjenicom da je ta planina sada na tudjoj zemlji.Oni na svome grbu i dalje imaju Ararat.I njihov konjak po kome su Jermeni poznati takodje se zove Ararat. Jermeni za sebe kazu da su potomci Haja unuka legendarnog Noja.Svi mitovi kod Jermenima zasnivaju se na Araratu. Jedna anegdota kaze, pitali Turci Staljina u vreme SSSR-a "zasto Jermenija na svom grbu ima Ararat kad oni nemaju tu planinu,lukavi Staljin im je odgovorio ni vi nemate mesec pa ga imate na zastavi" Idemo pravcem prema Araratu ali on nije nas cilj.Mi planiramo da stignemo do Igdira ,grada koji je tkodje u podnozju Ararata ali sa suprotne severne strane planine.Usput vrebam priliku posto prolazimo bas pored da napravim neku lepu fotografiju planine .To je ispao veci izazv nego sto sam pretpostavio jer je njegov vrh stalno u oblacima i magli Neobicna priroda u okolini Ararata Kisa nam je oduzela dosta vremena pa stizemo u kasno popodne . Grad Igdir istoimenog vilajeta na severoistoku Turske nalazi se na 20km od granice sa Jermenijom nesto malo vise, preko puta granice je Jerevan glavni grad Jermenije.Stanovnici Igdira su kurdi i Azeri. Vilajet Igdir na mapi Turske Vidi se na ulaznoj tabli da je na nesto nizoj nadmorskoj visini od vecine gradova istocne Anadolije 895m sto mu daje izvesnu prednost.Ovde je uspesno razvijenija poljoprivredna proizvodnja .Gaje se razni poljoprivredni proizvodi a ono po cemu su najvise poznati je pamuk i kajsija. Oktobra 1999god,otvoren je spomen muzej u Igdiru kao uspomena poginulim Turcima zrtvama Jermenskog genocida .Ocigledan dokaz da istoriju kreiraju i pisu pobednici.Spomenik je visok 45m i sastoji se od 5 ukrstenih maceva i najvisi je spomenik u Turskoj.Turci kazu da se spomenik vidi iz Jermenije iz Jerevana i kad pogledaju na Ararat Jermeni vide taj turski spomenik,sto im je ocigledno i bila namera.Ocigledno da ima i elemenata provokacije u komsijskim razmiricama . Jermenija koja je okruzena Turskom ,Iranom ,Azerbejdzanom isarana granicama Nakhcivanske teritorije i teritorije Nagorno karabaha bori se za opstanak i na ovako smanjenoj povrsini .Nagorno karabah naseljen Jermenima na teritoriji Azerbejdzana a Nakhcivan naseljen Azerima je na teritoriji Jermenije i granici se sa Turskom. Dok Turska stoji na strani Azerbejdzana , oci Jermena usmerene su ka severu prema velikom bratu, Rusiji, koja i odrzava to stanje prividnog mira.Jermenija je clanica ODKB vojnopolitickog saveza sacinjenog od postsovjetskih zemalja u kome vodecu ulogu ima Rusija.Savez od svog osnivanja nije ucestvovao u vojnim akcijama ali ima veliki doprinos u stabilnosti tog regiona i suzbijanju terorizma. Ako pomislimo da su Balkanski odnosi komplikovani vidi se da ima i tezih primera. Hotel u kome cemo prenociti zove se Alp engin Hotel.Vrlo lako smo ga pronasli pri samom ulasku u grad .Cena je dosta povoljna u odnosu na ranije hotele tog nivoa, 100TL za dvokrevetnu sobu hotela sa tri zvezdice u sasvim pristojnom stanju. Pokusao sam iz hotelske sobe ponovo da slikam Ararat,predvece . Jutarnja,bez oblaka ali sa jutarnjom sumaglicom uputstvo_D7000__na_Srpskom.pdf

Sto se tice inferiornosti vazdusnog hladjenja po pitanju snage.

Prinudno hladjenje harlija

Nisu motori vazduhom hlaljeni prepusteni na milost i nemilost vetru i promaji. Savremeni EFI motori na primer regulacijom smese postizu da se motor manje greje tako kad na semaforu stojis i ne glupiras se turazom nego ga ostavis na miru da radi na leru kompjuter bogatijom smesom smanjuje grejanje motora.Govorim sa pozicije vlasnika Harlija.Policiski Harli koji u americi sluzi za pratnje pa ide brzinom pesaka ima na primer dodatak ventilator koji se preko termo prekidaca uklucuje i hladi motor.Sta je bolje voda ili vazduh meni licno je svejedno. Ako je dobra masina svaka mi vrsi posao a o mili sekundama prepustam diskusiju trkacima na stazi .I prakticna strana vazdusnog hladjenja nema sve ono sto se kvari na vodenom hladjenju i ostavi te na putu

Video snimak bi trebao da pomogne mom opisu Isak Pasine Dzamije.Nije vrhunski ali ne zamerite prvi susret kamere i snimatelja Dragana bio je na nekoliko dana pre puta. Dok jos nismo posli vec su pocele retke kapi kise da se razlivaju po vrelom asfaltu koji ih zedno upija i nestaju bez traga.Zla slutnja se pretvara u stvarnost.Ovde je kisa voda zivot, mnogima izmami osmeh na lica nama ne,mozda smo sebicni.Pored konaka nigde pokrivenog skrovista ,moramo u grad i to sto pre.Zbog blizine grada kisna odela ne oblacimo ali ubrzano sedamo na motore i zurno krecemo u nadi da cemo naci bilo kakav zaklon.Kako ulazimo na periferiju grada te kapi vec postaju kisa .Vozimo pravo bez dogovora i jasnog cilja sta hocemo ,hotel za prenociste ,izlaz iz grada ili skloniste od kise.Nedoumica se sama resava kada smo ugledali ulaz u podzemnu garazu.Stajemo ispod pokrivenog ulaza zaklonjeni od kise i osmatramo silazak u garazu.Velika strmina i jos mokra i klizava ne ide nam se po takvom putu dole.Parkiramo motore po sredini ulaza ostavljajuci slobodan prolaz za vozila koja koriste garazu , jedan iza drugog da ima dovoljno mesta pored nas. Napolju je vec pravi pljusak,provala ,munje i grmljavina,mi se zadovoljno smeskamo utekosmo u poslednjem momentu.Zatekosmo tu ljude vec sklonjene od kise kako otresaju sa sa svoje odece vodu i lupajuci nogama o pod ne dozvoljavaju cipelama da propuste. Utrcavaju i jos neki bezeci od nevolje koja nas je sve snasla. Kao i uvek gde god stanemo stvori se guzva od radoznalog naroda oko nas.Ovde ne moraju da nam prilaze tu smo svi na jednom mestu i sa istim problemom.Pilje u nas gledaju nas obilaze i zagledaju motore a neki klinci uporno nam nude nepotrebne stvari za prodaju,papirne maramice ,vodu i ne znam sta jos .Nisam im dozvolio da predju na plan B,da traze pare.U slicnim situacijama obicno ih ignorisem .Sada posto cemo malo duze da cekamo prestanak kise i delimo isti prostorm da prekratim vreme ponudim im fotografisanje sto oni odmah prihvataju.Postavljam im i jedan uslov, moraju da budu nasmejani na fotografijama. Nenaviknutom licu u pocetku to bas nije islo glatko, ko zna kada ,kako i pod kojim uslovima su izasli na ulicu verovatno pod pritiskom roditelja da i oni nesto doprinesu viseclanoj porodici. Najmanje im je stalo do osmeha. U svakom slucaju scene su bile smesne .Smejali smo se i mi i oni,nismo bili zlonamerni a i njima smo malo ulepsli dan , sto se videl po njihovom raspolozenju. Ovaj izraz lica bio je nevest osmeh Iz drugog puta je vec bilo lakse Celu ponudu i trgovinu drzao je u svojim rukama Dok smo se salili sa njima i smejali ,smejao se i narod koji je kao i mi tu potrazio skloniste od kise. Odozdo iz garaze izadje covek radnik u garazi mozda i neki sef i nadade takvu dreku kao da rusimo garazu.Neredjuje da uteramo motore dole ili izadjemo napolje na kisu .Da.da, evo sve trcim ,mislim se.Kaze smetamo,sto nije istina.Svadju i raspravu pantomimom ne umem da opisem moze samo da se zamisli.Ustvari on se svada mi nista,gledamo ga i pokusavamo malo da primirimo situaciju ipak smo na njegovom terenu.U odbranu nam je stao i jedan covek.Trajalo je to neko vreme dok valjda i on nije shvatio da se uludo raspravlja.Kad se smirio objasnjava da se brinuo da nam neko ne obori motore. Ma da znali smo to cenimo tvoju zabrinutost.Decu smo primirili da ne smaraju cak i nekim novopridoslim klincima oni nisu to dozvoljavali. Ako neko resi da ide na istok, malo dalje od Turske, Dogubayazit je nezaobilazna tacka .To je poslednje naseljeno mesto u Turskoj 35km ispred granice. Dogubayazit, lezi na platou nadmorske visine od 1625m okruzen nekim od najvisih planina u Turskoj.Pomenucu samo Ararat i mali Ararat. Sa okolnim selima i prigradskim naseljima Dogubayazit broji nesto preko 100 000 stanovnika .Okrug u kome se nalazi je Agri po istoimenom gradu udaljenom od Dogubayazita nekih 110km Kao i jos neka mesta u ovom kraju koja su mnoge ratove dozivela, bio je rusen do temelja i nanovo pravljen nekom novom haoticnom arhitekturom.Tu je svako sa svakim iz okruzenja i ratovao i u odredjenim momentu podrzavao sve dok se ne ukljuce Rusi.Onda svi ti njihovi dilovi vise ne vaze , Rusi postavljaju svoja pravila. Znalo se ko je glavni baja u kraju i ko sprovodi svoju samovolju, mada su i oni po neki put izvlacili deblji kraj.Iza njih su ostajali sada cudni ali zato vreme logicni vojni putevi.Tada za vojsku a sada kao turisticke atrakcije, jedan od tih smo i mi obisli o cemu cemo kasnije. Dogubayazit su zaposedali mnogi narodi,mnoge vere su pripovedane a sada je grad sa preovladjujucim kurdskim stanovnistvom i , verom vecinskog naroda,islamom. Nismo vise u resursima bogatoj "Mesopotamiji" nema Eufrata ,Tigra i beskrajnih plodnih polja.Ovde je sve drugacije, skoro bezivotne planine i suve livade,vrela leta i ledene zime.Tako negostoljubiva sredina, ostra klima i priroda sa skromnim resursima za zivot profilisala je malo drugaciji narod u ovom kraju.Izgubila se opustenost u ponasanju istog tog naroda iz Mardina i Sanliurfe ovde je sve direktnije, malo grublje i mozda je prejaka rec ali i nervoznije.Odlika je to i samog pogranicnog grada koji uvek sakupi muljatore sitne sicardzije i svercere , ljude koji traze nacin da brzo i lako dodju do para a uglavnom neobrazovane. Oni u tome uglavnom i uspevaju i onda.....sto ih okrpih na kraju...hajde jos malo...... Nekada,dok smo bili drzava,izvozili smo robu izvozili smo i pamet.Lokalno prevoznicko preduzece prevozeci svoje terete kamionima prolazili su tim krajevima.Formirali su kolone na putu sa vise kamiona i nisu se razdvajali.Na nekoj relaciji u tom kraju sa velikim usponom, tadasnjim slabasnim kamionima brzina je padala skoro na brzinu pesaka.Deca,u onim za bezobrazluk najpovoljnijim godinama (12,13g) sacekivali su na tim mestima,usponima, kamionske karavane i zasipali ih kamenicama.Jedini spas je bio mito, cigarete znam da su im davali kako bi se spasili mozda i jos nesto ne pamtim vise. Znam samo da su se vracali vazni i ponosni sa tog puta .Na prednjoj strani kamiona zadenuta grana sa palme i arapskim pismom krupnim slovima crnom bojom napisan nama nerazumljiv tekst a i sa po nekim polomljenim staklom.Sepurili su se tako po gradu sve dok im palmina grana ne otpadne ili je neko namerno ne skine i prepricavali svoje dozivljaje tvrdeci da su istiniti, ali u toj prici mastu nisu mnogo sputavali.Sada citajuci putopise na nekim stranim moto sajtovima pre ovog puta,procitao sam da toga i dalje ima .Ne tako cesto takve stvari se nazalost i dalje desavaju pa cak i nama na motorima.Vise vekovna tradicija verovatno ali mi smo prosli bez takvih neprijatnosti srecom. U samom gradu nema sta posebno da se vidi sto vec nismo do sada videli. Periferija je zakrcena parkiranim kamionima.Verovatno cekaju instrukcije od vlasnika kamiona ,narucioca prevoca ili svog coveka na carini.Kroz grad prolazi ogroman kamionski tranzit za sve zemlje istocno od Turske a ima ih mnogo i velike su. Nekadasnji put svile i kamile zamenili su mocni kamioni sa velikom nosivoscu i mnogo konjskih snaga ,pa se i grad tome prilagodio.Pred vozacima tih monstruma od 500 i vise konja uvek je dobra ponuda hrane.Jos uvek i kod nas vazi nepisano pravilo... U kafanu na putu, ispred koje vidis kamione slobodno svrati na rucak neces pogresiti. Ovde im je ponuda obilna, bezbroj kafana ,kafica i ko zna sta jos preko toga im se sve nudi dok se tu zadrzavju radi odmora ili nekih drugih poslova.Soferi su za njih putujuci, kratko zadrzavajuci bankomati i tu mora brzo i vesto da se radi kako bi se zaradilo. Nisam verovao informaciji sa turistickog bukvara "Usamljena planeta" kada kaze da je to jedan prasnjavi gradic kroz koji povremeno prodju kao za rat naoruzani vojnici ili policajci.I da nista necete da izgubite ako ga ne obidjete Mislio sam da je to samo pogled kroz razmazene zapadnjacke oci naviknute da im sve bude podredjeno i da svako mesto gde se upute bude uredjeno po njihovoj meri.Nije lako gradu koji zivi u senci turistickih gromada, kao sto su Isak Pasina dzamija i Ararat. Njemu jedino i preostaje da bude servis tih velicina i kantina modernih karavana. A epitet"ruzno pace"kraja koji mu se moze pridodati je posledica toga i emocija koje se istrose i ostave na Araratu ili Isak Pasinoj Dzamiji.

Taj adapter zaboravi,Zika ti je lepo objasnio.Dusek ti ispusta jer ima negde rupu ,zalepi je ali pazi to ne moze svaki lepak narocito ne "svemoguci" super lepak postoje specijalne flekice za to samolepljive.Moj inteks je sigurno stariji i jos me verno sluzi.Pumpe su bile u Liddlu proveri

Hvala,nemam je pa me do sada nije interesovalo....ode mi i nedovrsen tekst sa ovm porukom obrisano

Ok

Jel moze neko da pomogne,moj drug je nosio go pro kameru pa bih postavio jedan snimak a ne znam kako

Jesi li razmisljao o elektricnoj na 12v

Evlija Celebija, gde se njega seti Dragane

Zile, uobrazicu se..