Od Nemrut kratera nazad preko Tatvana i obalom jezera Van idemo dalje na istok prema gradu Van. Jezero Van nastalo je kada je lava iz Nemrut vulkana sprecila oticanje voda sa okolnih planina.Ono je najvece jezero u turskoj i slano je.Hemiski sastav vode nije pogodan za pice i navodnjavanje okolnih plantaza. U njemu zivi samo jedna vrsta ribe, koja je slatkovodna ali se prilagodila na zivot u slanom prostoru.Ipak radi mresta poput lososa izlazi u slatkovodne pritoke. Iz jezera Van voda se ne izliva a pune ga slivovi i otapanje snega sa obliznjih planina.Mi idemo juznom stranom jezera cije obale na pojedinim mestima imaju uredjene plaze koje su u letnjem periodu prepune kupaca. Jezero se nalazi blizu granice sa Iranom,na slicnom rastojanju ali sa druge strane granice nalazi se takodje veliko slano jezero Urmija.Jezero Sevan u Jermeniji sa prethodnim jezerima bilo je trece jezero nekada velikog Jermenskog carstva.Na jezeru postoji nekoliko ostrva mislim da ih ima cetiri ali najpoznatije je ostrvo Akdamar.Nalazi se na cca 100km od Tatvana putem prema Vanu.Poznato je po staroj Jermenskoj dobro ocuvanoj crkvi na njemu,crkvi Svetog krsta. U istocnoj turskoj Jermenski tragovi su na svakom koraku.Nekada veliko Jermensko carstvo kroz istoriju gubilo je svoje bitke ,teritorije a najzalosnije sto je i njihov narod mnogo krvi ostavio na ovoj teritoriji.Prvi svetski rat i period neposredno po zavrsetku rata bio je fatalan za jermenski narod.U tom periodu je i Turska kao gubitnik rata ostala bez velikog dela svojih teritorija. Kroz istoriju vise puta rusena ali je prilikom zadnjeg renoviranja pretvorena u muzej.Za posetu crkvi saobracaju brodovi koji po svom redu voznje prevoze putnike do ostrva i nazad. Sledece interesantno u tom kraju su Vanske macke. Vrlo cesto sa razlicitom bojom ociju, dve sare na glavi a inace bele boje. Specificnost macke je i to sto za razliku od ostalih macaka ne zazire od vode, voli da pliva a u potrazi za plenom ,ribom, roni i do devet metara dubine.Vrlo specificna macka o kojoj bi moglo jos puno da se pise.Njih ne vidjamo po ulicama grada moguce i da su po kucama retke gaje se i cuvaju od nestajanja u institutu za Van macke Sam grad Van je tipicno istocnjacko mesto.Ulice pretrpane ducanima sa ponudom svega i svacega.Roba prosto kulja iz unutrasnjosti prodavnica na trotoare i dekoracijom i veselim bojama skrece paznju i mami prolaznike.Rodjeni trgovci koji dozivaju sa svih strana da probate najbolji kebab,neku poslasticu ili sta ja znam sta vise.Ako pogresis i zastanes tesko ces se provuci da ti ne uvale nesto trebalo ti to ili ne,jos ako pristanes i caj da popijes oprosti se od para i kad god pomislis da si cenjkanjem ucario nesto vidis kasnije da ima i dasta jeftinije. Oni u tom nudjenju nisu agresivni samo obavljaju svoj posao na nacin na koji se decenijama to radi. Prenociste, hotel , pronasli smo u jednom da ga nazovem sokaku.To je slepa ulica vise se moze reci prolaz u kome nema nikakvog saobracaja.Zato je neko opusteno parkirao svoj auto i prepreci ulaz u ulicu.Digla se citava frka i dreka da pronadju vlasnika Tojote koji je to uradio.Do hotela smo se motorima provlacili izmedju stolova gde su ljudi sedeli i ispijali caj.Niko se zbog toga nije bunio niti nas nervozno pogledao cak su se sa stolicama pomerali da prodjemo.Ti Turci ili Kurdi sve jedno su uopste jedan smiren i opusten narod svidja mi se ta nihova osobina.Do hotela nema drugog prolaza osim izmedju stolova nervirao se neko ko sedi na prolazu ili ne...oni biraju ovo drugo i jos vise ako mogu nekako da pomognu ucinice to. Umalo da zaboravim hotel se zove Suit Hotel odnosno zvanicno RealSuit hotel cena za dvokrevetnu dosta povoljna 120TL. Ovo je ustvari apartman sa kuhinjom i dnevnom sobom namenjeno turistima koji dolaze na visednevni odmor .Postavljam cene jer se uvek postavlja pitanje koliko sta kosta na ovakvim putovanjima.Dragan je sacuvao racune svih hotela u kojima smo prespavali, meni to obicno ne uspeva. Kao i na prethodnim mestima motori su u vidnom polju recepcije Izlazak i razgledanje grada zapocinjemo jednim restoranom na uglu nase ulice.Meni je tog dana u Vanu bio rodjendan 69' pa smo u njemu proslavili. Setajuci po gradu videli smo i spomenik jedinoj vrsti ribe koje zivi u jezeru zove se Inci kefali. U povratku motore zaticemo na svom mestu

lepo

Bio bi prvi sa dva seta tockova,oladi malo,polako.Ostavi malo para i za voznju

Iz Tatvana planiramo izlet do ugasenog vulkana i jezera u njemu Nemrut krater. U Dijarbakir koji se smatra glavnim gradom pokraine Kurdistan ne svracamo.Vec smo dosta dana utrosili od predvidjenih 25 dana za ovaj put a ocekuju nas jos dosta destinacija ciji obilazak planiramo. Kao i prethodna tri grada Dijarbakir sa vise hilada godina dugim istorijskim nasledjem obiluje istorijskim i verskim znamenitostima.On se takodje smatra glavnim gradom pokraine "Kurdistan" i u njemu se povremeno ,ne tako cesto desavaju sukobi kurdskih pobunjenika i turskih snaga bezbednosti.Nailazili smo na dosta policijskih punktova koji su nas uglavnom propustali kada vide registacije nasih motora.Naoruzani su kratkim automatima izraelski UZI i nemacki Hekler i nisu svi bili uniformisani.Na jednom takvom punktu radi provere postavljana su trik pitanja uz pomoc gugl prevodioca na telefonu.Dragana ,koji je bio prvi izmedju ostalog pitali su cime se ja bavim. Kad je on prosao i mene su pitali cime se bavim ,da nam se nisu slozili odgovori ne znam dali bih vam ovo sada pisao.Salim se naravno, da budem iskren bili su vrlo ljubazni i profesionalni .Rutinski su obavljali svoj posao u tom nestabilnom podrucju u blizina granica ratom zahvacenih teritorija Pomenucu jednu stvar koja nam se vrlo cesto desavala na ovom putovanju.Negde oko podneva izmedju uglavnom dvanaest sati i jedan sat stigne nas takva pospanost da je rizicno voziti .Svasta smo probali odmori,umivanje, caj,voda nista ne pomaze.Odlucili smo da kada nam se to desi nadjemo neko mesto i odspavamo.Na ovom putu prema Tatvanu isti problem.Dragan posto je isao prvi na jednoj raskrsnici stade jer je ispod puta video neko zdodno mesto ,hladovinu.Razapnemo satorska krila i ajd da spavamo.Nesnosnu vrucinu kad se sidje sa motora u podne ublazio je povetarac tako da je bilo podnosljivo. Sa sporednog puta ubrzo posle toga stade auto iznad nas iz koga je izasao jedan mladji covek.Verrovatno ga dovezli do glavnog puta da saceka prevoz na dalje.Covek radoznalo gleda motore gleda nas u onom zbunju,vidi se prisao bi nam. U prvo vreme nismo mu poklanjali neku narocitu paznju samo pozdrav podizanjem ruke.Mi nista turski za bilo koji razgovor on samo turski verovatno, gledasmo se neko vreme vidimo ne odustaje i hajde pozvasmo ga da nam se pridruzi. Kaze da je posao u Dijabakir ,po struci je rukovaoc gradjevinske mehanizacije ..utovarivaci ,rovokopaci i da je jedno vreme i u Bugarskoj radio.Vrlo simpatican i komunikativan covek a zove se Kadir Yaşıçok.Posto od spavanja nema nista ponudismo ga kafom .Kada smo mu dali onu instant 2 u jedan zbunjeno je gledao u nju pa u nas.Morao sam prvi da otpijem malo pa je tek onda on nastavio.Ocigledno da mu je to bila prva takva.Dok smo ispijali kafu zaustavi se jedan dzip veliki oni stari kockasti americki i iz njega izadjose cetri coveka.Malo stariji, obuceni onako prepoznatljivo kao ovi nasi stari albanci nekada sako,bereta,kosulja koja se ne slaze ni sa cim zakopcana do kraja stofane pantalone sa ostacima nekadasnjeg sava.Pricaju sa nasim novim poznanikom. On je ekspresno ustao i tako stojeci sa njima vodi razgovor.Kad je zavrsio rece nam da je jedan od njih glavni u selu, staresina i da nas poziva na rucak i prenociste..i dan danas zalim sto nismo prihvatili.Selo je inace udaljeno oko 20km od te raskrsnice. Jedva sam se ocistio od one sasusene trave ciji delovi onako putuju u jednom pravcu dok se ne zabodu negde u mom slucaju u carape.Od spavanja nista ali nam se vise i ne spava pa nastavismo dalje. Na zapadnoj obali jezera Van nalazi se Tatvan.Sa oko sto hiljada stanovnika ne spada u veliki grad za turske pojmove ali je i pored toga glavni grad istoimenog okruga.Stigli smo taman da pred mrak potrazimo mesto za prenociste.Izbor je pao na hotel Tatvan Kardelen ..cena dvokrevetne sa doruckom 170 Tl oko 30 evra.Sledi klasicna procedura raspakivanje motora ,nosenje stvari do sobe i parkiranje motora kako bi se sa recepcije videli. Hotel je nekada imao 4 zvezdice (vidi se na fasadi) ali je necijom zaslugom izgubio jednu/ Preko puta hotela kasarna puna specijalnih vojnih vozila. Iz nase sobe se sve to lepo vidi ali nisam slikao sta znam ....Kej i setaliste je blizu hotela pa smo izasli da se promuvamo.U vodi na desetak metara razvucen kanap paralelno sa obalom i na jednakom odstojanju zakaceni baloni i gadjanje iz vazdusne puske.Dragan se proslavio kao strelac ja slabo.U blizini cujemo neku muziku ajde da kazem kafana je ,velika basta ,ziva muzika nije kafana ,kafic "Liman kafe"Privuklo nam je je paznju da je puna zenskog sveta bez muske pratnje , uglavnom sa burkama. Imam video snimak ali ne mogu da ga prebacim. Uz tursku muziku pili caj i soba. Glavni dozivljaj je sutra obilazak kratera ugasenog vulkana i Nemrut jezero u vulkanu. Jutarnje slike pre polaska Jedna interesantna gradjevina u istocnjackom stilu Na preko 2000m sneg u junu je uobicajen Sam Tatvan nije nesto posebno interesantan posluzio nam je samo kao mesto predaha na putu za Nemrut krater.Uz pomoc lokalca ,prateci njegov auto dosli smo do skretanja za jedan dosta kraci put. Slikano iznad grada jezero Van i Tatvan Nemrut krater i jezero Najveci vrh vulkana je 2948 m a povrsina jezera na 2247m n/v Maleni parkng postaje tesan za nadolazece kombije i minibuse sa turistima Lepa priroda osvaja ali ugostiteljske usluge se svode na jednu improvizovanu bastu pokrivenu najlonom. Bez obzira na sve dosta je poseceno. Krater obilaze i osvajaju alpinisti a na jezeru ljubitelji prirode dolaze na visednevno kampovanje.

Kupi srcem ali razmisli kad se zenis,srce ume da prevari , lepota je prolazna

Odmah Afriku mada je u zadnje vreme suzen izbor,po gradu ide preko sina gledas iznad krovova automobila ...ili Vstrom 650

Ha,ha ,malo je preozbiljan?

U susret gradu Treci i najmanji od tri kurdska grada koje za sada u nizu obilazimo je Mardin.Smatralo se da je prvi grad u kome su do tada nomadi skitajuci prostranstvima Mesopotamije rekli ovde ostajemo i nesto posadili .Mada su ovde takvi istorijski podaci relativni jer svako novo otkrice demantuje prethodno. Mesopotamija kao izraz znaci "medjurecje" prostor izmedju dve reke Tigra i Eufrata, da se podsetimo malo istorije. Takodje prostor izmedju Kavkaza i Persijskog zaliva. Smenjivali su se narodi koji su vladali tim prostranstvima i sa njima dolazile i odlazile njihove vere.Naravno sve su to pratili krvavi ratovi. Nekadasnje crkve postajale su dzamije, jednog boga smenjivao je drugi i tako hiljadama godina.Taj prostor je oduvek privlacio imperije tako da se i sada u njemu lako gube zivoti kao na primer u napacenom Iraku i Siriji. Prostor koji prikazuje i lice i nalicje ljudske civilizacije. Tvrdava na vrhu brda je usledila kasnije i kako je vremenom postajala tesna grad se sirio preko njenih zidina i spustao u nize krajeve.Sa tog brda mogli su da vide dolazak neprijatelja a mi sada gledamo nepregledne zitnice bivse Mesopotamije vlasnika najstarijih arheoloskih nalazista na svetu mada ona i dalje krije tajne i misterije koje i dan danas nisu razresene. Mardin su gradili razni narodi.I hriscani imuslimani. Prvi stanovnici su bili sirijski pravoslavni hriscani a najveci uticaj u njegovom razvoju imala je arapska arhitektura.Gradjen je uglavnom od krecnjaka oker boje sa kojim obiluju nalazista sirom regije . U Mardinu u slozi zive tri naroda Kurdi ,Arapi i Turci paralelno su u svakodnoevnoj upotrebi sva tri jezika.U verskom smislu opstaju bez ikakvih problema sve tri vere ,muslimani ,katolici i pravoslavni hriscani i svi slobodno ispovedaju svoje vere. Ovde se moze slusati pravoslavna sluza na arapskom jeziku Pronalazenje prenocista,hotela, je prvo sto radimo.U Mardinu je to hotel Numan, na prometnoj lokaciji u blizini dzamije sa cetiri visoka minareta i velikim platoom ispred nje.U vecernjim satima je steciste naroda koji tu provodi vreme u razgovoru sa prijateljima,setanju dece ili ispijanju caja. Dzamiji su sirom otvorena vrata pa je ulazak u dzamiju i za nas bio primamljiv.Po smestaju u hotel obilazak zapocinjemo obilaskom te dzamije i desavanjima oko nje. Dosta naroda za mesto svog vecernjeg izlaska bira trg ispred dzamije.Okruzen je brojnim lokalima koji nude razne poslastice . Kroz duborezom ukrasena vrata pruza se pogled na pedantno uredjenu unutrasnjost dzamije Stativ za fotoaparat ostao u hotelu pa ove nocne slike nisu nesto Nastavlamo dalje uskim ulicicama starog grada nacickanim ponudama svega i svacega u nameri da nesto prezalogajimo.Interesantan susret imali smo u jednom malom restoranu.Majka vlasnica elegantna gospodja i dve cerke.Starija cerka kada je saznala odakle smo samo je ponavljala .. I love Srbistan, inace engleski ne govori .Opcinjena Srbijom samo je tu recenicu vrtela. Gospodja mama I njena lepa cerka fan Srbistana, inace ucenica medicinske skole. Cela ekipa Sve slike koje sam po Turskoj pravio uredno sam svima slao po povratku u Srbiju.Instagram je najzastupljenija drustvena mreza pa prebacivanje sa fotoaparata moralo je da saceka dolazak u Srbiju. Udobni hotelski kreveti omogucili su nam lepo prespavanu noc.Posle obilnog dorucka pakovanje i namera da se obidje brdo na kome je stari deo grada , eventualno muzej i tvdjava ukoliko ne zahtevaju neki poseban napor, hocu reci ako nije komplikovano stici do njih. Pakovanje mog motora ovako izgleda, sve to mora da se smesti Uglavno uspevam sve to da natovarim povezem ,uvezem da mi u putu ne pravi problem.Najglomaznija je kamp oprema a na njoj nije pametno stedeti . Ulica koja vodi do vrha brda je jednosmerna .Neznajuci za to prosli smo pored skretanja vozili ispod starog grada i stigli na drugi kraj ulice .Uz malo lutanja i pomoc mestanina pronasli smo pravo skretanje. Pravo tom ulicom i koliko pamtim negde smo skrenuli i dosli do kraja ulice, dalje se ne moze. Gledajuci gde da se parkiramo,dodjosmo do same zgrade i kroz uzani prozorcic vidi se prostorija,sede neki ljudi , jedan u uniformi i gledaju u nas .Onako rukama im pokazem da zelimo tu da ostavimo motore na deset minuta dok ne vidimo gde cemo.Kao po komandi svi su nas glasno i rukama pozivali da udjemo i pokazivali na caj.Gde da odbijes vlast kad ti jos i caj nudi.Kako smo usli s vrata pocelo je zezanje.Jedan od njih je pokazujuci na moj bajkerski lanac i one parakord pletenice koje osiguravaju od gubljenja svasta po mojim dzepovima pitao sta ja radima kad imam to sve na sebi. Elektricar, penjem se na bandere odgovorio sam , na sta su svi prsnuli u smeh i krenuli njega da zafrkavaju i lupaju po glavi.Tesko je prepricati sta se tu sve desavalo u sat i nesto vise vremena koliko smo se druzili. Uglavnom to nisu bili policajci nego obezbedjenje Starog grada, njihove video kamere i monitori imali su u svakom momentu uvid sta se i u najskrivenijim delovima grada desava. Kad je krenulo to zezanje i slikanje uniformisani dezurni otisao je da se presvuce u civilnu belu majcu,za svaki slucaj. Inace kao i u samom gradu sastav je internacionalni Skroz levo na slici Turcin,do njega brka koji stoji Kurd i desno od Dragana mali Arapin.Za brku kurda kazu da je pukovnik i da ima gomilu dece.Stavio sam ga ispod turske zastave radi slikanja sto je on istrpeo ali je posle toga pokazao da se toj zastavi bas ne divi mnogo Ispratili su nas uz pozdrave pozeleli srecan put.Do tvrdjave visoko i daleko pesaka ko ce da se penje muzej jos nije otvoren i sa te visoke pozicije napravismo nekoliko slika i idemo dalje prema jezeru Van koje nas ceka. Mardin nocu

To sam stavio na konto tvrdnje tri kofera su dosta za putovanje.....mozda kad ides na jedan dan i spavas u hotelu

To nejednako trosenje prednje i zadnje gume desava se kod svih motora bez obzira na konstrukciju masine

Ja ovako

Prakticna za pakovanje stvari na motoru

Svaka cast kao da sam ja pisao

Ako je Gaziantep kraljevstvo slatkisa Urfa je grad poznat po specijalitetima od mesa i crvenim feferonima ciji miris u starom gradu dopire sa svih strana .Jagnjetina je na vrhu piramide ishrane stanovnika ove regije i cebapi na hiljadu nacina.Kuhinja koju je mesanje civilizacija i masta pojedinaca kroz vekove dovela do savrsenstva . U Urfu retko ko putuje pogotovu s one strane Bosfora tako da su turisti ovde retkost.Cudno im je da vide strance pa smo jos i obuceni u bajkerskom fazonu neka vrsta atrakcije.To pravilo je vazilo i na dalje kako smo napredovali prema istoku.Vecina mladih bi da skrene paznju na sebe ,progovori neku rec sa nama ili u najmanju ruku nam samo mahne u prolazu. Fotoaparat se ispostavio kao magicno sredstvo za uspostavljanje kontakta .Da li stvarno vole da se slikaju ili im je to samo nacin da stupe u kontakt sa nama.Bez obzira na motiv rado sam im izlazio u susret . Ovakav osmeh se retko vidja Perfektan sladoled po njegovom izboru u njegovom lokalu.Usli smo u lokal i ispred one rashladne vitrine sa sladoledima zapoceli,kugla ovog kugla onog bla,bla bla....On nas hladno gleda i kad smo zavrsili rece uz osmeh merhaba a .ebi ga merhaba odgovorismo.Nije hteo da nas uvredi nego da nas onako mangupski izradi.Posto je tu rundu dobio nastavio je i dalje pa je predlozio da nam on izabere sladoled a ako nam se ne svidja ne moramo da platimo. Sta da se radi predali smo se.U toj jednoj reci ,merhaba , sadrzana je sva filozofija zivota u ovom kraju ...gde se zuris polako Prosecna plata ovde nesto malo premasuje 300evra mesecno,cene priblizne nasim nesto je cak malo i jeftinije nego kod nas .Medjutim ne treba prevideti cinjenicu da zive u mnogobrojnim porodicama sa 5+ dece tako da se ovde skromno zivi Posto uglavnom rano ustajem volim da prosetam po gradu koji se tek budi i fotografisem . Splet sokaka u starom gradu vuce me sve dublje i dublje u svoje lavirinte. Pekari "Nocne ptice" Sveze pecivo u rano jutro,cela ulica mirise Ejjj slikaj i mene !! haha Nemam pojma sta je ovo Ostavljamo Urfu grad koji nam je predstavio Kurde u najboljem svetlu.Mnoge predrasude se sruse na ovakvim putovanjima i meni je drago sto je to tako.Sledece mesto Mardin je cilj do koga danas treba stici a deli nas oko 200km.Nije velika kilometraza pa ne zurimo ni sa polaskom ni kasnije sa voznjom.

Posekose boga na Dubasnici i Crnom vrhu

Napustiti Sanliurfu u pisanju ovog putopisa nije jednostavno,ne moze se izbeci cinjenica da je prepuna zanimljivosti.Od kapitalnih u istorijskom i verskom smislu do sasvim jednostavnih svakodnevnih nista manje zanimljivih.Evo na primer sajam golubova sto nije nista neobicno samo po sebi, ali ptice koje oni izlazu su nesvakidasnje.Sa kojom strascu i ljubavlju oni to rade vidi se po njihovim ukrasenim golubovima za nas neobicnog izgleda. Turci su inace pasionirani golubari i u medjusobnoj trgovini sa ovim pticama cena goluba moze da dostigne za nas nepojmljive iznose. Ne retko se za dobrog goluba u zamenu nudi i dobar auto.Na jednoj od tih izlozbi par golubbova je prodat za preko 8000 evra. Ali ono sto se ne sme propustiti i cemu se mora posvetiti duzna paznja je to da je Sanliurfa grad star 12000god poznat kao "Jerusalim iz Antalije" Jevreji ,hriscani i muslimani smatraju ga svetim mestom pa ga kao hodocasnici rado posecuju.Urfa je grad Alahovih poslanika sto je sasvim dovoljno za postovanje od strane muslimanskih vernika.Na tu temu postoje mnoge legende i mnogi verski objekti su sazidani u cast tom verovanju.Najznacajnija licnost u tom verovanju je prorok Avram (muslimanski Ibrahim) tako da je i najznacajniji verski objekat u Urfi njemu u cast posvecen . Jezero Balıklıgöl sa svetim ribama i kompleks medrese sa dzamijom Rızvaniye Vakfı Camii ve Medrese. Snazan verski osecaj je da se hrane te ,Avramove ribe" koje igraju centralnu ulogu u legendi o Avramu. Tako da vernici to u velikom broju rade. Ne daj boze da neko ribi nesto lose uradi, zla sudbina ga ceka jer zameriti se takvoj licnosti nije pametna stvar......legenda o Avramu (Ibrahimu) i kralju Nimrodu. Urfa je puna verskih objekta .Slikajuci jedan od njih Husein pasinu dzamiju, upoznajem mladog Turcina iz Istambula koji kao i ja seta po dzamiji u ranim jutarnjim satima i fotografise interesantne detalje. Dao mi je neobican predlog, da zamenimo fotoaparate i da se medjusobno slikamo..... a u Istanbulu rece da drzi zlatarsku radnju. Husein pasina dzamija , u blizini naseg hotela, sagradjena je 1728g na crkvi Sv.Device Marije iz vizantijskog perioda Na telu minareta vidljivi su tragovi srapnela i metaka kao posledica mnogobrojnih ratova vodjenih na tim prostorima Obavezno pranje nogu pre molitve

Za tebe ne brinem u dobro si drustvo upao i sa dobrim motorom.Hvala na lepim recima

Tragova zivota Jermena u istocnoj anadoliji ima na pretek bice o tome kasnije u putopisu.Da li ih sada ima ne znam ,pretpostavljam da ima ali to je moje nagadjanje. 1915-ta god je bila kobna za njih

Iz Harana pravac Gulizal hotel u Sanliurfi. Jos na ulaznim vratima hotela docekao nas je menadzer hotela i pozeleo dobrodoslicu rekavsi da su putnici na motorima njegovi omiljeni gosti.Uzgred nas pitao da li imamo neku nasu nalepnicu . Nalepnicu koju bi on zalepio na ulaznim vratima hotela pokazavsi nam pri tom na vec postavljene nalepnice koje su zalepili nekadasnji gosti hotela. Na zalost zbog promene plana nismo stigli da ih napravimo. Ince hotel je bio rezervisan jos u Gaziantepu. Gülizar Otel Şanlıurfa WWW.GULIZAROTEL.COM Gülizar otel şanlıurfa Motore smo po njegovoj instrukciji parkirali ispred samog hotela na trotoaru kako bi ih sa recepcije videli.Pokriveni su i video kamerama tako da su bezbedni. Cena dvokrevetne sobe sa doruckom koji je standardno u Turskoj svedski sto 180TL.Nisam zapazio a ni gledao u koju kategoriju spada po broju zvezdica .Po meni spada u kategoriju "sasvim pristojnih hotela" Urfa, ime grada kome je kasnije dodat prefiks sanli "slavna" pa se sada zove Sanliurfa.Zaslugom joj se pripisuje sto je posle prvog svetskog rata proterala sa svoje teritorije francusku vojsku.Naime kao zemlja gubitnica u ratu predvidjena je za podelu izmedju velikih sila pobednica tog rata.Teritorija na kojoj je Sanliurfa pripala je Francuzima koje su kako sam vec napisao proterali ratnici tog kraja. Urfa je naseljena najvecim brojem Kurdima zatim Turcima i nesto Arapima spada medju najstarije naseljene gradovie na svetu.Grad ima bogato kulturno nasledje sto potvrdjuje prvi Islamski Univerzitet na svetu....... Ako se upletem u zamku da pisem o istorijski bitnim stvarima vezanim za ovaj grad zauzece mnogo stranica ovog putopisa sto mi nije cilj. Posle smestaja u hotel i izlaska pocinju prvi kontakti sa ljudima .Jesu natovareni motori atrakcija i izazivaju znatizelju ali ovakvu neposrednost do sada nismo doziveli.S druge strane ulice neki mladici petljaju nesto oko skutera i cim su nas videli glasno su nas pozivali da se pozdrave sa nama i pricaju.Izao sam sa fotoaparatom o ramenu pa zeleli i da se slikaju sa nama. I to se ponavljalo svo vreme nase setnje po gradu.Tog dana sam bio dezurni fotograf u gradu . Sama ,nije verovatno htela da joj kvarimo sliku Prvo sto je izazvalo nasu znatizelju ..pusionica ali ne ona za proterane pusace.Ovde se pusi nargila.Svi manje vise imamo iskustva iz nekih kicerajskih, za turiste napravljenih pusionica ili u domacoj radinosti probajuci kao egzoticni suvenir kupljene nargile.Ovo je prava sto i u samoj Turskoj polako nestaje. Prava se po tome poznaje sto u njoj necete zateci turiste i zene.Ovde se muskarci skupljaju da sa prijateljima odigraju neku partiju domina i bar za kratko pobegnu od svakodnevnice i uz nargile i solju caja meditiraju.U njoj se koliko sam primetio ne prica mnogo a ni glasno jer zahteva u pocetku ritmicno uvlacenje duvana dok se dobro ne raspali a velikom sramotom se smatra i da ti se nargila ugasi.Nargilu nazivaju ne bez razloga kraljicom pusenja ali ona je kao i svaka kraljica zahtevna jer trazi vreme i koncetraciju sto u ovom brzom tempu zivota nedostaje.Tom sadasnjem tempu zivota vise pogoduju kafici i ekspresno pusenje cigarete. Odmah po ulasku prilazi nam gazda i odvodi nas do stola koji on sam bira bez naseg ucesca, zatim bez pitanja donosi nargilu a neki decko caj.Orasasti plodovi bademi, pistaci i jos nesto tome slicno je vec bilo na stolu.Gledamo neznajuci ritual koji se ocigledno rutinski odvija pred nama.Gazda pusionice stavlja zar na predvidjeno mesto i pripaljuje nargilu.Tu se nista brzo ne desava taj ritual paljenja traje neko vreme mozda 15 ili 20 minuta. Tek posle potpaljene nargile podelio nam je higijenske navlake za mustikle i sa ukazanim postovanjem predao nargilu.Do tada ozbiljna faca razvukla se u osmeh dobrodoslice i otpoceo konverzaciju sa nama ko smo odakle dolazimo zasto dolazimo i tome slicno. Potvrdno sam odgovorio na pitanje da li zelim da vidim celu pusionicu. Pricao je o istoriju tog ocigledno starog objekta o tome da je to nekadasnji hamam. Pa da krenemo u obilazak dok moj drug meditira u opojnom mirisu nargile . Smenjuju se prostorije vece ili manje za diskretne razgovore Ovo je sve u podzemnom delu tako da je prijatna temperatura u odnosu na spoljasnju Skoro da se izgubim u spletu tih prostorija nisam ih brojao ima ih najmanje deset mozda i vise.Ukrasene su slikama njihovih umetnika. U povratku zaticem Dragana u oblaku dima Dok sam obilazeci prostorije i pravio fotografije oko mene su trckarala neka deca i kad sam posao ka izlazu molila me da ih slikam, sto meni nije tesko palo Kurdska deca Interesantno da od malena imaju svoja zaduzenja ona drska u rucu je metla Najveseliji medju njima ovako u gro planu ozbiljno ih je nasmejao kad sam im pokazao sliku Najmladji i najozbiljniji "mudrac" Cigarete sam ostavio pre 6 god ali privucen mirisom duvana iz nargile zeleo sam da probam taj prefinjeni miris.I uradio sam to. Izlazimo ponovo na ulice grada u susret raspolozenim, vedrim i uvek nasmejanim gradjanima. Mozda sam suvise prostora posvetio nargilama ali je to zaista bio jedan lep i autentican dozivljaj koji sam zeleo da podelim sa vama.

Na 80km od Gaziantepa skrecuci levo put vodi do mesta Hafeti koje se nalazi na obali reke Eufrat .Hafeti se ustvari nalazi na obali velikog akumulacionog jezera stvorenog izgradnjom brane. Inace Eufrat je prirodna granica izmedju dva regiona Gaziantep i Sanliurfa i otprilike vecinskih Turaka u prvom i Kurda u Saliurfi.Preko Eufrata je Istorijska teritoja nekadasnje Mesopotamije koja se prostirala izmedju reka Tigar i Eufrat.Teritorija zbog koje su se mnogi ratovi vodili i kecevi padali iz istorije u nasim skolama.Po cemu je cuven Hafeti ? Hafeti je jedino mesto na svetu gde uspevaju i rastu neobicne ruze, crne ruze. U prolece ne bas toliko crne ali kako se leto priblizava dobijaju svoju definitivnu boju Pokusaj da se na nekom drugom mestu posade i zadrze boju ne uspeva. Tumaci se specificnim sastavom zemljista i PH vrednosti podzemnih voda Eufrata.Svojevremeno je lokalno stanovnistvo takve ruze smatralo nekim losim predznakom pa im je opstanak bio ozbiljno ugrozen.Hafeti selo je zbog izgradnje brane premesteno za desetak kilometara od prvobitne lokacije i tu vise crne ruze ne uspevaju tako da se u specijalnim uslovima gaje kako bi se spasle od nestajanja.Hafeti takodje ima i tu nesrecu da im je bogomolja ,dzamija potopljena izgradnjom brane .Slicno sudbini naseg Donjeg milanovca i moguce jos nekog mesta pored Dunava.Pa evo da pomenem i ostrvo Ada Kale koje je bas Turcima bilo naseljeno. Inace celim putem od Gaziantepa do Sanliurfe protezu se nepregledne plantaze pistaca.Ta oblast je najveci proizvodjac pistaca u Turskoj.Na moju zalost postoje osim Hafetija jos nekoliko mesta u Turskoj koje nismo imali vremena da obidjemo.Ostavljamo ih za neki drugi put ukoliko ga bude bilo.

Ne nego dopunjavam putopis jer profesionalni fotografi imaju mnogo bolje uslove za fotografisanje i znaju najbolje pozicije odakle to da rade.Navedem da su sa interneta da ne ispadne da plagiram

Pred nama je dilema gde dalje ne zato sto ne znamo vec sto je tesko doneti odluku da izmedju dve atraktivne lokacije izaberes samo jednu. Voleli bi sve da vidimo ali nas vreme ogranicava.Ici na sever i videti Nemrut planine (Nemrut dagi) "Mesto gde se bogovi pretvaraju u kamen" i gde se snimaju najlepsi zalasci sunca . Jedna od vecih atrakcija jugoistocne Turske.Ogromne statue visoke i do 9m predstavljaju razne grcke,persijske i jermenske bogove Herkula,Zevsa,Apolona kao i lavove orlove... S druge strane kontroverzna poseta bibliskom selu Haran na nekoliko kilometara od granice i ratom zahvacenom Sirijom. Za sta god da se odlucimo menjamo dalji pravac kretanja pa je utoliko odluka komplikovanija.Malo nam je u tome pomogao jedan turcin koji je kao turista boravio u Gazientapu sa sinom i zenom.Upoznali smo ga dok smo trazili hotel.I on ide u Haran sa sinom od 12 godina i zenom rece, tako da ne brinemo jer da je opasno on nebi u tom svom sastavu isao. Dakle Haran drevni bibliski grad nesto manje od 200km treba prevaliti ali dan je vec dosta svog vremena potrosio.Nemrut dagi ostavljamo za neki drugi put.Iz Harana se takodje treba vratiti u Sanliurfu.Srecom zamolismo recepcionara da nam rezervise hotel u Sanliurfi pa je jedna briga manje i vise vremena za druge stvari hotel se zove "Gulizar konukevi" Gülizar Otel Şanlıurfa WWW.GULIZAROTEL.COM Gülizar otel şanlıurfa Dok smo putovali prema danasnjem odredistu putem za Sanliurfu videsmo odvajanje za Haran desno i benzinsku pumpu sa leve strane.Gorivo i imamo i nemamo onako malo manje od cetvtine rezervoara. Nemam iskustva sa ovim motorom za koliko je to kilometara a ne volim da se vucem na rezervi .Inace Honda Panevropa ima ogroman rezervoar kazu najveci koji je Honda ugradjivala 29l tako da bi trebala sa nasom voznjom da izvuce 500km ali opet ,ici putem koji nije prometan a koliko sam razumeo nije ni kvalitetan a Haran dozivljavam kao neku ne bas gostoljubivu destinaciju.Pumpa je Miki gas sto je ocigledno pumpa sa plinom.Pitamo pumpara za benzin , kaze nema daj po 5,6 litra.opet nema.Za 6 godina koliko radi na toj pumpi nije prodao ni gram benzina svi voze na plin ili naftu tako nam je rekao. Pravac duzim putem za Sanliurfu po gorivo pa zatim u Haran. Haran je inace biblisko mesto sa kucama od nepecene cigle u obliku kosnice. Jedan je od retkih gradova koji je kroz istoriju zadrzao svoje prvobitno ime.Posto je bio na raskrsnici vaznih puteva vrveo je od zivota i predstavljao vazno komercijalno ,religijsko i politicko mesto.Pominje se jos u bibliji navodno su se Adam i Eva posto ih je bog proterao iz raja naselili u Haranu.Jos mnoge bibliske price se vezuju za Haran cak se i u svetom pismu pominje tvrdi se da postoji jos iz nekog veka pre nove ere.Sada je Haran malo mesto naseljeno arapskim porodicama sa velikim brojem dece preko 10 .Narod ,nije bio otvoren za kontakte ,fotografisanje odbijaju kad pitas ili se ljute. ili okrecu glavu i idu svojim putem ako ne pitas Nisam ukapirao sta skupljaju po ovim rastinjem siromasnim livadama Sam ulaz u Haran sto se ljudi tice bio je tako sta da kazem ..daj pare ,daj cigare ,daj nesto bilo sta moze i bubreg i to se desavalo na svakom koraku i stari i mladi samo su trazili nesto.Dobacivali s druge strane ulice.Nametljivo su pokusavali da nam uvale i prodaju neke neprepoznatljive suvenire cak su se trudili da nam prodaju neku narukvicu vencic ili sta znam kako da nazovem nesto od sveze trave.U zelji da sto pre izadjemo iz takvog okruzenja nismo dobro ni osmotrili kako da udjemo u to istorijsko mesto.Pravo isprednas kroz rusevune nekih visokih zidina prolaz i mi podjosmo tamo .Losim putem stigosmo ali na ulazu je veliki kamen isprecen ispred nas da onnemoguci ulaz.Skrenusmo levo muvasmo se nekako i udjosmo pored zidina neznajuci ni gde idemo. Ovo nije ono zbog cega smo dosli Preko brda OFF road sa natovarenim motorima od pola tone uhvatismo neki pravac srecom pa nije daleko.Mladic ,mestanin, kaze da je turisticki vodic zuji sa nekim prdavcem oko nas i smara nas mi u problemu sa voznjom velikih motora po necemu sto nije put..bas dosadan neki narod.Sta bi nam tek radili da smo posli onom precicom i ostali bez goriva.Srecom izbismo na visoravan i pred nama se ukaza Haran onakav kakav ocekujemo da vidimo.To je bilo kao da iz zadnjeg dvorista na selu ides nekom u kucu preko tarabe. Naidjosmo na decu koja nesto prodaju ali bez one nasrtljivosti i drskosti.Imam razumevanja za nemastinu u kojoj zive i da se na ovoj goleti tesko prezivljava pa su verovatno i prinudjeni da se na sve nacine bore za zivot.Treba mi samo malo vremena da se naviknem na takva pravila ponasanja. Konacno smo ustvari izasli na put kojim normalan narod ide i sidjosmo u obilazak sela. Od bezbroj slika koje smo napravili izabracu nekoliko koje po mom misljenju najbolje predstavljaju Haran koji vazi za najstarije naseljeno mesto na svetu. Poucen iskustvom slikam iz daleka objektivom 18-200 sa bezbedne udaljenosti,kazu da su im zene uglavnom tetovirane. Ova lepa slika skinuta je sa interneta I Evrope koje se sepure u Aziji U nekim kucama zive ljudi ali ne u svim ipak je zub vremena na nekim kucama ostavio traga. Vrzmajuci se po ulicama Harana naidjosmo i na uniformisano obezbedjenje i sa njima na miru popismo neko hladno pice.Onaj "turisticki vodic" na motoru sa pocetka price prolazio je vise puta na udaljenosti od nas ali vise nije prilazio,obezbedjenje je komentarisalo nesto podsmesljivo na njegov racun.

Od sledeceg grada koji nameravamo da posetimo dele nas 300km.Grad je Gazijantep i to je prvo mesto na teritoriji Kurda.Stupicemo na teritoriju za koju se uglavnom vezuju lose stvari.Novinski stupci se povremeno pune vestima o otmicama,povremene podmetacine eksplozivnih naprava i sta znam sta jos. Videcemo da li je bas tako.Poznato je da su Kurdi brojan narod bez sopstvene drzave pa se zbog toga i desavaju sve te stvari.U znatnom broju ima ih osim u Turskoj gde su najmnogobrojniji u Siriji,Iraku i Iranu.Najveci narod na svetu bez sopstvene drzave . U Turskoj pomen Gaziantepa je asocijacija na hranu,odnosno baklavu,mesto gde nastaju baklave i prestonica baklave. Svetski lider u tome je Imam Cagdas (magicni imam) restoran "gde se ne jede kazu da bi se prezivelo vec da bi se uzivalo" Vlasnik je stari Sirijac koji je jos u proslom veku otvorio restoran u ovom gradu.Inace 90% baklava koje se konzumiraju u Turskoj potice iz preko sto fabrika (ako tako mogu da ih nazovem proizvodnja je rucna) u Gaziantepu.Kora za baklave mora da bude tako razvucena da kroz nju novine mogu da se citaju .Baklave i uopste hrana u Gaziantepu je dignuta na najvisi nivo pa je tako 2015 UNESCO stavio Antep na listu kreativnih gradova sveta kad je rec o spremanju hrane.Gaziantep je grad sa preko milion ljudi i nalazi se na nekadasnjem putu svile i od Istanbula je udaljen oko 1100km iduci na jugo -istok Posto na toj kilometrazi dolazi vreme za zamenu ulja resili smo da u Gazijantepu to obavimo. Jos kod kuce smo pronasli Hondin servis... Honda Sağlam Motor - Gaziantep .O putu do Gazijantepa nemam sta posebno da napisem ali izdvojicu jedan dozivljaj.U potrazi za menjacnicom svratili smo u neko mesto,prvo na koje smo naisli.Odmah na ulazu turisticka agencija u koju sam svratio da se raspitam. Covek kad vide nas i motore... takvu radost nisam video.Pricao je nesto na turskom, engleskom pitaj boga sta ali takva erupcija radosti retko se vidja .Najvecu pocast nam je ucinio zdraveci se pri nasem odlasku starim pozdravom i kao izraz duboke naklonosti... cuknuli smo se blago glavama sa leve i sa desne strane.To smo kasnije iz fazona po neki put primenjivali na opste odusevljenje mestana. Putem do menjacnice sedosmo ispred neke zgrade hladovina da odmorimo. Pojavi se covek sa pozamasnom kolicinom zlata na sebi (ovaj sa slike sto ide prema motorima)Vlasnik zgrade, ustvari vlasnik prodajnog salona ekskluzivne kozne garderobe .Opet covek koji govori bugarski od onih proteranih .Uveo nas u zgradu koja na nekoliko spratova izlaze koznu garderobu .Unutra prijatno klimatizuovano i sa njim u njegov ofis na kafu.Bunde, jakne od najfinije koze i krzna uredno poredjane izbor je veliki .Ispricao nam je svoj zivotni put od proteranog beskucnika do bogatasa,rece da je dugo kod nekog jevreja radio pre nego sto je zapoceo sam i da je ustvari od njega naucio kako se vodi posao.Rekao je da i on podje sa nama u menjacnicu kako bi nam obezbedio povoljniji kurs kod svog prijatelja. I pri izlasku iz zgrade krunisanje Dolazak u Gaziantep je zapoceo trazenjem prenocista.Preko bukinga pa okreci telefone neko govori engleski neko ne ,cene sarene i odlucismo se za jedan .Zove se hotel Katan sa simbolicnim brojem ** najblizi Honda servisu. Dve zvezdice ali je smestaj sasvim pristojan kao i dorucak koji se sluzi uz prenociste. .Posto smo na dalje uglavnom orijentisani na gradove kampovanje kao varijanta nece biti moguce dok smo u njima. I smoreni od puta ranije smo otisli u zagrljaj kreveta. Ujutru poranili i pravac Honda servis na zamenu ulja koji je blizu naseg hotela.Lako dolazimo do njega bez obzira na jutarnji spic ali moracemo da sacekamo tamo se vec napravio red, ima i vrednijih od nas. Srecom na tim skuterima koji su poranili nisu bile neke zahtevne operacije pa smo brzo dosli na red. Svo vreme su nas nalivali cajevima ,nudili nas svim i svacim , trudili se da nam vreme cekanja bude prijatno.Inace kao sto se vidi servis je moderan i cist majstori pedantni i uvezbani tako nema mesta nikakvim primedbama.Osim zamene ulja samoinicijativno su oprali diskove ,proverili i dolili antifriz i napravili probnu voznju radi kontrole motora. Druga polovina zgrade je prodajni salon sa desetinama izlozenih skutera i motocikla namenjenih prodaji. Turska policija koristi neke modele Hondinih motora i ovde ih takodje servisira. Zamena ulja je iznela 230 TL Dragana , mene nesto vise jer sam filter ulja koji sam iz Srbije poneo zaboravio u hotelu.Ulje je polu sinteticko i na kutijama pise Honda. Pogled iz hotelske sobe

Ako izuzmemo opasnost od zalivanja trave ...drugih problema nije bilo

Malo mi pojasni , u vezi satora